Jakšić, Đura - PROZA
To je bilo sve... — Ali gde je Stana sa majkom? — mislim sam u sebi — Zar ona neće doći? — Već je i „dostojno“ zvonilo, i sad se tek, s one strane manastira, u zagasitom zelenilu, ukaza Stana u svome belom zubunu, za kosom crven cvetak,
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Zateglo mu se ćurče preko širokih leđa, a oko pojasa se razmiče od duboka daha. Odavno je već bilo zvonilo na večernje.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
On pravo u crkvu na jutrenje, kad ali još nema pope, a zvonilo već. A Gospodin Vladika ode u oltar, pa poče da služi. Crkvenjak Arkadije, kad siđe sa zvonare pa vide ko je u oltaru,
— žuri ga Arkadija i poleti na vrata natrag crkvi, a pop Spira za njim. Obojica lete pravo crkvi. — Ej, naopako mi zvonilo — huče pop Spira i juri za Arkadijom, držeći se obema za trbuh, koji mu je otežavao trčanje.
Naposletku dođe i taj dan, stiže i novi učitelj. Bila je subota posle podne. Baš je zvonilo na večernje kad prođoše Velikim sokakom jedna kola i u njima jedan mlad čovek.
Za pola sahata znalo je celo selo da je onaj putnik — što se onako pobožno krstio kad je zvonilo i kad je prošao pored Velikog krsta, kako primetiše babe; i što onako iroški nosi póšu oko vrata, kako rekoše devojke
Ali danas pre podne u nedelju on se ni toga nije bojao, nego je produžavao put u crkvu. A već je prvi i drugi put zvonilo u crkvu na službu.
— Jao mene! A kakav te razgovor nap’o sad, naopako ti zvonilo... — Eto ti sad nje, kako samo govori! — Ta da! A kakva bi’ ja mati (jao žalosnoj meni!) bila da danas idem tamo?!
— I-ju! Gospoja Gabriela, ta šta vi to meni govorite?! A od koga, naopako! — Od pop-Spire. — Jao, naopako mu zvonilo! A čerez čega? — Čerez mladoženje! Otimaju se o njega; i jedan i drugi ima u kući na udaju...
E, ko, đavo da pozna!.. Eto u tome je sav njihov kumst, i sva moja nesreća i maler. — Ej, naopako ti zvonilo, i tebi i nama s tobom. — A ekselencija se naljutila posle pop-Spirinog psalma...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Za njim kao bez duše, doleti još jedan u pomoć. U tom trenutku sa crkava je zvonilo jutrenje i sve brže, bliže i jasnije, sa svih strana, učestani pucnji oglasiše Božić.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A zvonilo je, kao klepetuša, iza vrata. Zatim se, daleko, gore, u visini, sa trećeg sprata, ukaza jedna sveća, u mraku, i jedno,
Zvono je, nad njima, skoro celog dana, brujalo, a zvonilo je i rano u zoru. Zgrada, u kojoj su bili oficirski zatvori, bila je uzidana u zemlju, a imala svega jedan red prozora,
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Prilog vremena prošlog od pisat, to je, na primer: pisavšij! Bilo je tačno to što sam rekao, ali je već zvonilo za izlaz i Bagricki ga nije uzeo u obzir.
Oštro i glasno otac nas je zvao da siđemo. Je li potrebno pečeno pile da bismo sišli, pitao je, a u glasu mu je zvonilo nestrpljenje. Nije bilo potrebno. Tako nešto nikad nije potrebno u izvesnim situacijama.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
NIKOLA: Čim si i oparila? MAGA: Eto sam zaboravila, da i oparim. NIKOLA: Ej, naopako ti zvonilo, zar se tako krastavci slažu? Tako će biti i s kupusom. MAGA: Kupus sam, teško si ga meni, lepo složila. NIKOLA.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Tu beše sve živo i veselo. Oko njega i daleko iza njega, iz zagrejanog rita, ječao je kreket žaba i zvonilo žalostivo ukanje žabaca. Trska je listala, a lokvanj je tiho ljuljao svoj beli cvet na vodi.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali međutim iz bašte poče da bije svežina i to tako slatka i bujna. Sa groblja jednako je zvonilo, a nekako čudno, teško, odmereno, da od toga Sofki bi tako mučno. I ne znajući ni sama zašto poče da je podilazi vatra.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
2 Pitali Crnogorci Bokelja: — Zašto nam proljetos ukradoste zvono sa crkve? — Bogu je svejedno: ili zvonilo na vašu ili na našu crkvu, pošto su obje njegove. 3 Pitali Bošnjaka kad se vratio iz Hercegovine: — Ima li onamo zemlje?
Krakov, Stanislav - KRILA
— ...diopter... odstojanje... po šest kosi... Gram—gram, gram—gram... Komađe je udaralo i zvonilo o čelik štitova. Gotovo je veselo bilo videti kako se čovek prevrne kao srmvljena mušica, i zakoprca po zemlji.
Ćipiko, Ivo - Pauci
U svoj nevolji činilo se spokojno... — Brzo će podne, — prekide tišinu Jure. — Nije još zvonilo, — odgovori Marija. Ivo naumi da iziđe, nu nije znao šta da reče starome; stoga se skanjivao. — Zbogom!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Neće ih tamaniti, neka mu bude! Važno je da neko službu zvonara obavlja, da zvono zvoni. I zvono je zvonilo, javljajući venčanja i rođenja, praznike i umiranja.
No, takvi trenuci bili se retki. Zvono je najčešče radosno zvonilo... Po njemu su se poslovi počinjali, očevi odlazili u polja, dečaci u školu ili igru, a godine su prolazile.
Ali, uzalud su ga vezivali! Zvonjava nije prestajala. Zvonilo je i zvonilo, dok ljudi nisu počeli i na samu pomisao o zvonjavi da se ježe i zatvaraju u kuće.
Ali, uzalud su ga vezivali! Zvonjava nije prestajala. Zvonilo je i zvonilo, dok ljudi nisu počeli i na samu pomisao o zvonjavi da se ježe i zatvaraju u kuće.