Dučić, Jovan - PESME
Kuda Ide tvoja brazda? Kakvo seme klija Putem tvog triumfa? I da li je svuda Samo tamni bezdan gde tvoj far zasija?
Afrika
I onda opet noć sasvim tamna. Iznenada jasno, kao najveća zvezda, zasija oko pantera. On nas sigurno vidi ali nas se ne boji i trči nam pravo u susret: ne da bi nas napao, već da bi nastavio
Radičević, Branko - PESME
Ama narod veran, jao, Sedoj bradi verovao. 12. Seda brado, što zasija Ka kupina ona sveta, Ma iz tebe reč Božija Ne zaori, veruj, kleta! Iz tebe nam guja sinu, Po srcu nas verne šinu!
Al' kad ukraj neki provalija, Al' se otud oruže zasija, Još zagrmi jedan iz lužine: „Amo roblje, amo, kaurine!“ Pobismo se, stade šara cika, Beše mrtvi, beše ranjenika,
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
On ne zna za teški jad, I traži mirisno cveće — Tako i život mlad Veselo s pesmom se kreće. U PROLEĆE Premaleće kad zasija, Zazeleni tavna gora, Kad s pučine sinjeg mora Blagi vetrić zaćarlija: U te dane moja duša, Kao rosom
tišini toj, Slušajuć' kako dotiču se grane, I tiho šire tajni šapat svoj U OSAMI Kad odjekne slavuj-pesma u daljini, I zasija bledi mesec na visini, Kad umoran u osami svet počiva, Po kamenu tiho struji voda živa, Tada Gospod od palata svojih
I u mirnom času tada Zasija se rumen žar, Dom se ruši, streha pada Stresajući dim i gar. Otimlje se sila besa I razvija groznu moć — Jauk leti pod
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
pored teraoca na čelnim kolima vidimo crnu priliku sveštenika sa epitrahiljem oko vrata. Povremeno zasija sunčev odblesak sa zlatnoga krsta u njegovoj ruci... Već su blizu, i golim okom se vide.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
ljutnje da ne uvredi ovako otresita gosta; a Gojko, videvši ovo naglo crvenilo na Ljubičinu licu, obori oči, ali mu lice zasija velikom radošću. »Eto, kažem ja: samo polako, pa ko zna šta još može biti !...
Iz crnoga pliša, čime je obložena kutija iznutra, zasija skupocena zlatna grana, posuta krupnim kamenjem. To beše doista redak i veličanstven nakit.
— Ne. Što? — Više je okrvavljen od nje. Zaboravio na to u zabuni, pa samo uskoči na konja i ode. Gojku opet zasija radost na licu. Seti se Velje sa zahvalnošću.
Izređao je taj pogled sve, što njih dvoje zajednički preživeše, i nijedna senka zahvalnosti da zasija u nemu, ni tuge za rastankom... ništa, ništa drugo, samo prekor čemeran, otrovan...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
NA ULICI Kad svetiljke sinu i ulice pođu u visinu, u tami stojim ja. Na svemu što prođe moj osmeh zasija. Nestanu boli, okovi i laž, od mog pogleda zavisi sva draž, svega što prođe.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
sveta, prolamaše vazduh po ulicama ovog srećnog grada; a u visini, u tamnom vazduhu, rasprskavale su se raketle, te zasija ime velikog državnika, koje izgleda kao od sitnih zvezdica opleteno.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
poče Đokić. Kapetanu se dopade odgovor, pa veselo zasija očima. — Vidim da si junak, — reče on potom, — nego ti puška nije najsigurnija. Poslaću ti ja ozdo magacinku.
Dok kapetan razgleda hartiju, mi mu, ne dišući, posmatramo lice, i odmah opazismo kako mu lice zasija, a usne se razvukoše u zadovoljan osmeh. — Aha, izišlo! — reče on. — Šta? Izišlo!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
KROMPIR U martu, čim prvo sunce zasija, u ostavi krompir počne da klija; jer svaki krompir klicom oseća kraj zime i prvi dan proleća.
Struk — malo zdepast, ali lep. Čunak — podignut konjski rep. Oklevah malo; onda kupih. Majstoru smešak zasija na licu. Sa furunicom kao vetar rupih U promrzlu ulicu.
A sve te zvezde u beskraju, Od prestrašenosti noću bleskaju! Ko luster na stropu kad zasija, Plane, u avgustu, Galaksija. Kad god poduže gledam u Kosmos, U mišju rupu mi se zavuče ponos. Sja Galaksija?
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Krst zasija kâ na gori sunce, i sav narod na noge ustade, časnome se krstu pokloniše. U tome se razbudih od straha. VUK MIĆUNOVIĆ
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
| Kuća zasija. Fenjeri, upaljeni na kaliji, počeše da drhte i da blješte, takođe i kujna, podrum i gotovo sve sobe bile su osvetljene.
Pandurović, Sima - PESME
tiha I u to tužno doba, Kada se mis’o niha K’o cvet vrh rana groba, To je kad lepa tuga Spomena mojih redom Zasija, kao dýga, U mekom sumraku bledom. Visine blede ćute, Jesenji sumrak râni; Listovi sveli žute.
Bakarni mesec zasija u času, Kad noćni vetar suvo lišće rasu U razvejani požuteli prah. Ja vidim kako izdišu sve težnje, Još žive nade,
Sveti Sava - SABRANA DELA
Božastvenim blistanjem zasija u srcima našim tvoriteljima ti svetlog spomena, stado svoje od napasti, preblaženi, molitvama svojim, Simeone, izbavi!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Da li u tim mislima Stanka zadrema ili pade u ono nesvesno stanje pred snom, tek njoj se odjedared zasija deo vidokrug, zablista se šumna rečica, zatreperi otvorenozelenkastim sjajem šiblje i lišće oko nje, i ona se nađe u
Ali samo nekoliko časaka, i ozgo zasija radosno i svetlo nebo... XI Stanka ne mogaše više da misli. Sav joj se život stopi u jedno jedino, burno i zanosno
Odjednom joj nestade onoga običnog, podmuklolukavoga pogleda, i na licu joj, prvi put posle dugih godina zasija izraz nevine sreće i radosti. — Ama je l’ to odistine? Je li ti to meni dovodiš snahu, Đuro?
— odgovori Đurica ravnodušno. Moramo da se odmorimo u zabranu. — Baš dobro! — viknu Simo i radost mu zasija u oku. — Umorni smo kao đavoli, pa da se malo prilegne.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
U prošarici pokaza se krst, na mahove zasija u suncu, i litija suče se polako, mirno, izdržljivo. Četiri mlada čoveka, u belim tunikama sa kukuljicama, nose kip
Petrović, Rastko - AFRIKA
I onda opet noć sasvim tamna. Iznenada jasno, kao najveća zvezda, zasija oko pantera. On nas sigurno vidi ali nas se ne boji i trči nam pravo u susret: ne da bi nas napao, već da bi nastavio
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
i sedište vile, koja se nalazi pod korom (Bog da momčetu zlatne roge, i ono »probode koru, Al̓ u boru mlada moma, Pak zasija kao sunce«, nar. pesma, Sofrić, 26 id). Ali za bor vezuju se i više predstave. On može biti božanstvo.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ali Rade ne klone; odmah nastajnih dana poče preoravati nanovo zemlju da je zasija. Bolilo ga u duši da zemlja cijele godine nerotkinjom ostane, kad božje sunce tako lijepo grije, pa moraće da je oplodi.
Ilić, Vojislav J. - PESME
blagim lahorom, I potoci žuberkaju Tajnim žuborom: „Mesto ljudi, što ih zmija Od nas odrodi, Lepši svet će da zasija, Bolji narodi.“ Moju dušu tuga uze S takve novosti, Ali moje behu suze, Suze radosti.
1889. U PROLEĆE Premaleće kad zasija, Zazeleni tavna gora, Kad s pučine sinjeg mora Blagi vetrić zaćarlija: U te dane moja duša, Kao rosom
1891. U OSAMI Kad odjekne slavuj-pesma u daljini, I zasija bledi mesec na visini, Kad umoran u osami svet počiva, Po kamenu tiho struji voda živa, Tada Gospod od palata svojih
Noć se klonila zori, S istoka jutarnja zvezda kô iskra ognjena gori, I petô zapeva jasno. Zora se zasija čista Kad kravar podiže glavu, kô Lazar na poziv Hrista, I rosa, što hladni vetrić s krila je zorinih trese, Tako ga
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sa crnoga neba padaju na Zemljinu koru prve kapi kiše, i tu se pišteći isparavaju. Zemljina kora puca, rumena svetlost zasija, no brzo se gasi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sve školovano govori o priči i o sposobnostima pisca. U kući Brankovoj praznik. Divan, čisto duhovni praznik, kakav zasija u siromašnim kućama kad i tamo zađe nada. Drugovi larmaju. Vladimir Ribarić drži govor. Pavle i Milan grle Branka.
Šantić, Aleksa - PESME
Slušam kako vjetar, okupan u vodi, U smokvama starim polako leprša. Tu, u gluho doba, kad mjesec zasija I tvoj talas plane sjajem dragog kama, Jedan lik, od krina i od kamelija, Na modroj stijeni pod omorikama Pojavi
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ode Miloš niz polje široko. Kada dođe đe stoje đevojke, zbaci s glave bugarsku šubaru, skide s leđa bugar–kabanicu, — zasija se skerlet i kadifa, zasjaše se toke na prsima i zlaćene kovče na nogama: sinu Miloš u polju zelenu kao jarko iza gore