Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Od mladosti do starosti ne služih Bogu, nego sam sebi. Niti čekam i jednoga novca uzeti plaće. Zaštono ako sam i poposlovao što malo, i to rđavo i zločesto, sa zločesti poslenici sam se združio i opak dogovor š njima
A drugi je pak hvalio cara i govorio da je od svega ponajsilovitiji car zaštono on i zemljom i morem, vlada nad svim ljudma u svomu carstvu, i što mu je volja, to čini.
A treći je napisao da je ponajmoćnija od svega mlada nevesta, da rečemo, eto, žena. Zaštono ona je na ovaj svet rodila i cara i kralja, i one, kojino vinograd sade.
« Ta iz toga valjaše da ga oni i vrlo paze i počituju ga, zaštono za veliko poštenje njihovu domu i svemu im rodu dika iz toga kćaše biti (kako jest doposle to bilo). Ali što da se čini?
ti, molim te, dopusti mi toliko oslabe da bih pak otišao k njemu, te da je od njega iskupim i taki ću doći pak ovde zaštono on ne zna njene krasote, te se na to uzdam, da će mi je preprodati cenom«.
I kako taj boljarin onde skoro ozdravi, tako hitro i zajmom pak mu s dobrom povrati. Zaštono vrlo je maečka ona crkvica bila gde je bilo mučeničasko telo, jerno tesnu i hudu obgradu je imala ona ilidža na kojem
iskazujući, ujedno so tim i potvrđivaše one koji su bili izostali u gradu, da se slobode, nek se ništa ne ustručaju. Zaštono su već u ono dobi bili došli Araviteni s vojskom pod grad da ga biju i mnogi su se građani bili razbegli i izašli iz
VISOKOUMLjIVIM SVEŠTENICIMA Imadu od te skupštine svidni se nekoji, budavši tajat se sa svojim nečoveštvom ne mogu, zaštono prednji su, i svima ljudma na očiju i čuveno zgledni su. Tobože serafimske brojeći se nalike!
duh, moj život, vetar biva prehodan: ne jednak, nego časom mlak, a časom hladan, i naš život tvrda oporišta nejma. Zaštono evo danas je čovek veseo, a sutra taki je smućan i brižan.
na nas od mala započetka i štedi nas više, tako da bi se u Malam osveštivali i većega bi gnjeva na se ne privlačili, zaštono s malim većemu je ukaz.
To će vam sve na vetar biti. Zaštono ruke su vam vaše do lakata krvave i pregršti pune s krvlju... BOG PROSJAK Zemlja, more i sva tvar meni radi i služi mi
ni primati se gospodstva, ni pak puna čanka prevraćati kad se daje i nameće se; nije lepo ni dobru pristalo odrivati. Zaštono u tomu se svidi, jedno nabusit posao, a drugo jogunast, i oboje neosvestno.