Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Izmiču tako za vreme kratkog zatišja ispod komande i, kao večite lutalice, idu često besciljno po poljima i zabranima, sećajući se, valjda, svojih rodnih njiva
dok samo padne mrak!“ — i Jankulj uđe u štalu. Mogla bi to dalje da bude priča koja se doslovno dogodila za vreme zatišja. Neispavan od noćnog sedenja, vraćao se narednik druge baterije.
Zadnji levi točak bio je na svome mestu. I sve tako po kratkom postupku, vojnici su za vreme zatišja uprošćavali administraciju. Bože moj, jedan točak!... Ha!
Da ih kazni!... Pod sud!... U borbi su bili pohvaljeni, i zar sada, za vreme zatišja, zbog jednog točka da odgovaraju!... Nikada! Ama da je u crnu zemlju zakopan, pronaći će ga oni. — Jeste li razumeli?
Artiljerci su međutim razmešteni po položajima. Baterije se navikavaju na samostalan život, a tako ostaje i za vreme zatišja. Svaka baterija poručuje za sebe „živu furaž“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Iste one godine u martu, za vreme velikog zatišja, beogradsko Novo groblje beše jedna osobito draga i privlačna tačka onom zaostalom, neboračkom ali kuražnom
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
pod stari, posrnuo morski bor što odavna prkosi vremenu i čije grane, svinute od udara vjetra, okupljaju se od strane zatišja. Sjedeći pod njim, doji svoje čedo, a kako je uokolo tišina, lijepo se čuje lakomo djetinje sisanje.
a podalje, u uvalicama, miruje i vuče isprano, bijelo žalo, a čisto me u duši nešto steže kada gledam u ta zasjenuta zatišja, otkuda puca pogled na široku nemirnu pučinu...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Stoje prislonjeni uza zid ograde, i iz zatišja gledaju u noć. Kroz šum vjetra na mahove do njih dopire šapatljivi žamor zatresenih grana morskih borova. — Mnogo pušiš!