Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Pa san toplih noći kad vetar duše i lišće kreće, kad mesec sija a iz obasjane daljine dopire zvon od klepetuša i tiha, monotona pesma pastira u „duduk“; san tamnih večeri, razvalina od zidova, turskih konaka, džamija,
Brzo siđoh u dolinu i ne gledeći na onu ledinu ispod česme, na kojoj se streljaju osuđenici, a sa koje se sada čuo zvon ovaca i svirka čobana u duduk.
U dolinu, koja beše puna već ogolela drveća, česmu, drum, vinograde i onu ledinu s koje se čak i ovde čuo zvon ovaca, video čoban gde nogom naslonjen o kolac nečijeg groba, ogrnut iscepanim vojničkim šinjelom, svira u duduk.
A iz kujne, gde su devojke i mlade žene, „neveste“, čuje se kikotanje, smeh, ugušena pesma i zvon dahira. One ne mogu da čekaju. Duga im večera, a pre večere da uđu ovamo gde su svi stariji stid je.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Svirači su zaista dolazili. Čuo se čak i zvon čampara od čočeka, i vika dečurlije, što je skakala ispred njih. Dole u dvorištu, što se svirači više približavali, sve
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica to isto čini, ne prestajući zvoniti jednačito i snažno, ali ga taj jednačiti zvon sugestuje, odvaja ga od svega što se vidi i čuje i prenosi ga u bes krajne sanjarije...
ravne i nepregledne, pokošene zelene livade, po kojima se belucaju čopori stoke i razleže onaj jednačiti, poznati mu zvon medenica, koji mu dušu razgaljuje... Gle, i sad mu dopire do ušiju taj čarobni zvuk: cin... can... cin... can...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
POKLADNICA Gospoja Persida Nosi šteher lep, Kratkoga je vida Kad ogleda džep; U crkvu okleva I na peti zvon, U glavi joj seva Da je to bonton.
Petrović, Rastko - PESME
Od ljubavi, U proleće ili u jesen Smrti dimnjačke zvon čućete; O basnoslovnom njegovom zvuku kriknuće sve strasti, mržnje... Ko? Dekameron!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Svirka i pesma burnija i sve bliža. Počinje da se razabiru dahire, zvon čampara i pesma: Kraj Vardar mi stajaše, T’nke puške frljaše.