Crnjanski, Miloš - Seobe 2
oči, izvrnuto, u belilo očiju u kom su oči treptale, kao crne zvezde, koje padaju nekud u dubinu i vuku i njega u taj zvezdani sjaj, u nekom prevrnutom svetu, kuda ona gleda.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
TRIŠIN SAN 187 MLIN JE STAO 193 ČUDA U MAGLI 200 ŽUĆIN ODLAZAK 205 VIDRAN VIDRIĆ 211 PRIČE ISPOD KRNjEG MESECA 221 ZVEZDANI KOVAČ 222 MAŠINOVOĐA 227 ČUVAR ZVERINjAKA 229 PRIČA PIJANOG VODENIČARA 236 ČUDAN VOZAČ 238 BAKA, ON, ĐAK I SLON 242 NOĆ
Započe šišmiš nečujan lepet, iskri se nebom zvezdani trepet. Uz potok tama, slepa i gluva, zgasnuo svetla poslednji tračak.
Da nas je tamo nanela sreća, ne bi nam prazna ostala vreća. PRIČE ISPOD KRNjEG MESECA ZVEZDANI KOVAČ Kolibe evo na kraju sela, čarobnjak takve gradi, čađava, mrka, sa jednim okom. Šta li se u njoj radi?!
Skita se mačak, nije ga strah, sa krzna stresa zvezdani prah. A neka gospa, prepuna para, čula za mačka, za slobodara, čula da oči zvezdane ima il nekad zlatne, sa
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
INSEKTI Kapljice zejtina: po ivici Šume miču se klizavi svici — Zvezdani insekti, punoglavi, Petrolejske suze u travi; Popac, na stazi, tu negde, sleva, Naizmence sa sobom peva; Dok roj
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
iz njega izbijao da bi, još dugo nakon njegovog prolaska, po razrovanom pločniku treperila svetlosna pruga kao nekakav zvezdani trag. Zar je to moglo da ne probudi radoznalost? Ko je? Otkuda je? Kako se zove?
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
u travi, samo što se sada, zajedno s nebesima, ogleda i u vodi: I za mladića, što s glavom nad rekom beše u travi, Zvezdani pod sobom što je gledao svod, I ribe izmeđ zvezda, i tice, u stravi Glava njegova sama plovila je ko brod.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
On glasi: „Beskrajni, plavi krug. U njemu, zvezda“. 236 Beskrajni plavi krug sa zvezdom očito nije što i zvezdani nebeski svod: prvi predstavlja simboličku stilizaciju ovoga drugog.
Miljković, Branko - PESME
TRAGANjA ZA BIĆEM Lepi moj dane s dušom elegije Kad od Bića senka biva predelima Lutam u suzama strah me obuzima Zvezdani uticaj nada mnom — ko da ih suzbije (!
Osećam to pomeranje juga u svome srcu. Majušno podne se ruga u kamenu, varnica što će osvetliti zvezdani sistem moga krvotoka. A dotle sve što bude nek je zbog pesme. Druga uteha nam ne treba.
Makar slepog lica i mračnog srca reč pravu izgovori. U kamenu spava malo sunce što će nas osvetliti. Čuješ li zvezdani sistem moga krvotoka!
Jakšić, Đura - PESME
Čekaj, sele! Još ne želim ja umreti! Dok se zemlja ne zatrese, Burno more ne zajoše, Ne pocrni sjaj zvezdani, I meseca svetlost bleda Ne zavije u oblaku Božje pravde i istine, Sjajne zore i večeri Zrak crveni ne proturi U
Nastasijević, Momčilo - PESME
Sina ne raspeste vi, raspeo se sam. XI Nisko se svetiljke upale, goni noć. Nespokoj zvezdani mir taj njinom spokojstvu. Na tavanicu jer ne zasipe, potajni o zidove odbiju se šapati Boga.
Ilić, Vojislav J. - PESME
sâdu, gde mirta slađano miri, Zavetni čeka te časak i dragi čeka tvoj; On diše svežinu noći, i nebo nad njime širi Zvezdani veo svoj. Ijono, on tebe čeka.
U tavno zelenom sâdu miriše travica meka, I nebo nad nama širi zvezdani veo svoj Ne boj se evnuha, jagnje. Ah, tebe zagrljaj čeka, A njega handžar moj. 1889.
,,Buktinja svetli se tamo, I kmet sa momkom ide.“ Kića se lagano diže, Povi se, da bolje vidi, i naže Zvezdani bliže, I prošaputa nešto. To reče od želje same, A zatim zaturi gunjče kicoški, na jedno rame, I podboči se gordo.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Vreme za koje se naša Zemlja obrne oko svoje ose zove se zvezdani dan. On se meri, od prolaza do prolaza proletnje ravnodnevice, kroz meridijan mesta sa kojeg posmatramo, taj se
On se meri, od prolaza do prolaza proletnje ravnodnevice, kroz meridijan mesta sa kojeg posmatramo, taj se zvezdani dan deli u 24 zvezdana časa.
To je sat koji ide sasvim pravilno kao i zvezdani, no koji zaostaje prema ovome za vreme tropske godine tačno za jedan dan.
Petrović, Rastko - PESME
danas srca probudi, Kao kriška će obraz cure da zarudi, U neveste zategnuti bedra: A pozno u noć kad sve spava, Dok zvezdani slap sliva se na žito, Julije Cezar, moj prijatelj kroz vekove, Pogledom me kao svetom vodom krštava, I priprema na
I za bol, i za bol! I za mladića, što s glavom nad rekom beše u travi, Zvezdani pod sobom što je gledao svod, I ribe izmeđ zvezda, i tice, u stravi Glava njegova sama plovila je ko brod.
I otad sam se kupao u pevanju Mora u kom zvezdani i mlečni natapaju se trazi, Proždirući zelene azure gde, u posmrtnom plivanju Opčaranome, neki davljenik zamišljen slazi.