Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Neka vam je prosto!... Izljubiše se, izgrliše, kao da su na jednom srcu ležali. — Daće bog, valjda, da se opet združimo!... — povikaše hajduci. — Hoće!... — reče Stanko. — Čim zemaljska pravda pomiri nebo i zemlju, eto nas! A sad — zbogom!