Jakšić, Đura - PROZA
Oko Svetog Ilije, već si video bleda i iznurena lica gde tumaraju, gladna, po sokacima. Po baštama si viđao ponegde zelen lastar od vinove loze. Dođe čovek, otkine ga i onako lakomo — rekao bi: sumanut je — proguta ga s lišćem zajedno.
Obradović, Dositej - BASNE
Razumno je, dakle, vsegda čuvati se. 51 Jelen i vinograd Jelen, bežeći od lovaca, sakrije se u zelen vinograd. A kad prođu lovci, onda on počne čupapi lišće i jesti.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
trine, trice i kučine, drešim mrtve čvorove, mokre uzlove, gde god koji konac nađem podižem ga, plav na zelen nadovezujem, u klupče ga namotavam, ne bih li ga jednom u iglu udenula, ne bih li jednom, obnevidela, počela da
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Huknu na njih, prošapta nešto, pa ih metnu na vatralj i gurnu u vatru. Zatim uze zelen čanak pun vode, i kad se ono olovo u vatri rastopi, uze vatralj i sruči ga u vodu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Jula plače kad ga vidi, a gđa Sida skida gromove čim ga pogleda u onoj njegovoj vazdašnjoj pozituri. »Sav mi je zelen, — govorila bi gđa Sida kad bi god prošla kraj prozora.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Ete — smejao bi se on stidljivo i pokazivao na zdravac, — zelen, ubav!... — I svakom, čak i deci, razdavao bi. Pored toga gledao je, pogađao po borama lica i čela, ko koliko ima
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Božič je rešio da tu ručaju. Predeo, ispod tog brdašca, bio je blag i zelen, u proleću, opkoljen šumicama četinara i bagremova.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Uveden sam pod veliki zelen šator, gde sam zatekao turskog generala, okruženog velikim brojem oficira. Pošto je general govorio samo turski, dva
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sav šaren i naduven, dotle, pod perjem, kao ćuran, crven u licu i zelen u potiljku, Komesar je, vičući na gomilu svojih oficira, po sobama, po stepenicama i po dvorištu, spasavao što se
Kroz nedelju‑dve dana nije više stizao ni do Oseka, ni do Petrovaradina, pa nije više prelazio ni Turcima. Zelen od besa zbog gubitaka, hodao je nečujno po izbama svoje velike kuće na vodi, zagledajući snahu dok je spavala i ljubeći
Jedak i zelen, stajao je kraj mrtvog tela, sve dok nije počeo da se stresa i da suzi. Najednom u kući bratovljevoj, učinilo mu se da
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
čipkastim šeširima i novčanicama od izlizane svile: iz tih malih tajnih skrovišta one pažljivo vade novac i kupuju zelen i riblje glave — starice iz vlažnih trospratnica na čijim balkonima čuvaju tri bukove cepanice za strašnu zimu koja se
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
, Brisla – smisla , misle – kapisle , dušicu – mušicu , Kosta – mosta , Slovac – lovac , kerove – zverove , jelen – zelen , novac – lovac , leska – peska , družine – užine , nikom – kikom , Apate - čapate , kokte – nokte , Grčka – brčka ,
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U svojim lirskim pesmama on je idiličan i pastoralan, opeva zelen lug, slavuje koji »priželjkuju« cvetne livade, »svilene janjce«, grlice koje guguču, divne pastire koji »viju pesmu uz
Radičević, Branko - PESME
87. A najlepša: te gradine Što su svuda međ kućama, Da ga malko želja mine, Jer odraste međ šumama; Ko na zelen jednom sviče, Nikada je ne odviče. 88.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ja prvi digoh ruku. — Evo ga, Branko će nam kazati. — Vuk je zelen! — okidoh ja ponosito. Učiteljica se trže i začuđeno podiže obrve. — Bog s tobom, dijete, gdje si to čuo?
— Bog s tobom, dijete, gdje si to čuo? — Kaže moj djed — odvalih ja samouvjereno. — Nije tačno, vuk nije zelen. — Jeste, zelen je! — neočekivano se uzjogunih ja kao pravi unuk čestitog djeda Rade.
— Kaže moj djed — odvalih ja samouvjereno. — Nije tačno, vuk nije zelen. — Jeste, zelen je! — neočekivano se uzjogunih ja kao pravi unuk čestitog djeda Rade.
Dotle li smo došli? I još reći da vuk nije zelen već nekakav ...hm! E, to ne može tek tako proći. Sjutradan, pušući poput guska, djed je doperjao sa mnom u školsko
! Nije zelen? Pazi ti nje! Ja se s vucima rodio i odrastao, čitavog vijeka s njima muku mučim, a ona ti tu... o turu bi tebe trebalo
— A ti, jezičko, nek te ja još jednom čujem da blejiš kakav je ko, pa ću ti ja pokazati. Vuk je zelen, heh! Šta te se tiče kakav je vuk. — Pa kad me je ona pitala. — Pitala te, hm! Imao si da ćutiš, pa kvit.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Znam: kako su ga mrtvoga okupali, u novo obukli, ispružili, vilice mu vezali, a na usta mu metnuli zelen list, da mu ne ide pena.
Kostić, Laza - PESME
te nozdrve uzvijene? te zar oči ispijene? pa te uši — taj nezgrap? Ista slika, bog i duša, na samrti njena muža, isti zelen, bledi vap!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Na drugu sofru turiše četiri vedra sa varenim mlekom. U jedno udrobiše crn hleb, u drugo zelen hleb, a u treće beo hleb. Prinesoše i tri velike kutlače, pa ih ostaviše na sofru.
— A što mu dadoste hleb od tri sorte? — Eto zašto: — crn hleb, to je od godine nerodne, kad u žitu gar rodi, zelen je hleb od godine poplavne n gradobitne, a beo hleb to je od berićetne godine.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Pomrčina. Među nama samo Drina. Vidi li se ili, u snu, čini mi se: pune zdele mladu metvu piju pčele, zelen hrid utvu lovi sin ti Vid? U opseni, teško tebi - teško meni. Moj Gorazde, struji pečal kroz Goražde.
O brvno bije sa rečice buk, kao da čita: rci, buki, uk! S vrbovog panja svjetlucne lišaj zlatasto zelen. Gugutnu bukve, zapište pilad: grabljivac mišar sunovrati se, u ponor sukne.
IV U samu sebe tek bi unatraške. Kad jedra prezre guduru Četvrtka i slovnu težest, zelen-dojki čaške o rci tarne - stamena a krhka; iz kavez-slova, s imenom i dobro, zavapi vlažna: Modruj, veče modro!
Po puklom sluhu još mi cvile čavli „I svuda suze kapaju bez mere“ u muk mi zelen, koji bi da smelje kamenjar greha, da ga smrvi, svali u netraj trajni: zvekara da zeva kad svrše delo „sedam čaša
Šta će jabuci mucaj pesnika, uzrelom plodu pridevska mòra, glagol statičan! - Plamsa bosiljak zlatasto zelen. Zrakom od medi devojka uzri, a kolski točak trudno zaškripi.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Otide Mačak po uskoj stazi, kroz čestar zelen oprezno gazi, na svaki šušanj u šumi pazi, tragove zvijerki pažljivo njuška, spremna mu stoji škljocava puška.
“ Mjeseca noge junačke nose, ne sluša bakin razgovor, već bježi ravno do gorske kose, tamo se sakri za zelen bor. Kroz granje viri od straha žut i pita: „Bako, nosiš li prut?
U zelen točak s kašika deset tu voda mlazom studenim bije, biserni oblak visoko praši, dugin se pojas u njemu vije.
Dedin je radnik ćutao vredni brvana belih i krova strma, zelen je točak stajao mirno, blistala samo kapljica srma. Okolo svuda tišina pala, samo se ptica oglasi koja, a deda
evo, taj se ko nebo plavi, i ljutić tu je, žuti plamen u travi, ivanjsko cveće, u ruhu belom, bujnom, kukurek zelen i mak sa kapom rujnom. Javi se deda, tvome se pismu nadam. Iskreno reci: olovkom kako vladam?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
tamo o Ljubici, a?!... dreknu on grozno i lupi drškom od kamdžije po aktima. Gojko stajaše, preneražen, zelen i bled, razrogačenih očiju od straha, noge i ruke mu drhću, a na licu mu se, pored preplašenosti, jasno čita pređašnji
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Šnjima će mi bolje biti. 85. Doleti listak od nika polja, Pade devojci na zelen venac, Na zelen venac, na rusu kosu.
Šnjima će mi bolje biti. 85. Doleti listak od nika polja, Pade devojci na zelen venac, Na zelen venac, na rusu kosu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
sve to ispričaju: kako vole svoj život, sad sasvim bezbrižan, kako trave rastu, zvezde trepere, i kako će Izar, uskoro zelen i modar, kao krila orlova koji se spuštaju sa Alpa, kružiti nad zemljom, koja će i ovde biti topla, prolećna,
Okean je tu bio rumen i zelen, pun stena, na koje su padali vali i pene, kao beli venci. Ceo taj dan bio je tako veseo.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
pokažu joj gde je najbolja goveđina, gde je dobra i jevtina zelen, i tako... Istina, jednom joj nedostao groš da plati pasulj, i ona zatraži od popSime na zajam, a on se izgovori, da
kao kalfa njihova suseda bakalina, kad ga ono poteraše žandarmi. Jest, baš isto onako, seća se!... Samo je onaj bio zelen, bled, a ovaj se crveni kao Zorkina donja suknjica i... gle... što se onako spotiče?... Dete šmugnu kroz vratnice.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
crven kao žar, rak, vampir; plav kao nebo, more; modar kao čivit; žut kao vosak, med, smilje, dukat, ćilibar, limun; zelen kao jed, jogurida; šaren kao detlić, leptir; i dinamička, izvedena od istih: pobeleo kao ovca itd.
— Zrelo zrno — gotovo strnjište. — I bel konj jede zob. — I praziluk ima belu bradu — ama rep mu zelen. — Ja aga, ti aga: ko će konja vodati? — Jedan konop planinu ne okruži. — Jedno kolo iz kala, a drugo u kao.
Dok đevojka, dur đevojka; Kad nevjesta, baš ni smjesta. Đegod ruča siv — zelen sokole, Tu i vrana more večerati. Đe se konji biju i igraju, Tu magarcu nigda mjesta nema.
dođu konji drimajući, Nevesela biće nam divojka; Ujka će nas lipo darivati: Maramama, tankim košuljama, A tebe će zelen-jabukama. 10 Iš, paune zlatopere! Ne šetukaj, ne zagučaj, Ne šoboći, ne klopoći!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
i da nas ne možeš hraniti, nego ja ću uzeti jednoga konja, jednoga psa i jednu sablju pa odoh po svijetu: mlad sam, zelen sam, pa đe mi glava tu mi hrana.” Rekavši ovo ocu obrne se k bratu govoreći: „Brate s Bogom!
grada malo zemlje, a Ćela onde načini bašču i u njoj kolebu, i stane živeti s carevom kćeri kao svaki baščovan, noseći zelen u grad i tako po štogod zaslužujući.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Još uvek si pod mojim negama: Pronosim stazom vodu kofama I kvasim zelen hum u žegama. Nek jekne bar u ovim strofama Gde je reč svaka skoro pojana Tvoje sad strašno ime Bojana.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— zaćuta. Gledao je kroz prozor. Možda po ovakvom vremenu nije ni mogao da pođe. Razmekšalo se i pogospodilo; zelen kaput nosi. Usne mu se podrugljivo skupiše. — Zašto nećeš za dobro svoga sina?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Jovanović 3maj XXIII Mesečina, - al' meseca nema: Moja mila zelen venac snila, Pa se malo u snu nasmijala Od toga se ponoć zasijala. J.
Podne je vrh Nila. Jato lasta negde prevrće i veze; I vazduhom toplim razleće se svila. Nil prastari, zelen, s iznemoglim dahom, Odilazi tromo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ Triput je predsednik, sav zelen, podviknuo Đoki: „Napolje, napolje, napolje“, pa je Boka kao metak iz puške brzometke izleteo i u hodniku se među
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Hoće li izdržati? Xoće li i ovog puta izdržati? Premlad je, još zelen! I čovjek je: bijedna gvalja živčevlja i prezavoga, veoma ranjavoga mesa! Hoće li izdržati?
* Zapazio sam: na ormaru je novi kalendar. Doduše, slova na njemu ne razabirem, ali znam: onaj je bio zelen, ovaj novi je crven. Znači: preturila se ona godina.
Ima u mome kraju jedan zelen, gusto obrastao, nenapučen otočić s ruševinama starog benediktinskog samostana. Optočen čivitnim pojasom mora i bez
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
u sebe svemoćnu vlagu, isterale je na vrhove grančica, i za nedelju dve od gologa šturoga granja pretvorio se gust zelen šator, izrasla hladovita kitina...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Na drugu sofru turiše četiri vedra sa varenim mlekom. U jedno udrobiše crn hleb, u drugo zelen hleb, a u treće beo hleb. Prinesoše i tri velike kutlače, pa ih ostaviše na sofru.
— A što mu dadoste hleb od tri sorte? — Eto zašto: crn hleb, to je od godine nerodne, kad u žitu gar rodi; zelen je hleb od godine poplavne i gradobitne; a beo hleb, to je od berićetne godine.
i da nas ne možeš hraniti, nego ja ću uzeti jednoga konja, jednoga psa, i jednu sablju, pa odoh po svijetu: mlad sam, zelen sam, pa đe mi glava, tu mi hrana.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Mare se podrubila, smrče širokim nozdrvama, plete bječvu i redi katkada svoju zelen. Odnekuda k njima bane Danguba, ustavio se kod njih, gleda ih desnim okom, tapka nogama i podsmjehuje se; glođući
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
RUZMARIN Mlada moma negovala Zelen ruzmarin, Što ’no ga joj poklonio Gazda - Lazin sin. Svako jutro ustajala Ranom zoricom, Svoj ruzmarin zalevala
I cvet mi bio cvetan, I zelen beše lug, I ja u njemu sretan, I drug mi beše drug. Nisu mi bile mučne Bratinske zdravice, I mogô sam podneti I
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
VII Mesečina, — al’ meseca nema; Moja mila zelen venac snila, Pak se malo u snu nasmijala, — Od toga se ponoć zasijala.
ІІІ Juče čarah proleće i cveće, Da se po njem’ šeće; Budih gore, da zelen prihvate, I slavuje da se pesme late; Pričah izvor iz vilinih dvora, Od kog bolnik ozdraviti mora; Nadolevah crnih
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
u mojoj gradini, Il’ u tuđoj sadini, Višnjičica vićana Ljuljuška se kićana, Kora joj je tanana, Košuljica lagana; Listak zelen listao, Za višnjicom pristao: Meće na nju odeću, Tkanu još o proleću; Cvetak beljan cvatio, A čega se latio?
slavuj ili ševa, Neka kudi ili hvali Duh veliki ili mali, Što je bolje, što je gore, Hlebac svoj il’ tuđe kore, Zelen gaj od malo rali Il’ da stado sunce pali, Bez plandišta gladno, žedno — Njemu je svejedno.
Misli bujne i goleme Zelen mozak u vam’ roji, Vas štapići vode slepi U spasenja stan taj lepi, Putem punim crne jame, Punim večne šumske tame,
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
! „A, šta znaju te vaše gazde!“ A šta ti znaš, vuzle jedno vuzlasto, osim tog carskog čina na tebi?! Zelen si, dijete, zelen kô zelena grana u gori zelenoj. Pisarčić: Glupi su oni, Davide, ka' gluvo doba.
! „A, šta znaju te vaše gazde!“ A šta ti znaš, vuzle jedno vuzlasto, osim tog carskog čina na tebi?! Zelen si, dijete, zelen kô zelena grana u gori zelenoj. Pisarčić: Glupi su oni, Davide, ka' gluvo doba.
! E, de-de sad kaži, nemoj vrdati! E, moj sinko! Zelen si, zelen kô zelena grana u gori zelenoj. Pisarčić (zacrvenio se): Ja sam kontâ nešto drugo, a i ta ti je na mjestu.
! E, de-de sad kaži, nemoj vrdati! E, moj sinko! Zelen si, zelen kô zelena grana u gori zelenoj. Pisarčić (zacrvenio se): Ja sam kontâ nešto drugo, a i ta ti je na mjestu.
Bojić, Milutin - PESME
XX Zviždala je zima, kad smo ovde bili Kraj ovoga žbuna, što sad zelen lista, Po kome proletnjeg sunca sjaj se blista.
Nastasijević, Momčilo - PESME
2 I videh, u rodnom kraju, prisojem na zelen-bregu, gde leska listava i dren, prvence đurđevke bela ruka traži.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
»Te sarani dvoje dece svoje: Na Momiru zelen bor nikao, Na Grozdani vinova lozica; Savila se loza oko bora«... Vuk, Pjesme, II, 29, 390 idd. Upor.
U narodnim pesmama spominje se v. l. koja je sama poniknula iz groba (»Te [car] sarani dvoje dece svoje. Na Momiru zelen bor nikao, Na Grozdani vinova lozica: Savila se loza oko bora, K̓o sestrina oko brata ruka, Vuk, Pjesme, II, 29, 390
Bor. U Aleksinačkom Pomoravlju o slavama i zavetinama peva se pesma: »Nasred sela zelen bor, Tu se kupi lep sabor. Kmet mi sedi u stolu Te mi piše ikonu, I svetoga Nikolu; Ćer mu sedi u dvoru, Te mu veze
Ćipiko, Ivo - Pauci
— odgovara gospodar i kori slugu što hoće da obuzroči s krađe poštena čovjeka. — 'Ajde ti kući! Ovaj moj momak još je zelen, — reče čovjeku, i nasmijavši se svojim namještenim, ledenim osmijehom, pogleda Vasu. Čovjek ode i ponese bakalar.
Gleda na svoj šumski odgojak: oko kolibe, kako lijepo napreduje. Bujan je i zelen, a otac veli da se sjeća kad je tu golet bila.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pred podne pozvao je Nikanora. Povukao se s njim nasamo u ćeliju i zadržao ga do pred mrak. Nikanor je izašao zelen. O čemu su razgovarali? Ko to zna. Ipak do nas su, neznano kako, doprle glavne pojedinosti toga razgovora.
Toga dana sam u bici sa Ugrima, negde u Usori, prvi put ubio čoveka. Imao sam jedva devetnaest godina, bio sam mlad i zelen i kada sam ubio onog Ugra, takođe mladog i zelenog, rasporivši mu bodežom trbuh, kada sam ugledao kako mu u lokvi krvi
Ilić, Vojislav J. - PESME
I zalud kliče vrtar mlad, Grobnice ćute neme, Njih gusta tama krije sad, I nemo, gordo vreme. Kô ravnim poljem zelen klas, Pod krilom od zefira, Sumorni spomen stresa nas U času blagog mira!
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Setite se svagda pored ove priče: Posejano dobro makar kada niče. SIROČE ĐURA JAKŠIĆ Zelen-lisje goru kiti, Miris-cveće polje šara, A u lugu sirotašce Tihu goru razgovara: „I ti imaš majke svoje, Goro
Ori, pluže, zaori: U zemlji je zlato!... A selo je krasan drug Svakome težaku, K'o tičici zelen lug Na sunčanom zraku … Blagoslov je u zori, To je s neba dato! Ori, pluže, zaori: U zemlji je zlato!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A kad oko podne momak vrati neprodatu, svelu zelen, starac je opet grabi obema rukama, meće u vodu, prska, miriše. Suvo seme stavi na dlan i miriše ga.
Šta se smeješ? Tako se to zove. Plane zmaj, zelen i plav, i iz njega pucketa, i razleću se crvene bobe... Znam ja, kupovala sam dosta bengalskih vatri, i za cara, i za
Rajnhart leži u sanduku kao neki gušter: suv, tvrd, nekako sav zelen. Vetar, stud, kiše i uvek mokra siga istrošili su ga.
Petrović, Rastko - PESME
! ... Na visokoj planini bor zelen. To nije ni velika šuma, ni široka poljana, Ni oboren hrast, ni mrtvi orao; Soko robuje voljno uz vezanog gospodara.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Jetko): Evo, mi smo mu sestre, ti čak rođena, pa šta nam je za ovaj praznik dao i čime ponovio? Ništa. Ni »zelen list«. STANA (zamišljeno, za sebe): A, poklon, dar!... Neka je on samo ovde, kod kuće, a to!... VASKA Jest.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
(Marko Kraljević i orao) Da se, jadna, za zelen bor vatim, i on bi se zelen osušio! (Kosovka devojka) Grad–Stalaću, da te bog ubije!
(Marko Kraljević i orao) Da se, jadna, za zelen bor vatim, i on bi se zelen osušio! (Kosovka devojka) Grad–Stalaću, da te bog ubije! Doveo sam tri iljade vojske, a ne vodim nego pet stotina.
na glavu bugarsku šubaru: načini se crni Bugarine, ni braća ga poznati ne mogu; dadoše mu koplje ubojito i mač zelen staroga Vojina; Petrašin mu izvede kulaša međedinom svega opšivena, da kulaša care ne poznade.
ne može bane da ga nađe, Spušti s' bane ka vodi Sitnici, na jedno je čudo nagazio: na obali do vode Sitnice jedan zelen tu bijaše čador; širok čador pole pritisnuo, na čadoru od zlata jabuka, ona sija kako jarko sunce; pred čadorom
Da se, jadna, za zelen bor vatim, i on bi se zelen osušio!“ 24 SMRT MAJKE JUGOVIĆA Mili bože, čuda velikoga! Kad se sleže na Kosovo
Da se, jadna, za zelen bor vatim, i on bi se zelen osušio!“ 24 SMRT MAJKE JUGOVIĆA Mili bože, čuda velikoga! Kad se sleže na Kosovo vojska, u toj vojsci devet
Raspe kralju svilena šatora, zelen šator od zelene svile; na njem zlatni dvanaest krstova, trinaesta jabuka od zlata, — u njoj sjaji bescen kamen dragi.
tanko glasovito: „Vila gnjizdo tica lastavica, vila ga je za devet godina, a jutros ga poče da razvija; doleti joj siv-zelen sokole od stolice cara čestitoga, pa joj ne da gnjizdo da razvija“.
se udara o vrata Zvečan — razvaline grada više Kosovske Mitrovice Zvornik — varošica na Drini zgubiti — pogubiti zelen barjak — turska zastava zelen mač — sjajan mač zeman — vreme Zeoke — selo u srezu kolubarskom zečki — kao zec
grada više Kosovske Mitrovice Zvornik — varošica na Drini zgubiti — pogubiti zelen barjak — turska zastava zelen mač — sjajan mač zeman — vreme Zeoke — selo u srezu kolubarskom zečki — kao zec zijamet — zapovedništvo, vojnički
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Zar ne vidiš ovu bukvetinu nad nama, zaklonila je čitavu Tepsiju. Mačak diže pogled, ozbiljno osmotri moćan zelen svod nad glavom i uvjerljivo reče: — Prokisnuće. — Đavoli me oderali, ako prokisne i za najvećeg pljuska!
— Idemo. Lak sam kao zec. Kad se iz pećinskog mraka izvukoše napolje, pred njima sinu blještavo zelen Gaj, čist i veseo kao da je toga trenutka stvoren i stavljen pod sunčan svod neba.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ostao odrpat i puki siromah. Danas zdrav, čitav, veseo, frišak, razgovoran i pošten, čuven i viđen, mlad i zelen, vrli junak leventa i kicoš, al' sutradan, umalo li potom, hud, nevoljan, bolestljiv, sakat, trom, brižljiv, tužljiv,
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
sa šišencetom mastike, zbaci plitke kondurice s nogu, sedne i uzme tamburu, pa zapeva onu svoju najmiliju pesmu: Zelen zekir, drago moje! Što mi, dragi, ne dolaziš? Sinoć sam ti dolazija, po azbašče pošetaja, alov jaglak izgubija.
Cele nedelje rade u kući, u nedelju u svilenim fustanima u kolo, a u ponedeljak zavrgnu motike preko ramena, pevajući ,,Zelen zekir, drago moje“, idu u polje, u njivu ili u vinograd... Sve su to bile lepe prilike za Manču.
— Bre - bre! „Videlo se kuče u čašire, pa se fatilo u oro“, — veli čorbadži-Zamfir, sav zelen od ljutine. — Ta i tvoj Manča... — Koj je „kuče“, nesrećo čorbadžijska?! — ciknu Doka.