Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
god.); sa njega se vidi kupasti vrh Zvečana kod Mitrovice, staroga grada iz doba Nemanjića. Blizu Mazgita je Samodreža crkva, u kojoj se pričestila srpska vojska
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
, Svu snagu i svu pamet unela, Dokle ga, u rasvit, malo poviše Zvečana, u kafani ne uloviše! Pod tuđim imenom je tamo stanovao...
Dole, na izlazu iz Zvečana, Ima jedna poljana, kao klečana Torbica... „E da mi je u razdanju Da se, kolko sam dug, pružim na nju!
Al k meni kasno dođe to voće I zbog toga sam odjednom tužna...” „Da ga bar nađoh sama, i pre Zvečana — al usud je ovako hteo! Jednom se živi, sto puta mre, Da je meni samoj pripao ceo, Ne bih se obazirala na ove dve..
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ovako: Lauš ćuti i čeka. Naslućuje da će Saborište vrlo brzo sabrati u sebi sav ološ odavde do Berkovca na sever, Zvečana na jug, Kovina na zapad i Bovana na istok. Sjatiće se ovde svi odbegli sebri, pustahije i propalice.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ljudi: od Mramora do suva Javora, od Javora, sine, do Sazlije, do Sazlije na ćemer-ćuprije, od ćuprije, sine, do Zvečana, od Zvečana, kažu, do Čečana, od Čečana vrhu do planine turska sila pritisla Kosovo.
Mramora do suva Javora, od Javora, sine, do Sazlije, do Sazlije na ćemer-ćuprije, od ćuprije, sine, do Zvečana, od Zvečana, kažu, do Čečana, od Čečana vrhu do planine turska sila pritisla Kosovo.
ni hesapa: od Mramora do suva Javora, od Javora, pobro, do Sazlije, do Sazlije na ćemer-ćuprije, od ćuprije do grada Zvečana, od Zvečana, pobro, do Čečana, od Čečana vrhu do planine, — sve je turska vojska pritisnula: konj do konja, junak do
Mramora do suva Javora, od Javora, pobro, do Sazlije, do Sazlije na ćemer-ćuprije, od ćuprije do grada Zvečana, od Zvečana, pobro, do Čečana, od Čečana vrhu do planine, — sve je turska vojska pritisnula: konj do konja, junak do junaka, bojna
Al' je gladan šenice bjelice, ali žedan vode sa Zvečana?“ Progovara ljuba damjanova: „Svekrvice, majko Damjanova, nit' je gladan šenice bjelice, niti žedan vode sa
“ Progovara ljuba damjanova: „Svekrvice, majko Damjanova, nit' je gladan šenice bjelice, niti žedan vode sa Zvečana, već je njega Damjan naučio do ponoći sitnu zob zobati, od ponoći na drum putovati; pak on žali svoga gospodara što ga