Jakšić, Đura - PROZA
Naša je kuća poslednja u brežanskom kraju. Kad pogledim kroz prozore, vidim nepregledne Galati, ravnicu, koja se, kao zeleno jezero, pruža čak do Karlova. Al’ ovoga leta ne beše na njoj nijednog zelenoga stručka: sve suvo, crno...
„Ali, Živko“, primetim mu ja, „vreme je da se seno kosi“. „Neka ga goveda pasu zeleno...“ Posle iz jednog jandžika izvadi pljosku s rakijom i ponudi me da pijem... Kad smo se napili, krenemo se na put.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
sviralom ovde počiva mrtav tiosav koji je hteo da živi makar pretvoren u žabu bože prosti makar pretvoren u drvo zeleno pripev joj uleće oblačan vetar u maglu toplih bara jedna zvezda prastara tu celu pometnju stvara joj stani reci
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
a kroz to zeleno lišće video je kako zvezde blede. Bela jasna pruga probijala je kroz šumu, i ona postajaše sve rumenija, dok se ne
Hiljadama njegovih zraka probi se kroz zeleno lišće, pa je treperilo i prelamalo se kao šareni šljunak u bistrom potoku... Stanko diže glavu i prekrsti se.
Konj zaigra pod njim. On ga pusti, pa ga onda stade šiškati dok mu ne pusti ravan. Jutro beše lepo. Kroz sveže zeleno lišće probijahu sunčani zraci; slavuj se natpevao sa drugim ptičicama, koje pesmom svojom pozdravljaše sunce...
Dučić, Jovan - PESME
APRIL Dažd minu kao posle gatke; Svod sliči polju punom ruža; Odasvud glasi divlje patke, Zeleno brdo puno spuža. Zadnji pram magle negde puši, Kroz močvar vrište luda jata; Žut potok s brega pesak ruši, Sunčevo
U njemu ne beše više ni ljubavi ni mržnje; u njemu beše sada samo studena Ravnodušnost, kao zeleno more otrova i žuči. I Mefisto pozna to nepoznato osećanje ravnodušnosti koje nikada nije imao ni Bog ni Satana, i koje
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A malo posle, sa naslonjenim podbratkom na ruku i nalakćen na prozoru, gledao je on preko mirne reke tamo u zeleno-sivi horizonat banatske ravnice.
Afrika
Greben koji zaokružuje pristanište skoro je od purpurnog Nekoliko majušnih kućica obojenih zeleno na ovom purpuru, između plavila neba i indiga mora, raduju neobično.
irealno, i tako bi ostalo i u uspomeni, da jedno jedino ostrvo, najmanje, nije se odjednom sasvim približilo brodu, još zeleno, još konkretno u ovoj večri, iako potpuno u skladu sa svojim pratiocima iza sebe.
Duge kolonade palmi, beskrajne i u nedogled, čije su krune zamršene u zeleno lisno granje. Prolaze piroge pune banana; njino žutilo i lepota mladih tela koja, izdužena, upravljaju pirogama, znače
Ono što kod nas znači žetvu i hranu, to je klas; ovde, to je bujno zeleno drvo u čijoj se kruni gone majmuni i sa čijih grana vise zmije.
KAD SAM STIGAO PRED NjU, ODELO MI BEŠE ČAĐAVO I ZELENO Boake je prestonica plemena Baule i njih je najviše ovde. To je ono čuveno pleme na koje se uvek misli kad se govori o
Po našoj stazi, dok prelaze s jedne strane šuma na drugu, nastavlja se promenada zverinja. Svaki čas zeleno oko košute, žuto hijene i ogromno električno pantera.
Silazim odmah na reku i gledam duge trake magle po vodi, pramene magli po planinama. Pravo zeleno planinsko jutro kao ona na Studenici ili u Fužinama.
Mnogo žena sa ranama veneričnih bolesti, što sveže zeleno lišće između nogu ne može da skrije; mnogo ljudi gubavih. Na sredini sela neka vrsta trga okruženog crvenim kortinama
Ona se pomoću peraja puza uz korenje, povijena stabla i granje, da bi brsla zeleno lišće. Kao kod mnogog bilja i životinja u poto–potou, njeno telo fosforiše, tako da je njena evolucija kroz krune drveta
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Tako da umrim, da propadnim, kad nemam život!... Zbogom, zeleno svet, sad si mi gorko, oh, neći Janju više da ti vidi! Zbogom moja špekulacija, oći Janju da si pođini!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad je ujutru poranio, Isakovič vide da se varošica spušta pred njim na jedno, zeleno, poluostrvo, obraslo drvećem, a da duž reke, svud, stoje visoki jablanovi, kao neki stražari.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Voda tih izvora je razvedena po ravnima, čije je dno od serpentina, i usled toga je ovde i u pozno leto sve zeleno kao u najplodnijim pećkim krajevima Metohije.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Bila je to dečja pesma i bila je lepa. Iznad jablanova više nije bilo sunca i nebo je bilo zeleno kao jabuka, a na reku se spuštala hladnoća puna svetlih mirisa biljki koje rastu.
- upitala je, a ja sam dreknuo da me ostavi na miru sa zečevima. Što se mene tiče, može da ih oboji i u zeleno, ja nemam ništa protiv. Svet neće sesti na neko mesto zbog toga. - Misliš?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Ona je izgoreli vulkan, nije već živo, zeleno, ponosito brdo. Imala je zaručnika. Zaručnik je prosi, otac zateže. Zaručnik umre.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ostrva u daljini, vrbaci, trščaci, sve je bilo tiho, nepomično, duboko zeleno. Spremajući se da baci, po običaju, korice, koje su sluge morale odmah da dohvate, Isakovič poče, lagano, da izvlači
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Pod ovim izrazom podrazumeva se malo, mlado, „zeleno“, dete. Uz reč dete obično stoje pridevi „nejako“, „malo“, „slabo“.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Pre toga, naravno, sasuo sam na sebe pola bočice mirisa, a kosu namazao zeleno-masnim orahovim uljem. Bio sam veoma lep četrnaestogodišnjak kestenjaste kose, sa kutijom od cipela u naručju i žicom za
Radičević, Branko - PESME
Oh unapred da ti vidi oko, Stoji brdo do neba visoko, Do vr vrška krasno i zeleno, A po vr'u divno okićeno Ta sve onim zlatnim oblacima, Sve zlatnima i sve rumenima, Kako, brate, kada sine zora
9/1. 1845. KAD MLIDIJA UMRETI Lisje žuti veće po drveću, Lisje žuto dole veće pada, Zeleno ga više ja nikada Videt neću.
36. Već gusta s' magla jutrom započela, Na zemlju mraz je veće padô kru(t) Zeleno lišće jesen je odnela, I goli diza k nebu drvo prut.
„Stani, stani, ti momče zeleno! Mloge si mi dočekô pošteno, Dosta si mi drugova zgubio, No i tebe Ala je ubio.“ Ovo reče, te pušku spopade, Pod
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
MAJKA PINTOROVIĆA: Dopada mi se onaj vez. Zeleno na crvenom, to je prilično neobično, i vrlo originalno. A i lišće je ukusno urađeno.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
kloni i rasipa žarku rumen, a hladovina već predu zima maha nad žegom; kad iz tople zemlje bije suvota i draž; kad zeleno i čisto modro nebo srce draga i puni ga opojnim, razdraganim miljem — toga dana iziđoh iz sobe salomljen od silne vatre
Ona leti, kao i celo dvorište i sve oko kuće, gubila se u zelenilu. Sve je bilo nekako čisto, uređeno, zeleno. I tako oni, otac mu i mati: on uvek ozbiljan i samo ozbiljan, a ona u večitom radu, brizi, živeli su lepo, tiho.
Kostić, Laza - PESME
Il' onaj valjda štakolazni krok, života radna verni pratilac? Zeleno drvo štaka nam je ta, javorika iz njega proklija, pramaletnje nam pesme hraneć gud.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ada Ciganlija, tačnije rečeno, njeno veoma zeleno drveće, jako su se dobro slagali s bojom njenih očiju. To priznajem. Najviše je volela da priča plivajući.
se, na časnu reč, ne bi usudili da pretrče ni jednu jedinu ulicu na svetu s mitraljezom u rukama, sve dok se ne upali zeleno svetlo na semaforu.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Gizdavi Pijetlić po kući šetka, navija krestu, ljepotan pravi, zeleno perje na repu četka, kad, eto, spolja — Lisac se javi: „Pjetliću dragi, pjevaču jasni, zeleni repe, fesiću krasni,
Jednoga dana družina slavna nađe se srećna na kraju gore, pred njima puče ravnica travna, ljulja se, šumi zeleno more. Zanjaka Sivko: „Ovo tek valja, evo i čkalja!
Negde u svetu sve je zeleno, a sutra k vama proleća eno. Kad vaša polja zavije zima, negde je leto, znaj, mislite onda na cvetne dalji, na
“ A Žuća nato: „To vetar njiše zeleno perje i — ništa više.“ O caru glupom kazuje Toša, pa tek što priču svrši, upita Žuću: „Čuješ li, druže, kukuruz
Oj, ratniče niz polje zeleno, zašto nosiš koplje oboreno? SVAŠTARA Oko svake naše bilježnice stegnut propis, ne možeš da dišeš, za svaku je
Talasima, niz polje zeleno, izgubi se momče neženjeno. Dobro znadem puteve dječaka, pošao je u godine burne, da potraži, s četom i barjakom,
A ribica na zlo naslutila i dječaku vodu zamutila. PUTNIK Proljeće je, zeleno i ludo, blista, zuji, podigla se buna, a ja sjedim nad školskim zadatkom, i rješavam nešto iz računa: za koliko,
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
ZIMSKO JUTRO Jutro je... Oštar mraz spalio zeleno lisje, A tanak i beo sneg pokrio polja i ravni, I sniski, trščani krov. U dalji gube se brezi I kruže vidokrug tavni.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Među čobanima podzemlja živim: kule su ovde visoke i vojske mnoge i drago kamenje zeleno i deca belozuba žarko u prsa majke svoje ljube. Sva carstva su ista i sunca, i vid bez sunca.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Uzaman mi trepećala, Od danaske pa do veka!“ 11. Porasla jela do neba, Savila grane do zemlje, Na granju lišće zeleno, Na lišću cveće crveno, Na cveće čele popale.
Što mi je jela visoka, To mi je crkva Gračanka; Što mi je lišće zeleno, To su mi knjige crkvene; Što mi je cveće crveno, To mi je pričes u crkvi; Što su mi čele popale, To mi je narod u
Ne razbira moje oko. Ah! satvori ovo more U zeleno ravno polje! U košulji bosonoga Preigraću preko polja; Ako bue sivi soko, Reći ću mu: Pogled’ s okom Put istrka udno
“ “O djevojko, lijepa ljepoto, Da vidimo tko j’ od koga ljepši! Ti izađi u polje zeleno, Ja ću izać na brdo visoko. Ti ukaži svu svoju ljepotu, A i ja ću svoju ukazati.
Ti ukaži svu svoju ljepotu, A i ja ću svoju ukazati.“ Cura sađe u polje zeleno, Sunce skoči na brdo visoko — Od sunca je gora usahnula, A od cure srce u junaka. 150.
Tvoje su ruke pamuk mekani, A ja sam junak morski trgovac, Što prekupljuje pamuk mekani. 158. Uzraslo mi je drvo zeleno; Pod drvetom mi je svilena halja, Na halji sedi majstor Manojlo, Te kaftan kroji carevoj ćeri.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Svake godine, svud po svetu, ima dosta ljudi koji se bave time da slikaju žene zeleno, a ruže crno. I „Herbstaustellung“ je pun slika. Ipak, mnogi su umetnici otišli. Otadžbina ne može da plaća.
Ispod ovog užasnog vrenja i ključanja, ispod ovih pena, znam da je sve rumeno, kao zora, i sve zeleno, kao trava. Znam da nepomično leži jedan težak, ljubičast kamen. Podižem ruku, i spuštam je na vodu, sa osmehom.
I, kao mahnit, na vrhu ove crkve, čije je zeleno kamenje nekad bilo bilje, negde, ko zna gde, pa se stabljike, čašice, lišće, sva vitkost, još vide; pred kojom bi me pre
Konjanik pod njim ima tup osećaj da mu vetar jaše za vratom, a pešak, da su mu svi udovi od sasušene gline. Zeleno nebo Baranje, kao razbijeno staklo, vlažno od kiša. U zoru sivo, kao koža pokislih srna i košuta.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ti samo lezi, gledaj, naslađuj se i pitaj sam sebe šta može biti lepše... Nad tobom treperi i šuška zeleno i polu-suvo lišće orahovo; zagledaš se u jednu crnkastu prugu, na njegovom pepeljavom deblu, pa ideš očima za njom, do
A ti si sve probao, od svega okusio, pa si sad sit i zadovoljan; vetrić te uspavljuje, zeleno lišće sklanja te od sunca, deca polako šapuću i ti si već sklopio oči...
Zatim se okrete Ljubiši: — Sutra dođi s kmetom, da primiš sto dukata. Nekakvo zeleno, neobično bledilo preli se preko Ljubišina lica, zaigra mu usna, pa onda ga obli rumenilo, i on tupo, nesvesno klimnu
A ja ću se već čuvati što bolje mogu. A i šta ćeš mu: mlado je, i zeleno, i besno, nije još videlo šta je muka. Neka ga, dâko se opameti.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Još juče, kraj potoka, zeleni struk tonuo je u težak muk: zemlja je kroz četvrtasto, šuplje vreteno šiknula u zeleno i u crveno, na stabljici — takva se stvar desila — našlo se po dva, po tri kila, te domaćin (ko da je usnuo ludo)
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Konoplja koja daje i koja ne daje seme) 180 — Žuto je, — smilj nije; zeleno je, — jed nije; crveno je, — krv nije? (Drenov cvet, granje i plod) 181 — Zvono, a ne zvoni?
(Cvet u visibabe) 182 — 3eleni se kao šuma, a šuma nije? (Šumica) 183 — Zeleno se rodi, brkato uzraste, sakato umre? (Žitno klasje) 184 — Zlatni konji, svileni pokrovci?
(Mrkva) 189 — Krstiše me, u šumi sam odrasla? (Badnjak) 190 — Kuća od zemlje, kosti crvene, a lišće zeleno? (Mrkva) 191 — Manje ima kada metneš, više biva kada uzmeš?
(Mrkva) 191 — Manje ima kada metneš, više biva kada uzmeš? (Jela) 192 — Najprije bijelo, pa onda zeleno, a najposlije crveno? (Broć) 193 — Nogama u blatu, a glavom u zlatu?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Uzeo je jajastu četku, onu kojom je Vukašin četkao zeleno, hteo je da gađa starca u ogledalu, ne, setio se, videće po razbijenom da sam lug, pa mi više ni novac neće tražiti.
Stojan je od nazeba umro u Gradištu one jeseni kad je sneg pao na još zeleno lišće, „dubok sneg, čoveku do raskriži od čakšira“.
Taman vetar baci na prozor šaku semenja. Semenja mokrog, bez klica. Aćim ne oseća da mu je brada mokra. ...Zeleno mleko livade još jače zamirisa kad krupna i retka kiša prsnu po travi.
Posle petnaest godina prvi put ponovo dolazi u manastir. Stoji u senci graba, pod njim rečica teče zeleno i zvonko. Livada majem opkolila i stegla stari kameni zid, godinama izrošavljen i izglodan, koji umorno mili oko
On veruje da su bagremove zbog toga i posadili pored apsane. One prve budns dočekane zore, bagremovo lišće je bilo zeleno. Sada kao da je potopljeno u zejtin. To je dobro: manje se žedni i vazduh više ne zaudara na znoj i ljudski izmet.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Niko mi nije ravan. Ali i drugo lišće bilo je zeleno, sva šuma bila je zelena, izuzev lišća breze koje je već dobijalo zlatastu jesenju boju.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
V. Ilić CIII ZIMSKO JUTRO Jutro je. Oštar mraz spalio zeleno lisje, A tanak i beo sneg pokrio polja i ravni, I sniski trščani krov. U dalji gube se brezi, I kruže vidokrug tavna.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
se gorde kedri i jablani i porode neizbrojne drvah, sve porode samo nebu slične, vrhove im jedva zazret možeš, u zeleno vječno obučene; red svešteni na svemu caruje.
Popa, Vasko - KORA
u sunce Nad tvojim ružnim snom Otvaraš mi širom Sve prozore na čelu Berem za tebe bele Lokvanje iz moje krvi Daješ zeleno lišće Mome stablu od pepela 29 Ovo su ti usne Koje vraćam Tvome vratu Ovo mi je mesečina Koju skidam Sa ramena
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Te slike pretstavljale su nekakve krugove, obojene žuto, crno ili zeleno. Zenodotos pokaza prstom na te krugove. „Jesu li to lopte za igračku?
U prvoj od tih slika stoje ta tri loptasta tela, poređana od leva na desno, ovim redom duž jedne prave. Ova zeleno obojena kružna ploča predstavlja Zemljinu loptu, ova crna Mesec, a ova žuta Sunce.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ovoga dana Đorđe posla Miletu u drugo selo, da obiđe neke šljivare, koje je zakupio za zeleno, i da posvršava neke druge poslove, a Miloš je, kao obično, imao da obiđe stoku i radnike na livadi.
Tada svi troje polegaše i ućutaše. Đurica, legnuvši na leđa, ugleda zeleno i gusto lisje bukovo, koje se raširilo i visi pred njegovim očima, ali mu ono sad izgledaše kao da je izraslo iz neba,
Hajduk vas se zaželeo!... XXIII Proleće je; svetlo, veselo, živo proleće... Gora se razvila, pa se njeno nežno, zeleno, mlado lišće preliva pod toplom i jasnom sletlošću sunčevom.
i jedva se raspoznaju u gustim šljivarima i voćnjacima, belucaju se njihovi zidovi i crvene obasjani krovovi kroz gusto zeleno rpanje voćnjaka.
raširi oči... od pijanstva ni traga... Sav narod ugleda na njemu pravo samrtničko, zeleno bledilo... »Šta je ovo?... Šta hoće ovi ?... Da ubiju... mene !... Da bežim !... Sad sam otkovan, slobodan ...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
iz Vučje soli, za koja pesnik kaže: I urlam u tvoju slavu Kao u velika Zelena tvoja vremena, ogleda se ovo „malo zeleno drvo“ iz tek objavljene „Velegradske pesme“: Kaže mi onomad moja žena Za koju bih sve učinio Volela bih da
tek objavljene „Velegradske pesme“: Kaže mi onomad moja žena Za koju bih sve učinio Volela bih da imam Jedno malo zeleno drvo Da ulicom trči za mnom.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
označavamo pomoću tri crte za granicu između stihova i pomoću dve za cezuru: „Namjera ga || pred veče nanese |||na zeleno || jezero u gori”.
Ali to nije dovoljno, jer se mora izbeći da cezura padne posred odredbene sintagme „zeleno || jezero. Stoga se imenica odvaja od svog prideva da bi se u stihu najdublja intonaciona udolinasa mesta koje smo
se imenica odvaja od svog prideva da bi se u stihu najdublja intonaciona udolinasa mesta koje smo ovde označili „na zeleno ↓ jezero u gori” mogla prebaciti na mesto predviđeno za cezuru, između četvrtog i petog sloga: „na zeleno ↓ u gori
označili „na zeleno ↓ jezero u gori” mogla prebaciti na mesto predviđeno za cezuru, između četvrtog i petog sloga: „na zeleno ↓ u gori jezero.
Stihovi iz pesme Dioba Jakšića glase, naime, ovako: Namjera ga || predveče nanese ||| Na zeleno || u gori jezero. Očigledno je, dakle, da su red reči i intonacija potčinjeni metričkoj shemi i u službi su
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Čini l’ vam se sunce da drukčije sija, Javorova grana mnogo zelenija? Mirisniji vazduh kroz zeleno granje Kô da vam se nudi sam na uzdisanje.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
SARA: Mislite vi gdi je ona u godina? Treba da znate, mon frer, da su udovice kao zeleno šiblje; što više s jedne strane gore, to većma sok na drugom kraju puštaju.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Greben koji zaokružuje pristanište skoro je od purpurnog Nekoliko majušnih kućica obojenih zeleno na ovom purpuru, između plavila neba i indiga mora, raduju neobično.
irealno, i tako bi ostalo i u uspomeni, da jedno jedino ostrvo, najmanje, nije se odjednom sasvim približilo brodu, još zeleno, još konkretno u ovoj večri, iako potpuno u skladu sa svojim pratiocima iza sebe.
Duge kolonade palmi, beskrajne i u nedogled, čije su krune zamršene u zeleno lisno granje. Prolaze piroge pune banana; njino žutilo i lepota mladih tela koja, izdužena, upravljaju pirogama, znače
Ono što kod nas znači žetvu i hranu, to je klas; ovde, to je bujno zeleno drvo u čijoj se kruni gone majmuni i sa čijih grana vise zmije.
KAD SAM STIGAO PRED NjU, ODELO MI BEŠE ČAĐAVO I ZELENO Boake je prestonica plemena Baule i njih je najviše ovde. To je ono čuveno pleme na koje se uvek misli kad se govori o
Po našoj stazi, dok prelaze s jedne strane šuma na drugu, nastavlja se promenada zverinja. Svaki čas zeleno oko košute, žuto hijene i ogromno električno pantera.
Silazim odmah na reku i gledam duge trake magle po vodi, pramene magli po planinama. Pravo zeleno planinsko jutro kao ona na Studenici ili u Fužinama.
Mnogo žena sa ranama veneričnih bolesti, što sveže zeleno lišće između nogu ne može da skrije; mnogo ljudi gubavih. Na sredini sela neka vrsta trga okruženog crvenim kortinama
Ona se pomoću peraja puza uz korenje, povijena stabla i granje, da bi brsla zeleno lišće. Kao kod mnogog bilja i životinja u poto–potou, njeno telo fosforiše, tako da je njena evolucija kroz krune drveta
Bojić, Milutin - PESME
(1914) OČI Muče me tvoje oči nikad stalne, Čas smrtno crne, čas kô osmeh nežne, Čas modro plave, zeleno opalne, Kristalne I meke kao pahuljice snežne. Njin gospodski pogled svud me prati.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Naročito zidovi, redovi ćeramida i više zidova ono iz bašte zeleno drveće, lišće, to sve kao da gori, trepti. A hladovina sve jača. Oseća se kako zemlja nekako sveže, mokro odiše.
Više ulica, iznad zidova, diže se i sklapa drveće, lišće. I ono gusto, zeleno šušti, nija se te ulicu čini još tamnijom, uvučenijom i još više punom vlage, zelenila.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
»Koje cveće najhubavo raste? — Najhubavo cveće bršljanovo, Jer se vije uz borje zeleno, Kao momče uz lepo devojče« (nar. pesma, Sofrić, 53; slično i: SEZ, 16, 280). BUKVA Buche (faguѕ ѕіlvatіca). Bukva.
Srbi veruju da se vile rađaju na b. grančicama: tu je mati rodi, i povije u zeleno lišće (Begović, 198). U narodnoj pripovetki »Đavo i momak« žive đavoli u nekakvoj šupljoj bukvi (BV, 16, 1901, 402).
U Slavoniji ne jede niko j. pre Ivanjdana (naročito ne trudne žene, »da im dete ne bi bilo zeleno«), a toga dana okuse ih, i to našte srce (іb., 74). — Na dan Usekovanja (29. avgusta) ne sme se jesti crvena j.
je pod tim hrastom zaklano jednom dvoje nevine dece, pa je nož kojim su zaklana obrisan o drvo, i od toga je doba ono zeleno i leti i zimi (SEZ, 5, 1903, 12291). Kod Srba postoji muško ime Rastko ili Rastislav. V. Cer.
devojka, misleći na nekoga mladića, otkine list sa smokve i metne ga na prozor: ako sutradan ujutru pero bude sveže i zeleno, to znači da je mladić voli, a ako je uvelo, onda ne (ZNŽOJS, 39, 1957, 69).
Ćipiko, Ivo - Pauci
—To mora da je divno! Nikada nijesam vidjela more. —Nikada!? — prihvati Ivo. —A je l' te, ono nije zeleno, kako ga opisuju neki stranci? — Ne, ono je kao i duga svakojakih boja. Nastade tajac.
Iz njih izbijaše dim; nad kućama dizaše se, nisko, povlačeći se između granja zeleno zaodjevenih stabala... Ivo se sjeti djetinjskih dana, kada se je sigrao i krio između onih kućica, kada je uz ognjište
Ilić, Vojislav J. - PESME
1883. ZIMSKO JUTRO Jutro je. Oštar mraz spalio zeleno lisje, A tanak i beo sneg pokrio polja i ravni, I sniski, trščani krov. U dalji gube se brezi I kruže vidokrug tavni.
Tu svako kazuje mesto Tragove razorenja; Kiparis zeleno tavni i korov širi se samo, I vlažni, grobovski vetar okean talasa tamo, I zviždi sa hladnog stenja.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
bazilike: patos pokriven još gde gde mozaikom, podnožja i ispreturani trupci kamenih stubova od crveno i zeleno išaranog mramora, donji, profilisani delovi obimnih zidova.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
JUNAČKI ODGOVOR LjUBOMIR NENADOVIĆ Pružilo se polje ravno Polje dugo zeleno; A na njemu knez Danilo Pije vino rumeno. Prema njemu Omer-paša Razapeo šatore – Pa on šalje poslanika Da mi s'lavi
OD PRIRODE (Odlomak) MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA) Ognjevito sunce Veselo je sjalo Kraj pelena cveće Mirom mirisalo; Zeleno je bilo U gorama granje, Orilo se slavno Slavujsko pevanje Laki povetarac Kup'o se u vodi – Proleće je bilo, Kad
VOLIM STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Volim cveće, Volim igru, Volim konja, Volim čigru! Volim tice Lepo poje, Volim polje Zeleno je. Volim šumu, Njene vise, Listala je, Zeleni se. Volim potok Kad u gori, Kroz pavite Zažubori.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
odleteti u stari kraj i stare običaje... Pravo kaže Švaba... Da mi je otići, i tamo umreti, i leći u ono naše groblje zeleno kao gora, bašča jedna i lepota...
” ali Branko je ćutao kao zaliven. Milan onda stavi pred druga hartiju i zeleno mastilo: — Ti radi zadatak zelenim, da posle lakše sravnimo.
A ja se, bogami, uzbudih dobro... Daj ovamo tu tvoju matematiku, i zeleno mastilo, da se ohladim. Neki dan kasnije, u palanci velika senzacija.
A zeleno-sivo ždraljinje krilo, koje čovek retko uočava, slično je doista oštrim mlazevima vode, kojima udarac vetra daje mah da l
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pred nama se ukaza kopno, bujno i zeleno. Kao da smo prespavali dugu zimu. Pokraj obale vide se agave sa razmetljivo raširenim listolikim organima svojim,
Petrović, Rastko - PESME
čudne stvari, kao da se spuštaju sa drugoga sveta: dok me ponova ne obuzme veliki vrtlog strasti, sve žuto, crveno, zeleno pred očima; tamo, gde je nekada bio dugački vidik planina, jedna noga, jedna glava, jedno smejanje bez trajanja, mnogo
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kao da je neka nevidljiva ruka okretala svet naopačke — sve iznenada postade bučno i zeleno, a pod naletom podzemnih voda poče da se trese mravinjak. — Šta sam vam rekao?
Pogledajte kako blistam! — isturi šeširić pogledima radoznalaca svoje zeleno pero, ali se seti gde je i ućuta. Dole, u travi činilo mu se da čuje neko kucanje, neko čangrljanje iz kojeg se izvi tiha
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
je narodni pesnik pokazao redak smisao za sklad boja: crveno ruho, alatasti konji i riđi brci u jednih junaka; u drugih zeleno ruho, zeleni konji i smeđi brci; u trećih crno ruho, vrani konji i crni brci; u četvrtih belo ruho, beli konji i plavi
skeledžiju viknu, pa ga više ni čekati ne šće, već našera Šarca na Dunavo, ode pravo gradu Varadinu, pod Varadin u pole zeleno.
ujutru jutro osvanulo, pošetala Velimirovica, mila snaha Vuče dženerala, po bedenu grada Varadina; ona gleda niz polje zeleno, u polju je opazila Marka. Kad ugleda Kraljevića Marka, troljetna je uvati groznica, pa pobježe u bijele dvore.
Kako dođe na jezero mlada, pokloni se zelenu jezeru, pak jezeru stade besjediti: „Božje pomoć, zeleno jezero! Božja pomoć, moja kućo vječna! U tebe ću vijek vjekovati. udaću se za tebe, jezero; volim za te nego za Arapa!
oružja, a još gore ne poslušat majke: ne šće uzet ništa od oružja, već posjede Šarca od majdana, okrenu ga niz polje zeleno, ode pravo bijelu Oridu.
Namjera ih nanijela bila na zeleno u gori jezero, po kom plove utve zlatokrile; pusti vezir svojega sokola da uvati utvu zlatokrilu, ona mu se ne da ni
Dmitar lovi cijel dan po gori, i ne može ništa uloviti. Namjera ga predveče nanese na zeleno u gori jezero. U jezeru utva zlatokrila.
Besedi joj mlađani Nenade: „Oj starice, moja mila majko, pokroj na me sve novo odelo, sve zeleno, od čoe zelene, a okratko, s goricom jednako, da ja idem braca da potražim, da me živa moja želja mine“.
Ali Nenad majke ne slušaše, već on čini što je njemu drago: on pokroji na sebe odelo, sve zeleno, od čoe zelene, a okratko, s goricom jednako, pak usede na dobra konjica, i diže se braca da potraži, da ga živa želja
da jaše konja i da nosi koplje. Garevica je izmišljena planina. A okratko, s goricom jednako, tj. a okratko i zeleno kao gora. Da me živa moja želja mine, tj. da ispunim želju. Od mene se oženiti nećeš, tj.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Malo; rukovet, i to nezrelo, ka zeleno isto za ogled kidano, nepune šake! što prohodci ne čestitaju, nego mašući glavom kude.
snažno, i telo pofriško učiniti za detinjsko nošenje i rađanje, te odrešivati nerodno i prestarelo deblo na rodno i zeleno obraćanje?