Jakšić, Đura - PROZA
— reče joj mekim glasom, koji je kao ustreptali zvuci meke frulice do njenih ušiju dopirao. — Sedi, Jelice!... Oh, kako je ovo divno mesto!... Osećaš li kako lipa miriše?...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I izvi se zvuk i zatreperi nad glavama njihovim. Ali, iako beše setan, on nije duše slamao... Čudni su zvuci gusala! Oni cy kao ranjenik na samrti, koji te izdišući preklinje da ga osvetiš... Stanko zapeva.
Dučić, Jovan - PESME
A kad stari klavir dirne rukom lakom, Biće zvuci crni: činiće se svakom Kao da prah noći pada po salonu. ČEŽNjA Nebesa su prazna; nemo veče slazi, Negde u aleji
I po mirnom putu od mene do Boga, Ide čudno gnezdo, kao bajka gola; A svi zvuci otud što dopru do koga, To je glas još nikad nečuvenog bola.
Afrika
Odlazim u zaselak i, onako u mraku, pronalazim odakle dolaze zvuci tam–tama. Nekoliko odraslih derana sede ispred kolibe na asurama i udaraju u bubanj i u kalbase pokrivene mrežom po
Mladića je nestalo, on je umro, i njega više niko ne nalazi. Pretpostavka je čak da ga sâm njamu pojede. Zvuci koje njamu pušta krešteći isuviše su čudni i jaki da bi mogli biti iz ljudskog grla.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Priroda koju je Ćopić doživeo u zavičaju doista je onaj bodlerovski hram u kojem se ukrštaju tajanstveni zvuci i nedokučiva znamenja. Ko zna kakav je drhtur, koje prelivanje boje nateralo samardžiju da pređe u šapat! ...
Radičević, Branko - PESME
njegovi, Tek potekli, pa brže utekli; Dani tvoji, cvetovi njegovi, Procvetao, brže uvenuo; Dani tvoji, meki vrule zvuci, Tija vetra večernji su zuci, Zaječali, taki nestanuli.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kroz svež, oštar vazduh, počeo žagor, kretanje... dan se beleo. U tom s kraja mahale, iz neke mehane doprli zvuci svirke i pesme. Ona se još više ohladila, premrzla od straha. Znala je — sigurna je bila da je to tamo Ita.
Kostić, Laza - PESME
Po tihotnoj vaseljeni razležu se zvuci njeni smrtnom uvu nečuveni; a u meni? — K'o tamjana plavi pramak poletiv sa žrtvenika u naručju zefirovu kad se sretne
se stanu otimati, navaljuju, revene se, ko će da ga pre odnese, da zvezdanu kadi Nogu njegovom i njinom bogu: — Tako mene zvuci lome u živome srcu mome, iz nedara da ga nose, jedni mame, drugi prose, jedni prete, drugi tuže; — »Oj, davori, jadni
ga nose, jedni mame, drugi prose, jedni prete, drugi tuže; — »Oj, davori, jadni sluše, »bela vilo, oj davori, »od kud zvuci, zbori, zbori!
« Očima me vila kori: »U tebe su oči, ruke, »zvezda ima zrake, zvuke; »ti su zvuci, mili druže, »od slavuja svecke ruže, »reč načelna sviju vera »prvi prozor nerazmera, »rajski krotnik divljeg zvera,
je, vezan za katarku, u bezumlju slatku, žarku, sluš'o pesme od Sirena, divnih, mamnih morskih žena: — tako mene zvuci vuku, u stostrukom zbore guku: Jedan veli: — Odi meni! odvešću te svetloj seni, zlatnoj zvezdi star-Omira!
lira Pindara, Anakreona — — i Miltona — i Birona — — Šilep — Geta i Tenjira — Danta — Tasa — — Kalidasa — — Tako mene zvuci gone, a za svakim reči zvone: »Ne daj se od vile smesti, »veštica je, zle je svesti, »Bog bi znao, kuda jezdi!
—- Našoj zvezdi!« — Reč se ori po prostori, po zvezdanom vedrom visu, zvuci bili — pa i nicy. — U tišini, po visini nosi vila dalje sina.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
TRONOŠA U kamenu krilo ptice, krnje Slovo, reljef ruke i vreteno bez preslice. Trošni zvuci iz Tronoše, u trepetu vrh azbuke, trzaju se, kupe, troše.
krinom i uzmahnem crven-krilom: uz krilate krajolike leti Mesec u karuci u bojama žure slike i razmiču međe zvuci. Šta iz šale proiziđe, Ljuboviđo Ljuboviđe!
Prvome danku nikojeg brata, nikoje sestre. - Brukom, po lagi svetina gilja. Zamiru slike, senke i zvuci. Pogledaj, Blagi, kudelje magle, tmurne vidike. Svaka je stopa zverinja loga. Budi li išta zaspalog Boga?
- Prazne se sobe Donjega šara, krčazi tmure. (Njine nogare mogu da slome nâjtiši zvuci - kada zažmure.) Hitri jahači Apokalipse smiruju konje. - Lozice, vij se!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Mislim lagano, lagano na sve to, mislim tako strahovito lagano, tako neuporedivo lagano. Zvuci, talasi hladnoće, vlage, boje ljudskih glasova prolaze između tih misli kao čitave vojske. Zašto tako lagano?
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
pojata selskih sa rikom oblaze vuci; U selskoj čađavoj krčmi svirka se i pesma čuje, I jednoliko, sitno hore se njihovi zvuci — I tonu u jasnoj noći...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Za jedno kratko vreme zvuci se nisu čuli... Ali naskoro dopreše oni ponovo preko neme planine. Oko mene svi su spavali.
Sada malaksava i naglo prestaje... Još odjeknuše dva pucnja... Kao iz neke dubine, začu se drhtav glas trube... Zvuci su jezivo parali noćnu tišinu. Zanemeli vojnici stoje nepomično i slušaju... — Šta je ovo?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I dok mi se noću prepliću na ruci gole žene, i zvuci krvavih nakita strašnih, teške svile i listovi prašni, čim pred zoru svane, nebo mi je rosno ko ravne poljane, a Mesec
Stajali smo opet u nekoj šumici. U jednom vagonu su pevali. Negde je plakalo jedno dete. Ali svi ti zvuci dopirali su do mene kao iz neke neizmerne daljine. Pređe me jutarnja jeza.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
sevaju vile u snažnim i jedrim rukama, diže se slama i pra' pod oblak, a iz snažnih grudi radnika razležu se jednačiti zvuci, koji mu i pesmu zamenjuju: aj... aj... aj... aj!...
tres — tres... Pretvori se sav u uho, a u očima sija živi plamen nenadne sreće. Zveckanje se približuje, zvuci sve jasniji, vetar nanese i glas vesele pesme... Jest, pevaju ; čuje to jasno. Hej mladosti !...
Rakić, Milan - PESME
senke crne, Eto se bude iz prošlosti gole Spomeni s cvećem, sa ružom i krinom, Ćućore tiho kao pod surdinom, Drhtavi zvuci starinske viole. Sad mi se čini da ne živim više, U gustu tamu da sve dublje klizam, Neosetno i stalno...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
I naše su utirali suze vješti zvuci divnijeh gusalah. Proste naše žertve svekolike kad je naša tvrda postojbina sile turske nesita grobnica.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Više amama opet je nastajala čaršija i čuvena ciganska mahala, sa visokom, starom sahat-kulom. Otuda su već dopirali zvuci ćemaneta, dahira i bubnjeva koje su tamo Cigani, svirači, po svojim kolebama probali i doterivali, da budu gotovi i,
Pandurović, Sima - PESME
kroz prozor tužnog života nam prodre; I da svaka rečca što se tiho rekne U duši nam strašno, stokratno odjekne, Kao zvuci truba, k’o pogrebno zvono Predelom strasti ranjene i modre, Kad je život prazan, besmislen, oron’o.
CVEĆE OVOG PROLEĆA (1913) Zvuče oštri zvuci iz metalnih truba Sudbonosnim poljem, gde krvavo veče Dolazi da sveži trag pokolja istre.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
nad ušćem ostalo neporozno, kiša je rominjala a kroz mokar vazduh, kao šuplje, kabaste okrugline, dizali su se i padali zvuci crkvenih zvona. Dostojanstven, Knez je silazio niz savsku padinu a oko njega je bio muk gomile i istegnuta, lepljiva laž.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
No blizu foruma samog, U hramu Izide blede, zvuci se veseli hore: To Helagabala Avgust saisku božicu slavi, I s njime pretori silni.
I zvuci jeknuše blago, i jače, i jače grme, I rasprskaše se silno pod svodom mračnoga hrama... Začuđen diže se Avgust, i baci k
Začuđen diže se Avgust, i baci k terasi pogled, Gde zvuci zvone i ječe, i bleda caruje tama. Prestade veseli šapat između stubova drevnih, I polupijane žene jurnuše do carskog
Prestade veseli šapat između stubova drevnih, I polupijane žene jurnuše do carskog trona. Jer grozni proročki zvuci grunuše nad njima silno K'o tutanj podzemlja mračnog, k'o uzvik gnjevnoga Krona.
strepnjom nekog mirnog jada Nas, i hladne vrte, i prirodu bonu; I kad stari klavir dirne rukom lakom, Biće zvuci crni; činiće se svakom Kao da prah noći pada po salonu. J.
pojata selskih sa rikom oblaze vuci; U selskoj čađavoj krčmi svirka se i pesma čuje, I jednoliko sitno hore se njihovi zvuci, I tonu u jasnoj noći...
Rajić CLI NOĆNA SVIRKA Kad lepa „Gospa“, u ponoćno doba, Sa puno čežnje zavesu otškrine, Do nje tad dopru zanošljivi zvuci S „Gospodinove“ tanke violine.
Ne bojte se ništa! Jer ima daleko Od Vašega muža do Krivoga Vira!“ --------------------- I prestadoše zvuci violine, Kao da čekaju šta će biti sada... A na prozoru nerešljivo stoji, Stoji i misli učiteljka mlada. Da li da ide?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Ha, ha, ha, he, he, he hi, hi, hi...“ zvučalo je bez prekida, pune dve tenorske oktave. Ti zvuci dolazili su iz gornjeg dela Demokritovog vrta. „To je naš smešljivi filozof!
„Vizija giljotine prati me dan i noć“. Onda poče tiho da jeca. Sa ulice dopiru do nas zvuci muzike. Ona mi je dobro poznata.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Međutim morao sam se ukloniti sa prozora jer mi iz daleka dopreše zvuci posmrtnog marša, koji me ponovo baciše u tugu, izazvanu sad pogrebom nekog oficira; i gledati u krst nije mi vredilo.
Ali ono čime je osobito bio tronut, to su bili neizrecivo bolni zvuci posmrtnog marša, koji je jecajući odjekivao i nekako naročito dirljivo cvilio varoškim sokacima, izvođen od ožalošćenih
se otuda ukaza čelo povorke na koje se sa toliko nestrpljenja čekalo, te se prvo i pre svega začuše zvonki i prodirni zvuci fanfare.
Baš dok je on tako mislio, začuše se i zvuci sokolskoga marša, pa se iza ove muzike pojavi vođstvo svih sokola, te Jaćim opet oseti kako ga pomalo, ali vrlo
žn... Vhn... žn... neumornoga kontrabasa, čiji su zvuci, sa onim usklicima, a na zavejane kapije kuća, izmamljivali rumene devojke ogrnute šalovima.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A iz barke dopiru zvuci mandoline i čežnjiv grbavački tenor zapijeva nekakav Torna a Sorrento. Plava idila s mjesečinom...
A onda sam izbacio, bez težine: — Da odigramo jednu? Mala pauza. — Možemo. Kroz tavanicu još su dopirali zvuci Asra-lied-a. Poveo sam se opet, sasvim nepromišljeno, za klavirom, ali sam se odmah prekinuo.
Petković, Vladislav Dis - PESME
nas nekoliko propalih ludi I polusvet: Bez svega, i bez radosti; mada nam grudi Čeznu za cvet. Zvuci violina, vino, jak dodir žena Daju nam pir, Al' svuda se kreću senke mrtvih vremena, Umrli mir.
I dok našu decu osvajali budu Istorija nova i slobode zvuci, Sećanje na sramnog i kažnjenog Judu, Mi ćemo spavati sa krinom u ruci.
1916. POGINULI DOM Bez pesama, želja, potresa i smeha, Saranjeni zvuci, zima i toplota. Dvorište je crno, crna je i streha. I crna su okna k'o crna dobrota.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
I tako su zvuci i svetlost bili tesno povezani u mojim prvim razmišljanjima o darovima prirode, moći govora i moći sporazumevanja.
Brod iz Časanika doveo me je do Baltimora u rano jutro jedne nedelje, a dočekali su me skladni zvuci crkvenih zvona. Rekli su mi da je Baltimor katolički grad i da zvona koja čujem pripadaju katoličkoj katedrali.
Ovi zvuci su me podsećali na divan sklad crkvenih zvona u mom rodnom Idvoru, a u isto vreme iskrsla mi je pred očima slika moje
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A iz obližnjih vinograda dopiru do njega raskidani težački glasovi i jasni zvuci motike što cikne o škrapu ili o ploču, i umorna, beznadna radnička pjesma, čežnjiva za nečim nedostiživim.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
U istoj su pesmi zvuci koje je Dučić nazvao svemoćnim sadržani u čistom bezglasju, a neodoljive boje i slike u samom srcu tame: Znam, čuva
Krakov, Stanislav - KRILA
Male zelene oči su podrugljivo žmirkale: — Beži od stroja, gade grčki... Na čelu se razglegli opet zvuci muzike. No oni nisu bili više veseli ni pobednički, već se umorno vukli uskim ulicama kao oblaci zaparne prašine.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Odlazim u zaselak i, onako u mraku, pronalazim odakle dolaze zvuci tam–tama. Nekoliko odraslih derana sede ispred kolibe na asurama i udaraju u bubanj i u kalbase pokrivene mrežom po
Mladića je nestalo, on je umro, i njega više niko ne nalazi. Pretpostavka je čak da ga sâm njamu pojede. Zvuci koje njamu pušta krešteći isuviše su čudni i jaki da bi mogli biti iz ljudskog grla.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
neka blaga tišina, neiskazano sveža, veličanstvena i zanošljiva, a kroz ovu tišinu prolamala se tutnjava topova, kao zvuci udaljene grmljavine.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ja ću zaći izdaleka, zametnuti trage, Nek' pomisli: Veseo je, taj nije bez drage. Drugda ću se blizu čuti sa tužnimi zvuci, Drugda opet k'o da mi je djevojka na ruci; I da budu neizvjesni glasi mi i r'ječi, Kad daleko svirjel bude, hoću da
mlogu je suzu iz očiju tronuti Srbalja i Srpkinja izmamila, a kako ne bi, kad su ovi elegijski, tanin i u srce prodirući zvuci sve nerve naše zadrmali, i nas u neobična očarana čuvstva uljuljali.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Zaručnici se bijahu smestili dalje od njega. z. U dvorani udaraše ciganska muzika. Zvuci violina prodirahu mu do usred duše.
On ga osjećaše u sebi i u okolini. Osluškiva šapat sveopćenosti, u kojoj iščezavahu pojedinci: i nerazumljivi zvuci, i cvrčanje popaca, i samo krkočenje živa mora.
Najednom dopriješe do njega iz crkve zvuci orgulja. Sigurno ih je majstor ugađao... A mladiću se pričini da ti zvuci unose nesklad u ono veličanstvo što se pred
Najednom dopriješe do njega iz crkve zvuci orgulja. Sigurno ih je majstor ugađao... A mladiću se pričini da ti zvuci unose nesklad u ono veličanstvo što se pred njim prostiralo i pred kojim se je skrušavala njegova duša. On krenu dalje...
— Kuda? — U svijet, samo da me nije ovdje! Uto kroz noć čuše se zvuci muzike, a odmah učestaše rakete let jeti u vedri prostor, nad morem prama zvijezdama, i lijepo se čuje njihov fijuk.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
To je Dorotej. Ustajem. Izlazim na terasu. Udišem punim plućima vlažni noćni vazduh. Zamrli su svi zvuci. Na istoku se lagano diže zora. Bogdan Dadara nema vremena za mene. Suviše je zaokupljen sobom.
Večernji zvuci: lavež pasa preko Morave, rzanje konja u štalama Kule, žamor glasova. Onda nailazi grupa vojnika. Ne znam da li su ovde
Sede tako ljudi i naklapaju svašta, romori opačina kao otrovni dažd, više se u tome govoru ne razaznaju zvuci srdačnosti, sklada i trpeljivosti.
Na mladom Jeleninom licu uhvatile se već sitne borice oko očiju, poput paučine. Napolju su utihnuli svi zvuci. Hladnoća je naterala razdragane ljude natrag u kuće.
Ilić, Vojislav J. - PESME
6 ELEGIJA 7 MOME MILORADU 8 ZVEZDA 9 ZVONITE, ZVUCI... 10 LjUBAV 11 LjELjO 13 LjUBIČICA 14 DUH PROŠLOSTI 15 SLUTNjA 16 NA DRINI 18 JEDNA
PROŠLOSTI 15 SLUTNjA 16 NA DRINI 18 JEDNA NOĆ 19 ŽRTVA 21 TIBULO 22 PROLEĆE 23 NA VESELjU 25 SAN 30 NEBESNI ZVUCI 33 JESEN 35 VEČE 36 ISPOVEST 37 GRM 43 PESMA 44 POD LjUPKIM NEBOM...
Čija beše zvezda? Bog jedini zna! Spokojna je, mirna, Vasiona sva. 1881. ZVONITE, ZVUCI... Zvonite, zvuci... A veče kad se na zemlju sprema, Umorni grleć svet, I srce drhće - i reči nema Da želji prida
Čija beše zvezda? Bog jedini zna! Spokojna je, mirna, Vasiona sva. 1881. ZVONITE, ZVUCI... Zvonite, zvuci... A veče kad se na zemlju sprema, Umorni grleć svet, I srce drhće - i reči nema Da želji prida let: Razbivši harfu o
i našto zvuci, Kad čujem šapat tvoj! O zvučne strune nemirnih dana! Čuvajte slatki glas Za pozdrav dana, kad zora rana Istokom
glas Za pozdrav dana, kad zora rana Istokom raspe kras; Pa svu noć budan kad pogled sklopi Anđelak mili moj: 3vonite zvuci, zvonite zvuci, 3vonite onda njoj. 1881. LjUBAV O što me, srce, goniš ti, I moriš duha moć?
dana, kad zora rana Istokom raspe kras; Pa svu noć budan kad pogled sklopi Anđelak mili moj: 3vonite zvuci, zvonite zvuci, 3vonite onda njoj. 1881. LjUBAV O što me, srce, goniš ti, I moriš duha moć?
I okisli vrapci mali, Puni žagora, Glasno su se cerekali Pored prozora. 1883. NEBESNI ZVUCI Na krilu rajskih snova, u času tišine bajne, Pobožnu dušu diže lahora blagi let, Kô miris ruže majske na krilu zorice
Ja ljubim onda, ja verujem onda, Srećne mladosti obuzme me kras, I moje lire drhtajući zvuci Svoj sanjalački kroz noć šire glas: Prošlost je groblje. Preko surih ploča Tumara seda starost.
pojata selskih sa rikom oblaze vuci; U selskoj čađavoj krčmi svirka se i pesma čuje, I jednoliko, sitno hore se njihovi zvuci I tonu u jasnoj noći...
Kraj platna survanih davno, Ubogi ribari blude i mreže bacaju svoje Kad veče onemi tavno A brod se s tutnjavom žuri, i zvuci sumorno zvone I pesma premire tužno.
No blizu foruma samog, U hramu Izide blede, zvuci se veseli hore: To Helagabala Avgust saisku božicu slavi, I s njime pretori silni.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Načetili se zabezeknuti kelneri, kao aveti: kasirka jeca. Zvuci i ritam žmare. Glave oko klavira se ponaginjale, polegutilo se staro i mlado u melanholiji i ljubavi nekoj koja bi svet
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali nisu naši. Zatim neke barake, magacine, bolnice... Iz jednog logora dopiru zvuci muzike. Još jedna svetiljka ukraj puta i onda zakoračismo u pusto i mračno polje. Prašina štipa za oči i lice.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zna se to od pamtiveka! Duboko u sebi mali suncokret je znao da su braća u pravu. Ali, zvuci i boje noći terale su mu san s očiju i, dok su braća spavala, on je podizao svoje zlatasto lišce uvis diveći se sporom
Šantić, Aleksa - PESME
I kao behar sve strane i međe Zasiplju zvuci, i tiho, sve tiše Padaju meni na čelo i veđe... I moja duša širi se, sve više Oaza biva.