Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ne me pitaj, more, nesreća! — Kaka nesreća? — 'Ajduci, kurjaci, nesreća! Došo zeman da poginemo sos našu stoku. — A gde to, Trpko? — upita Velja i grohotom se nasmeja. — Eto gore u Kosmaju!
— hrana, zimnica, zbrana letina zvonac — ptica što živi pored vode zbuhać — vidovit čovek; besan, nemiran vo zeman — vreme zemlja potakša — zemlja slabijeg kvaliteta zenđil — bogat zijan — šteta zujanćer — štetočina Izgambuljati —
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ovakva se divinacija osetila pred ustanak 1804. god.: „zeman doš'o valja vojevati“, kaže narodna pesma. Isto je osetila Srbija 1912. god., u srpsko-turskom ratu.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— A ovaj ti zeman, danas, ne valja, je li? — pripituje politički komesar Mihailo, osjećajući potrebu da interveniše na ovu seljakovu
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
„Podajte“, reče, „tako ne bili prokleti.“ Potom car umre. Poslije njegove smrti stane zeman po zemanu, dok na jednu noć stane neko na vratima lupati, zadrma se cijeli dvor, neka huka, vriska, pjevanje, sijevanje,
Lalić, Ivan V. - PISMO
Dokaži opet, jer dokaze sve sam Zaboravio. Zato trajem, zeman. Katkada noću u tišini slušam: Treperi prostor, rađa se oluja.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
O VREMENU — Vreme je najskuplji novac. — Ništa nije jače od vremena. — Vreme se za direke ne veže. — Čemu zeman tome i vrijeme. — Čemu vreme tome i čas. — Sve u svoje vrijeme (dohodi). — S vremenom i slanom i mušmule zre.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
„Podajte“ reče „tako ne bili prokleti.“ Potom car umre. Poslije njegove smrti stane zeman po zemanu, dok na jednu noć stane neko na vratima lupati, zadrma se cijeli dvor, neka huka, vriska, pjevanje, sijevanje,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica okrete ka Venčacu, a Novica pođe istim pravcem, kud ode Simo. »E, sad si na redu ti, Vujo. Dođe zeman da i mi raskrstimo, a jedva sastavismo godinu u ortačini... Tek godina, nema ni puna godina, a čini mi se ceo vek !...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
„Podajte“, reče, „tako ne bili prokleti.“ Potom car umre. Poslije njegove smrti stane zeman po zemanu, dok na jednu noć stane neko na vratima lupati: zadrma se cijeli dvor, neka huka, vriska, pjevanje, sijevanje,
Petković, Vladislav Dis - PESME
AVGUST 1913. GODINE 157 EPILOG 159 TU JE VEĆ ZEMAN 160 RANE I POSLEDNjE PESME 163 PRVI SUSRET 164 I TAKO... 165 SA ŠETNjE 167 POZNANSTVO 168 POENTA 170 KAKO MI JE...
EPILOG TU JE VEĆ ZEMAN Osećam često, u satima mučnim, Jezivu sablast, k'o iz crne priče, I oči njene sa pogledom žučnim, I glas promukli, što
idu dani i bolja vremena, Da će propasti ta otrovna neman Što davni narod i mnoga plemena, I da je doš'o, da je već tu zeman, I novi dani i bolja vremena.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Sama prva kap! De-de, dalje pričaj. — E, ljudi moji, nit je ta'kije' nišandžijâ kad bilo, a kakav je zeman nastô teško da i' i bude, — dočeka neko iz mraka.
Više se, veli, ovaj zulum ne mere trpljeti. Pro'oda se gore do mlinâ, pa se pred mrak vrati: — Još, veli, nije došô zeman za krst časni krvcu prolivati, za 'Ristovu vjeru umrijeti. Dones'-de, Mićane, još jedan ardović!
Mi se vratismo, a Simeun nekako žalostivno otpjeva uz Kurepovac tamo prema Grmeču: Već je krvca iz zemlje provrela, zeman došô, valja vojevati. Parteniji se nešto ražali.
gospodine, pa se bojim da ćeš pomisliti da je 'valim, a ne 'valim je, već ti po pravdi kažem: da se pečem turski zeman povrati, ona bi mogla sa svojom pameti nasred Banje Luke kadija biti. Ja velim: kadija. Kakav kadija!
posvećen mrtvima; božja služba za pokojnika zaptija — žandar, stražar zbitije — događaj zeka — mala zelena puška zeman — vreme; vek, godine zijanćarast — koji pravi štetu; prema zijanćer — štetočina zorli — jako, mnogo; silan, žestok;
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Pa i zeman je, — odgovori Rade. — Da sa srećom bude! — Ali ja ne smijem reći ocu, a ni majci. Ocu, vele mi, bilo bi žao grđe
Studeno je, a već ima nekoliko dana što se vrijeme muti i nepostojano je, sigurno promijeniće nagore, jer je zeman tome. — Ne idi, oče! — veli mu Rade pred kućom, samareći konja. — Poći ću ja s društvom, mlađi sam...
I ore, iako nije zeman tome. I lemež zadire u zemlju i pada u brazde puno sjeme. Jednoga jutra Maša ga nađe na oranici; odavna se nije s njime
—Svrnula sam s puta, — veli Maša zbunjena— da vidim što radiš... —Evo, gubim vrijeme ... — veli Rade. —Nije zeman radnji, nadoveza suveznik. —Ali suvezniče, da pobranamo! Privezaše branu, pa počeše s jednoga kraja.
—Što drugo? —Kazaću ti, samo ako imaš volju da kupiš. —A što ti prodaješ, Rade, sada kad nije Zeman? — opazi stari Ždrale. — Tvoj otac nije bio takav!... —Potreba mi...
— Nijesi, Mašo, kao ni ona, — i pokaza rukom na Božicu... — Ali nije zeman razgovoru; idi i ponesi natrag đerdan! Pa, pogledavši u Božicu, kao sjeti se nečemu i, predomislivši se, veli: —
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
— Oblačić Rade je više smeo, plah, ekspanzivan. Njegove su reči: „Jednom mi je zeman umrijeti, i potle ću, Mejo, odmirati“. On, bez straha, baca u lice vladaru istinu o njegovoj nečovečnoj vladavini.
Ona je bila rada kavzi, ona je znala da je „krvca iz zemlje provrela“, ona je osećala da je „zeman došô“ kad „valja vojevati“, ona je htela „svaki svoje da pokaje stare“.
(Smrt vojvode Kajice) Sve ti vrime za vrimenom prođe, zeman kule po Kotarim' gradi, zeman gradi, zeman razgrađuje. Nek s' okreće kolo naokolo!
(Smrt vojvode Kajice) Sve ti vrime za vrimenom prođe, zeman kule po Kotarim' gradi, zeman gradi, zeman razgrađuje. Nek s' okreće kolo naokolo!
(Smrt vojvode Kajice) Sve ti vrime za vrimenom prođe, zeman kule po Kotarim' gradi, zeman gradi, zeman razgrađuje. Nek s' okreće kolo naokolo! (Đerzelez Alija) Drino, vodo, plemenita međo izmeđ' Bosne i izmeđ' Srbije!
Kad ujutro jutro osvanulo, poraniše tri Mrljavčevića, otidoše na grad na Bojanu. Zeman dođe da se nosi ručak, a redak je gospođi kraljici; ona ode svojoj jetrvici, jetrvici, ljubi Uglješinoj: „Ču li mene,
L’jep ti bješe, ja zamalo hodah, ta zamalo, tri stotin’ godina! Zeman dođe da sv’jetom prom’jenim“. Pa povadi Kraljeviću Marko, pa povadi sablju od pojasa, i on dođe do konja Šarina, sabljom
Ja kad tako svadbu urediše, zeman dođe te ti domu pođe, a prati ga novi prijatelju, prijatelju dužde od Mletaka, i prate ga dva duždeva sina, i prati ga
Kad četvrto osvanulo jutro, te pukoše na gradu topovi, čauš viknu, kucnu dalbulana, nek su hazur kićeni svatovi, zeman dođe da ti doma pođu. Svatovi se na broj iskupiše u šarenu kamenu avliju.
Kad su došli L’jevnu na krajini, tamo su ih l’jepo pričekali, pridržali tri-četiri dana. Zeman dođe, treba putovati, pak poviknu čauš po svatov’ma: „Hazur, svati, hazur je đevojka! Zeman dođe da se dvoru pođe“.
Zeman dođe, treba putovati, pak poviknu čauš po svatov’ma: „Hazur, svati, hazur je đevojka! Zeman dođe da se dvoru pođe“.
raja, koja globa davati ne može, ni trpiti turskoga zuluma; i radi su božji ugodnici, jer je krvca iz zemlje provrela, zeman došô, vala vojevati, za krst časni krvcu proljevati, svaki svoje da pokaje stare.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Dođe si drugi zeman; zastupi drugi red i adet — govorila bi mu Jevda. — Traži si, dete, priliku sproti teb’; a naše starovremsko — beše
— Leleee! Što se napraji odi naš varoš i odi devojčiki u sadašnji zeman! Tugooo! Nema više devojčiki!... Beše!... Beše!... Sag tatko i majka — ništo!