Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Žar-kokoti, purpur-kreste, puste plamen uz neveste. U grozd rumen kuće zbije zrno rodne rozaklije. Crven mračak iz Crmnice pukne narom s puškarnice. Prestižem li crnu prelju?
(Zbog svake reči pokajem se ljuto.) U prvoj trubi čujem frulu sedme i u me ima da se zbije, zgraca, aždajin tutanj, nalet skakavaca. Jezera suva - nebo izmaknuto.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Udaju se i druge! — reče ona kao za se. —Tako je u svijetu... Ma pusti me još malo ovako! Marko se zbije do nje na trupić i ne pušta joj ruku iz svoje, već je jače stiska. Tako časom ćutke sjede.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
s Bogom o Mati!...“ Tvoga života (ako l' se zbije) Svijeća da se ugasi prije, Tužnijem srcem, plačevnim okom, Uzdahom čestim, ćutnom dubokom, Slatko ću tebe ja