Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
! Sramota, more, rezilak! Jošte tatko mi, dokle ne beše umreja, zboreše mi mnogo put. Imaše ga u tatka jedna reč: »Jorgaći sinko-le, ubavačko u pamet, zboreše tatko mi, da si turiš ovaj reč
Imaše ga u tatka jedna reč: »Jorgaći sinko-le, ubavačko u pamet, zboreše tatko mi, da si turiš ovaj reč (od pokojnoga mi tatka Kirijakisa) što će ti sag kažem: »Puška, simsija i domaćica — ne
Stanković, Borisav - KOŠTANA
— Majku si nesam pitala, Ali sam lošo slušala, Tatko na majku zboreše: »Devet još ćeri da imam, Ni jednu Mitki ne davam, Jerbo je Mitka bekrija, On pije vino kajmakli, A i rakiju
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Beše tu i ono Zone Zamfirovo; ama ono si, kako čorbadžijsko, beše sa svoji; ne banjaše se ni pa zboreše sas oveja. A ove — ama znaš kako mi čes’ davaju, kako mi lackaju! „Strinke, strinke, mori! Eve ti moj sapun!
“ I istin’ zboreše žena! A ja gu teke tagaj toprv pogleda malko bolje Zonu. Pa kad gu vid’o onu njojnu t’nku snagu, pa one njojne puste
Kako onaj Nasradin-’odža što ujutru sadeše luk, a uveče ga čupaše i metaše pod dušek: „Što je moje, zboreše si, nek’ si je kod mene!...“ Ete, toj i Mane raboti! Ujutru pod mišku si donosi, uveče pa pod mišku odnosi!...
— Za Doku zboreše?! Mori, odi tuj nesreću može da je iskočila reč i sokak-lafovi tija, ubija gu Gospod! Sreto’ se ja i s njuma, — veli