Radičević, Branko - PESME
Stojim, čekam, eto već sutona, Bože blagi, de ostade ona? Stojim, čekam, gle i nojce vođe, Bože, Bože, zaš ona ne dođe? Zbogom, noći, zbogom, stazo sveta, Zbogom i ti srećo moja kleta!
Opet gledam ja znanu putanju, Ali nema tu na njojzi mome, Noćas u snu oda tuda s njome, Zaš i jako ja ne odam danju?
Tu je pokolj, tu bez nada muka, Dršće Turkom i srce i ruka, Svaki vidi e sve već propade, Ma se biju — al' zaš ne i Rade? Sa konja je junak sajahao, Mučno gledi — da l' mu žića žao?
Pa od pasa noža povadila, Udri Tala u srdašce živo — Al' mu mlada ne učini krivo, Što tražio, ono i našao, Zaš otimâ što mu Bog ne dao, Ta srce je od samoga Boga, Kad te neće, ne goni nikoga.
Ciknu hajduk kâno ljuta guja: „Jao puško, ostala mi pusta! Uvijek mi dosad vjera bješe, Pa zaš sada nevjeru učini.
Boreća se za dom, za ognjište, Zaš ne proli krvcu na bojište? Ne bi oko suzama poteklo, Ne bi grlo jao meni! reklo Od golemi, pregolemi jada, Ne bi,
su mesta žitka veseloga, A di tužna, onde suze lijem; A kad dođem čateći na tvoje, Kišom grune bratsko oko moje, Zaš ti zađe danak tako rano, Ta teke je, velim, bio svanô!
Jošte malo pa sam pra i pepô, Nad njime se naglo moje lepo, U njeg' roni te čemerne suze — Bože, Bože, zaš me pre ne uze?...“ Da l' je radost, da l' je tuga, Ja ni sam ne znadem, Al' bi meni draže bilo, Da ga ne imadem.
„I tako je otišao I uzeo sebi drugu... Žâ mi beše, zdravo žao, Al' uguši svoju tugu, Ta što znado činit mlada? Zaš da s mene momak strada? 59.
Da l' imena vaša jadna Da u pesmu turim kivnu? Da vam (s') svetim, da vas smlavim? No zaš pesme da skrnavim? 17.
X Ma zarašta, srećo kleta, Zaš' je turi u života, Kad je čeka ovog sveta Samo groza i straota? Ali jatka evo prenu, Diže oko začuđeno, I kraj
Za ruku je evo lati, Ljubnu — šapnu: „Laku noć.“ A majka joj reč privati: „Bog ti, ćerko, na pomoć! Ma zaš drkće ruka tvoja? Lezi, lezi, ćeri moja!“ XIX Ćerka ode, a neka je!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
U tom položaju produžio je i još više razvio veseli život tako da nije ni osetio, kad je duboko zaš'o u četvrtu desetinu. Tada se stvorio prelom u životu njegovu...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— A š’o sam te izudaro? — Pa zaslužio sam... — E... baš! — Luka se povede, ali ga Isajlo zadrži. — Je li... a... zaš’o sam ja p-pijan? — Zato što imate pare, gospo’n poručnik. I ja bih, ali nemam. — E... kad je tako... na!