Jakšić, Đura - PROZA
Seljaci ih na putu sretoše, zdraviše se s njima; a posle, kad bi oni već minuli mimo njih, pitaše se: — Kuda li će tako u društvu?... Učitelj i stari Sremac!.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— upita čiča Mirko. — Dobrim u svako doba! — odgovori Srećko idući im na susret. Tu se lepo zdraviše, kao ljudi i prijatelji. Pita ih Srećko kojim su dobrom potegli k njemu u Ovčinu.
I domaćica priđe popu k ruci i upita kako je na domu, kako poša sa zdravljem. Dođoše i dva brata Boškova, te se zdraviše s popom, pa posedaše tu i zaturiše razgovor. Vuja samo ćuti i ništa ne zna gde je — da li sedi, da li stoji.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Teško tvome domu, Ivane Miraždžiću!... Hajduci se zdraviše sa Zavrzanom, Jovanom i Jovicom. Zavrzan se pravdao drugovima. — Šta ćete; ali, đavo ga znao, volim Stanka!
I odoše u avliju, gde će im se vo doterati da ga zakolju. Susedi počeše dolaziti. Oni prilaziše k sovri te se zdraviše... Stanko se koristi njihnim dolaskom, te pobeže u kuću... Avlija postajaše sve punija.
— Bog te blagoslovio!... Došao i ti u svatove? — Jedared! — reče Deva i nasmeja se. Stanko, Zeka i drugi zdraviše se s njim. On samo došapnu Zeki: — Posle ćemo se razgovarati. I onda okrete u šalu.
Matavulj, Simo - USKOK
Knezu niko ne zamjeri što se udalji, a to inače ne bi moglo biti. Našav medika pred kućom, na klupi, pošto se zdraviše, zapita ga: — Je li rana od prijebola? — Nije nikakva rana, zapravo! — povrnu medik.