Obradović, Dositej - BASNE
Učen i blagonaravan sveštenik bolje će prosvetiti cerkov svoju nego milioni sveća da u njoj goru. Toronj, zvona, polijeleji, kandila srebrna i čiraci, — sve je to mirska pompa i ukrašenije, a ne Hrista Spasitelja unevještene crkve,
” koju ko krasi, ukra|siće njega bog; a ne zidovi, zvona, zlatotkane odežde (ženska ukrašenija) i srebrno posuđe. Zato sve te vešti (koje ni na kakvu djejstvitelnu polzu nikom
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Doći će vreme kad ćeš se od brata sakrivati kod jazavca i vuka, kad će nad crkvama od pepela zvona od blata da klati u magli beznadežna ruka.
U Gornjem gradu despot podiže kulu, s koje se prate svi putevi i znaci, i s koje zvona, na najmanji znak, podižući čavke, vrane i gavrane, bude muževe da brane bedeme!
Da odvoji oltar - od samara, vagu Suda - vage piljara, glas sa bačve - od glasa sa Siona, i ovnujska - od crkvenih zvona! 2. Ovde gladnih nema samo pet, nego skoro trideset hiljada!
Šljivo kraj izvora! Ulje maslinovo, koje nas hraniš, i koje nam sijaš! Čuj nas, sveti oče, koji odjekuješ od zvona i klepala koji traže spasa! Kad ćeš nas čuti, ako nas ne čuješ danas, kad nemamo ni jezika, ni glasa?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
dvadeseta čast samo od ove jedne vrste, da i̓ na Vračar oteram, i ovi̓ nekoliko topova, sada bi̓ većma voleo nego sva zvona svete lavre da u Srbiju preselim”. Veli Protić: „Ako Bog da, biće i nama tal od toga, kad su ona ovako blizu granice”.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Priđoše drešiti šajke. Voda je huktala kao besna. Kad joj glavu prineseš bliže, kao da čuješ zvona u daljini. I samo to; sve drugo beše mirno kao u grobu... Neka tajanstvenost obavila prirodu. — A šta li je ono?...
Dučić, Jovan - PESME
Mir je da se čuje Gde prolazi tiho minut za minutom. Ali s crne kule koban i potmuo Glas ponoćnog zvona odjeknu u tmini — Negde iz dvorane dug se uzdah čuo U mraku, u nemoj studenoj tišini.
DUBROVAČKI REQUІEM Taj dan tako tužno zvonila su zvona, Bolnu neku pesmu iz metalnog grla. Nasred katedrale ležala je ona, Kao Iluzija koja je umrla. Tako plava, tužna.
A polazak kada zapevaše zvona, I kad mirno kovčeg podigoše bledi, Tada, kao u snu, osmehnu se ona. DALMACIJA Iz Splita Sa kapele jedne, sa
LjUBAV Iz Stona na Pelješcu Stoji pusta crkva bez glasa i zvona, Sumračna i hladna svu noć i dan celi, A u napuštenoj i nemoj kapeli Sama plače bleda žalosna madona.
Vidim vrh zvonika; to crkvica mala Viri iz maslina, topola i iva. Opet noć bez mira. I sad iz daleka, Večernjega zvona kad se čuje jeka, Pominjem te s bolnom suzom što se roni.
U mašti sam ti bele svud crkve zidao; I za molitve sam tvoje u zvona zvonio; Za tvoga blagog Sina i ja sam ridao; I đavola sam crnog s tvog krsta gonio.
CAR Ceo dan sunčani zvone bučna zvona, Sva je Prizren gradska otvorio vrata, Kad javiše trube da iz Avinjona Stižu poklisari, tri papska prelata.
A prvi put zvona zazvoniće trista, Kad iz Carigrada vrati se Car smeli, I teški mač spusti u podnožje Hrista. DUBROVNIK Sav u
od početka Nov porod sve tragom naših legiona, Blažen, u kolevci on ču kako pretka Prati u legendu glas pobednih zvona.
A kada je umrla, nečujno i spokojno, kao što su poumirale njezine krizanteme, dugo su sa katedrale pevala stara zvona. Glasovi tih zvona bili su mirni i svečani kao glasovi davno pomrlih sveštenika.
Glasovi tih zvona bili su mirni i svečani kao glasovi davno pomrlih sveštenika. VEČERNjE Mala, snežna seoska crkva, na rudini, pokraj
I, kao pobožni glas zvona, i taj se glas podiže u nebo. JEDNE VEDRE NOĆI Bili su zašli vlašići i mesec, i bila je ponoć.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
”, pa navukoh jorgan na glavu. Upravo njih dvoje stupaju preko praga, a na crkvi grunuše zvona na jutrenje. Gromko se razleže kroz tihu noć, i potrese se duša hrišćanska.
Vele, kad je naš popa došao u varoš da su lupala zvona i pucale prangije, jer konjanik, što je stojao na raskršću, kad ugleda popa u onoj pompi, pomisli da je vladika, pa
”, „Izgorje crkva!” Pa opet puške, lupa i tandrk kotlova i čakalja: a kroz cijelu tu vrevu čuje se sitan glas crkvenog zvona. Kad stigosmo pred školu, a ona gori uvelike.
Pa onda, brate mi si ga moj, o „slatkoj tuzi i tužnom veselju”, „žuborećem potočiću”, „uspavljivom glasu zvona”, itd., itd. Hvala bogu, kažem ti, jedva jednom opametih se.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ako bogatiji umre, oglašuju ga sva zvona i činodejstvuju oba popa; a ako siromašniji, onda, naravno, samo jedan pop. Ide, pa malo peva on, malo crkvenjak, a
Ne pitaj me, veli, odakle sam doš’o! Ja sam ti iz daleka, od tuđe zemlje, iz tuđa sveta, di petli ne poju, di zvona ne zvone, di se odžaci ne puše; ja sam ti, moja Savka, sa onoga sveta, kaže mi on, di nema roda za mene.
Ako je, na primer, kakav bogatiji umro, i porodica mu zahtevala da ga oglase sva zvona i opoje oba popa: to su ga, istina, oglasila sva zvona, ali oba popa nisu htela da budu zajedno; jednoga je od njih
kakav bogatiji umro, i porodica mu zahtevala da ga oglase sva zvona i opoje oba popa: to su ga, istina, oglasila sva zvona, ali oba popa nisu htela da budu zajedno; jednoga je od njih obično uvek zamenjivao pop iz susedna sela.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Čim počnu da dopiru u varoš zvona sa crkve iz Šapranca, meni se uvek, uvek kad god sam čuo to njihovo tiho, prostrano, grobljansko zvonenje, zajedno s tim
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
u onoj mrtvoj polumračnoj šupljini, u onoj smrtno hladnoj tišini tornja, pirila je jeziva hladnoća teških i ledenih zvona, punih onog svojstvenog ćutanja u nekom užasno mirnom i mrtvačkom stavu savršene nepomičnosti klatnâ.
Kad se ispuža toliko da je mogao obuhvatiti onu poprečnu greduosovinu na kojoj su visila sva tri nejednaka zvona, on se podiže na snažnim mišicama pa je opkorači.
Onoga trenutka kad sam ga otvorila začula su se zvona sa naše crkve i ono moje praznično raspoloženje pretvorilo se u ushićenje, u jedan zanos, u jednu bezumnu sreću kakvu
Očevidno je: da ja stojim na granici jednoga društva koje propada, i koje sa svih strana posmrtna zvona oglašuju, i gledam odande kako se nova vera traži i sam sebe grozno mučim.
I potpuno sam, kad umukne, i kad izumre i poslednji jezivi jauk zvona, da se zacerekam bezumno nad svim što je bilo: nad svima strastima, predrasudama, konfliktima, interesima, društvenim
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sad se, preko ravni, razlevao zvuk temišvarskih zvona. Bio je mir. Varoš, između tih utvrđenja, bila je tesna i za nju je bilo ostalo malo mesta.
Tada je u kasarni nastala takva dreka, da se nije čuo glas zvona. Više od tri stotine ljudi ležalo je, na kamenu dvorišta, jedan preko drugoga, žvakalo, gutalo, još vruć, hleb, i
avgusta godine 1752. Ušao je kod komandanta pred podne, a izišao, kad su zvona u Temišvaru, u crkvama, prestala da zvone.
Napolju su zvona prestala da zvone podne, u Temišvaru. A on je, kaže, bio zastao, kao da mu se neki teški kamen bio na srce svalio.
Pred jesen su neka sela otišla, drsko, silom, bez obzira na patente, kao na paradu. Čak su im i zvona zvonila, pri odlasku. Ljudi su bili izgubili veru u pamet onih koji upravljaju.
Pa je počeo, nagrnuvši na crkvu, da skida i zvona. Ima, kaže, pašport, da se seli, pa će i crkvu da seli. Vikao je: „Ljudi crkva jesu, a crkva u kojoj se Bogu služi,
Kuća trgovca Žolobova bila je ispod brda, na kom su se belele crkve u Kijevu, pa je Pavle imao da sluša zvuk zvona svaki čas, i danju i noću. To brujanje zvona dopalo se bilo Pavlu. To je bio njegov prvi, nezaboravni, doživljaj, u Kijevu.
To brujanje zvona dopalo se bilo Pavlu. To je bio njegov prvi, nezaboravni, doživljaj, u Kijevu. Ta jeka zvona bila je duboka, a ljuljala
To brujanje zvona dopalo se bilo Pavlu. To je bio njegov prvi, nezaboravni, doživljaj, u Kijevu. Ta jeka zvona bila je duboka, a ljuljala je, ne samo njega, nego i Podolj, ceo Kijev, ceo svet, i zemlju i ljude, u san, kao neko more.
nevidljive, sitne, ali su bile tu negde, u granju i na travi, na zemlji, na kojoj su se belele visibabe, kao zvončići. Zvona u Kijevu behu zamukla, ali su, kao udarci nekih, ogromnih, detlića, odjekivala, sa crkava, uskršnja klepala.
Kostjurin je lično potpisao te papire. Posle ogromnog uskršnjeg zvonjenja zvona, u Kijevu, Isakoviči su, tako, doživeli, i sami, neko proletno, iznenadno, vaskresenje.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
godine pod arhimandritom Haritonom Mijaci su ga obnovili; 1795. godine podigli su crkvu koja i danas postoji. Prva zvona mu je poklonio 1837. godine knez Miloš Obrenović, a druga dva 1850. godine Kara-Đorđevići.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
“ JEDANAESTA GLAVA Evo za nas vojvode! — Velika mišja skupština — Ko će na mačke stavljati zvona? — Potraga za Tošom — Čitava konjica protiv jednog vojvode Kad se Miš prorok rastao od mačka Toše i uvukao u onu
Nušić, Branislav - POKOJNIK
koji gutaju crkvene prihode, a kad im se proširi stomak, oni su kadri, razume se, da progutaju i toranj i svih pet zvona. Lepo, primam i to!
al', ako vi želite, ja ću pisati; samo, znate, pisanje će izazvati i odgovor, pa onda ako iznesete stvar na sva zvona, to će vas vrlo brzo odvesti pred sud, a meni izgleda u ovome slučaju da vi imate sve razloge da izbegnete sud.
ĐAKOVIĆ: Lepo, sporazumeli smo se. Savetovao sam vam da ne čačkate i ne stavljate na velika zvona. Dobro!... Ali vi ne možete sedeti skrštenih ruku, vi morate nešto učiniti... SPASOJE: Pa da!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Pogledah na svoj sat, ali taj kao i uvek nije radio tačno. Na njemu je bilo dva minuta do zvona. Cure su već počinjale da udešavaju kose, jer je posle ruskog bio čas matematike, a dugački Vlada Hadži-Nikolov ličio
- Ima još kuća sa zvoncima u Karanovu! - utešila me je, a zatim smo pošli glavnim ulicama ležući na zvona svih mogućih vrsta.
Kroz razred su letele ceduljice: „Nađimo se posle časa!” „Šta misliš koliko ima do zvona?", „Može li još nekog da prozove?” Nije prozvao.
Onda je došlo ono sa zvonima. Ni danas ne znam da li su to bila zvona koja su pozivala na molitvu, nečiju sahranu ili nešto stoto.
Ni danas ne znam da li su to bila zvona koja su pozivala na molitvu, nečiju sahranu ili nešto stoto. Tek: ta zvona su zvonila kao da je sam đavo vukao za uže, a onda više nisu ni zvonila, ali ja sam ih čuo kako mi odjekuju u utrobi i
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
crіnolіne) — široka ženska suknja u obliku zvona, rastegnuta iznutra obručem od žice Kuk — Džems Kuk (1728—1779), poznati engleski moreplovac, vođ pomorskih
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Smrkavalo se u logoru. Ugasiše vatre, ali je tišina, tišina za san, izostala. Neobičan i tuđ zvuk zvona dugo se slivao, sa varoši, na njih.
Ćutahu, posle tupog zvuka zvona i osluškivahu. Mesečina je bila osvetlila velike kuće pred crkvom, krovove i zidove, donji deo grada, pa čak i šume i
ogromnu razliku između njine neprekidne patnje i veselja tuđeg, kad ih po selima dočekaše gozbe, pečeni jarići, udaranje u zvona crkvena i čitavi kotlovi vina.
poče i prebrojavati, nadovezujući da je toliko i toliko hteo darovati za zidanje patrijarhove crkve, toliko i toliko za zvona, toliko i toliko za sliku blaženopočivšeg cara Uroša Nejakog, toliko i toliko za opravku manastira i, najposle, toliko
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
da dete ne progovori kad mu je za to vreme, napoje ga više puta „vodom iz volovske bronze (medenice) ili ovčarskog zvona“.⁴ U Bačkoj je običaj da se tada dete napoji iz vodira (futrola u kojoj kosci drže brus da bi bio vlažan).
¹⁵ Da bi dete progovorilo, u vranjskom Pomoravlju, pošto ga zapoje vodom iz zvona, zaljuljaju ga na ljuljašci zakačenoj na vratima sobe.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ne bude oproštaja, da se ne vraća sa daljnih obala; ali da mu, grešniku, svakoga jutrenja i večernja za spas zvone zvona velika i mala.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Najvažnije u životu: izabrati pravo mesto za prava osećanja! Odjednom, negde duboko u zgradi, začuše cilik školskog zvona, a malo kasnije do njih dopre topot mnogih nogu niz stepenice — kao da se približava grmljavina stada.
Matavulj, Simo - USKOK
— Onda je dobro! — završi vladika i pođe. Čim kroči na hodnik, zabrujaše sva zvona. Vojnici čekahu, pa se kretoše za duhovnicima.
Mušickog, Novine, koje su izlazile u Beču god. 1793. i 1794.; kalendara itd. Janko se trže na brujanje zvona i na tutnjavu koja nastade u manastiru, te se ogrnu strukom, zaključa ćeliju i pođe.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
kolikim mu drago troškom dati da se na naš jezik prevede i naštampa, nego dvanaest zvonara sazidati i u sve nji velika zvona poizvešati... Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!
Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce! Knjige, predragi i neprecenjeni nebesni dar, prosvješteni umova ponosite kćeri!
Milićević, Vuk - Bespuće
Nije ni sam znao zašto ga je slagao. I on sleže ramenima. Svejedno. U tom času zabrujaše zvona sa katedrale Zdravu Mariju i prolamahu vazduh svojim punim i širokim zvukom.
Začas se oglasiše zvona s drugih crkava; nesložno, glasovi se sudarali i razbijali; sitno i visoko pištala zvona s jedne kapelice,
Začas se oglasiše zvona s drugih crkava; nesložno, glasovi se sudarali i razbijali; sitno i visoko pištala zvona s jedne kapelice, nadmašivala ostala, gubila se u brujanju velikih zvona i plačno se ponovo isticala.
sudarali i razbijali; sitno i visoko pištala zvona s jedne kapelice, nadmašivala ostala, gubila se u brujanju velikih zvona i plačno se ponovo isticala.
na vjetru i zanosila nosača; sitno i žalobno zvonila dva zvonca u dječjim rukama; isprekidano i lomno miješala se zvona sa starog manastira; krupan plećat kaluđer, u staroj crnoj odeždi koja mu je bila prekratka, sa raširenim krstom na
baba koje misleći na svoju smrt oplakuju tuđu; kadgod se oteo po koji smijeh i brzo se utišao; a sve, i zvonjavinu zvona i graju sprovoda i pojanje oca Gerasima sa svađalačkim glasom, nadmašivalo ženino kukanje i zapijevka; u taj vedar dan,
I ujutru, kad prelomiše vedrinu sunčanog dana zvona s manastira, tome zvuku odazva se negdje duboko u njegovoj duši jedan odjek iz mladosti, koji ga sjeti majke, braće i
Radičević, Branko - PESME
Što me gleda drvo žalostivo? Okle žubor i to uzdisanje, Da mi strepi, puca srce živo? A ta zvona što sad udariše Strašna l(i) su, vas mi svet se muti; Oh, strašna taka još ne biše, Bože, Bože, na što l' mi se
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kupaš me. Sva se topiš u punoći i belini moje snage. A zvona zvone! Ne zvone, nego nekako tiho, izdaleka, kao svom snagom i na sve strane bruje, kolebaju se. Kandilo puckara.
“ Pa jedva ako se izgubi u jeci zvona i prangija što jednako napolju gruvaju, te se smrznuta i gola zemlja potresa. Naforu nikako da dobijem od sveštenika
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Čokešina prospe trinu u jalovu mesečinu i leteći povrh smilja značenja se ratosilja. Leptirice, zvona, zdenci! Oblacima dvama-trima bacaju se brda, venci. Čokešina čohom vije i varniči večerima iznad vode Žeravije.
Zrelo sunce metohijsko po vascelom greje kraju. (Izgrejao Hristos s freske.) A kad zvona, kad udare, tad dudinje opadaju kao suze kaluđerske.
pa teče pismo, račanske škole podgajen žarak, a šum topole u žut ćilibar miholjskih dana tihovno svodi sa fruških zvona svetao sazvuk Sion Siona. Prospe se knjigom svetlost s Jordana.
Gužva, i smudi, nepravdi bradu trubački septet s Ognjene jezgre. Bronzano bruje - postaju zvona jarosne trube sa Jerihona.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Čuj! Na školi razleže se Našeg zvona mili glas, K'o da veli: Skupljajte se, Majka škola zove vas! SRPKINjICA — Srpkinjice sele, Srpkinjice mlada, Gde si do
MOLITVA Kad jeknu zvona s crkvice stare, Tihano, bôno, kroz noćni mrak, A suvo granje zašušti blago, Ljubeći prvi zoričin zrak — Svetinje puna,
7 O vitezi srpski, pepelišta tavna Pohodiće tada naši miliuni, Mesto tužnih zvona horiće se trube I naši plotuni. NA PROSLAVU KOSOVSKE PETSTOGODIŠNjICE Kao Hristos na Golgoti, Kad ga Jude
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Dan i noć smo kopali rane po telu dušmana, u planinu odosmo siti razboja, avaj braćo! Srca su nam ko velika zvona o bregove udarala, dolinom plovile sveće nama za dušu. Gle, napasnici u mehuru sunca, krv ih kupa!
kažem im, dok se kupole njišu ko visoko cveće, zar udar zvona da bude za mene uzvišen znak! I noć im prelijem preko tornjeva i glava.
Posečen bih, i golub mi zastade u grlu, crkvi se s ramena slivala krv. Zvona su zvonila s atlantskih mora, a glavu su moju nosili na jug i sever, s vrha kopalja na vrhove kubeta.
Vizant jedva da je imao boljeg cara. IZVIDNIK Šubare se klate i zvona biju, zažarene oči vuka ko skakavci roje se prizemljem, krovovi tiho klize niz nemirna pleća vetra, poneki glas
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SARKA: Pa ono ne zvoni, ali ako ja povučem uže, mogu zazvoniti sva četiri zvona sa saborne crkve. AGATON: Ti imaš da ćutiš!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
KNjIŽEVNOSTI Stevan Jakovljević SRPSKA TRILOGIJA KNjIGA PRVA Sadržaj DEVETSTOČETRNAESTA 2 UZ BRUJANjE ZVONA... 3 SIROTE MAJKE... 6 OD SADA PRIPADAMO OTADžBINI 9 ZDESNA, U TOPOVSKU KOLONU!...
229 ROVOVI SU OSTALI PRAZNI 232 SRPSKA TRILOGIJA KNjIGA PRVA DEVETSTOČETRNAESTA UZ BRUJANjE ZVONA... Čudne su večeri na visokim planinama...
I da je Tanasije bio na domaku njegove šake, celoga veka bi pamtio kada se uhvatio za konopac zvona. A ovako, na odstojanju, narednik ga je samo gledao besno.
Na kućama u okolini crkve još se videli tragovi od bombi bačenih iz aeroplana... Zvona su po ceo dan zvonila i kretali se pogrebi umrlih od rana ili pegavog tifusa.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 222. Šta s’ ono čuje na onoj strani? Il’ zvona zvone, il’ petli poju? Nit’ zvona zvone, nit’ petli poju, Već sestra bratu svom poručuje: “Ja sam ti, brate Turska
“ 222. Šta s’ ono čuje na onoj strani? Il’ zvona zvone, il’ petli poju? Nit’ zvona zvone, nit’ petli poju, Već sestra bratu svom poručuje: “Ja sam ti, brate Turska robinja, Iskup’ me, brate, iz
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Što drhte, protkani, mutnom tišinom, u kojoj su osmeh i tuga pomešani nesigurno i tamno. Klatno zvona teško i tmurno u grudi udari me.
I kad tu njen gitar zazvoni, od pesme što plače i voli, svu vodu, zvona, i maske, tamo, noć toliko zaboli: da ućute i pitaju tiho, „Kakav je to Slaven bio, na Rivi dei Skjavoni?
Pijem u slavu kotlova čađavih u kojima su vrile pomije koje su jeli kad zvona zazvone podne. Pijem u slavu jednog jesenjeg dana i jedne venerične bolnice.
Dajte mi čašu da napijem praznicima. Da napijem nedelji, kad se zvona oglase i kad Sunce grane. Da napijem ženama što stajahu nedeljom, pred kapijama.
Čašu kapijama, u nedelju, kad zvona zvone i dolaze žene, seljanke. Mirisu rublja ženskog i belog kruha, iz kojeg ćarlija bogatstvo banatskog žita i smeha
Udarci budaka i čekića sećaju me na kule crkava, igru zvona, kraj kojih sam stanovao. Tiho, u podnožju mosta, spušta se u vodu, a visoko, sa crnih krovova na crne krovove, diže
Izađosmo, kad su zvona ućutala, na krov, i oni me zapitaše gde sam proveo mladost. Videh, nad našom glavom, jednu prvu malu zvezdu, i
Ujutru sam video, pred svojim prozorom, otvorene, renesanske kule, i zvona. Kad sam sišao u crkvicu, da vidim jedan putir i emalje, maišao sam na jedan bareljef od slonove kosti kakav još nigde
Bio sam i ja rodoljubiv pesnik! Sad sam umoran. Put me je umorio, i ova jela, iz kojih curi ulje. A ova zvona, koja zazvone čim padne veče, lupaju me u grudi. I tako rano, tako brzo, ovde, pada mrak.
Lica su sva u komadima. Nosevi, vilice, čela su četvorouglasti, i crni. A oči mokre na danu, i uvek mutne. Kad zvona zazvone, sve te grdne, teške senke krste se, krste.
A crkve, sa uzanim, šiljatim kulama i zvonicima, izbušenim i probijenim, kao kavezi, u kojima su se ljuljala zvona; opkoljene zidovima, koji su tanki i visoki, kao da stoje posle jednog požara; sa prozorima, u izrezanom kamenu, toliko
nebo, što nad crkvom pada, modra pustinja mora, što se iza nje širi, rumenilo tela, što ničije nije, zar uzalud huji? Zvona, što bruje u zvonicima, smiruju se, na crnim balvanima, kao velike tičurine u kavezu.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
“ reče. Drma se, puca Hram Solomona Od grmljavine uskršnjih zvona... LEGENDA O GLUVONEMOJ Danas je prošla pokraj mene...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Živeo!” prolomi se vazduh od usklika iz hiljade grla. Zatim glavar crkve otpoče pevati pobožne pesme, i zabrujaše zvona na hramovima glavnog grada zemlje Stradije.
Ide se lagano, svečano, nogu pred nogu, pevaju se pobožne pesme, a zvona zvone i pucaju prangije. I tako lagano glavnom ulicom, idući domu ministra predsednika.
Već dva dana kako traje burno vesele po celom gradu. Svira muzika, zvona zvone, pucaju prangije, bruje pesme, rasipa se piće.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Tajac!... Odjednom se kroz njenu tišinu prolomi onaj gromoviti glas velikog zvona, od koga se vazduh zatrese, a ljudi, makar bili u najvećem poslu, zastanu za trenutak i oslušnu, kao da prvi put čuju
Za njim osuše redom drugo, treće, četvrto... i opet se prolomi kroz te raznolike srebrnaste zvuke gromovski glas petog zvona. Valjalo je dugo zvoniti. Umro je botat trgovac, poznati ćir-Nikola. Zvonari će se, po običaju, siti nasanjati...
Dobro je, Taman koliko treba! — Ujaa! ... razleže se njegov sipljiv zamoren glas, i odjednom počeše zvona ustavljati. Svršeno je!
Otvori vrata i uđe. Na sredini stoje četiri dečaka, i svaki drži po jedno uže. Samo debeli konopac od teškog zvona visi slobodno. Na licima dečjim ispisano neobično uzbuđenje, gotovo strah. — Umro čiča Stanko!
— Umro čiča Stanko! viknu jedan, što držaše konopac četvrtog zvona. — Naredio gospodin vladika da zvoni i peto. Namrštene Markove oči raširiše se, i on pogleda po deci nekako neobično.
Deca odzvoniše lepo, zameniše i Marka. Bruji zvonara od jeke zvona, škripe i puckaju suhi direci, prolama se sve oko ušiju, a Marko se još čudi: kako to bi? Kako to odjednom ostade sam?
Đavoli smo i mi đakoni, i ako smo mlađi... ŽIVOT I SMRT Odjeknuo je i umuknuo poslednji zvuk manastirskog zvona... Još se razleže tiho brujanje kao sa onog sveta samo u ušima bolesnikovim, gore u manastirskom konaku, gdeno se
Njemu se čak činjaše da čuje još i onu dosadnu škripu zarđalog klatna, koja vazda prethodi glasu zvona, dok se ne pomeša sa njim.
bolesniku da sluša i njihovo šuštanje, i ono mu izgleda onako isto zlosluto i jezivo, kao i poslednji odjek jasnog zvona...
mrtva tišina, samo što vetar još jače vitla i, jureći kroz otvorenu zvonaru, zabruji pod razjapljenim ustima velikoga zvona i ponese taj potmuli glas preko mirnih sela, plašeći odocnele planinke i rudare.
To beše svadba Kajina. Oko podne zazvoniše zvona na crkvi, stadoše raspitivati za uzrok i najzad čuše da je se kapetan M... upokojio.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ljubica prekide igranje. Svrši se i čardaš. Posle opet kolo, pesme i brojenice, čaše i zdravice, zvona i prangije, usklici i urnebes. Ide tako jedno za drugim.
glasi od pesama i zurli, od ćemaneta i bubnjeva; nadaleko se razlegahu Mićine brojenice i Sretine zdravice, i jeka zvona i rika prudeljskih prangija!!
Rakić, Milan - PESME
Pesma mladosti, burna kao ona, Otmena, sveža, ponosna, i vrela, I silna kao mnogobrojna zvona Kad proslavljaju pobednika smela! Otmena, sveža, ponosna i vrela.
MUTNA IMPRESIJA Danas, draga moja, poljem pada slana, I hore se zvona iz dalekog grada, A ravnicom crnom širi se i vlada, Mutna atmosfera zadušničkih dana.
u duge noći, sred tišine gluhe, Nad poljima mrtvim punim svetog mira, Kroz predele puste i kroz grane suhe, Samo zvone zvona s tužnog manastira.
se spusti veče, i vrh tamnih njiva Beličaste magle oblačci se gone, I s tornjeva starih stane da se sliva Zvuk pobožnih zvona što večernje zvone, U čas kad zavlada mir kraj mene širom, I šuma zaćuti, i zanemi vrelo, I umorno moje namučeno
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
ĐAČE PRIČA IGUMNU STEFANU PRED CRKVOM. ĐAČE Slušaj, đedo, da ti nešto kažem. Kad su prva zvona zazvonila, digâ sam se da idem u crkvu, ali jeku nečesovu čujem, te ja strči brže nakraj polja.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Posle, pred veče, kad se poče dan kloniti, bilo je vreme da se ide na groblje. Zvona već stadoše da prodiru kroz gužvu i vrevu iz varoši.
I sada po njoj, što jači dan, sunce sve svežije i toplije zagreva a sa crkve jače i uznemirenije zvona zvone, iz ulica svet sve više izlazi i ide ovamo po ulici, i Sofka i mati i Magda sve užurbanije, uplašenije trče,
Šuškala je dole u spavaćoj sobi. Zagledala odelo, minđuše i spremala šta će obući. Ali kad zvona pri kraju službe počeše naglo da rastu i rasturuju se na sve strane po varoši kao poslednji put; i kad do nje ovamo u
Uz to se još zvona sa crkve počeše mešati sa svirkom, hukom, te joj poče sve teže bivati. A pored ove gužve i tišme ispred nje, dosađivala
XXX Beše praznik, sveta nedelja, i to davno posle službe božje, jer beše prestao jek zvona sa crkve. Prestade po čaršiji hod, kretanje ljudi, koji su išli iz crkve kućama, ili po mehanama.
Pandurović, Sima - PESME
„Da s tobom šetam volela bih više. Al’ ti sa svojom damom ići moraš...“ Glas mrtvačkih zvona sve tiše i tiše, Napolju, gde kiša polagano pada, Zvonio je glasom kojim otkucava Duboka ponoć sred sanovna jâva.
Pa i bol će proći; Sve, čak i ljubav. Gladne strasti gone, Gone po mraku grobu što Že doći; Posmrtna zvona u daljini zvone, A vetri huje ponosno i strasno Poslednju pesmu svemu što je bilo. I kraj već tu je!
Kad pričešće dođe duše koju zvona Zovu večnom carstvu čistote i mira, Ti si moje vere velika Madona Pred kojom se celi iz svetog putira.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Ne još.“ „A gdje si ih smjestio?“ „U mlađupnicu.“ „Neka ih!“ Zvona zazvoniše. Vidjelo s dvora napuni sobu te poblijeđe plamičak od voštanice. „E, utili svijeću pa ajdemo!“ reče vladika.
Kad se poodmakoše, zazvoniše dva zvona na manastirskoj kuli. To bjehu ona dva glasa što im obreče Vladika da će ih opominjati na kletvu.
A, bogami, i vrijeme je već bilo. Već gornji dio sela krenuo bješe u sretanje, pa ugledali zar Vladiku te zvona zazvoniše na svijem crkvama, a puške grmijahu na sve strane. „Serdaru! o-o-o serdaru!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Mala sjekira veliki dub povali. — Sokolove pojedoše vrapci. — Đe velika zvona zvone, tu se mala ne čuju. — Đe veliki konji igraju, onđe malijema trbusi pucaju.
planinu, udare munje i gromovi, te dvore Gavanove sažegu i ondje postane jezero, u kome, vele, da i sad pijetli poju i zvona zvone.
B) POKLADNE 1 MAŠKARE U Crnoj Gori, uz bijelu nedjelju, djeca se nagare i objese o sebi zvona i svakojako drukčije nagrde se, pa idu po selu od kuće do kuće, te ištu sira, masla, jaja itd.
se nekoliko momaka u kožne haljine izvrnuvši dlaku napolje, nakite se različnijem repovima i dronjcima, i objese niza se zvona; jednoga obuku u ženske haljine i dadu mu u naručje kao povijeno dijete; ovi se momci zovu đedovi, a onaj u ženskijem
Na kraju crkvenjak i jedan đak zazvone u oba zvona na tornjevima i svi odlaze sa vertepske scene. Kad se završi ova igra s lutkama, carevi, koji dotle stojeći sa
Sveti Sava - SABRANA DELA
klepalo, a onda i u bronzano, i poziva sve vas na jutarnje slavoslovlje, čiji početak ovako treba činiti: posle lupanja zvona, tadašnji dnevni jerej blagosilja Boga i kadionicom naznačuje lik časnog krsta pred svetom trpezom sa pohvalom Bogu.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
U praskozorje sva četiri zvona oglasiše jutrenju, ali im se zvuk jedva mogaše čuti kroz vjetrenju hupu. Fratri, ogrnuti kabanima, protrčaše trijemom od
— „Ma isto nemoj me buditi, ako se sam ne probudim“ — reče mi. A jutroske, posli prvi zvona, ja ga dva puta polako zovnu: „Inocenco! Inocenco!
Fratri se previjahu od smijeha. Tako je trajalo do ponoći, a tada je red bio da zazvone zvona, znak da počinje veliki post. Sluge, kolijećući se, pođoše i poniješe Bukara, jer nije već znao za sebe.
A za svetoga Vranu i njegove rane, pokrade se manastir!... Berija! Bee-ri-ja! Amo-te, amo, bee-ri-ja! — U zvona, u zvona, i pucajte! — viče kovač. — Bee-ri-jaaa!
A za svetoga Vranu i njegove rane, pokrade se manastir!... Berija! Bee-ri-ja! Amo-te, amo, bee-ri-ja! — U zvona, u zvona, i pucajte! — viče kovač. — Bee-ri-jaaa!
— U zvona, u zvona, i pucajte! — viče kovač. — Bee-ri-jaaa! Trojica se objesiše o konope, te zaljuljaše sva četiri zvona; ostali prihvatiše oružje iz mađupnice, te učesta pucnjava, kao da se krajina zavrgla. Kiša jednako padaše.
Poslije podne đaci bi se opet skupili u „skuletinu“, da leškare do večernjih zvona; večernja bi se brzo svršila kao za opkladu; večera je uvijek bila loše zgotovljena, jer u općoj čami i šjor-Grgo počeo
Iz stare navike Bakonja se prenu i prekrsti, ali ne skoči kao njekad, no leška dokle ne izumre pošlednje zujanje zvona i zamišlja veseloga Butricu kako poskakuje držeći se za konop.
Već čim sunce granu, uz brujanje zvona, pokrenu se sav šareni narod, te zaguši crkvu i pritisnu prostrano groblje oko nje.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Da je sada noć, možda bi mu rekao. Tola preskoči plot. GLAVA DRUGA Tola Dačić trza konopac crkvenog zvona, da seljaci sude seljacima, zanesen zvonjavom na uzbunu, savija se i uspravlja, drhti od straha i zime, Aćim mi je
Sve ostalo je pogubljeno. u sobu ulete brza zvonjava crkvenog zvona. Odjekuje u njoj, ispražnjenoj i velikoj kao manastir. Nije pomoglo. Čuje manastirska zvona pred suton i svitanje.
Odjekuje u njoj, ispražnjenoj i velikoj kao manastir. Nije pomoglo. Čuje manastirska zvona pred suton i svitanje. Tada se nadala i verovala. Lepo vidi kako se nadala.
Njih dve, noseći u sebi zvona, bez reči su pošle kući. Da ne bi oskrnavio noć molitve, seća se, Đorđe celog dana nije pomenuo manastir.
Skinuli su se u mraku, stidljivije nego prve njihove večeri. Pamti: bacila se na krevet s Tihom pesmom malog zvona u ušima i uzela Đorđa u naručje, lako, kao tanak snop raži. „Što si tako mali... oh, što si tako mali?
što su se u naletima smenjivale kao veliko i malo zvono, da ga zauvek nestane, da zajedno nestanu radi sina, da se zvona istope u tišinu... Strese se: soba je i sada puna guste i sulude zvonjave. Dlanovi joj pobegoše s lica.
Tolu će prvog. Kad priđe zvonari i vide kako Tola ludački vuče konopac i po taktu zvona mlati glavom, muškarački ga ščepa za ruke i gurnu. — Budalo blesava! Ludače! — viče.
Malo je onih koji smeju da mu se rugaju „Došljak“. Kad svane, oni neće braniti opštinu. Pobegli, psi, čim su zvona čuli. „Ako nekada budem imao decu, prezivaće se Lukić“, rekao je Vukašin. „Zašto?“ pridigao se na lakat.
se da zamisli tu varoš gde se uče najveće nauke na svetu, pa da sve opasnosti vidi i upozori sina na njih, sad čuje zvona prerovske crkve na uzbunu, na bunu, za bitku s Tošićem što mu je oteo Vukašina.
„Lepa smrt“, rekla je moja mati, istresla mu žito iz nedara i pokrila ga guberom kojim se u vodenici noću pokrivao. Zvona lude i za trenutak lome sećanja. Ovo je moja buna. Biće žešća od Timočke.
Sav je bio u senci. Zašto me je to pitao? dugo misli Aćim. Ječeći, okrenu se ka zidu i pokri glavu da više ne čuje zvona. Pogibiju kazuju. Možda mi se Vukašin sveti. Ne. Zaboravio je. Sve što je bilo do te večeri, on je zaboravio.
“ Kako sam mogao da kažem, kako sam mogao da ga teram da ide u Beograd da je vidi? Zaguši ga tišina: zvona su zamrla u izmaglicama svanuća, pa grede krckaju u krovu puste, jalove i proklete Vasilijeve kuće.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Sat otkuca osam, pa pola devet. Kao da ga povuče zvuk zvona, starac se skotrlja u san. Ni sam ne zna koliko je spavao, šta je sanjao...
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
neporozno, kiša je rominjala a kroz mokar vazduh, kao šuplje, kabaste okrugline, dizali su se i padali zvuci crkvenih zvona. Dostojanstven, Knez je silazio niz savsku padinu a oko njega je bio muk gomile i istegnuta, lepljiva laž.
To je, svi su se saglašavali, bio neki crn vapaj, svestan svoje uzaludnosti, koji se, sa zvukom crkvenih zvona, u kiši što je rominjala, ni o šta odbijao pod muklim nebesima. Dvadeset i šest dana kasnije Kneginja nije plakala.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
pesma moja biće moćna tada, Pesma mladosti, burna kao ona, Otmena, sveža, ponosna, i vrela, I silna kao mnogobrojna zvona Kad proslavljaju pobednika smela! Otmena, sveža, ponosna i vrela.
I u duge noći, sred tišine gluhe, Nad poljima mrtvim punim svetog mira, Kroz predele puste i kroz grane suhe, Samo zvona zvone s tužnog manastira... Ja bih da iscrpem dane moga veka Na prečac!
se spusti veče, i vrh tamnih njiva Beličaste magle oblačci se gone, I s tornjeva starih stane da se sliva Zvuk pobožnih zvona što večernje zvone; U čas kad zavlada mir kraj mene širom, I šuma zaćuti, i zanemi vrelo, I umorno moje namučeno
A kada je umrla, nečujno i spokojno kao što su poumirale njezine krizanteme, dugo su sa katedrale pevala stara zvona, a glasovi tih zvona bili su mirni i svečani kao glasovi davno pomrlih sveštenika. J.
nečujno i spokojno kao što su poumirale njezine krizanteme, dugo su sa katedrale pevala stara zvona, a glasovi tih zvona bili su mirni i svečani kao glasovi davno pomrlih sveštenika. J.
“ reče... Drma se, puca hram Solomona Od grmljavine uskršnjih zvona... M. Jakšić TREĆE DOBA (Posle 1900) CXXXII PUSTITE ME KAKO JA HOĆU!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
sa Jerusalimom u sredini, zapljuskivana sa svih strana okeanom, a prekrivena, zajedno sa morem, nebom koje ima oblik zvona. Iza toga zvona, na jednom kontinentu na istoku, nalazilo se carstvo blaženih.
Iza toga zvona, na jednom kontinentu na istoku, nalazilo se carstvo blaženih. Taj raj rasprostirao se i iznad neba gde su anđeli
Taj kraj vodio je u gornji prostor staklenog zvona koje je svojim donjim delom bilo uronjeno u jednu nižu, širu, posudu, napunjenu do polovine svoje visine živom.
Ta živa ispunjavala je i donji prostor zvona. „U ovu retortu“, priča mi Lavoazije, „stavio sam četiri unce najčistije žive pa onda, pomoću nategače, iscrpeo jedan
Od sastavnih delova vazduha je onaj koji je pri mojem prvom opitu, o kojem sam Vam maločas govorio, zaostao iznad zvona. On ne učestvuje u procesu sagorevanja, a zove se azot“.
sobe stoji veliki sto, pretrpan raznim spisima, pored njega jedan manji, a na ovom saksije sa biljem, stakleni sudovi i zvona za pokrivanje bilja. Razni pribori leže na kaminu, konzolama i prozorskim daskama.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
sav onaj, buran, pun strasti dah zore proleća, kad je vazduh sav od mirisa i od cvrkuta, zujanja osa, veselih uzvika, zvona, škripe kola, odjeka motike što cepa mirisnu zemlju; svu slast onog điv-điv nestašnih vrabaca, čija neumorna i strasna
Tako rčemo ađutant i ja u sva zvona, a komandant ćuti; dok, u stvari, mene poduzela neka pohotljiva jeza od slatke nade da ću maločas stezati ono mlado i
Kroz svežu izmaglicu julske noći dopirali su odnekud potmuli tonovi teških zvona i noć, život stvari, kao nepoznato nebo, otkri mu božanstveni prizor Priviđenja.
jedan jedini zagrljaj u naručju Nehljudova, onog visokog, elegantnog gospodina u bundi ili snažnog Simonsona, dok su zvona oglašavala Uskrs i brujanje njihovo umiralo u beskrajnim belinama sibirskim, ta Kaćenka znala je zašto je živela.
To se znalo po tome što se baš tada začula zvona večernja otud sa crkve Svetoga Marka, u čijoj je neposrednoj blizini odvajkada stanovao i vek svoj provodio stari
i zamršeno, da se isti taj haos i vreva činjahu baš kao neki san, ili kao čudna java sa one strane života ili sveta. Zvona koja su sad dopirala, probudiše u Jaćimu misao da to mora biti njegov sopstveni pogreb, ili pratnja, i da to baš njega, i
Ali taj pogreb, bučan i veličanstven, uz jeku hiljade zvona, morao je biti pogreb velikog čoveka. I druga Jaćimova pomisao bi: da je taj veliki čovek on lično i niko drugi.
kao žalosno sećanje na takav san prošlosti kad se životarilo tako da bi se dočekalo bolje, i kad je sam odjek crkvenih zvona duboko dirao i ranjavao i nekako neodređeno boleo i mučio.
Najednom, tako zaklopljenih očiju, zamišljen i zanesen, trgao sam se. Iznenadio me zvuk zvona što je dolazio sa belim stadom koje mi se približavalo i opominjalo da nisam sam, kao što sam mislio.
U parku, raju tica, kroz raskošno zelenilo granja, vetrić je donosio blago brujanje zvona i podizao, žalosno, opijao dušu uzbunjenu čudno bojama stvari kojima smo bili okruženi.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I spremam se za nj, kao što se seoska djeca spremaju za nedjelju, za bijelu nedjeljnu košuljicu i za krotku zvonjavu zvona s crkve na glavici kroz prorijetki vazduh pramaljetnog jutra. Saosjećam s drvećem.
Jednom, u predvečernji čas — dobro se sjećam tog sutona — dok su se topli otkucaji zaljuljanih zvona talasavo razlijegali nad varošicom, a žene po „balaturama” dojile dojenčad na poslednjim, već gotovo vodoravnim zrakama
Iz tih nedeljnih popodneva u djetinjstvu iznio sam i doživljaj zvonjave zvona. U nešto kasniji sat, u prvi ruj sutona, razljuljala bi se klatna sa fratarskog samostana, obilato, bujno, nezažalno,
I rumen zapada kao da se od njega jače razgarala. Ljuljala su se zvona i razlijegala se nad mjestom zvonjava, purpurna, brončana, agonično vruća, zanoseći i prožimljući sobom sve.
Svakako, neku idiličnu, raznježenu smrt, s mnogo rujne zvonjave zvona, s mnogo cvijeća i vijenaca, i sažalnih brzojava, i služinskog bugarenja, i s pogrebom kakav se u mjestu ne pamti.
I je li mu se onaj hipertoničarski zvižduk u ušima, prigušen no uporan, na mahove preobraćao u proljetnu zvonjavu zvona što zavijava peludom djetinje igre pod svijetlim krošnjama breza, uprédao u cilik saoničkih praporaca što po svježem
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
imao baš tada mrtvaca u crkvi, pa ga iznese pod zvonik te ga nekako naravna da stoji, a u ruke mu uklepa štrikove od zvona, pa ga tako ostavi. Kad dođe mali k popu, reče mu: — Što me trebaš? Evo me, došao sam.
Petković, Vladislav Dis - PESME
SEPTEMBAR 1912. GODINE 126 PRVA PESMA SREĆE 128 PO GROBOVIMA 131 SPOMENIK 133 ZVONA NA JUTRENjE 135 SA KUMANOVA 138 UZDAH SA DUNAVA 141 KRVAVI DANI 143 ISPOD ZVEZDE SREĆE 144 SA KRINOM U RUCI 146 PROSTO
Jednog dana, kada se uzburka moje mrtvo more, Kad duh i bol udare u svoja zvona jekom mnogom, Onda će pesnik dozvati tebe, mada si tamo gore, Da zakuka, da zaplače s tobom; a već dotle... zbogom!
U trenutku jednom ne znam šta se desi... Kada se probudih, udarahu zvona, Uz očajni ropac umirahu gresi, Kupljeni životom: to mre vasiona, Zemlja, njeno vreme.
Uiđosmo u dvoranu žurno. S naših lica još se nebo sija. Nismo znali za život i zvona. Dočeka nas smeh kostura burno, Vetar greha, miris zemlje: i ja Digoh glavu, lice pokri ona.
Al' dugo srećna zanela se ona Uz miris želja! I dođoše ludi; Sad plete vence, niko je ne budi; Osmehom diše, udaraju zvona; Razgleda nebo, spušta se opelo; Sad broji zvezde, uzimaju telo: Živi što sanja, u raku je skriše, Kad za zlo ne zna,
Sad zalazi moj život i vidik obmana, A istina mirno, kobno, kao zvona jek, Oglašava huk pada radosti i rana. Saranio sam ljubav i ponosa vek.
se narod listom za oružje hvata, Ispod trulog carstva da izvede brata, U mrtva ognjišta da unese žara, Da probudi zvona s umrlih zvonara!
mi duša sanja, Da spomenik živi, ima život dugi, Da danas silazi u nova predanja, Da sprema naraštaj za spomenik drugi. ZVONA NA JUTRENjE Uvek u sredini koja rani čamom, Ja nisam verov'o da će doći ikad Rastanak sa pustom i sumornom
Ja nisam slutio, otadžbino draga, Posle sna dubokog, da čeka spokojno Zvona na jutrenje da ustane snaga, Zaspali duhovi i carstvo pokojno.
Stolećima Srbin u toj zemlji živi, Al' Nemac i Mađar večito ga gone, Jedino se Srbin toj zemlji ne divi, Jer njegova zvona samo na plač zvone.
Pozvaše nas braća iz mrtvih ravnica, Ponižene sestre i klonule grudi, Javorove gusle pokidanih žica, Zakopana zvona, okovani ljudi.
1904. POGREB Polagano sprovod ide... Kiša sipi, prska blato; Lica vlažna, setna, bona; Tiho, teško zvone zvona. Sa pogledom, k'o sanjivim Moja draga bleda, nema, Ide tako... Sprovod ovaj Njenog dragog grobu sprema.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Znali smo takođe da negde duboko u noći, kada čujemo slabačak zvuk crkvenih zvona u rumunskom naselju, oko četiri milje istočno od nas, preko kukuruza na naš pašnjak duva povetarac koji nosi miris
Svetlost zvezda, topot volova koji pasu i slabački jecaji dalekog crkvenog zvona, bili su poruke novih upozorenja prema kojima bi se upravljali tih mračnih letnjih noći pri čuvanju našeg dragocenog krda.
vinogradima i voćnjacima; sa krdima; stoke i stadima ovaca na paši; sa prekrasnim crkvenim tornjem i svečanom zvonjavom zvona; sa veselim mladićima i devojkama koji u kolu igraju uz srpske gajde na seoskim poljima - Idvor, sa svim dobro poznatim
u Delaver Sitiju, nije gorelo mnogo sveća i nije bilo prijatnog mirisa tamjana, nije bilo skladnih zvukova crkvenih zvona.
mišljenju, Amerika severno od reke delavera, nije bila za nju značajna, a čak je i samu Filadelfiju pominjala samo radi “Zvona slobode” i “Deklaracije nezavisnosti.
Brod iz Časanika doveo me je do Baltimora u rano jutro jedne nedelje, a dočekali su me skladni zvuci crkvenih zvona. Rekli su mi da je Baltimor katolički grad i da zvona koja čujem pripadaju katoličkoj katedrali.
Rekli su mi da je Baltimor katolički grad i da zvona koja čujem pripadaju katoličkoj katedrali. Malo je nedostajalo pa da me ta zvona privole da ostanem u Baltimoru i
Malo je nedostajalo pa da me ta zvona privole da ostanem u Baltimoru i postanem rimo-katolik, tako prijatan i umirujući je bio njihov utisak na moju dušu.
Ovi zvuci su me podsećali na divan sklad crkvenih zvona u mom rodnom Idvoru, a u isto vreme iskrsla mi je pred očima slika moje majke.
Bio je dobre volje pa je primetio: “Kakva šteta što niste podlegli prvom utisku crkvenih zvona u Baltimoru; možda biste danas bili nadbiskup u ovoj biskupiji, a možda čak i kardinal.
A onda se odjednom pojavio i zvonik crkve u Idvoru. Zabrujaše polako umilna crkvena zvona koja pozivaju na večernje, budeći u meni bezbrojne uspomene. Bio sam duboko uzbuđen.
A onda se odjednom pojavio i zvonik crkve u Idvoru. Zabrujaše polako umilna crkvena zvona koja pozivaju na večernje, budeći u meni bezbrojne uspomene. Bio sam duboko uzbuđen.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Velike, guste kaplje, gonjene snažnim vetrom, udarahu po krovu i prozorima, budeći decu i odrasle. Zvona su prestala brecati na „neveru”. Sve se živo uplašilo i u se stislo, očekujući da prestane oluja.
vojništva, vele: imaš sestara, pa ne bi dobio dozvolu za vjesnanje, a brane se fratrom, vele kleo bi i brecali bi u zvona kao da si umro ž. —Nije sve tako, opazi devojka — Tvoji hoće da uzmeš prćijašicu... —Biće i toga kod mojih...
Dva klapca sa zvonika vrebaju na župnika i, dok ga ugledaše da dolazi, prihvatiše zvona i živo zaslaviše. Makoše se. Stara Stana umešala se među žene, a Marko i Božica ustaviše se kod stare pretrge, što
Stara čudi se i gleda, i pred očima ne vidi nikoga do njih dvoje — besnih, jakih, njenih... Zvona najednom zaslaviše u znak da popodnevna litija kreće iz crkve.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Otprativši majku i Magdu na groblje, i uz zvuke grobljanskog zvona, Sofka se žurno povlači u gornju odaju, zahvaćena nemirom i sladostrasnom strepnjom, da bi se na koncu sve to slilo u
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Starmali« 1881. GARIBALDIJU Spalili su mrtvo telo neumrla diva, Pepeo nose da u zemlji za navek počiva. Zvona zvone, a iz njina žalostiva jeka Čujem glase: „Slava tebi, diko našeg veka!
»Vijenac« 1894. LjUBA NENADOVIĆ Juče čusmo: „Ljuba j’ bolan“, Danas zvona tužno bruje. Sutra će nas bol savladat’, Šaptaćemo: „U grobu je!
Miljković, Branko - PESME
drvo je reklo nemoj Jutro moje belo ime ti svoje ostavljam kad ne mogu da se vratim Pčele sleću na leš koga nema Zvona odlaze u prostor crnim stepeništem Moj je završen dan.
pustinja Slepoća je bela i okrugla, suprotna noći Pred bezbožnom gomilom Mudrost i čednost beže u metaforu (Lažna zvona — Velika zvonjava Vatra sišla s uma Računa na tebe) Reči koje se sele i reči nepokretne Hoće li se sresti u
Krakov, Stanislav - KRILA
Bezbrojni volovi vukli su šarene topove uz strašnu dreku gonilaca. — Topovi su zvona za pobune... a pre njih ubijaju male.. Snaga čovečanstva je u bratstvu potlačenih.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Razmaknu se prostori beskrajni Rastvore se vremena talasi, Tad zadršću vasione širom Tihih zvona nadzemaljski glasi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Jednoga dana prenuli smo se svi, i nakrenuli glave da bismo bolje čuli. Slušali smo drhtavi jek zvona, koji je dopirao iz ravnice. Setili smo se da je danas nedelja. — Pa danas je Uskrs! — plesnu se Luka rukama.
— Pa danas je Uskrs! — plesnu se Luka rukama. Ali začudo, kako je prijatan taj zvuk zvona. Umirivao je prosto nerve.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
” Kad je ove reči reklo, Oko mu se zasijalo Kao ugljen pod mehovi, A glas mu se zadrktao K’o od zvona glas poslednji Kad je koga oglasilo.
Pod vencem i ti, mlada, Dočeka danas sve, Ali ne kao neva Svate kićene. A svaki suze roni. Na kakav ideš put Kad s’ zvona glasi roje I majka bije grud? Svenuo to je cvetak U maju veka svog, Smrti ga ladna ruka Sa sveta skide tog.
Preko brega izdaleka Jutrenja se začu jeka Sa crkvene kule zvona. Po tri krsta, tri poklona Sve tri duše učiniše. U molitvi tijoj stoje Njih pobožnih duša troje, Sada sniže, sada
stoje Njih pobožnih duša troje, Sada sniže, sada više Jutra pesmu zvono poje; Gorski vetrić čas donosi Jasnog zvona jasne glase, Čas daleko njih odnosi Na sahranu u talase Sinjeg mora dalekoga, Il’ u dvore višnjeg Boga.
Kano pesme daljnog zvona Nepostojan glas je bake, Jeca ona, zbori ona Starim glasom reči ’vake: „Moj porode, sav moj rode, Rano slatka,
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Konopac je bio vezan za kućni komjen. Zalupaše povelika, krupna, jasna zvona, sa sviju prozora, vrata, i sa čađavog, kućnog komjena. Sva su zvona vješto bila povezana jedno za drugo.
Zalupaše povelika, krupna, jasna zvona, sa sviju prozora, vrata, i sa čađavog, kućnog komjena. Sva su zvona vješto bila povezana jedno za drugo. On stao, pa ljutito vuče za konopac, a zvona ciče, ječe i potmulo se razliježu.
Sva su zvona vješto bila povezana jedno za drugo. On stao, pa ljutito vuče za konopac, a zvona ciče, ječe i potmulo se razliježu. Ostavi avlijska vrata i stade otvarati staje mumlajući nešto kroz zube.
Bojić, Milutin - PESME
Krvava i bela Jovanova glava Javlja joj se obnoć, zvona kad zaćute, Sred zbrkanih snova kad zanemi java, Mesečevo mleko kad posrebri pute I kad sladak miris prospe smokva
Sav narod kleči u stravičnoj pošti. Care, čuješ li sva crkvena zvona? Na svetu vojnu pozivlju te ona, Da spaseš svete ikone i mošti.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Nerođenih zora zapoju mi petli; sa dna iskon-mora potonula, čujem, bruje zvona. 2 Raduj se, svemu si spona, pokoji u tebi svi žive.
Nerođenih zora zapoju mi petli; sa dna iskon-mora potonula, čujem, bruje zvona. RADOSNO OPELO 1 Čemera čemer mi grlu saćem što med — zagorčaj, zagorčaj sve dublje.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
KRASTAVAC Gurke (cucumіѕ ѕatіvuѕ). Krastavac. Najbolje je sejati ih na Veliki četvrtak, kad se zvona »zavezuju« [u crkvama pa Veliki četvrtak uveče zavezuju se zvona, i mesto njih sve do Uskrsa upotrebljuje klepalo], pa
Najbolje je sejati ih na Veliki četvrtak, kad se zvona »zavezuju« [u crkvama pa Veliki četvrtak uveče zavezuju se zvona, i mesto njih sve do Uskrsa upotrebljuje klepalo], pa će se i krastavci radije zavezivati (ZNŽOJS, 19, 201).
deci ga meću oko vrata, a devojkama u kosu protiv uroka (іbіdem; Begović, 163); takođe ga meću ovnu zvonaru pored zvona, kravama i volovima u roge, volovima u jaram (іbіdem i ZNŽOJS, 11, 271; 23, 316; SEZ, 48, 311), dobrim konjima u grivu
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pa kad popovi prijatelji iz grada brzonjaviše o uspjehu, popov sluga zaslavi u oba zvona na crkvi, taman kao ono neke godine kad se pomoliše na poslednjemu savijutku biskupske kočije što vožahu presvijetloga
Svugdje je muško štimanije!... Razjahaše, a konje povađaju komšije, što se, radoznali, okupiše oko kuće čuvši zveku zvona i pucnjavu prangija.
I, opraštajući se, opet zabrujaše zvona i zatutnji nekoliko prangija, i trobojna zastava leprša u rukama fra—Josinim, i viče se, skupa sa seljacima, svečaru
i konji pohitaše. Kad odoše gosti i zvona prestaše slaviti, veli pop Vrane okupljenim seljacima: —Sada idite, dosta ste se veselja nagledali!.. . Hoće naš pop!...
U hodu k crkvi svečano zazvoniše sva zvona na pristup; on požuri da se sastane sa župnikom. Tu se pozdravi sa susjedima i znancima i posmatraše čeljad što se
Vihor se spustio, nastade oštar zvižduk i treska izljuljanih stabala, a kroz sve to čuje se zvuk velikog zvona što breči na neveru... Čeljad žurno juri kući, goneći pred sobrm predljive mazge. Iz daljega negdje dozivlju se ljudi...
— A koliko išću? — prekide ona, ne obzirući se na razlaganja. — U najgoru dvanaest fiorini za zvona, i to valja platit' glavaru, jer je on od crkovinarstva, a znaš sprovod... najmanje šest fiorini ...
U hodu do župnikova stana razmišljaše što će reći i kako će sve urediti radi sprovoda i velikoga zvona, a da mu otac za to ne sazna. — Blažene oči koje te vide! — dočeka ga ljubazno don Frane i potkuči mu sjedalo.
A platiće, pošteni su, završi. — Ja se ne protivim; za sprovod ne marim, čekaću... Od zvona ne znam ti ništa reći. Tvoj otac zapovijeda, a znaš da se ja ne prtim u tuđe posle ... Ivo ućuta i popođe po sobi.
Uto zvonar, kome je bilo naređeno da pazi sa zvonika kad se gospoda pomole, svečano zaslavi u oba zvona, a u isti čas puče i nekoliko prangija, jedna za drugom. — Nije trebalo! — opazi vladin dostojanstvenik.
Nije trebalo! — ponovi i kroči bolje, kao da ga veseli zvuk zvona na to nehotice nagoni. Društvo časom zastane da primi poklon od mladoga učitelja, koji, zbunjen, priđe k njemu, i u hitnji
Ilić, Vojislav J. - PESME
1880. MOLITVA Kad jeknu zvona s crkvice stare, Tiho i bôno, kroz noćni mrak, A suvo granje zašušti blago, Ljubeći prvi zoričin zrak Svetinje puna,
I nigde zraka od života nema, Proletnji davno izumro je kras; Kišica sipi... A iz sela malog Večernjeg zvona razleže se glas...
7. O vitezi srpski, pepelišta tavna Pohodiće tada naši milijuni, Mesto tužnih zvona horiće se trube I naši plotuni. 1889.
Čuj! U dolini tamnoj zatutnji nedeljno zvona... Jelen se u gori prenu i žurno podiže glavu, I pošto okrete pogled na zračno purpurni istok, On žurno u skoku naže i
smehom i plačem, A oružani mržnjom na tirane, S buktinjom, lirom i sa britkim mačem, Proslavićemo osvetničke dane I kao zvona grmićemo tada Sa ravnih polja i sa barikada. 1888. JEDAN MONOLOG MLADOG SLEPČEVIĆA „...
Il' ako se pesma i zahori stara, To je protiv Švaba i protiv Madžara. Svi čekaju samo da zatutnje zvona I topovske paljbe sa Neve i Dona. Pa dnevni žurnali... Čega nema tuna! I narodna prava, potrebe i buna.
I čas već stiže! S opalih zvonara strašno Grunuše zvona. I krik užasa i jad, Uz pucanj pušaka i zveket mačeva oštrih Nevernog kralja oglasi strašni rad!
“ I podne pristiže tako. Služba je svršena davno, I zvuk poslednji zvona odjeknu jasno i ravno. I narod iz crkve naže.
Grmnuše potmuli glasi, I vetar, što burno naže, pomrsi njegove vlasi, A zvonik zastenja čisto. Al' on je vukao zvona I kao gospodnji uzvik svečano grmljahu ona U mraku i oluji...
I ona, umorna teško, sad k nebu podiže ruke, A vetar, u tome času, pronese potmule zvuke, Nalik na zvuke zvona. Oluja strašna se diže, No udar crkvenih zvona do njenih ušiju stiže, Kô težak, gromovit prekor.
Oluja strašna se diže, No udar crkvenih zvona do njenih ušiju stiže, Kô težak, gromovit prekor. No nije kmetica samo, I kmet se krenuo beše na poziv klisarke
A ozgo, s visina tavni', Ravni udari zvona tonjahu u mirne ravni. 1893.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ali kada je jutro svanulo, na crkvi dominikanskog manastira Ala Minerva zazvoniše zvona. U nju uvedoše jednog sedamdesetogodišnjeg starca, visoka čela, duge sede brade, a odevena samo u belu pokajničku košulju.
lepoj varoši, penjem se na njene brežuljke, ulazim krišom u crkve, slušam brujanje orgulja, osluškujem srebrnaste glasove zvona što govore Mocartovim jezikom.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Je li ovde neki han, mehana, ili kakva — Bože me prosti! — crkva? (Sluša. Čuje se iz daleka, ali jako zvonjenje zvona.) Zar već zvona? već večernje, već da se ide na groblje?!
— crkva? (Sluša. Čuje se iz daleka, ali jako zvonjenje zvona.) Zar već zvona? već večernje, već da se ide na groblje?! (Sluškinjama): Ostavite to pa se brzo obucite da nosite na groblje šta treba da
Pa je noć onda teška, kao grob mrtva, ne može da se izdrži od straha. Jedva čekam zvona da zazvone, dan da osvane, i onda da se brzo trči na groblje, da se vidi da mu grob možda nije kako treba, da mu možda
Po tišini, osobito uličnoj, oseća se da je praznik, nedelja. To se još jače oseća katkad brujanjem zvona sa crkava, prolaženjem sluškinja preko soba, njinim iznošenjem starog rublja, čaršava, presvučenih haljinica dečjih.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Zar to nisu propalice! Zvona zvone, nose poslednjeg g o s p o d i n a Vlaovića. Dužan i ružan. Sve prodao. Jedna njegova njiva, znaš čija je? naša.
Dužan i ružan. Sve prodao. Jedna njegova njiva, znaš čija je? naša. Dokle? Zvona zvone. Nose Nolu Lazarićku. Vječnaja pamjat, ali njive njene znaš čije su sada? — Gospa Nola pogleda u Julicu. Zaspala.
Zašto je Mija ostao u tuđem razredu posle zvona, niko nije znao, pa verovatno ni on sam. Kad dečko počinje, ili misli da počinje prelaziti u odraslost, on se užasno
Kad je Spida stigao u vinograd, Harisijades je bio mrtav. U vinogradu još, čuo je Spida da zvona glase mrtvaca, muško lice.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Sigurno po mirisu — reče Luka. Čujemo zvuk nekog zvona... Sretosmo jednog pešadijskog potporučnika, koji nam reče da je dat znak da oficiri idu na večeru.
Petrović, Rastko - PESME
hiljade ovaca, Klateći vruće, nabijene mešine mleka Za njima jagnjad omađijana I ovnovi, u istom ritmu, mužjaštva i svoja zvona. Oči im sjaje u večeri plamičcima, Na nogama tako tankim, tako nespretnim, reklo bi se da hramlju.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Činilo se kao da čekaju izbijanje nekog nevidljivog zvona, pa da se jave. Kad, najednom, kao prasak skrivene puške puče proleće. Raspali sunce po reci, poče da se topi led.
čudovita, gle čuda neviđena: listići hladni i teški, od čista srebra iskovani jedan o drugi udaraju, kao đurđevska zvona zvone.
Je li čudo što selo poverova da između starca i zvona postoji nekakva tajna veza? Na sva pitanja radoznalaca starac je odgovarao ćutanjem, odlazio pticama ili se vraćao
— a nad njivama i livadama još dugo je, kao nekakav nebeski uzdah, lebdeo utišani jek zvona. No, takvi trenuci bili se retki. Zvono je najčešče radosno zvonilo...
nebo nad ravnicom, dečaci postajali brkati, strogi očevi, a sve tanji, sve srebrnastiji bivao starac, sve tiša pesma zvona. A onda svanu i jutro u kojem zvono ostade nemo. Kao kamen je tišina pritiskala selo, a nelagodnost rasla.
Zviznu metak, ču se krik pogođene ptice i iznenadni, oštri zvuk crkvenog zvona. — Gle, vratio se starac! — uzviknu plećati seljak. — Ali, što zvoni? — seljak oslušnu i sumnjičavo zavrte glavom.
Tako su se i na zvonik popeli ne verujući sopstvenim očima da kraj zvona nikoga nema, da zvono samo od sebe ječi sve glasnije, sve jače. Uzalud su ga zaustavljali.
Dole, u travi činilo mu se da čuje neko kucanje, neko čangrljanje iz kojeg se izvi tiha i skladna pesma zvona. — Gle, sat s klatnom! — uzviknu dečak, podiže uvis svoj pronalazak i postavi ga na stolicu bez naslona. — Kuca!
Šantić, Aleksa - PESME
75 KOVAČ 77 HLjEB 78 RIBARI 79 PRED KOLIBAMA 80 HAJDEMO, MUZO 81 VEČERNjA ZVONA 82 JA I MOJ PRIJATELj 85 UGLjARI 86 TEŽAK 87 RUČAK 89 OPISNE PESME 90 NA ŽALU 91 POD JEDRIMA 92 PROLjETNE
U pustoj sobi sam, kô sjenka bona, U sebi slušam zvuk pogrebnih zvona I stiskam srce jadno i kukavno. Večeri sveta, dođi! Tiho, tiše!
I dok ona tako, skrušena i sama, Pred mramorom stoji, tu, u vrhu sela, I dok rana zvona zvone s tornja hrama, Obruč zlatan dršće oko njena čela. 1923.
1908. VEČERNjA ZVONA Predsutonski je čas. Visok i zlatan krst sa tornja sipa zrak I trepti vas. Zalazi sunce i okna gore Kô požar jak.
Prve zvijezde u suton rone; Sav požar neba tiho se gasi, I glasi Večernjih zvona zvone I mirno teku Kroz večer meku.
No dok se oni liju, Padaju i dižu, Uza njih, ozgo s visokih skela, stižu I biju, Kô zvona druga, Udari čekića mnogih.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tako malo vreme postajalo, danak prođe, tavna noćca dođe. Kad ujutru jutro osvanulo i pred crkvom zvona udariše, sva gospoda došla na jutrenje.