Jakšić, Đura - PROZA
— Takog branioca pravde i slobode zakonito postavljeni sud zemlje Madžarske osuđuje — na vešala... I opet zveknuše lanci, a za dželatima svojim mirno koračaše izabrani sin naroda, da
Jedan starac, bled kao krpa, diže se od zemlje i zagušljivim glasom povika: — Evo besnih, naoružanih Madžara! Gomila zaneme od straha, izgledaše kao da sanja strašne
pravde i ugnetenih, neće da pusti svoj gromovni glas koji zemljine trese umiruje, a kraljeve i careve sa prahom prljave zemlje ravna; pa ni on neće svetom da drmne, da grmne: „Dosta, vi nasilnici! Dosta, vi ugnetači ljudi i naroda!
„Tako je to: juče pušku, a danas ašov i lopatu!“ reče otac. A čiča Marko produži: „Vele da Tisa topi spahijske zemlje...“ „Da, da, juče propevasmo za cara krv, a danas za spahije!...“ „Došao je i komesar...
Gladna i žedna goveda tumarahu bez čuvara po golemoj Galati i čupahu suvo korenje iz zemlje. Dođe podne, sunce pripeče, a mi čujemo riku žednih krava i junadi. Tetka zabrinuto gleda u poslednju vrećicu brašna...
Obradović, Dositej - BASNE
Car koji ne obilazi zemlje svoje i ne traži daleko od sebe daže do samih najodaljenih granica prognatu i sakrivenu istinu; koji ne ište da pozna
U celoj Albaniji nećeš učena čoveka naći, zašto tu sva mudrost i dostojinstvo u puški i handžaru stoji. Zemlje prekrasne, ljudi zdravi, hrabri i prirodno hitri i ostroumni, no koja polza kad su im sva ova prekrasna darovanija
podobna knjiga; a potom jednu nakratko |sviju naroda istoriju, s njihovi običaji, zakoni, pravljenijem i sostojanijem zemlje i mora, plodorodijem i trgovinom. Neka budu ove vešti preporučene opštega dobra rodu želateljem.
Navlastito u Dalmaciji, gdi za kamenita mesta ne imadu ljudi ni zemlje za oranje, gdi više nego polovina naroda po nekoliko meseci gladuje i s kojekakvim korenjem živi: kad mu ono malo žita
Srebro i zlato, kako i proči metali iz zemlje se vade i na zemlji ostaju i propadaju: no otkad su se ljudi soglasili da se za ova dva metala navlastito svašto
hrane ili s ribom morskom ili s lovom životinja; ove iste ljude da hoće ko da ih premesti i preseli u lepše i pitomije zemlje, nipošto nećedu; tu gdi su se rodili, najbolje i najlepše im se čini, jer za bolje ne znadu; ako li im ko kaže, oni
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
gle pticu kako se obara u suncem obrubljen plamen u glavu cara lazara stanoje od dva meseca spava u kolevci od zemlje njega niko ne pamti rodio se krajem jeseni umro početkom zime mezimče među mrtvima njegov plač ne može da se
Ne zna ko je, ne zna čije, ne zna šta je, ne zna odakle je, ali zna da nizašta sa zemlje, i nizakakvo sijanje s nebesa, neće skloniti šapu s plećke mesa!
4. Onaj koji nema ništa, bos prognanik iz pepela, iz pepela svoje žetve, iz pepela svoje zemlje, izmučenu I krvavu, spušta glavu na prag Beograda!
Iz mračne zimske zemlje izranjajući, gologlavi, dočekuju me vrhovi planina, kao bogovi. SINjAJEVINA Vuk Karadžić je u Srpskom rječniku ceo
SVETI SIMEON Dok sve srpske zemlje ćute, zanemele, čekajući da čuju Nemanjin glas, on skida krunu, otpasuje mač, i sa zlata u pepeo silazi, bos.
Dvema rukama sahranjene, Trojeručice, u ovu zemlju, ispunjenu mŷkom, nek nas iz ove crne zemlje u oblak ponese hrast, zasađen trećom rukom!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
koga ćeš postaviti knezom valjevske nahije, a ja više ni u čaršiju otići neću, a to li ću knezovati; nego ću iz careve zemlje begati sa životom u Nemačku” i pročaja. On pošlje to pismo Hadži-Mustafa-paši u Beograd.
— Kad major, rekao bi se zgoropadi, povika: „Zar da ja propustim turske ljude preko careve zemlje? Pa da mi ko drugi govori nego ti, proto, što si ovamo dolazio i što znaš ove regule!
deco, nemojte mi zameriti čto ja ne pišem imena, budući da smo onda kradom i s velikom opasnostiju prolazili kroz tuđe zemlje i ništa zapisato nismo nositi smeli od političeski dela i imena, no samo što nam je govoreno, u pameti smo nosili, i
No po nekom vremenu, kad g. Miloš opet umiri ovo zemlje, pređe i Grujević Mijailo (Mijailo koji je pri padeniju Srbije 1813.
godine; preko Debrecina u Arad. Tu se malo sa Savom Tekelijom porazgovara̓. U mene je bio kožu̓ ruski do zemlje, rukavi do prsta, štrankom opasan, kapa na glavi ruska, zimna, crna, čizme mačkom postavljene.
pripovetku). Bio je jedan kralj — veli — i vojevao, i mnoge zemlje pouzimao, i došao do jedne zemlje, slušaj dobro, kojom jedna kraljica vlada.
pripovetku). Bio je jedan kralj — veli — i vojevao, i mnoge zemlje pouzimao, i došao do jedne zemlje, slušaj dobro, kojom jedna kraljica vlada.
je bilo đuleta sumporom i smolovom žicom obvijeni̓; tu je bilo sa kovačkim me̓ovima usijati̓ gvožđa, najpre po fišek zemlje nabijemo pak vruće gvožđe u top.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Duvan ga zagrcne; zastane da se iskašlje, pa se, onako dugačak, previje kao pruglo čak do zemlje. Udariše mu i suze od muke, a on ih rastrlja pesnicama, promrmlja nešto, pa opet najlak giga naviše...
« O, nevolje i muke moje! Poteci na sve strane. Ne mo̓š iz zemlje iskopati. Molih ga opet, molih već kao samog gospoda boga — bože oprosti!
neka ko god zamoči pero, odmah ti tu potegne kapetana: te ne znam — u crvenim jemenijama s repićima; te — tur mu do zemlje; te prekrstio noge na sidžadetu pa puši iz čibuka; te — uzima mito; a već nos, glavu, vrat, trbuh, i noge nemoj ni
u ovo područje, koje nek bog dâ da se dugoljetno podrži pod rodoljubivom upravom njegovom, a sve na sreću vernih sinova zemlje ove, koji znadu svačije zasluge oceniti i uvažiti — na mnogaja ljeta!
Žito se gotovo svakad izglavniča... — O, rodiće, sine!... Mora roditi! Ta ovake zemlje nema ni u Moravi! Ovde nikad nije bilo ni glavnice ni ljulja... Videćeš ti kako će tu biti dobra pšenica!...
sehir — čudo (učiniti), uživanje silav — kožni pojas u koji se zadeva oružje simsija — lula za pušenje (od pečene zemlje) sinor — granica imanja sidžade — mali ćilim na kome se sedi skot — životinja, rđavo čeljade sljedovatelno — prema tome
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Zaliste, i kostima potrusiste svaku stopu zemlje, a iz krvi i kostiju vaših niče bujina, koja nam oči k nebu podiže!... Hvala vam, i... praštajte!...
Ni cvrčak ne cvrči, ni iz zemlje ne dija više topla para... sve se ućutalo, sve odmara sanjive oči, sve spava. Samo jedno momče u selu ne beše zaspalo..
kad se žene devojke... Više nije video nikoga pred sobom. Na oči mu se navuče nekakav mrak; učini mu se da mu nesta zemlje pod nogama i kao da pada u neki bezdan... Onda izgubi svest i surva se s divana... Kruška mu pritrča.
On učini to isto još dvaput, pa onda Lazarevo oružje ostavi kod obezglavljenje trupine... Dokopa svoju šaru sa zemlje, pa viknu: — Bože!... hvala ti!... A sad — Turci, teško vama!...
Njeni talasi žuborahu priču: da se diglo roblje na tirane, ali da se diglo onako kao što trava u proleće iz zemlje niče. I kao što zelenu travku niko ne zadrža — tako ni raju niko umiriti ne može.
Skinimo kape pred tim ponosom naše istorije i poklonimo se... Počeše najedared nicati čete kao iz zemlje. Stojan Čupić stavi se na čelo svima. On posta vojvoda i stade postavljati starešine, koje će mu čuvati drinsku granicu.
Tu mu je vazda bio Zeka sa svojim „golaćima” u pomoći... Nema stope zemlje mačvanske krvlju nezalivene i kostima nepotrušene... Šta li se činilo sa onima koji behu slabi i nejaki?...
Strah je iščileo iz srca — došlo je doba osvete. Sad treba svetiti prolivenu krv od Kosova. „Niče raja ka̓ iz zemlje trava.” 2. KUĆNI PRAG Sputila se noć. Polje je mirisalo barutom...
Tu je razvio barjak slobode i pozvao sve osvetnike, I zbilja, njegova je četa rasla. Mnogi uskoci iz potlačene srpske zemlje dolaziše pod njegov barjak. Evo kako je on primao u svoju družinu: — Odakle si? Onaj kaže. — Kako ti je ime?
Ubijamo ih, i što ih više satiremo, to ih sve više pridolazi!... To niče kao trava iz zemlje! Jelica zadrhta. — Ne dršći, ne boj se!... Mi ćemo se tući do istrage naše ja njihove!
Tek im saznaš jedan brod na kome prelaze, a već ti javljaju za druga dva!... To je bila borba između neba i zemlje, borba bez odmora i prestanka. Stotinu puta razbijeni, poturčenjaci zaklinju se i sto prvi put.
Ozlojeđenje na obe strane... Pala tama od neba do zemlje. Nije tama od boga poslana, Već od silna praha i olova! Surep unese Stanka u šarampov... — Šta je, pobratime?...
Dučić, Jovan - PESME
I čujem tiho u osami tako Večiti šumor iz zemlje i svoda; I slušam dugo, nemo i polako, Te reči lišća i taj govor voda.
Angel ispriča priču sjajnu Šta su nebeski vrti, A duša cele zemlje tajnu: Magiju ljubavi i smrti. I osmehnu se angel potom Na carstvo večnih zraka; Duša zaplaka za lepotom Igre
VEČERNjE PESME REFREN Znadem za neme sutone, Kad sav šum zemlje nestane ― Gde srce za čas prestane, A duša zavek utone.
Na pesku moga vrta, Razliven sav u zlatu, Po sunčanome satu Jedan zrak s neba bludi: I ravnodušno crta Put zemlje i vek ljudi.
No tražiće se, dok dan sija, Dve sudbe večno sjedinjene: Senka od zemlje bezmernija, I čovek lakši i od sene. JESENjA PESMA Prvi vetri s cveća nose Sve peteljku po peteljku, Selice za
A noću nebu zavihori, Kad zna da bolno sve zanemlje — I zvezdama po svu noć zbori Gorke samoće ove zemlje. VETAR Prenu se kao ptić u džbunu Plašljivi prvi dah i struja; No tek što siđe brdo, grunu, I oglasi se sav oluja.
Beše kao carska galija kroz pene, S glasom o pobedi; beše u čas zore Himna zemlje suncu; a samo za mene — Red crnih zastava što kroz mrak vihore.
Jer ti si postala u meni, i bila Misao iskonska što najzad odnemlje, Zlatna nit iz stene, i seme iz zemlje, I mah u ramenu još neniklog krila.
jer ti nema kraja; Tvoj govor počinje muziku svih voda; Reči su ti konci u tkivu sveg sjaja; Ideš, kô molitva, od zemlje do svoda. I ti si načelo većma nego biće... Noć da blisnu zvezde; zamah pobednika, Da bude pobeda...
sen na talasima, I stope na pesku; s jutrom na vrhuncu, Kao prvo gnezdo budno među svima, Ja te pevam kao himnu zemlje Suncu.
I caričin pažu Miloš Obiliću, Zbori sa zvezdama što nad gradom plove, I svaki glas zemlje on sluša bez daha. Ali od Kosova pođe li pram praha, Zatreperi celo srce sokoliću, Otvore se širom oči smaragdove.
Iz velikih odvaljenih gruda i širokih brazda dizao se miris mlade i strasne Zemlje. Iz večernjeg svoda padala je sitna purpurna prašina i krvavila oranicu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kad ašov izvisi gomilu zemlje više popadije, mahnu pop rukom na nas, i mi odosmo njegovoj kući, a on osta sam na grobu.
Čekajte dok svršim! Tako sam ja sračunao i smislio da joj odredimo, ako je vaša volja, ovo parče zemlje gdje je kuća, i njivu uz nju, zabran sa šarampovom i livadu s virom. To neka je njeno! Je l' vam pravo?
Onda ujedanput tresne nožicom i uzdigne glavu: — Luѕcіnіa phіlomela! Pa šta? — Ili trgne bokvicu iz zemlje, pa zaviruje prstić koji je još kao dijete porezala i koji joj je Ikonija bokvicom previjala.
— igra sa obostrano iskošenim (zasečenim) klisom kad se takav klis udari maškom po iskošenom kraju, on odskače od zemlje fisigan — suknja funta — mera za težinu (oko pola kilograma) harbija — šipka kojom se nabija i čisti puška ili
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ovoliko će odskakati od zemlje od one njene pakosti, beštija debela, samo kad vidi, — veli gospođa Ćirinica i pokazuje neverovatnu visinu do koje će
Možemo, fala bogu. Crkva bogata; ima tolike dućane, zemlje, vinograde, a i gotova novca dosta. Nego, izvol’te. Pođoše. Pop Spira produži sa podacima o stanju crkve.
se u knjizi zna šta je on radio i razgovar’o se sam kad posle njega niko nije ost’o, a i on se tri dana daleko od svake zemlje udavio sam samcit; samo daska ostala posle njega!! — Da, da, imate pravo — veli Pera, pa nastavlja dalje.
— A pomaže l’ vam kogođ? — To se vas baš ništa ne tiče! — veli Jula, i stade razbijati jednu grudvu zemlje. — He, a možda me se i tiče! — veli Šaca. — E, a zašto da vas se tiče? — Pa umorićete se, frajla-Julijana!
« A on mi kaže: »E, moja Savka, moja Savka! Ne pitaj me, veli, odakle sam doš’o! Ja sam ti iz daleka, od tuđe zemlje, iz tuđa sveta, di petli ne poju, di zvona ne zvone, di se odžaci ne puše; ja sam ti, moja Savka, sa onoga sveta, kaže
Ta nije da je đipala i praskala, ta nije da je vikala, već misliš sad će je šlôg. Sve skače k’o gumalastika od zemlje, kol’ko je pakosna, beštija i aspida jedna vasilijska, pa poručuje po Erži i kaže: »Pozdravi ti, kaže, tvoju milostivu
! Već je dva lanca najbolje svoje zemlje ponudio da proda, i fiškala našao; a teraće, kažu, proces dok traje fiškala i lanaca.
Svud se ona nađe, grom je spalio! Stvori se k’o iz zemlje! Gledaj je samo, molim te — veli gđa Persa gledajući za njom, — kako se sva ulopala od blata, k’o da su je bikovi
kućama mrzili kad mu ona dâ iz tanjira da jede, a pinčika opet bio je tako vaspitan i pametan da nikako nije hteo sa zemlje da jede (kao druga njegova paorska braća), nego samo iz beloga porculanskog tanjira.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Pa donesi. Da vidim. I ona, vesela, otrčala kolibi. Brzo se vratila s novcem koji je izvukla ispod zemlje u raznim zavežljajima... Sve dala popi. Ovaj, kad video priličnu sumu još više se zbunio. I nije znao šta da joj kaže.
I ko nju ima, biva bogat, mnogo bogat. Pred njom se sve otvara. Pare zakopane u zemlji, lale — sestro! same one iz zemlje izlaze čim se raskovnikom dotakne mesto gde su bile zakopane... Tom travkom se ima sve što duša zaželi, čovek pomisli..
imanja, kupovao i gradio ove kuće pa nepravo, na silu, kao svaki bogat što može, kome sirotom ili sirotoj zauzeo više zemlje, prisvojio kuću, plac...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
bila je fina prosta devojka. Od svojih drugarica se samo u tom razlikovala što je bila najbogatija. Ima sesiju zemlje i vinograd. Oca nema. Milena Mileusnićeva, kći Đoke Mileusnića, opančara u B.
— Ja to ne mogu da tako govorim — srr — brr — to je tako barbariš! — Pa vi ne biste voleli te varoši i zemlje videti? — Aja! Tamo je sve tirkiš. — Ta i naši dedovi su odande došli!
To Mica reče kao iz šale, ali Alka oseća. — Opet sam od tebe bogatija, a u rangu smo blizu. — Kao nebo od zemlje! Ti, Alka, kad bi se strogo uzelo, još ti ne pristoji šešir nositi.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A dani prolaze, pa jesenje kiša prska u prozore i vetar nosi žuto lišće i savija grane sve do zemlje, dok Hristić sedi u toploj sobi, izležava se i pomera one čiode.
Jure me svuda. A ja velim: sin sam ove zemlje, odavno istina u njoj ne živim, pa je pravo da joj se odužim. Svaki treba da pomaže otadžbini na svoj način, kako može.
Dunavom, Savom, Drinom i do Sandžaka, i održavan tako zvano kordonski da se nebi napustila „ni jedna jedina stopa svete zemlje“, pod prvim udarcima onog kombinovanog napada sa severa i jugo-istoka, najpre očajno rasklimatao, pa onda prskao dok
Jer se nije htela napustiti ni jedna stopa zemlje i ako se i osećalo i znalo da se nad njom sa raznih strana nadvija ogromna i neodoljiva opasnost, pa se moralo napustiti
suton onog novembarskog dana kad je poslednji zaštitnički odred imao da pređe s one strane, i da napusti poslednju stopu zemlje, ljudstvo jedne poljske baterije ćuteći je ukopavalo četiri svoja oruđa u obalu jedne papratom i niskim žbunjem pokrivene
— Dakle bila i godišnjica? Živio pokojnik! Živio pokojnik! — Zar tako, dok smo mi stari svom snagom podizali ugled zemlje, vi ste ga obarali — meša se onaj stariji čovek, babin poznanik.
O kako bolno drhtim i kako se grozno bojim. O, jaoj meni, nigde života! I zemlje se najviše bojim, jer drhti isto kao ja, prigreva kao jagnje i tutnji poda mnom i sva se ustremljuje na mene.
Afrika
Galebi sve tamnije boje. Čitam istoriju Afrike, u toku svih doba. Kad čovek misli na urođeničke zemlje, zamišlja ih da su one upravljane samo geološkom i biološkom istorijom; ko bi sumnjao da su i ovi najdivljiji krajevi
Svaki komadić i tek otkrivene zemlje, one gde ljudi nisu našli ništa što predstavlja civilizaciju, ima svoju herojsku prošlost, svoje pobede i poraze, svoje
Topli prijatni miris crvenih cvetova pokriva ovaj zaspali grad širokih ulica, crvene utabane zemlje i drvenih krovinjara, Bengaloi kao igračke, čas su majušni a čas ogromni, kada su u njima sedišta banki ili preduzeća.
deset časova počinjemo ploviti sasvim blizu dugih blagih ostrva, odvojenih valjda samo trakama vode od glavnog kopna. Zemlje crveno zarđala, ona što boji prste kao šafran, crvena kao zemlja arhipelaga Los, ili Konakrija, pokrivena je gustim
Pojavljuje se varoš Fritaun, zidana u uvalama i zalivima ispod šumovitih planina, iz one iste crvene zemlje, mestimično krvave, mestimično tamne i zarđale, od koje su i njene široke zasađene ulice, i sve ovdašnje Tlo Afrike.
To je ludak p... divljak. Naprotiv to si ti to je onaj koji opisuje to je divljak, razbojnik, gadan, ratar (Čovek zemlje). On je lud. Stari gaga. Nisi li lud? Dobro, ja sam lud. Životinja bez k... Naprotiv. Tamara Balin“.
Iz sredine one seoske kuće nikla je palma i odnela celu kuću uvis. Od tla zemlje do najviših grana postoji takav gusto zeleni splet lišća, loza, paprati, šiblja, lijana, da je nemoguće i zamisliti da
Reklo bi se ne svetlost sunca, već zračenje same zemlje pred kraj apokalipse. Pred podne sve je naglo svetlo i blistavo od sunca, strašnog sunca čiji su zraci, kao otrovna
Kad, oko dva, pristajemo uz obalu, samo nekoliko rasušenih piroga i malo utabane zemlje označuju da stazica, koja se naglo penje kroz gusto zelenilo uz breg, vodi Alepu.
Sa ovog se spuštaju tanke duge žilice koje čim se dokopaju zemlje puštaju u nju koren. U toku vekova ove žilice se pretvaraju u debele snažne stubove koji svuda u krug oko stabla
Ni sa jednim nisam vezivao svoju misao. za nova neba i nove zemlje, i nikada me niko nije ostavio ovako nasred druma po čijoj se sitnoj crvenoj prašini jasno vidi trag pantera koji su
Između slamnih okruglih kućica, čije su osnove od nabijene zemlje, nekoliko građevina čudne konstrukcije od sasušene gline, sa šiljastim kupastim tornjevima na uglovima, i drvenim
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Hungri, koji su stanovali na toj ravni, a koji se behu doselili iz Azije, pričali su da konjik iz njihove zemlje može da odjaše na Istok, a da danima ne susretne ljudsko biće.
Bio je nasmejan i činio se veseo. Vrh svojih raskošnih, venecijanskih, cipela i svoje dustabane dizao je sa zemlje kao sa čavala.
Ima da budu naseljeni na spahijske i „varmeđske“ zemlje i da rade kao i ostali seljaci, dajući „na pola“ svom gospodaru, i „desetak“ za crkvu.
Mogla je da polegne po konju i da digne, u galopu, sa zemlje, bič, ili sablju. Strpala bi, međ noge, svoju crnu krinolinu, uzjahala, uhvativši se, smejući se, za grivu, pa bi
Ta plava gusenica imala je da pređe preko Mahale, preko njihovih kućeraka, preko bagrenja, preko te zemlje koju su bili natopili krvlju svojom i omastili mrtvima. Temišvarski Banat bio je opusteo pri povlačenju Turaka.
Ostala su bila, za njima, popaljena sela. Puste pustare. Bilo je rešeno da se na te puste zemlje nasele Lorenci i Švabe, koji su napuštali svoje zemlje, duž Rajne, opustošene u ratovima sa Francezima.
Puste pustare. Bilo je rešeno da se na te puste zemlje nasele Lorenci i Švabe, koji su napuštali svoje zemlje, duž Rajne, opustošene u ratovima sa Francezima.
Na pustarama duž Tise i Tamiša bilo je dosta, za svakoga, zemlje. Došljaci su bili mirni, snuždeni, bolesni, zahvalni što nalaze zemlju plodnu, u koju je bilo dovoljno zabosti kolac da
gojaznosti, u čizmama do iznad kolena, u belim, jahaćim čakširama, od kože – neka žena, u žutoj, svilenoj haljini, do zemlje, povisoka – a iza nje, mlada devojka, u zelenom, koja im je mahala rukom.
Napolju je bila velika varoš, carevina, Vijena, Evropa, zemlje po kojima su Serbi ginuli, Olandija, Šlezija, Milanija, ali je on, oficir carstva, zadržan između četiri zida u
Pošto Pavle, kraj sveg jahanja u bitke i ratove, na bojišta u inostranstvu, nije poznavao druge zemlje hrišćanstva, i Evrope, on je, kao i cela familija Isakoviča, mislio da je Vijena Sodoma i Gomora.
u bitkama na sve strane Evrope, vraćale sitnice, koje je pamtio, i posle trideset i pet godina, iz njegove siromašne zemlje. Reke je video bistre kao suze ljudske. Cer mu se javi u dalekom plavetnilu. Vide bulke!
Teodosije - ŽITIJA
Čistim i mirisnim vazduhom napajani, bezbrižnošću uvek uveseljavani, rekao bih, žudnjom za Bogom uzdizani visoko sa zemlje, mnogo bogatijim od bogatih smatrali su se.
Jedni stanovahu u raselinama stena i u pećinama zemlje, i na morskoj steni kao ptice savivši gnezdo seđahu, kišom i vetrima šibani, suncem i vrućinom paljeni, zimom I mrazom
Pokloni se i pozdravi igumana i svu bratiju, ravno do zemlje klanjajući se svima. A svi ga primahu ljubazno i raspitivahu se o putovanju kroz Svetu Goru, i videvši ga umorna i kako
A ovaj, klanjajući se k njima ravno do zemlje, svakoga otpuštaše. I tako odlažahu u miru kući, i blagoslov od svetih kao neki plen zaplenivši radošću se veseljahu.
pripadajući molim i umiljavam se, govoreći gospodinu mojemu svetom ocu: U zemaljskom carstvu apostolski podvizavši se zemlje naroda svojeg pravoslavljem prosvetio jesi, i prognavši vukove jeresi i hramove besovske porušiv crkve Bogu podigao
časnim krstom i polaganjem ruku obojice na glavu blagosloviše Stefana za velikog župana, vladara i samodršca sve srpske zemlje. i svi se blagorodni pokloniše, i od Boga život mu moleći rekoše: — Mnogoletno da bude, i biće!
A ovaj hristoljubac veoma se obradovao zbog toga, i od svoje zemlje dade mnoga i najbolja sela, koja se i do sada čuvaju neizmenjeno pod vlašću manastira zvanoga Hilandar, obogativši ga
Jer prepodobni Simeon, odlazeći u Svetu Goru, uze sina svojega Stefana, i mesto sebe za vladara i samodršca sve zemlje srpske postavi, i utvrdivši ga molitvama i blagoslovom, reče: — Koji te blagosilja neka je blagosloven, a koji te
s nama milost, uzevši svete i mirotočive mošti svetoga i prepodobnoga oca našega, i sam smilovavši se na nas, iz tuđe zemlje k nama ih u svoje otačastvo prinesi, da bi se molitvama vašim svetim otačastvo vaše prosvetilo, i svi mi da
crnoriscima, i sa svim klirom crkvenim, i podigavši se sa mnogim blagorodnima, došavši na granicu svoje i grčke zemlje, i tu časno časni časne i svete sa svetima prepodobnoga svojega oca mošti srete.
A svetima, sa zemlje uzetima, zemaljska propadljiva slava nije potrebna, niti od ljudi počasti ištu, pošto i nisu sa ljudima.
sa samodršcem da vidi one koji zidaju Arhiepiskopiju, jer mnoge radnike zidare i vešte mramornike beše doveo iz grčke zemlje, i sam s njima prebivajući učaše ih da ukrase crkvu po volji njegovoj, tako da se i do danas vaistinu vidi crkva ukrašena
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Od 1887. do 1915. god. svakoga leta sam obilazio njihove zemlje; proučavao sam ih; upoznao sam seljake i inteligenciju; živeo sam među njima; pratio njihov društveni život.
Druga je metoda u tome da se zabeleže razlike između stanovništva zemlje matice i stanovništva zemlje kolonizovanja koja je istoga porekla.
Druga je metoda u tome da se zabeleže razlike između stanovništva zemlje matice i stanovništva zemlje kolonizovanja koja je istoga porekla.
zemljama svojim etničkim sastavom, jer je obuhvatala srpske grupe koje su u toku turske epohe naseljavale južnoslovenske zemlje u Austriji.
Kontinentalni blok i bivše austrougarske zemlje u kojima žive Južni Sloveni po svome su mestu između srednje Evrope sa kontinentalnom klimom i grčko-jegejskih oblasti
— Varijeteti dinarskog tipa. Dinarski tip zauzima ne samo celu dinarsku oblast već i susedne zemlje po kojima se rasprostro migracijama.
Sokolovića (Srbina muhamedanca) i dobro organizovana srpska crkva, čiji se delokrug rada prostirao na sve srpske zemlje, čak i na one koje su zahvatile nove migracije. Vojničke vrline.
Prilikom karakterisanja ćemo glavnu pažnju obratiti na psihičke osobine velikih grupa, koje su vezane za „zemlje“ ili prostrane oblasti, zanemarujući, ovom prilikom, psihičke razlike koje se zapažaju između manjih etničkih grupa,
U toku poslednjeg veka izvršile su se mnoge promene u fizičkom izgledu zemlje. Prirodna sredina je sve jače eksploatisana a stanovništvo se sve jače prilagođivalo ovoj sredini.
ga ponekad vodi žestini; ostalo je u njemu nešto hajdučko, kao što to nalazimo u šumadijskom heroju Karađorđu, sinu te zemlje, ličnosti doista titanskoj.
Zbog toga se dešavalo da su narodne mase rđavo ocenjivale odlične sinove svoje zemlje, naročito kad su oni bili Šumadinci; Srbi van Šumadije i drugi Južni Sloveni uživali su više zahvalnosti.
veliki deo Srbije: posle prvog straha Šumadinci pribiraju poslednje napore, potpuno potuku neprijatelja i izgone ga iz zemlje. Najstrašnija je katastrofa bila krajem 1915. god. Celu su zemlju zauzeli Austro-Nemci i Bugari.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Sprijeda ima glavu, pozadi rep, noge su mu dugačke do same zemlje, a kad legne na leđa, onda mu nisu do neba. Sivi džak liči na svaki drugi džak i po tome ćete ga najlakše prepoznati.
! — razvika se skitnica. — Pogledaj samo moje noge! Gvozdene sam cipele poderao dok sam ovamo stigao iz daleke zemlje lavova. Tamo sve vri od malih lavića. Bacaju ih u vodu i pune džakove samo da ih se nekako otarase.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
ni parčadi belutka Nigde ničeg daleko u krugu Zgledali se osmehnuli I namignuli jedni drugima SAN BELUTKA Ruka se iz zemlje javila U vazduh hitnula belutak Gde je belutak Na zemlju se nije vratio Na nebo se nije popeo Šta je s belutkom Jesu
Nušić, Branislav - POKOJNIK
(Vadi iz džepa Švarcov pasoš.) Ja sam, gospodine, pripremio već viziran pasoš za Nemačku i druge zemlje. Vi se po tome pasošu zovete Adolf Švarc, jer pod svojim imenjom vi ne bi mogli preći granicu. Na pasošu je vaša slika.
(Daje mu ga.) MARIĆ: (zgranut): Pasoš?... Zašto pasoš?... SPASOJE: Da se možete bez smetnje i za vremena ukloniti iz zemlje. MARIĆ: Ukloniti? (Ščepa pasoš.) Dajte ga, dajte ga, dajte mi taj dragoceni dokumenat. (Trpa hitno u džep.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
okretao globus pokazujući trudničku oblinu zemlje i ostrva Južnog mora o kojima sam kontikijevski razmišljao, na koja ću jednoga dana morati da odem.
Desno od nasipa, Tisa je bila poplavila vrbake i sada su tamo, na ostrvcima napravljenim od granja i zemlje rasle visibabe i one naročite, zlatne perunike, kakve se ne nalaze ni u čijoj bašti.
frontu, bio ranjen i zarobljen, a onda pobegao iz ropstva da zatim, još nezalečen, izgladneo i bos, pomaže pri izgradnji zemlje itd. To je dolazilo neizbežno kao što dolaze snegovi ili kiše, te njegove priče, mislim.
Bila je to neka ekskurzija za Minhen. Pomislih na sve one kilometre brdovite i ravničarske zemlje preko koje će proći taj voz.
Slova na spomeniku nisu više mogla da se raspoznaju, a u malom kvadratu zemlje, ostavljenom za cveće, precvetavale su ljubičice i u noć pružali svoja mrka tela tamnozeleni bokori šimšira, izjednačeni
dragom rođakom Šarlotom o obliku šešira Gospođe Nadvojvodkinje, dok joj se seterka vrtela oko nogu, jezika opuštenog do zemlje. - Zar nećeš? ponovio sam, a onda je rekla da nije sigurna, možda i hoće, ali kako to unapred da zna.
Sada sam siguran da ću ih pamtiti uvek! Dva metra ispod zemlje, rasejan u prah ili pretvoren u veštačko đubrivo, ja ću se sećati tih usana, očiju koje se zaklapaju i mirisa kože
- Samo sam se okliznuo i pao. I dalje sam šaputao osećajući njene dlanove na sebi kao što se oseća miris zemlje zagrejane suncem, zatim se ona uspravila i počela da viče na oca. - Ti si ga gurnuo! Ti i ova tu!
Činilo mi se da stojim pod vodopadom. Zatim sam zaplovio. Oko mene su prolazile čudne zemlje i gradovi obojeni u crveno. Na ulicama nije bilo ljudi.
Štapićem na pesku ja za tri minuta mogu da nacrtam oblik bilo koje zemlje ili kontinenta, iako iz geografije imam samo trojku, mada ni to nije bogzna kako važno.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
I san se ispunio. No gospodar Sofra „blagovremeno” kupio je za te banke kuće, zemlje, vinograde, i počeo je već i platnom trgovati. Po tome naravno da je i dobru kuću vodio. Lako mu je kad je puna kuća.
Aron i Rifka, kad su ga videli tako obučenog, sve do zemlje mu se klanjaju. „Vengerski šljahtec”, reče Aron. Sad su gotovi, lako im je dočekati karuce, a donde mogu još i doručati,
Ali ne zna kako će, više vode nego zemlje, pa sve se mora na čamcu voziti. U početku za suvozemnog čoveka ne baš najprijatnija zabava.
stoni pribor, stono posuđe sermija — imanje, posed sesija, sesijum — posed od tridesetšest katastarskih jutara zemlje Sibarit — stanovnik grada Sibarisa, starogrčke kolonije u Južnoj Italiji, čuvenog sa svoga bogatstva i razvratnosti;
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Vatre su još šarale po mraku velike senke i pričine, ali čim puče prva puška, sve kao da odskoči sa zemlje i zaigra. Zapevaše neki, zarikaše, potrčaše do đerma, na valove, da se umiju; drugi, noseći decu na rukama, uvijahu ih
Pesma onih u čamcima, kroz bezmernu tišinu, tamo dole, dopirala je do njega jedva čujno, kao ispod zemlje. Nad brdima i šumama međutim, što se ljubičasta ukazaše, levo, mogao je već da nasluti svetlost sunčanog i čistog jutra.
Posle, kada se pojavi Mesec, postala je čitava jedna strana zemlje svetla i, pod mračnim bregom, čitava nepregledna poljana vidna.
kao što kažu da ih je iz Beča donela kći Nikole Panajota, nego i haljine, istina samo spreda, dok ostrag i dopiru do zemlje i čak se po njoj vuku.
To mu je, uostalom, bilo jedino zanimanje, mesecima. Sa mekošću vlažne zemlje i trave, sa šipragom koji je u aprilu počeo da pupi i miriše, sa zelenim padinama brda i svetlih, proletnih nebesa,
Zato, ne gledajući oko sebe, pogledao je katkad u vis, kao da je odlazio sa zemlje. Obuzimao ga je strah od tuđine i nečeg sasvim ludog.
žene i dece, kuće i kućišta, povratka, svega toga što čine, rasla je otkada ih je gledao mnoge, tako daleko od njine zemlje, u tuđini, kroz koju su išli kao gluvi i mutavi, ne znajući kuda ih vode.
noći, sedeći pred njenim vratima, videvši kako joj sluškinje iznose haljine i donose košulju, i zanosan miris trave i zemlje, iskopane kopitom, sutradan, pri jahanju sa Princezom.
ili francuskoj komediji, sklapajući na putu poznanstva i prijateljstva, mireći i zavađajući male dvorove, prinčeve, zemlje i gradove, pismima, darovima, pretnjama i pokretima vojske, ni najmanje ozbiljno.
ženu koju više nije mogao da savlada, najposle celo to selo, u blatu, pod Varadinom, što je počelo da nabija kuće od zemlje.
Konj, inače miran, opuštene njuške do zemlje, frkćući u plevu, trže se kad mu priđe. Dok je sluge pritezahu, životinja se poče vrteti u krug, gledajući ga
Obešeni o stabla voćaka, blizu zemlje, gde su se račvale grane, visili su nepomično, zavrnutih glava, kao da ludo poskočiše sa drvećem na leđima, iznad tog
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
One žele da saznaju njegovo ime, lik i status. U Hercegovini, kada devojka opazi mlad mesec, treba da uzme malo zemlje ispod desne noge i jedan konjski klinac.
Zatim uzmu malo zemlje s tog groba i nose ga pod pojasom.⁴¹ Iz razumljivih razloga, porodilja takođe može na razne načine svojim magijskim
Mlada ga zatim podiže tri puta od zemlje, okreće ga istoku, ljubi ga i, najzad, daruje (na primer, maramom). (Sličan ovome jeste i običaj zabeležen u Crnoj Gori
Ako dete malo isprati na putu za krštenje, ona onda, kad nameri da se vrati, uzme busen zemlje i baci ga za njima izgovarajući u sebi tri puta: „Koliko ova zemlja daleko od neba, toliko od mog djeteta svako zlo i
¹⁰⁵ Čim se dete rodi, običaj je da prvo padne na golu zemlju. To se čini stoga što se veruje u spasonosnu snagu zemlje koja nas hrani i koja bi trebalo da omogući detetu da preživi.
Srbi, kao seljaci žive samo od zemlje i od stoke.“¹ Zahvaljujući životu na selu, u koje Turci nisu imali pristupa, narod je uspeo da, uprkos turskoj
u košulji do koljena u dobi od trinaest i četrnaest godina, osobito prema granici Bosne, držeći se opšteg običaja te zemlje pod vlašću Porte gdje podanici ne plaćaju harač ili glavarinu sve dok ne ponesu hlače, jer se prije toga vremena
(Đerdap) radikalno su izmenili način života (stanovanje, ishrana, oblačenje) i način privređivanja (mehanizovana obrada zemlje) u ovom kraju.
212. ⁵ Cvijić, J., Balkansko poluostrvo i Južnoslovenske zemlje, SANU — Književne novine, Beograd 1987, s. 369. ⁶ Marković, S., Srbija na Istoku, BIGZ, Beograd, s. 64. ⁷ Cvijić, J.
136. ³ Cvijić, J., Balkansko poluostrvo i Južnoslovenska zemlje, SANU—Književne novine—Zavod za udžbenike, Beograd 1987, s. 339. ⁴ Drobnjaković, B.
, „Folklorističke beleške iz Dalmacije“, GZM, 11, Sarajevo, 1899. Cvijić, J., Balkansko poluostrvo i Južnoslovenske zemlje, II, SANU, Književne novine—Zavod za udžbenike, Beograd 1987. Cvijić, J.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
O POKLISARU Poklisar koji hita caru iz zemlje tuđe, ili od cara svome gospodaru, da je neprikosnoven čim u oblasti carstva mi uđe, pa bio Vizantinac, Latin ili
O SIROTOJ KUDELjNICI U oblastima zemlje carske ni za jednu stvar, nijednog dana, nasilja da nije nikome, i sirota kudeljnica da je slobodna i poštovana.
I sebru, koji kao Kumova Slama neizbrojan, i neodređen kao maglina, neuništivo iz zemlje izranja, zna se putanja. ZA SEBRA Tražim pomilovanje za sebra što niče i umire kao trava u zaborav iz zaborava, za
svetu povorke odnekud iz Leđena, iz Carigrada, kojima se majka i danas nada, za groblja onih koje su carevi u neznane zemlje slali da ginu, za vojnička groblja u čas večernji, za njihovu podzemnu i nadzemnu tišinu.
sa njiva, svi glečeri što ih ima Šara, ledenice pod strehom niske, sve nebo sinje, svi pljuskovi koji se za suše okorele zemlje sete, svi povodnji u dane juga, naručja svih jaruga, sve suze sirotinjske, sav znoj sa čela sebra da sruči se u carske
Šta su sve negdanje smrti-pešaci koje su putovale od neba do zemlje po sto godina, koje smo ponekad i umolili, prema smrti koju bog zemaljski za čas tili, bez oklevanja, na nas baci.
To su od gospodara odbegli meropasi. Idu carskim drumom bezruki do zemlje povijeni, ko da im je tisuću godina. Ko su oni, ko su oni? To su sebri što su se poigrali bradom vlastelina.
čita druge očenaše i pričešćuje se hlebom bez kvasa, oženi hrišćankom, da se izagna iza bregova i talasa bogougodnice zemlje naše, van domašaja nemanjićkog sunca i njegova sjaja, da mu se oduzmu i žena i deca - bez njinog pristanka ili sa
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Na zakrpljenim bubnjevima pisalo je »Kongo jazz«, ili nešto slično — bile su nacrtane i dve palme iz neke obećane zemlje, kojoj smo se približavali, korak po korak, gazeći nespretno noge svojih partnerki.
s njima«, mislio je, »ali bar su učtivi, a to je ipak nešto, svejedno što iza njihovog keženja nema ničega sem puste zemlje gospodina Tomasa Sternsa Eliota.« – O, baš divno što ste ovde! Moramo da se nađemo, važi? – Svakako, svakako..
Prvog septembra 1945. dobio je osam hektara banatske zemlje, istina podvodne, i nemačku kuću sa šest soba, istina dotrajalu.
Samo pontonski most, preko koga se prelivala đavolja reka. Sve u svemu, do svoje zemlje Mitar je putovao dvadeset i dva dana i isto toliko noći. Selo je bilo đavolje, rumunsko.
u licu, a posle toga mu koža dobi tamnozelenu boju i, na kraju, kad više nije mogao da korača, ona pređe u sivu boju zemlje peščanika.
(bio je krupan čovek, teška tela), pa su tako stajali oko njega, a on je samo ječao, onako položen na komad crvene zemlje koju su prethodno raskrčili od kamenja, i ništa se više nije dalo učiniti, a na nebu se osvetli prva usamljena zvezda.
Koračati, koračati, koračati — što dalje od smrti i trule zemlje. Da sam umro pre pet godina. mislio je Joakim Marić, nikad ne bih video kako ce ljudi spuštaju na Mesec, ne bih dočekao
Već godinama tumaraju od jednog do drugog konkursa lepote, sa istoka na zapad zemlje, od panonske ravnice do južnih letovališta.
Ukućani ih ljube u usta i iznose pred kuću težak slavski sto. Odnekud iz grmlja, kao da niču iz zemlje, iskrsavaju komšije, a čopor dece sa pristojnog rastojanja nepoverljivo zuri u pridošlice kao u neke opasne zverke,
pod čistim nebom, okruženi nedodirnutim i nezagađenim prostranstvom, nezavisni od svega sem od ćudi godišnjih doba, zemlje, vetra, snega i mraza, kiše i grada.
U čoveku se budi neka čudna, dotad nepoznata ljubav njegovih predaka za posedovanjem zemlje, za posedovanjem uopšte. Raspituje se nevešto za letinu, za cene stoke i cene zemlje, a domaćini se smeju i kažu da će
Raspituje se nevešto za letinu, za cene stoke i cene zemlje, a domaćini se smeju i kažu da će mu pokloniti koliko hoće zemlje kad zaželi da podigne kuću i još da će mu pomoći da
Matavulj, Simo - USKOK
Doduše, i mogao je, jer on sâm imađaše zemlje i stoke koliko polovina cijeloga mu brastva, dakle, koliko četiri kuće! Pred gradom knez uzjaha na svoga ostarjelog,
Kako ga ono zovu? — Franc mu je ime — odgovori Krcun. — A da nije lukav, ne ćaše uzeti tolike zemlje i gradove, bez krvi! Drugi su se bili za njega, pa eto i mi!
— pita Šuto. Njih dvojica zadugo pušahu ćutke, pa knez započe: — Šta misliš, Janko, ima li đegođ na svijetu zemlje i naroda kao što je ova naša? — Ja to ne znam, kneže, jer ne poznajem vašu zemlju.
— Pa od čega živi vladika? — A manastir ima svoje zemlje, šume i stoke. Od toga bi bilo vladici na pretek da nije navikao pomagati sirotinji i da ne treba kupovati džebanu.
“ A kad ubilac odgovori: „Ne znam“, kako mu Gospod reče: „Šta učini! glas krvi brata tvojega viče sa zemlje k meni. I zato da si proklet na zemlji, koja je otvorila usta svoja da primi krv brata tvoga iz ruke tvoje!
Nadam se da ću to primiti i tijem podići sebi malo krova i kupiti malo zemlje, pa što bog da! Ali prije svega, presvijetli gospodaru, svom dušom i srcem, stavljam se vama na raspoloženje!
I lasno podijeliše ono kućerka, ono dvorišta, nješto gaja, nješto zemlje i stoke. Kad sve to bi gotovo, stariji se sjeti da obojica znaju samo jednu pjesmu. „A da kome će pjesma?
Veli: trista žutijeh cekina! I pokaza mi kesu zapečaćenu. Sad će, veli, da zida kuću u brastvu i da kupi zemlje. — I da se oženi — doda Gojača. — Teško i da se oženi, ali nije vjerovati! Gdje bi on uzeo Crnogorku?
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Vidićete samo dok mu u kuću uđete: svašta dosta, vinogradi, vodenice, pet stotina jutara, to jest, oraće zemlje, tolika rana, ti Bože, znaš. Bićete prva, to jest, gospođa. DEVOJKA: Jeste li bili s tatom?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Tri sam zemlje prelazio, i tri gore pregazio, i tri mora preplovio- dok ga nisam ulovio, Plavog zeca,
poetske kriterijume lepog i dobrog, i biti uvek spreman da povlađuje željama: Znao je on i koliko je nebo daleko od zemlje, i odakle se može dohvatiti do mjeseca, i kuda teče voda.
Jedan od dečakovih rođaka-sanjara ovako govori o tajnama zemlje i sveta oko nas: Šta ti, bolan, znaš što se može naći ovamo gore ...
slatkovina (trava iz kukuruza, slična lozici); neumorno ciguljati (ponavljati nešto piskavim glasom); kopnica (komad zemlje na kome je sneg iskopneo); zašaporiti (zašumoriti); vrndeljiti (zavrljačiti); grobljesak sunca i plavetnila; šigicati se
Trebaće vam! Jednom je jedan mali dečak iz daleke zemlje Ilindije izvukao iz svog nosa kamilu. To je tačno. Ironija, pouka, vic koji se proširio u nadstvarnu sliku, suzdržana
Plavi zec, za kojim je pesnik toliko tragao, jedna je od takvih, sanjanih reči: Tri sam zemlje prelazio, i tri mora pregazio, i tri zemlje preplovio- dok ga nisam ulovio.
kojim je pesnik toliko tragao, jedna je od takvih, sanjanih reči: Tri sam zemlje prelazio, i tri mora pregazio, i tri zemlje preplovio- dok ga nisam ulovio. -Plavog zeca, čudnog zeca, jedinog na svetu!
Valjda je to najdublja poruka ovog romana. Defoov roman je apoteoza borbe; u njemu je sačuvan gorki ukus zemlje, godišnjih doba, uhvaćena čista muzika prolaznosti.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
krvi prolili za oslobođenje Madžarske; upravo, oni su osvojili Srem, Banat i Bačku, a u privilegijama jasno stoji da sve zemlje koje Srblji zadobiju, za sebe zadrže; dakle, ove su zemlje naše. GAVRILOVIĆ: Kako naše?
Srem, Banat i Bačku, a u privilegijama jasno stoji da sve zemlje koje Srblji zadobiju, za sebe zadrže; dakle, ove su zemlje naše. GAVRILOVIĆ: Kako naše? LEPRŠIĆ: Postavićemo našeg vojvodu, naše ministre, naše vlasti i sudove, pa mir.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ona je bila ograničena na usko primorje Jadranskog mora, na zemlje pod vladavinom Mletačke Republike i pod neposrednim uticajem katoličke talijanske književnosti.
Austrija je mislila da krajevi koje su Srbi naselili jesu stečeni oružjem carskih trupa i da su to zemlje carske kuće; Mađari, oslanjajući se na svoje istorijsko državno pravo, tvrdili su da su zemlje ugarske krunovine, i nisu
carskih trupa i da su to zemlje carske kuće; Mađari, oslanjajući se na svoje istorijsko državno pravo, tvrdili su da su zemlje ugarske krunovine, i nisu hteli da priznaju Srbima nikakve privilegije koje bi se kosile sa ugarskim zemaljskim
samo kao najvećeg slovenskog vladara no i kao prosvećenog vladaoca, filozofa i reformatora na prestolu, koji iz svoje zemlje progoni glupost i divljinu. Orfelin je taj svoj posao radio dugo, nekih pet godina, i savesno.
septembra 1811. Trlajić nije bio od onih Srba koji su, otišavši u Rusiju, potpuno se odvojili od svoje zemlje i sasvim se odrodili. On je nekoliko puta dolazio u zavičaj i sačuvao jako nacionalno osećanje.
ROMANTIZAM I SLOVENSKI ROMANTIČARI Od kraja XVIII veka pa do polovine XIX romantizam je zahvatio sve evropske zemlje, iz Skandinavije i Nemačke prešao je na latinske zemlje Francusku i Italiju, pa i na slovenske.
veka pa do polovine XIX romantizam je zahvatio sve evropske zemlje, iz Skandinavije i Nemačke prešao je na latinske zemlje Francusku i Italiju, pa i na slovenske.
i 1872. on je ugušen. Bilo je teško sa jednim programom raditi u dve razne zemlje, u Srbiji i u Austro-Ugarskoj. Pored toga, u samoj Omladini bilo je, pored ličnih razmirica, i sukoba lokalne prirode,
Kenntnіѕѕ der europäіѕchen Türkeі und deѕ ѕerbіѕchen Volkeѕ, jedan od najranijih i najpotpunijih opisa Crne Gore, njene zemlje, prošlosti, naroda, prosvete i običaja. 1853. izišla je u Beču njegova knjižica Dіe Chrіѕten іn Boѕnien.
ISTORIČAR I FOLKLORIST. — Još izrana počeo se baviti opisivanjem istorijskih događaja, zemlje i naroda u Srbiji. On je opisivao seljački život u suvremenoj Srbiji: Pregled zadružnog stanja Srba seljaka, 1857,
Veselinović, uopšte, vredi kao seoski pripovedač i po onome što mu je selo bilo dalo. Kada se odvojio od sela, od zemlje iz koje je crpao svoju snagu, od neposrednih i svežih utisaka, kada je došao u varoš, on se pomeo, zbunio, i počeo
zbirku pripovedaka Gorštakinje (Beograd, 1906) [i S orlovskih krševa (Beograd, 1914)] i političko-nacionalni spis Iz zemlje plača (Beograd, 1906). Sem toga znatan broj njegovih pripovedaka rasturen je po listovima i časopisima.
Milićević, Vuk - Bespuće
mnogo mario za te utegnute mundire s visokim okovratnicima i sjajnim pucima, ni za sablje koje zveckaju i odskaču od zemlje.
ogranke, crkotine; odronjuje, otkida i otima zemlju jednima, donoseći je drugima: za jedne dobra, a za druge zla; ili od zemlje, skinute i zderane s ogoljelih polja, pravi otočiće, dijeli se oko njih u rukave i optječe ih, počimajući da ih podire,
Ili u proljeće, kad se razliježu kavge nad stopom preorane zemlje: on razumije onu ludu, očajnu ljubav prema zemlji, nad kojom seljak, ogrezao u teškom znoju, satire svoj život i svoju
na nevjeste u bjelini; kiša u cvijetu cvjetne latice po travi; odasvuda osjeća se oštar ugodan miris cvijeta i zemlje napojene kišom što izdiše svježinu; drveće u cvijetu nosi na sebi nešto snažno i bujno kao život u rađanju; po orošenoj
nije ranije trgao i ostavio školu i došao da živi u svojim poljima; da bi možda bolje bilo da se nije odvajao od svoje zemlje, da diše s njom zajedno, da s njom i njega biju kiše koje padaju u nevrijeme, da i njega satire mraz, da i njega boli
Gurnuli su ga u škole da bude gospodin, odvojili ga od zemlje i naroda, spriječili ga da uhvati korjena u zemlji iz koje je iznikao, gurnuli ga u jedan život u koji kad je zagledao,
Sremac, Stevan - PROZA
struku na jedan, reći, visok stepen uzdigao u otečestvu našem, da se sada poštari mogu smatrati među prve sinove ove zemlje, a to što si ti moj prijatelj, to je jedna radost moja velika, priko«.
Jer vi ćete biti ljudi, građani ove izmučene zemlje, za to vas ja spremam... Evo, vidite ovoga brata — građanina, odnosno čiku.
Radičević, Branko - PESME
Pirnu vetrić, od zemlje me diže, Pomače me, pa sve suncu bliže, Kroz oblak me zlaćani pogoni, Kroz zlaćani i rumeni oni, Bože mili, čuda
Je l' sretniji kogod od meneka?“ Tako zbori detić ovaj vrli, Pa dovati sa zemlje jerove, Pa i ljubi, pa i sretan grli, Pa još zbori reči ovakove: „O jerovi, moji sokolovi, Deco moja, moja velja
kad se setim jada Što nas hvati onda iznenada: Ni sad ne znam kako sve bejaše Ma začas nas Turci opasaše, Baš iz zemlje kâ da ponikoše — Sve bih rekô, izdade nas neko, Baš izdade, drugače nikako, Evo glave ako nije tako.
On nije sada de bijaše pređe, On odonuda puno zemlje pređe, I stroši junak tri il' četiri danka, Dok amo dođe i izabra stanka; Ma neću kazat šta bijaše ode, No samo
srcu mome doće ludo Al' kakvo je ono čudo? 10. Žena nije — bradu ima, Čoek nije — duga halja, Halja mu se zemlje prima; (On) pred narod tralja falja, Krst uzima, tio zbori: „Za vama mi srce gori.“ 11.
73. Ali ćerku, on je oće, Zagrliti, poljubiti, Al' utrgnut tako voće, Ne može mu, ne mož' biti! Sa zemlje ga voli kupit, mora l' biti, baš i kupit. 74.
XXVII Sad od zemlje besno đipi, K nebu strašne oči ita, Diže ruku, zubi škripi, Oh, da jada straovita. Drkće strašna, drkću usta, Al'
— K sebi doše, Od zemlje se podigoše, Ma s' aveti svak oseti, Udri na se krst taj sveti, Nje ne ima kraj mrtvaca, Svak okolo oko baca.
Dosta veće mesec redi Punio je bledi krug. Brda putnik dole gledi, Strane zemlje, reke, lug. „O dužino putovanja, Kad će doći tebi kraj! Zvezdo moga milovanja, Kad će sinut tvoj mi sjaj.
Evo, evo, evo dragi!! MOJA MOLITVA Zvezde sjajne, nebo vedro, Plodno jošte zemlje nedro, Satvoriti ko to može, Ako ne ti, večni Bože.
jeste ime njeno, Još je moma junačko koleno, Jer da beše lošega kolena, Kada vide junaka mamena Kako sinu od zemlje i trave, Bi utekla od goleme strave, — Cveta jedva da se s mesta mače, Čula rečcu, pa ovako zače: „Zdravo, brate,
Pade konjic, i ja s njime pado, Ali odma od zemlje ustado, I proklinja što sam živ ustao, Što svog vrata nesam sakrhao.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Oni mene tako uvijek: taman krenem u nešto, sav ustreptao, iznad zemlje, kad neko podvikne, a ja coc! — o tvrdu ledinu.
Kako, zašto, pitaj boga, tek odjednom vidim da ja više nijesam ove zemlje čovjek i da su mi tijesni svi njezini zakoni. Počnem ti ja, moj mili Radane, da živim samo za svoju dušu.
jare, a ti više ne znaš jesi li budan ili gledaš u snu, jesi li pri sebi ili si benast, da li si još čovjek od ove zemlje ili te već nečastivi zauzdava i uzjahuje, pa da s tobom udari poprijekim putem, tamo gdje pijevci ne pjevaju.
— Sve do izgoniva okupatora iz naše napaćene zemlje — ponavlja kuvar Perajica odlomak nekog članka, zakletve, šta li je, a sve se obzire na znane bregove i čini mu se da
Privlači je glavni grad zemlje, a ide u susret i Crvenoj armiji, pa čovjek sam ne zna kome se više raduje od toga dvoga.
— Priđider, kumiću, da te još jednom vjerno zagrlim širom naše napaćene zemlje. Ponovo se grle tako srdačno da sve rampa škripi između njih, a onda se opet odmiču jedan od drugoga kao da hvataju
Šta ćemo sad? Život, uglavnom, prošao, noge već odgorijevaju od ove naše teške zemlje, a da dušu utješiš nečim drugim — toga više nema.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Ko da ga čujem šta kaže! Pa zar se ja nisam samo priklonila običajima ove zemlje i vere, a ko te običaje čuva, do Hasanaga?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
dana, u prvi sumrak, kad sunce kloni i rasipa žarku rumen, a hladovina već predu zima maha nad žegom; kad iz tople zemlje bije suvota i draž; kad zeleno i čisto modro nebo srce draga i puni ga opojnim, razdraganim miljem — toga dana iziđoh
I ko zna dokle bi tako stajao, da me ne trže neko zvrjanje čekrka i neki tih, dubok, kao iz zemlje glas... To dolažaše iz vaše kuće. Nagoh se, pristupih i otvorih oči da vidim...
Odoh tamo. Još izdaleka spazih više strinina groba gomilu izbačene, crne zemlje, a po njoj komađe od trulih dasaka, krpe i parčad od zemljosana odela i ubuđale obuće.
— Ne uzimaj, ne uzimaj! — iza mene čuh kako mi Nuška prestravljeno šapuće. Okrenuh se, a ona se sagla čak do zemlje i nogama kleca. Jedva se drži. Osećam kako u mom skutu otima, čupa svoje ruke od njegove; ali on ne pušta.
A snaška Pasa se baš najviše oko njega vije, igra mu: čas kao rob, pognute glave, blagodarno, do crne zemlje; čas milo, nežno, ganuto, sestrinski. Tomča se diže: — Da idem!
Bošča bi se belela, odudarala od trošne, crne zemlje groba u koju ona nikada nije smela dublje da zabode prst, sve bojeći se kao da ne napipa, dodirne trulo, čovečje telo,
Kostić, Laza - PESME
« Pa poznavši s bleda lika neznanoga poznanika opet jedna drugu pita: Da l' da prime iz dubina hladne zemlje vrelog sina? — Il' to možda, nisu zvezde? To su, je li, one česte izniklice srca moga, rascvetanog, širokoga?
Šarena glavo selenske guje, okolo zemlje što se koluta, prisojka ljuta po svetu luta, da sunce truje, Lakoma glavo Evine zmije!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad se blizu grada primaknu, onda izvade dvije jele s granama iz zemlje pa ih ponesu sa sobom, a kad dođu do grada, jednu jelu prislone uz bedem i poviču careviću: — Hajde, — vele — ti penji
i naroda još ostalo, jer su sve divovi pojeli, pa ode tamo amo po gradu, kad najedanput vidi neke jele onako čitane iz zemlje izvađene pa uz bedem prislonjene, a kad dođe bliže, ima čudo i viđeti: devet divova, baš onijeh krvnika gradskijeh a
Kad ali eto ti majstora: stvorio se Turčin pa zavio čalmu oko glave a spustio haljine do zemlje. Kako dođe, a on reče: — Ja ću toga konja kupiti. Govori, starče, pošto je.
Na to Tarigora poče čupati hrašće s korijenjem iz zemlje i valjati, kao kakav strašni vijor; Krivigreda opet zgrabi najdeblji hrast za vrh, pa ga savi uprav do zemlje; pa onda
iz zemlje i valjati, kao kakav strašni vijor; Krivigreda opet zgrabi najdeblji hrast za vrh, pa ga savi uprav do zemlje; pa onda rekoše Marku da on podstakne ugarke na vatru. A na vatri je gorelo veliko hrašće.
Kad tamo, al' jest! ni bukve ni starca. Starac ti, moj brate, iščupao bukvu iz zemlje, pa zglobitu onako sa žilama i granama odvukao, a kud je god prolazio s njom, svuda je ležalo drveće po zemlji.
Potom joj se kaže da je car od ove zemlje i upita je bi li ona pošla za njega. Ona, bogme, prista s prve, i tako je car odvede svome dvoru i oženi se njome, i ona
naokolo zaigra a zmaj pisnu i stade se tresti i brzo smanjivati dok od njega ne osta samo koliko mehurak koji poče od zemlje odskakati. Onda carević brzo pritrča i pritište ga lijevom nogom a mehurak puče i nečastive sile nestade.
Kad se čuje u gradu da je došla galija iz nepoznate zemlje, navale mnogi da je gledaju, i jedan od onih ljudi koji je bio vrlo bogat pozove gospodara od galije na večeru.
Pošto tu prežive tako nekolike godine, ugleda sin cara od one zemlje njegovu kćer, koja je bila vrlo lijepa i već dorasla do udaje, pa kaže svom ocu i majci da se drugom nikakom đevojkom
— Šta bi radio? — reče sveti Sava; a ovaj mu odgovori: — Radio bih baštovanluk, kad bih imao mršave zemlje i takvog ortaka.
Ajd, ajd, ajd, dok dođoše na jednu jamu, te uđoše unutra. Kad šta ćeš da vidiš — puk'o pusti prostor ispod zemlje, da ga nije kadro čoečje oko pregledati.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ja moram propasti kod takve žene. Šta si imala kupovati gvozdeni lonac? Nije ti po volji od zemlje! SOFIJA: Psuješ što se drva troše, ili kad se koji sud razbije, pak sam mislila, da će ovako bolje biti.
MANOJLO: Zar su ljudi čast Zemlje? Ali pravo, čovek je po Svetom pismu stvoren od zemlje; nego kako je podnebije čast Zemlje?
MANOJLO: Zar su ljudi čast Zemlje? Ali pravo, čovek je po Svetom pismu stvoren od zemlje; nego kako je podnebije čast Zemlje? DOKTOR: Jer se Zemlja deli na podnebije, proizvod itd.
MANOJLO: Zar su ljudi čast Zemlje? Ali pravo, čovek je po Svetom pismu stvoren od zemlje; nego kako je podnebije čast Zemlje? DOKTOR: Jer se Zemlja deli na podnebije, proizvod itd. MANOJLO: Proizvod je i magarac, dakle i magarac je čast Zemlje.
DOKTOR: Jer se Zemlja deli na podnebije, proizvod itd. MANOJLO: Proizvod je i magarac, dakle i magarac je čast Zemlje. DOKTOR: Znaš li, gdi je sjever, vostok, zapad i jug? MANOJLO: Znam.
DOKTOR: Znaš li, gdi je sjever, vostok, zapad i jug? MANOJLO: Znam. DOKTOR: Dakle, vid je naše Zemlje na podobije đuleta, koje je na sjeveru i jugu nešto malo ugnuto. To je sasvim jasno.
Vlasi su brojem najveći, no zaludu. MANOJLO: Moja je najmilija naklonost zemlje viditi. DOKTOR: To ćeš samo onda moći, kad dobro naučiš zemljeopisanije.
Vidićeš kakvi ima vulkana na grbini brega; poznaćeš jugoobrtne zemlje; znaćeš gdi je ostrovo Sveti Bartelema i gdi su ljudi zavrnuti usnica. A možeš viditi i bojadisane ljude.
STANIJA: Ako je vode, ne vodi je tuđin, nego dever. LjUBA: I da se svakome poklanja do zemlje. STANIJA: Ka mlada nevesta. LjUBA: I da Cigani napred idu. STANIJA: Zato je svadba. LjUBA: To neće biti kod mene.
Lalić, Ivan V. - PISMO
” Hamlet 1. Koštani oklop glavobolje, temelj Kože pokretne ispod jagodica, Pripremljen sasud za dve šake zemlje, Bušan pod tankim mišićima lica; Serijski oblik ispod obrazine, Gladak pod trošnim licem što se bora; Metafora u srži
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Podelili smo cigarilose na tri dela i svečano obećali da se nikada nećemo napadati, čak i ako naše zemlje budu nekim slučajem zaratile.
da mažnjavamo kojekuda pepeljare, pa danas verovatno imamo najbogatiju zbirku ovih predmeta u severoistočnom delu zemlje), pored zimskih kaputa koji izviruju na sve strane, pored ringli od šporeta koje se kotrljaju po ulici, bočica sa
Evo kako! Prvog dana posle rata, kažu, neki dasa u kožnom kaputu do zemlje upadne u našu kuću i izvređa moga dedu na mrtvo ime što ima odvojeno kupatilo, a posebno WC.
klošarijane koji izgledaju otmeno kao da su profe na fakultetu, one skupe parfeme, pročitane knjige, uopšte stil zemlje iz koje je takva moda stigla ovamo, na kraj sveta; one će jadnice samo da se upišu u neku vrstu modnih emigranata, pa
Nisam nešto sigurna. Dragocenija sam joj živa, je li tako? Idemo dalje! Da bih brisala po šumama i gorama naše zemlje ponosne, ako treba, mislim — brisala bih na sve četiri strane sveta! Znate li kad bi me uvatili? Nikada!
ihnalahibanhumanhialilahlaihala što znači da mu je strašno drago što ima čast da upozna predstavnika naše daleke zemlje o kojoj je mnogo slušao i uzvratio gledaocima takođe srećnu novu godinu rečima: alhuliimenebuhliIaalaluminhalulailala,
deo da se pretpostavlja kako je nepošten pre nego što je išta učinio što bi se kosilo sa pozitivním zakonima ove slobde zemlje, ali o tome drugi put!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
nisu, u leden-hladu, a na krajnjem kraju kraja, u srcu mraka, očvrslog, u metal sraslog - tu vrede zlata: gromke zemlje dobovanje, padine zraka, kasovi hitrih motika, topot lopata.
Zelena, živa, Subota je kristal u osvit-sjaju, kolevku gde ziba gospodar svega (zemlje, ptica, riba) i plač joj množi. - Subotice, listaj u savršenstvu, formu unapredi u hleb narasti, granaj se po Sredi.
Šklopoće, drči otpadak smisla opanak krpljen: praslika trenja zemlje i zvezda, Srbija s visa jaglike bere s unezverenja moje jednine, što se kotrlja, odskače, tumba, sva u mutljagu
Nad sofrom zemlje uzdiglo se podne, a dole stoje uboji mu s lica; s bregóva slazi Sretenje Gospódnje, te tvar je svaka drhtaj Bogoprimca
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
JELICA: To je virklih mlogo. ALEKSA: Ja kažem, gospodična: nema zemlje preko Španije! Kako mi otac umre, odma ću se preseliti u Madrid. Tu su vam mode, tu je manir, tu je vospitanije!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Godine teku, povorka nijema, ribice moje niotkud nema, zato sam često tužan. BAJKA O DOBROM ĆOSI Na kraju zemlje planinski lanac, diže se gora, zeleni džin, u gori leži duboki klanac, tamo se krije čarobni mlin.
I kako brašno zemlje se tiče, iz njega bilje čarobno niče. Cvjetaju lale i ruža rujna, diže se hrašće il bukva neka, za Ćosom niče
Obišla barka, sijekući vale, čudesne zemlje, otoke male, šareni cvjetni raj, stigla do šume gdje udav spava, tamo gdje čuješ tigra i lava, velikih zvijeri
“ I najzad Mačak, pobjednik mora, stiže do zemlje ledenih gora, u kraj surove klime. Tamo ga srete s bjesedom krasnom čudan gospodin u fraku masnom, pingvin,
Odoše one u tople zemlje, valjda su prešle i Sredozemlje.“ Do trske stiže brujanje mlina, vredan je deda Triša tu je i Žuća, sanja o zecu, a
“ Spremno sam prešȏ granične brane, dao sam oglas u zemlje strane, na noge digȏ listove znane: „Pariskog Mačka“, „Mančester Petla“, „Čikago Patka“, ugleda svetla,
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Sigurno je da svaki od nas voli svoju otdžbinu više od ijedne druge zemlje na svetu. I sa koliko razloga! Ali otadžbina od njega ne traži da ubija, već da je voli.
Reklo bi se da je sve u prirodi novo i kao da je tek postalo. Sve ide tačno i sa zanosom i ovaj život zemlje i neba užasan je i veličanstven. U odnosu na život organizama, jer ga ovi ne mogu izmeniti.
Pogledah u jednom pravcu i videh najsjajniju zvezdu kako odlete koso u neki dalek prostor izvan zemlje. Njena slika, načinivši taj isti put u suprotnom pravcu, po jezeru pojuri pravo meni, do samog čamca, gde se odjednom
Do kraja ove noći (večito!) čovečanstvo ne postoji. Njegova misao ne postoji. Samo ovaj deo površine zemlje, jedne od kosmičkih tela u noći, u opštenju sa drugim telima, drugim kosmičkim silama u prostoru.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Posle duge, mračne zime, K'o prvenče mladog cveća, Iz vlažne se zemlje diže Prvi vesnik premaleća. Još su gole tihe ravni I pesma se još ne hori, Samo smreka zeleni se U dubokoj, tavnoj
Odletele tice u daleke zemlje — Samo jedna jošte putu se ne sprema: Lagana joj krilca polomili ljudi, A bez krila zbora o poletu nema!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Rekli su još: ne u rušenju nego u pesmi treba provesti noć, a zorom će stići velike dvorane s lepim telima vladara zemlje i ukotviće se na vrhu planine.
Nosite me kiridžije samilosne visoko u vetrove gorske da rane svoje hladim, ili me prodajte na obronke mora u zemlje druge i vrtove bogate gde divovi u pučinu zagledani neće stopalom tvrdim da stupe na čelo nejakih, tu da sednem
Samo kad se rodih s potocima vedar i s pticama zagrljen, tad pogiboše misli moje i skamenjen zapah u grlu zemlje i nikad se ne rodih više. PUTNIK Lutam po svetu punom grdnje. Ljudi na saborima na neplodno bilje se tuže.
Ja sam bio taj kamen i razbojnik na kladencu i lađa na moru i onaj ko te celu pokazao suncu kao grudu rođene zemlje. Samo mrak nisam bio, no reč što se bez kraja ponavlja u suzama, u kutu moje kolibe. JUTARNjI ZAPIS Sviće.
koji zalazi daleko na sever meć Slovene i seljake, dugo već hodim i smišljam pismo o tome šta se vidi ovde iznad zemlje pa do neba, korak po korak uz stepene dima: lebde tu glave i crkvice ko cveće bez struka, a dole samo sneg, sneg,
Više nisu imale šta da rade u zemaljskoj pustoši, a mi smo osećali da silazimo negde ispod nivoa zemlje, u vrškove trave podzemnih vatara poluohlađenih vazduhom koji mi živi još moramo da dišemo.
u meni dosta dostojenja šteta za tvoju milost da se izliva preko ovog potiljka preko tih ramena nedostojan sam hrane zemlje i svog lica ne treba da se sluša moj napev ni zaricanja kojima se paštim uskrati mi svoju milost sakri me od sažaljenja
Bolja je od nas molitva sama zato se vidi podizanje zemlje i vazduha i vode i svih metala. Vidim vaznesenje: ono počinje svakog jutra i ne boji se pada.
na istom nišanu to je taj vrat koji ljubim i odlazim s njom u šumu kažite mi kako se zove dok sviće ni pijan ni trezan zemlje ove žamor nešto leti na mene brže od ptice divan mi se bliži kuršums druge strane mramorna ploča njih neću da izgubim.
sunce ni samo da toliko sija sebe preseče preko pasa sunce na najnižoj tački usred velikog carstva povuklo je iz zemlje lepotu za vlasi poteglo kamen diglo stub do stuba onda se uspravlja trepće i zračnom svojom rukom rukovodno
javno gnuša treba da sebe suzbije na najnižu tačku do pukotine u kojoj sve nestane pa da se uzdigne do površine zemlje do stola gozbenog do vrha talasa Reč koja kaže Hvala!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Radilo se celoga dana. A sunce pripeklo, pa jara treperi dva metra od zemlje... Zauzeti poslom, ljudi nisu ni imali vremena da misle na rat.
Podne je davno prevalilo. Selo je bilo gotovo pusto. Ispred jednoga hrasta opazismo samo nekog starca povijenog do zemlje. Njega su godine pridavile i već nemoćan, a valjda i sit života, gledao je tupo preda se...
Sigurno ih niko ne gađa. A pred nama levo i desno odjekuje topovska paljba. Podne je. Iz vlažne zemlje bije neka teška usparina. Ljudi posedali pokraj puta, očekujući zapovest. A tamo napred se nešto odigrava.
Svitalo je kad smo zastali usred jedne njive, zasejane kukuruzom. Laka para dizala se sa zemlje, noseći miris izgnjavljene trave.
Drveta se poviše od silnoga treska i u ušima pisnu. Nesvesno smo pritiskivali ušne školjke. Ogromni komadi zemlje su odletali u vazduh, naposletku osta crn stub dima kao nadgrobni spomenik.
Ali ne odstupaju. Pobauljke ili u skokovima pritrčavaju nekome kamenu, grumenu zemlje ili drvetu, odakle pucaju. A mitraljez kao da je pobesneo...
Bilo ih je sa polomljenim nogama i otkinutim glavama. Osećao se zadah sveže krvi i teška usparina dizala se iz vlažne zemlje.
ŠTO NI U KRVAVOM RATU NIJE TAKO OBIČNA STVAR Do zore smo kopali. Okolo topova bile su čitave humke sveže zemlje. Ljudi već posustali od umora i gladi.
Razbacana vojnička sprema: torbe, puške, fišeklije... A pozadi ovoga krvavoga razbojišta je zmijasta linija sveže zemlje, odakle vire neprijateljski bajoneti.
I taman opališe poslednji metak, tada Trailo raspali busenom zemlje Jankulja, pomoćnika nišandžije, koji se samo zanese i osta zbunjen na topu.
Zasu nas sitno komađe zemlje sa nastrešnice. — Poče razornom... kopaj zemlju i bacaj gore! — reče Trailo. Iako umorni, gladni i žedni, vojnici
Uto se prolomi strahovita eksplozija u ravnici pred nama. Ogromni komadi zemlje leteli su u visinu i naposletku ostade crn i gust stub dima. Za ovom je sledovala druga... treća... četvrta.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ja imam po zakonu pravo na dobro ozidane dve sobe, kujnu, podrum i dan oranja zemlje ... Vi mi to nabavite, pa ja vam ne tražim ni pare.
ih poklopi oblak, uši im zagluhnuše od blejanja ovaca, a pored njihovih nogu snovahu ošišane, pognutih glava do zemlje, site i dobre ovce.
Cela se okolina beli, beli se sav vidokrug, uvijen u neku vlažnu izmaglicu; drva se previla do zemlje od jugovnoga snega što ih je pritiskao.
nije to... nešto lepše... Ili nije lepše... nije ništa lepo... Ne znam!... Sad joj stadoše noge odskakati od zemlje, usne se trzahu jače i jače... obuzela je drhtavica. Seti se sad da ima nešto strašno, užasno... tu je oko nje, gde li..
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Trepetljika ne rodila! Uzaman mi trepećala, Od danaske pa do veka!“ 11. Porasla jela do neba, Savila grane do zemlje, Na granju lišće zeleno, Na lišću cveće crveno, Na cveće čele popale.
I oko i čelo Sve ti, sestro, veselo! 92. Doleće cv’jetak iz tuđe zemlje, Pade đevojci u rujno vino. Sele, sestrice, zv’jezdo danice!
Otpuhni cv’jetak, napij se vinca, Taj ti je cv’jetak od vjerenika, Od vjerenika iz tuđe zemlje. I oko i čelo Sve nam, braćo veselo! TUŽBALICE 93.
Kraljevi se sjediniše, Tursko carstvo pregaziše, Kraljevine proširiše, Svuda zemlje pregaziše Tužno roblje izbaviše I gradove privatiše, Ma ih tužne okitiše, Sa glavama juančkijem!
221. U Bogdana lepu seju kažu; Što je lepa, kosa joj je lepša. Oko nje se zemlje zavadiše, Slavna Bosna i Ercegovina, Preko mora Išerlija Jova.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
krv se sliva s točka na točak, brekću mašinerije koje rade na krv, škripe i okreću se svi zupčanici i točkovi neba i zemlje, kotrljaju se planete, krune i glave! A kod Čehova nalazimo ljude umorne od svega toga.
Pokazaću svetu crn gvozdeni panj: drvenim mačem presečen nakovanj! Kroz mračne zemlje, što sa lanca laju, s drvenim ću mačem poći na aždaju!
Kroz pet minuta, možda ćemo stići u šesnaesti vek! JELISAVETA: Kroz puste zemlje, ispunjene plačem, krećemo u vatre sa drvenim mačem! SIMKA: Nek vas Bog čuva!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Jesenjim zracima Sunca, sa Bačke, u prah nebesnih, lebde sad bat moj i ševe, sa klasja. Od zemlje odlazim. I već slutim, u sebi, sva mučenja prošlosti, pre miline. Skoro će razneti dim i ovo što ovde zbivah.
Iznad njih, u zelenilu, vidi se selo. Život je tu strašan. Da bi se dobilo malo zemlje, treba mesecima vaditi kamen iz zemlje, koja je crvena i puna kamenja, među kojim je, nekada, rodila loza.
Iznad njih, u zelenilu, vidi se selo. Život je tu strašan. Da bi se dobilo malo zemlje, treba mesecima vaditi kamen iz zemlje, koja je crvena i puna kamenja, među kojim je, nekada, rodila loza. Svet ovde ništa ne zna, sem tužakanja.
Krajem oktobra cvrcnuti Karlo, uplašen od krvi, raspustio je austrijske zemlje, kao što se lakeji otpuštaju. To u vojsci izaziva paniku. Samo je vojska držala Austriju.
Tvrdio sam da će te industrijski jače zemlje, nas, zemljoradničke zemlje, kraj sveg socijalizma, i dalje da iskorišćuju, ali sam imao svega jedan glas za tu teoriju.
Tvrdio sam da će te industrijski jače zemlje, nas, zemljoradničke zemlje, kraj sveg socijalizma, i dalje da iskorišćuju, ali sam imao svega jedan glas za tu teoriju.
Ako ga još nismo izrazili, imamo ga, neposredno, u sebi. Iz mase, iz zemlje, iz vremena našeg, prelazi na nas. Ne da se ugušiti!
Ta sjajna zvezda vrtloga dovoljna je da ceo grad zavoli vrtlog zvezda. Šare na stubu, koji kao kameni mač strši iz zemlje, sa gotskom oštrinom, niko ne može da pročita. Kamene žene, koje predstavljaju složne francuske gradove, uzalud čitaju.
Od koje, nemoćan, sklapam oči. Ne, ništa me ne boli. Ništa se ne događa. Gledam ove modre zemlje iza kuća, i sećam se poljske oranice, kroz koju sam se vraćao zorom, iz jednog šleskog gradića.
Zamara me polako, tako da mi se ruke opuštaju sa stene, glava klone, i visoko, na vrhu zemlje, opkoljen surim nebom, osetim mutan osmeh. Šesti je dan kako sam ovde, i mali hotel, na vrhu jednog rta, još je veseo.
Da kroz njega teku potoci, i zraci meseca, što kao plave žile puze, kroz rumen led, na vrhovima zemlje. I, kao mahnit, na vrhu ove crkve, čije je zeleno kamenje nekad bilo bilje, negde, ko zna gde, pa se stabljike, čašice,
u more i prošapućem strasno imena rodnih polja, azijskih ostrva, i dalekih reka, da pomislim na boju leda i snega, oko zemlje, i mesečine na nebesima. Okean je tu bio rumen i zelen, pun stena, na koje su padali vali i pene, kao beli venci.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
izdrža sve nepogode, dok je, posle duga lutanja, more ne izbaci na kamenitu, pustu obalu jedne daleke, nepozna— te zemlje. Tu, u jednoj mračnoj pećini gde se Magdalena sklonila sa svojim ružama, ostade ona do smrti.
I on posla velikog anđela svoga Gavrila da Mu donese jednu grudvu zemlje. Zemlja se plačući molila anđelu da je ne dira. Anđeo se sažali i vrati se.
Bog onda pošalje Mihaila arhanđela, ali se i on, ganut molbom zemljinom, vrati na nebo bez zemlje. Pa i treći anđeo, kog je Bog poslao na zemlju, vrati se na nebo i dođe pred Gospoda praznih ruku.
— Ne plači, zemljo, i ne žalosti se! Ja ću ti ovaj prah vratiti!... I Anđeo smrti zahvati od zemlje pregršt praha i odnese Bogu. Od te šake zemljinoga praha stvori Bog čoveka i dunu u njega dušu živu.
sijnu ko da plamti zlato, Pustinja svanu od svetlosti neke — I, gle, pod nebom leti dečje jato Iz otadžbine, iz zemlje daleke: Kao anđeli sve dečica sama, Na njima krila i sjaj oko glava — Lete i mašu na njih ručicama: Kom oko vrata
“ — vazduh koleba Do kraja mora, zemlje i neba... Al začas samo... i mrak se gusti Na zemlju spusti. I pred strahotom Božjeg viđenja Što rumen lica s bledilom
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
nije bilo; u svakoj kući pun tavan logika, al' pameti nije bilo; na svakom koraku govorilo se o štednji i blagostanju zemlje, a rasipalo se na sve strane, a svaki zelenaš i nitkov mogao je sebi kupiti za nekoliko groša titulu: „veliki narodni
naša zemlja, o velikom rodoljublju i o krvavim ratovima za slobodu, o vrlinama i poštenju, o velikom požrtvovanju za spas zemlje, gde se sve, pa i život, prilaže na oltar otadžbine.
Srce mi jako zakuca od uzbuđenja; skinem kapu, i vetar baš od gora te zemlje pirnu i rashladi mi znojavo čelo. Podigoh oči nebu, klekoh na kolena, i kroz suze uzviknem: „Bože veliki!
naroda kome je veliki Bog podario veliku, retku sreću da se u njegovom jeziku, potpuno pravilno gramatički, na ponos zemlje i naroda, k pred i uvek pretvara u c.
— Vi ste stranac? — Stranac. On me pogleda s rešpektom, ponizno se pokloni do zemlje, i taman da otpočne govoriti, a ja ga prekidoh rečima: — Molim vas, gospodine, recite mi kako se zove ova vaša zemlja?
Anuti iz susedne zemlje... No to nije ništa... To su sitnice. — Šteta je za taj izvoz svinja. Čujem da ih mnogo imate u zemlji, — primetim
što sam uspeo da u ustav, sem svih sloboda koje su date narodu i potpuno ujemčene, unesem još i ovo: „Svaki građanin zemlje Stradije mora biti raspoložen i veseo i s radošću pozdravljati mnogobrojnim deputacijama i depešama svaki važan događaj
— Lepo, — primetim — ali ako to bude kakva nepovoljna stvar po narod i njegove interese, kao i po interes zemlje? Eto, kao na primer, juče sam doznao od gospodina ministra predsednika da je zatvoren na severu izvoz svinja; a time će
Ja držim, gospodine, da u tome leži savršenstvo i kultura jedne zemlje! — dodade ministar na završetku. — Imate pravo, gospodine ministre; i stranci vam moraju zavideti na tako mudrom
i diplomata koji ima velikih i ogromnih zasluga za otadžbinu, a i presudni uticaj na spoljnu i unutrašnju politiku naše zemlje, imao je jaku kijavicu, koja je izlečena milošću božjom i iskrenim zauzimanjem stručnih lekara, te sad to neće smetati
te sad to neće smetati velikom i mudrom državniku da svu svoju brigu i staranje posveti na dobro i sreću ove namučene zemlje i da je povede još boljoj budućnosti.
veliku bedu od našeg naroda i dade ozdravljenja tebi, vrli naš državniče, da nam dugo poživiš na sreću naroda i ponos zemlje! — završi govornik, a hiljadama grla uzviknu: — Živeo!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Isprazniše se bardaci i pljoske. Jovina mlada ode da natoči, a devojke počeše da pevaju: Uzabra' stručak do zemlje, Dado' ga dragoj do mene, Zakle' je nebom i zemljom: »Voliš li još kog', sem mene?
I tada, kad se beše za časak odvojio od grešne zemlje i uzneo se mislima u nebesne visine, i tada mu iz očiju vejaše nekakva plašnja, i on uzbuđeno nosaše ruku sa čela na
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
darežljivom darodavcu Đorđu Ružiću, mehandžiji, na učinjenom poklonu, sa željom da se hiljade takvi građani i sinovi ove zemlje.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” A Hohohond se mršti, ko da iz zemlje čupa debele sonde, I nikad ne kaže Ni „dovde” Ni „donde”. Kod drugih nije tako.
Na Romaniju, na Kozaru, na Rtanj i na Komove; Ko Zevs s Olimpa, il Prometej s kavkaske stene Šalje, u sve kutke zemlje, pravopisne biltene, Opominjući narod (koji kupuje sir i povrće A na njegove se ukore nimalo ne osvrće) Taj narod
Putuješ na Majorku, na Bled, Planicu. I do zemlje poklanjaš se Najjačem: Nek ti bude! Ali kad na klanicu Povedeš kravu, dođe mi da zaplačem!
taj sjaj: sve mesečine u nj se sliše, sjaj, al i miris, jošte više, koji nas, uvek iznova, seća da negde — van zemlje — postoji sreća, i da smo, pre no što smo na zemlju pali, sve već videli i sve znali.
Danju svom snagom, a noću sporije i tiše, Motor, ugrađen u drvetu, iz zemlje vlagu siše. Po dvanaest pumpi dvanaest meseci dovlače Vodu iz smolnice, iz gline i ilovače; A vetar, čija
Kružio bih oko Zemlje, poput komete Koju ništa ne može da omete, Sve dok gorak, sam i namćorav Sa svetom ne utvrdim čist zaborav.
Smelije! Dosta je bilo praznih izjava! Pokažite se, dične delije, Prokletnici s Prokletija i od Plava, Podanici zemlje Dembelije, Od Triglava do Đevđelije, I od Đevđelije do Triglava!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
omanjih, bilo je desetinu od Struge do nizvodnog sela Taš-Moruništa; oni su upotrebljavani i za lovišta i za navodnjavanje zemlje.
maja 1876. godine, brod »Challenger« prešao 130 hiljada kilometara (što čini više od trostrukog puta oko zemlje po njenom najvećem krugu), da je izvršeno merenje temperature morskih slojeva na 255 mesta, oko 500 dubinskih sondiranja
svima dubinama do kojih je ispitivanje dotle moglo dopreti, da morsko dno ima profile i reljefe slične onima na površini zemlje, i da basen Atlantskog okeana ima na svome dnu dve duboke brazde koje se pružaju u pravcu sever-jug.
I u varošima i na svima Bermudskim ostrvima zvanično je zabranjena upotreba automobila i motocikla, zbog male površine zemlje, kao i zbog retkosti i uskosti puteva.
000 stanovnika. To je za tamošnje prilike prenaseljenost, jer zemlja nije za gustu naseljenost, a najbolje zemlje su svojina bogatih posednika koji žive u Lisabonu.
se u raznim oblastima Atlantskog Okeana, u svome prolasku, lovi u masama i koji je od znatne ekonomske važnosti za zemlje kojima pripadaju njegova lovišta.
Rakić, Milan - PESME
DRAGIM POKOJNICIMA Verujem da negde van našega kruga, Van granica zemlje kržljave i sive, Pod večitim sjajem nepreglednih duga, Vaše drage duše kao nekad žive.
Ali sad! Još jednom! Duša mi je rada dobre moje zemlje i njezinih draži, Gde prvi put slušah (i verovah tada) Priču o životu, o Šarenoj Laži. Možda nikad više! Zbogom.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Beg Ivan beg, junačko koleno, boraše se kao laf s Turcima na sve strane u gore krvave. Polu zemlje Turci mu uzeše, no pošto je svu obliše krvlju i pošto mu brata izgubiše, zmaja ljuta vojvodu Uroša, na širokom polju
Ja znam divno što smo okupljeni: da mirimo krvi međusobne. Nego hajte, od zemlje glavari, među sobom da način vidimo i smirimo dvije porodice, Velestovce i Turke ćeklićke, pa Bajice i bratstvo Aliće,
pismo od riječi do riječi) „Selim vezir, rob roba svečeva, sluga brata sunca svijetskoga, a poslanik od sve zemlje cara. Na znanje vi, glavari s vladikom!
Tijesna su vrata uljaniku, za međeda skovana sjekira. Jošt imate zemlje i ovacah, pa harajte i kože gulite! U vas stenje na svakoju stranu zlo, pod gorim, kao dobro, pod zlom.
Ja ne pržim zemlje i narode, ama mnogi grdni mučitelji na nos su se preda mnom pobili; mnoga, bule vaše, kukajući, za mnom crna kluvka
i hrabre Hrvate; pa brodove njima napunili i tiska' ih u svijet bijeli, te dovukuj blago iz svijeta i pritiskaj zemlje i gradove. SERDAR IVAN A sudovi bjehu li im pravi? VOJVODA DRAŠKO Bjehu, brate, da te Bog sačuva!
Vidite li onoga kadije? Drŷga nema u četiri zemlje. U njega su medene riječi, uvija se kâ vrag oko krsta, ama punan gube i lukavstva; krvnika ga rišćanskoga nema
Smiješna su svojstva naše zemlje, punana je ludijeh premjenah. Priroda se svakolika pitâ sunčanijem čistijem mlijekom; u plamen se i ono
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
drvećem: šamdudima, trešnjama i višnjama, i raznovrsnim kalemljenim skupocenim ružama, a osobito niskim jabukama do zemlje sa nežnim plodovima, koje su samo po nekoliko zrna godišnje rađale.
čaršiji, i u njoj se uveliko držala so i konoplja, ona je više služila za obračunavanje sa čivčijama i davanje pod zakup zemlje, nego za trgovinu. Pa i u toj magazi nikad niko od njih nije bio, već uvek njihov glavni momak.
Čak bi se osećao I miris one zemlje grobljanske, sa samoga groba. Magda držeći široku siniju i nagnuta nad njom a nogama jednako gurajući ispred sebe na što
Ali to ništa nije pomoglo. Najmlađi iz brastva Markova, još neogarena, detinja lica, kao da je ispod zemlje išao tako neopažen prošao sva arnautska sela, našao selo i kuću u koju su bili odveli Jusufčića.
I klečeći još više se saže. Poniknu grnetom dodirujući njime pod, tako da kao ispod zemlje poče da se razleva svirka, čuveno „teško oro“. — Todora, Todora! — povikaše svi.
Tada ona, pored gole zemlje, sniskih tavanica i one kujne sa onolikom širokom badžom nad ognjištem, zbog koje čovek nikad noću nije smeo tu da uđe,
Beše nastalo ono praznično zatišje, svetlo, toplo sa jakim suncem a kratkim senkama, sa već iznad zemlje i kaldrme užarenim i razigranim vazduhom.
Pandurović, Sima - PESME
moje srce za zvezdu je svaku Vezano zlatnim koncem i kroz tamu Oblaka ovih, kad mis’o na raku Ne pada ni uz vonju zemlje samu. Noć. Ko čuje Kako noćnih seni Setna pesma tuži im na liri?
Ja ipak vidim iz mrtvačkih kola Nevine ljude, i kraj zlobe njine; Osećam snagu celog svetskog bola, Znam da su deca zemlje i prašine. Umiru zraci, prirodna lepota.
Jer kad prođoh groblje koracima skromnim, Primetih iz svakog njegovoga kutka Pobedu zemlje nad moštima lomnim Svojih divnih nada, svojih želja bliskih, I nestanak zvezda sa vidika niskih.
Nosio je teške, zanosne i meke Mirise cveća, i živost, i nadu, Dah proleća bliskog iz zemlje daleke, Rasuo ih, krišom, raskošno po gradu.
Pobijena deco naše zemlje zdrave! Vi ste spasli naše drage, naše mile, Popadali gordo radi naše slave Na domaku besne, neumitne sile.
Dugo je već zavist kobne mreže plela U trulome carstvu, pod okriljem tame, Da najboljeg sina svoje zemlje skloni. I mržnja ju je uspehu dovela U predvečerje najstrašnije drame, Kada su gospoda za večeru sela, Dok vetar
OSRAMOĆENI SAN Sinički i grubo zatvorismo srca Za lepotu zemlje, i zvezda n cveća, Za intimnu radost, za tuđ bol što grca, Za ljubav i nemir budućih proleća.
Sve je sad drugo. I ljubav spram grude Rođene zemlje bledi sad u meni, S mišlju: nek bude sve, pa kako bude! I samo gnev prazan pokatkad se peni.
Čudnovato, je li? — The, budiboksnama! Šta li je ovo? — Slika, bolje: karta. Tu su razna parčad zemlje ucrtana, A svako su zvali otadžbinom. Na nju Mislili su često, i noću i danju, K’o mi na sebe. To je prošlost râna!
To je prošlost râna! Ginuli su za nju. A ruka je vešta Slikala tu parčad zemlje. — Sve kojèšta! — Ovo je kip takozvanog kaluđera. To je čovek kome cilj bejaše „vera“.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
tragove stopica Božinih po zemlji, no zasuše sve, brda i dolove, da ne osta nigdje, ni u prisoju ni u zavjetrini, gole zemlje, koliko bi dlanom pokrio. Uzdarje, dakle, obilatije no drugijeh godinâ. A, čujte, rašta!
Branite svoje ognjište; svetite i mrtve i žive što ih je varvarstvo ugnječilo. Ovaj red zemlje što ga šaka vas čeplje, srce je srpskijeh banovina, kao što ih je varvarstvo ugnječilo.
Ovaj red zemlje što ga šaka vas čeplje, srce je srpskijeh banovina, kao što ih je varvarstvo ugnječilo. Ovaj ped zemlje što ga šaka vas čeplje, srce je srpskijeh banovina, kao što ste i vi cvijet naroda toga, pa dok je srce zdravo da ako
granate neke bukve, u rastoci njenijeh debelijeh žila, koje voda, otječući niz brdeljak, bješe oplakala te ostaše vrh zemlje, sjedijahu na strukama oba djetića; dugačke puške prislonili uz drvo ukraj sebe.
zapita stariji. Tu se podavijaj i inadi, dok najzad uglave da ostane starijemu pjesma a mlađemu dio zemlje za nju!“ „To je jedna! Čujte sad drugu o Cucama!“* „Nekate ljuđi!“ graknu serdar.
A to vješto i predumljeno, kao što treba i što liči Gospodaru zemlje. Ljudi su mu odgovarali, pitali ga, povijedali i sami nešto, a to sve tanko i umjereno, kao što već umiju Crnogorci.
dodade: „Zar nije sreća u onakome divnome ženskome stvoru, u ovome ukrasu ove uzvišene krasote, ove slobodne i junačke zemlje?... Tješi mi Viru, reci joj da će sestricu zamijeniti gorska vila.
ne mogu za svoje blago imati, među njima bješe, bogme, i nesretnijeh, jer je zlo i dobro pomiješano na svakome krajčiću zemlje kojem ljudi čeplju. Bilo ih je tu, kojima još ne zarastoše rane na srcu, kojima je kakva mu drago nesreća ojadila!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Da bog da i sreća od boga!), zahvale (Hvala ti kao čovjeku! Hvala ti od neba do zemlje!) i pohvale (Alal mu majčino mleko! Živ bio majci, koja te je rodila!
Majčino te mlijeko gubalo! Manji umro nego što si se rodio! Našlo te više čudo od smrti! Ne bilo ti dosta ni zemlje, kad se ukopao! Ne znalo ti se groba ni mramora! Od tebe crni trag ostâ! Otud te na nosila donijeli!
— Životinje su šarene spolja, ljudi iznutra. — Mučno čovek uvek jednak može biti. — Koliko je od zemlje do neba, toliko je od nečoveka do čoveka. — More se prozrijet’ more, a čovečje srce ne more.
Znadu psi za mir! — Kazala lisica, počevši bjegati kad je sa zemlje govorila kokošima, koje su bile na drvetu, da ne bježe od nje nego da siđu dolje, jer je mir između sviju životinja, pa
a on odgovorio da ne čupa luk da krade, nego se uhvatio za nj da ga vjetar ne obori na zemlju, pa se luk sam iščupao iz zemlje. A kad ga gospodar od luka zapita: „A što ti je to u torbi?
E, lijo, sad si dolijala! — U nekakvoj zemlji oglasi se lažljiv vrač. Car od one zemlje dozove ga preda se i iznesavši u zavezanoj vreći lisicu, reče mu: „Ako pogodiš šta je u toj vreći, pravi si vrač, i
3 Pitali Bošnjaka kad se vratio iz Hercegovine: — Ima li onamo zemlje? — Jedan dan sam po sahata tražio đe ću pobiti kolac da konja privežem.
Ono što je bilo pred njim zemlje i prostora, on s Rudnika blagoslovi te nema papradi, a ne seti se da se okrene natrag, da i onu stranu blagoslovi.
HERCEGOVINA Kad je Bog stvarao svijet, sveti Petar je za njim nosio u jednu torbicu zemlje, a u drugu pijeska, i, đe je Bog htio da bude polje, naredio je svetom Petru da baci izmeđ dva prsta malo zemlje, a đe
torbicu zemlje, a u drugu pijeska, i, đe je Bog htio da bude polje, naredio je svetom Petru da baci izmeđ dva prsta malo zemlje, a đe brdo i planina, da baci jedan mali piljak, pa bi posle Bog njih stvorio onolika, kolika su danas; a kad je došao
Vrata su joj od zemlje, obrasla travom, sama se otvaraju i zatvaraju. U pećini stoji kraljica s golubovima. Kraljicu golubovi pitaju.
OD PODLjUTI N. (ime bolesnika) ima grdnu ranu, cvili i pišti glasom do neba, suzom do zemlje. Susrela ga majka božja Bogorodica. — Što ti (ime bolesnika) cviliš, pištiš glasom do neba, suzom do zemlje?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Ostavi je tu, đe je; a evo ja ću tebe učiniti čestita, što si me od nje izbavio (pa iščupa iz zemlje jednu travku, i pruži je čoveku): na ti ovu travu, te je ostavi; a ja idem, pa ću ući u kćer toga i toga cara; iz
Sad se ja zabrinem, kako ću sići na zemlju! Dok mi padne na um, da mi je dugačka kosa: kad stojim, do zemlje, kad sjednem, do ušiju, pa uzmem nož, pa sve dlaku po dlaku odrezuj, pa navezuj.
Pošto tu prežive tako nekolike godine, ugleda sin cara od one zemlje njegovu kćer, koja je bila vrlo lijepa i već dorasla do udaje, pa kaže svom ocu i majci, da se drugom nikakom đevojkom
78. Niti misli, ni govori, samo ti se kaže. 79. Nit' šušnu, nit' bušnu, a u kuću dođe. 80. Od zemlje se diže, a ne može se dignuti. 81. Otac u kolijevci, a sin u svatovima. 82.
drukčije nije mogao odvratiti, a on ga izvede pred pećinu pod jednu bukvu, pa mu reče: „Ako tu bukvu možeš iščupati iz zemlje, onda ću te pustiti da ideš | u svijet, ako li ne možeš, još valja da sjediš kod mene.
dijete opet navali da ide u svijet, međed ga izvede pred pećinu i kaže mu da ogleda može li sad iščupati bukvu iz zemlje. Dijete bukvu spopadne i iščupa.
Kad ali eto ti majstora: stvorio se Tur- | čin pa zavio čalmu oko glave a spustio haljine do zemlje. Kako dođe a on reče: „Ja ću toga konja kupiti. Govori starče po što je.
Kad se čuje u gradu da je došla galija iz nepoznate zemlje, navale mnogi da je gledaju, i jedan od onih ljudi koji je bio vrlo bogat, pozove gospodara od galije na večeru.
” A on mu u strahu odgovori: „Putnik iz daleke zemlje, i vaš drug.” Na to mu starac odgovori: „Ako si naš, treba da se pobratimiš sa mnom, ako želiš srećan da budeš.
nemoj je vjenčati ako joj ovi prsten ne uzide dobro na prvi prst desne ruke, i zaklinjem te po triput od neba do zemlje, da onu đevojku sebe vjenčaš mjesto mene kojoj pristane najljevše na ruku, a ako me ne poslušaš, sve što radio i o čemu
Ostavi je tu đe je; a evo ja ću tebe učiniti čestita, što si me od nje izbavio” pa iščupa iz zemlje jednu travku, i pruži je čoeku: „na ti ovu travu, te je ostavi; a ja idem, pa ću ući u kćer toga i toga cara; iz svega
Sad se ja zabrinem kako ću sići na zemlju! Dok mi padne na um da mi je dugačka kosa: kad stojim do zemlje, kad sjednem do ušiju; pa uzmem nož, pa sve dlaku po dlaku odrezuj pa navezuj.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Po završetku ovoga dodavati molitvu „Koji na svako vreme“ i ostalo. Po molitvi bivaju kolenopoklonjenja nisko do zemlje za one koji to mogu, a za iznemoćale nešto malo čvršćeg stajanja. Njihova tri kolenopoklonjenja treba da budu lakša.
“, a priklanjajući glavu i kolena do zemlje govoriti: „Sagreših ti, Gospode, oprosti mi!“ — tri puta. Ostalih dvanaest puta to učiniti brže, tako da se odjednom
„Jedinočedni i jedinosušni Ocu svojemu“, zatim „Gospode, pomiluj“ trideset puta, i poklonivši mu se tri puta do zemlje pred svetom trpezom, i uzevši otud ovaj tipik i žezao, i pošto svi kažu „Dostojan“, i dostojan da stane na dostojnom
A potom da se poklopi igumanu do zemlje. Onda neka priklanja igumanu glavu svoju otkrivenu, a iguman časnim krstom znamenujući ga, neka ovako pobožno govori:
Jer dobra je molitva, i veoma dobra: sa Bogom da besedimo ona nas osposobljava, sa zemlje na nebo nas uznoseći. Ali bolja i još viša je ljubav, jer ona je deo vrline i od svega u telu savršenog najsavršenije
koju drugu stvar da ko hoće da odvoji od manastira, iskušenjem demonskim pokrenut da učini što takvo — bilo vladar ove zemlje, ili drugi ko pod njegovom vlašću, ili i sam iguman, ili u njemu bratija — sputavamo ga silom Oca i Sina i Svetoga Duha
ovako da biva: da se okupe ekonom i eklisijarh sa najstarijom bratijom, i da idu samodržavnom gospodinu sve Srpske zemlje i molbu njemu uzašlju kako bi došao u manastir ovaj.
I prilazi državni gospodin sve Srpske zemlje i uzima ga za ruku od svetih dveri i privodi ka Presvetoj, i uzevši žezao kao iz ruke same Presvete, daje ga igumanu.
I zatim se slavi vladar, a onda arhimandrit postavljeni. Upravo ovoga radi zapovedamo samom vladaru sve Srpske zemlje, da dolazeći postavlja arhimandrita ovoga; njega postavljajući umesto sebe gospodina i ktitora, da bude osvetitelj i čuvar
A još na spomen tu pozivati vladara ove zemlje i igumane druge. I ovo treba da znate, jer mnogo puta događa se ovaj praznik u velike postove.
Došavši, pak, u lov gospodin naš i samodržac, vladar sve Srpske zemlje, Stefan Nemanja, lovljaše ovde, i dopade se njemu da u pustom ovom ovde mestu podigne manastir ovaj, na pokoj i na
je utvrdivši Božijom pomoću i svojom mudrošću datom mu od Boga, i podiže propalu svoju dedovinu i pridobi od Pomorske zemlje Zetu sa gradovima, a od Rabna Pilota oba, a od Grčke zemlje Patkovo, Hvosno celo i Podrimlje, Kostrc, Drškovinu,
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Išli smo zajdno u zanatlinsku, šapto sam mu „Otadžbinu” od Đure Jakšića! „I ovaj kamen zemlje Srbije...” JAGODA: Pusti sad taj kamen, oću da prođem! (Izlazi) MILE: Kod njega ulazim bez lektimacije!
Al mu po štofu poznajem da je oficir... IKONIJA: Ja nemam pojma... VILOTIJEVIĆ: Kakvi su, ko da su iz zemlje iskopani. Što je na njima od gvožđa — zarđalo, što je od drveta i sukna — istrunulo! Ne znate ko su i odakle su?
dželepi goveda, Morava se plavi ko plav iskrivljen krst, sve se rasprostrlo, kao na trpezi, a iz oblaka, iznad zemlje, kao kruna, zrake razbacuje veliki mačvanski lebac! MANOJLO: Šta vredi što sija, kad nama ne sija?
Stanković, Borisav - JOVČA
NAZA (zagleda još pažljivije): drugo šta ima? Zaludu ti što si tolike zemlje video, gradišta proputovao, i na Bakarnom Gumnu bio, tri puta tamo zanoćio, — ono što ti je srce tražilo, nikad nisi
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Kad sam se po nekoliko opet u sebe vratio, došlo mi je veliko raskajanije što se od te mile zemlje udaljujem. Spominjem se, otkad sebe pamtim iz detinjstva, da sam neiskazanu radost imao kad bi mi rekli: „Ići ćemo u
Evropu, Serbiju, Bosnu i Hercegovinu, naši[h] stari[h] milo otečestvo, Bolgariju, Greciju i ostale božjem raju podobne zemlje od tiranstva, gluposti i varvarstva izbaviti i osloboditi!
Nose kojekakvo trnje, aki bi od Hristova venca bilo. Što ćeš više? Nose grudve crne zemlje, izdajući i zaklinjući se da su pomešane s krvlju toga i onoga mučenika.
Ništa drugo, dakle, razve bog da se smiluje da se kad one zemlje osvobode i da se nauka uvede; i tako šat se kad sujeverije i zloupotrebljenija istrebe i iskorene.
Po pleneniju Carigrada, kad se svi učeni Greci po Italiji i po Franciji razbegnu i te zemlje začnu prosveštavati, za malim je ostalo bilo da se jelinski jezik i nauka u istom otečestvu i domu svome, to jest u
to takova koja se prirodno i lasno ispolniti može i [h]oće kad se bog smiluje na onu hrabru naciju i na one prekrasne zemlje.
Takovo je bedno sostojanije zemlje bez razumnoga pravljenija, gdi svaki paša hoće da je car. Otpišem Hormovitom o delu što su mi naložili bili i kažem im
Otpišem Hormovitom o delu što su mi naložili bili i kažem im da ja već u takove nemirne zemlje ne želim nikada doći. Pri mojem dobrom i serdečnom Andreju prebudem godinu i mesec i, pravda, da kako on, tako i
To ti je njima nji[h]ov toronj doneo i pre vremena na nebo penjanje, kao da im je malo zemlje bilo da po njojzi [h]ode. A kad se već zdravo na one prve isrdim ljude, onda toprv počne|m se sam na sebe srditi, gdi
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
U taj mah ušeta u baštu fra-Tetka, pa kad je bio pod drvetom, gaknu ona tica vrhu njega, a on dohvati grumen zemlje i baci je nada se, te sleti tica i poče trčati nezgrapnijem dugim nogama, a kako trči, povija joj se tanki vrat i na
Umra je! — pa sta zvoniti, odskačući lakat od zemlje. Pomisliše da je kuvar naprasno poludio, te pođoše k njemu, ali s malijeh vrata privuče im pažnju pomaganje fra-Brnino,
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
STABLO Napokon i ja čeznem neki posed: Tek stablo (makar sred tuđe poljane) S toliko zemlje — da mu senka stane U kojoj ću da sednem sâm i prosed.
O, da je poći bar jednim, pa makar Lebdeli iznad zemlje tek tren koji: Dotaći onaj oblak ljubičasti Sa tankim rubom što ko novi bakar Il staro zlato usred neba stoji...
Ćosić, Dobrica - KORENI
vi bili su prekrili njegovu nekad od psećeg jezika glatkiju površinu, tocilo je bilo veće i od najveće pogače, do zemlje ga izglodala vlaga i preklala trulež.
Onda joj je kaluđer prišao, uzeo je za ruku i priveo kamenom kovčegu, podignutom od zemlje koliko je potrebno da se čovek provuče. Bez ijedne Misli klekla je uz kamen.
šupljim i širokim kao kada, s granama u neredu zabodenim u nisko nebo, granama posvađanim i otuđenim i od stabla i od zemlje i niske, izdužene opštinske sudnice.
Sad igram ja. Aćim povede polako, gospodstveno, sa štapom preko ruke. Stiska usne, žmuri, teško otkida noge od zemlje, u stopalima mu celo Prerovo.
pa kao u konopčarevom dućanu raskanuraše se creva, bela kao da su jagnjeća, posle ih isprljaše krv i prašina žute zemlje, više nikad i nigde nije video takvu zemlju, ni ranije kad je za zlatom rudario, svi su oko njega bili krvavi, dok je
da klepate pa pošteno decu da hranite, pužo čaršijska, gospodska; dok nisam bio vezan, svi ste mi se gologlavi do zemlje klanjali... Aćim unese bes u kancelariju, u kojoj ga, sedeći, čeka sreski kapetan. — Sigurno znaš što sam te zvao.
U kafanskom dvorištu igrala se deca. Najpre su pravila Sneška Belića, kasnije ga jug izgrizao, polizao do zemlje, a sunce je deci razgrnulo sneg i ponudilo pesak za igru.
Uzmi prvo! Pokupi sve, metni u nedra...“ Đorđe hroptavo jauknu, prući se na zemlju i zari lice u grudve zemlje. Senka se odmakla od njega. Bio je na suncu. Ne čuje srpove, ne oseća u vazduhu poslednje dahove svaljenih kukuruza.
Zemlja je mirisala na posečene žilice trave, lako je mirisao i glog. Ruke su same zahvatale pune šake zemlje, koja se trošila i mrvila među prstima; bilo je vreme oranju. On nikad neće imati decu. Nije Simka kriva. On ne može.
Nebom se razleže zvuk manastirskih zvona. Bog. Osluškuje strah u zvucima zvona i Tišini zemlje pod sobom. Sama ruka se pokrenu i načini krst na licu. Tuđa krv luta njegovom avlijom. Čovek je kao mušmula.
Koliko puta ja nisam večerao zbog njenog prekora, rastužen pomisli Aćim. A tada više nije bilo nezauzete zemlje i neraskrčenih šuma za njive. Samo su trgovci mogli da kupuju zemlju. Monah Gavril naučio ga pismenu i računanju.
Oči se zamagliše od silnog muškog mlaza i nemog osmeha zemlje u zagrljaju s mužem. I oseti kako se kroz nevidljive žilice drveća i korenja trava protinju semca iz skrivenih jajnika.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Na velikim svečanostima vladarka Zemlje Srebrnih breza bila je najraskošnije odevena. Pogledi ostalih vladarki sa zavišću su se zaustavljali na njenim haljinama,
S rekama nema iznenađenja, nema briga. Ne rađaju se često budale kao ona što je htela da teče ispod zemlje. Majka svih reka osmehnu se tek rođenoj kćeri i podiže palicu ka zapadu, kad mala tvrdoglavica reče: — Neću na zapad!
A onda poteče vreme kao kiša niz oluk, ali vrabac se sporo i teško oporavljao. Već. je proleće izvlačilo travke iz zemlje kad je prvi put zalepršao krilima.
Od vrapčevoga kljuna? Njenog dlana? Čega li. Začuđena, ona je stavi u lonac zemlje i zali. Jesu li dani, ili je kao pena u brzoj reci, letelo vreme?
i meseci su prolazili, ponovo proleće kao zlatna veverica skakutalo po dvorištu, a izdanak nikako da se digne od zemlje. Opet su se čuli dečji glasovi i udarane lopte u beton, ali dečaka nije bilo.
DECA Na samom okrajku grada, tamo gde ulice prelaze u njive, pa u svetlu dubinu neba, u kućerku prignutom do zemlje živela je starica zvana Tataga. Kada je i kako sazidala kućerak? Odakle je? Ima li ikoga svoga? Je li zaista gluvonema?
— Pogledaj kako blista! — kliknu Smejačko, a Plačko od straha zatvori oči. Padnu li: ni kožica im, ni koščica do zemlje neće stići. Od strepnje Plačko potamne ali nastavi da se penje u visinu zajedno sa Smejačkom. — Gle nove zvezde!
« —pomisli stena izrasla na samom vrhu planine. »Nešto se buni.« Sa svoje površine ona odbaci tanku kožicu zemlje i retke čuperke trave, ali to nije bilo dovoljno. Nemir je u njoj rastao.
»Da ga nije neko čudo pod zemlju odvuklo?« pomisli i zareče se da će ga i ispod zemlje naći, ako treba. Zatim se vrati u kuću, ali nikako da se smiri. Zajedno s mrakom sve brže rasli su u njoj nemir i tuga.
Da zveri izlaze iz šuma i kamenjara i slušaju ih kao zatravljene? Da su hteli, mali svirači mogli su iz utrobe zemlje izmamiti skriveno blago i postati najbogatiji na svetu. Ali njih nije privlačilo bogatstvo.
Da su ptice, odleteli bi, da su krtice, zavukli bi se pod zemlju. Šta sada? Najmlađi svirač onaj što se tek od zemlje odigao, zaplaka, a bor opusti grane do zemlje, i prošaputa: — Penjite se!
Šta sada? Najmlađi svirač onaj što se tek od zemlje odigao, zaplaka, a bor opusti grane do zemlje, i prošaputa: — Penjite se!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Zbilja, daleko se doteralo: Miloš se, u svom Konaku u Topčideru, već pripremao za odlazak iz zemlje, Jovan je u kući Baškalfića, u Beogradu, bio okovan, a on je išao na poklonjenje tom pokvarenjaku koji je sve zakuvao.
sobom stari sunčani bezdan, i svetlosti kako odasvud nadiru i trepere, u igri, kao prva zračna prepreka između neba i zemlje: tada se GospodarJovanu činilo da više nema sebe, da nestaje i već je deo tog prostora koji je svuda; u njemu se
i Barom Venecijom, pod nebesima nije bilo ni daška, išli su ka predgrađu, ka Terazijama, drumom od utabane, vruće zemlje, sad je to Kolarčeva ulica, došli su do terzijine male radnje i stali tu gde je sad, u Kolarčevoj, Beogradska banka i
krila; glas mu se daleko čuo a pokret mu je bio nagao kao da će se Vasa uvek ustremljen ka daljinama, u taj čas dići sa zemlje. Bio je još dečarac u dugačkoj košuljici, kada je i sam zamišljao kako je od zmajevskoga roda.
(Konda je poginuo 1807, Hajduk Veljko 1813.) Praznine su se umnogostručile a pustoline, sve češće, zjapile i iz zemlje i sa neba. On se tukao.
Kao da ga je odasvud čekao dobitak: i sa zemlje, i iz trgovine, i iz vojevanja, i od žena, i od reči. Čak i od ljudi, činilo se.
isti mah, oseća taj crni sjaj kako mu, sa znojem, klizi niz potiljak, a Petar spava, san mu je miran, a iskopane grudve zemlje mirišu na preiskonsku, samrtnu memlu, a nešto što tek dolazi, što će doći, gomila se, tmasto i nelagodno, u dalekim
i smešno zuji, kao opomena, a jedna se glista, debela i presečena napola, migolji i gmiže, sumanuta, natrag u gustinu zemlje, a u Stojanu, isto iz nekih tamnih gustina, prvo se migolji a onda zakotrlja grumen neke čudne, možda šaljive, svakako
Bilo ih je sve manje, a Turci su nadirali odasvud, i vode su nadirale odasvud, iz zemlje i sa neba, rastapale odlučnost a natapale barut, nebesa su se isticala, sva blatnjava, jaukali su samo ranjenici, svaki
Iz kućice niko kije izišao a praznina je počela da izbija od kamena, od zemlje, od oblaka. Dobrača je, kroz tu pustoš, pošao uzbrdo, ka Stambol-kapiji. To mu je bila druga omaška.
ni pevao: puštao je da mu i lice, i ruke, i gusle natapa, u strašnom muku, taj dažd što je nadolazio i od neba i od zemlje.
U početku raspoložen da naklonost velike slovenske zemlje prema njegovoj maloj zemlji prima oduševljeno, Dositej je, sa vremenom postao nešto umereniji u oduševljenju a u kući
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
krilu neme ponoći, K'o grdan talas jedan jedini Da se po morskoj valja pučini; Lagano huji k'o da umire, Il' da iz crne zemlje izvire. Možda to dusi zemlji govore? Il' zemlja kune svoje pokore?
kad bude, pa tu muka mine, Kad sloboda kao sunce sine, Kad se krvca opere studencem, A junaci ovenčaju vencem, Srpske zemlje okite se mirom, Srpska deca ružom I šišmirom, Srpske mome strukom ruzmarina, Srpska majka kad zagrli sina, Kad se
“ Đ. Jakšić XLVI OTADžBINA I ovaj kamen zemlje Srbije, Što preteć' suncu dere kroz oblak, Sumornog čela mračnim borama O vekovečnosti priča dalekoj, Pokazujući nemom
Čućeš gromove Kako tišinu zemlje slobodne Sa grmljavinom strašnom kidaju; Razumećeš ih srcem strašljivim Šta ti sa smelim glasom govore, Pa ćeš o stenja
očiju, lane, Ja čitam strasnu povest, koje se mnogi još seća: Kad Bahus podiže vojsku na plodne indijske strane, Na zemlje mirisnog cveća. U vihorima strasti, sa divljom, pomamnom vikom, Skakaše bezumna vojska od ljudi, žena, i zveri.
hajd'mo u doba ono Kad Helagabala Avgust vladaše bogatstvom Rima; Hajdemo u cvetne zemlje gde Tibar veselo šumi, I sedam podnožja ljubi, nežno se grleć' s njima.
Pod plavim nebom divotna dana Grmi i zvoni; Gmižu tisuće i milioni „Hristos vaskrse!“ vazduh koleba, Do kraja mora, zemlje, i neba... Al' za čas samo - i mrak se gusti Na zemlju spusti.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Od svijeta na kom mi sjeđasmo do nebesa prestolodržnoga rastojanje preužasno bješe - stoput više Zemlje od Urana; sav nebosklon što mogah viđeti mir mirovah bješe napunio sa svojijem svijetlijem šarom.
Kad stubove u visinu popnu koliko je s zemlje do mjeseca, onda ti se u pravilne duge sviju sferom neba blaženoga, na četiri nebesne granice u vozdušni okean
da mu tužnu i kukavnu sudbu kolikogod ona ublažaje; jer on opet, ako i zabunjen, sveđer umno ostaje tvorenje i car zemlje, iako u ropstvu.
prvi božestvene, roditeljsku premilu utjehu, care mira jednog cijeloga, đe sa krvlju bratoubistvenom mlado lice zemlje otrovaše. Zlobo kleta, da te bog ubije! Zla porazo roditeljske duše! Zla predskazo otrovne sudbine!
Popa, Vasko - KORA
vazduh Ruke ne pruža MAHOVINA Žuti san odsutnosti Sa naivnih crepova Čeka Čeka da se spusti Na sklopljene očne kapke zemlje Na ugašena lica kuća Na smirene ruke drveća Čeka neprimetno Da na obudovljeni nameštaj pod sobom Pažljivo
svoj zeleni ne ženi I vazduh ujeda Stena koja ga je rodila Ima pravo Bode bode bode KROMPIR Zagonetno mrko Lice zemlje Ponoćnim prstima Jezik večnog podneva Govori U zimnici uspomena Iznenadnim svitanjima Proklija Sve to zato Što mu u
nam valjaju mutne Postelje i stolove Izlomljenih kostiju Podne na ruke nam palo I smrknulo se Otvorena raka na licu zemlje Na tvome na mome licu 8 Na raskrsnicama Podočnjaci dana Sreću nam se modri Ako okrenem glavu Sunce će s grane
ptice Koje nam iz očiju izleću Kad nadaleko nema nijednog lovca Tvoji dlanovi obasjavaju Naše dve zamišljene grudve zemlje Kad sunce kasni 21 Ruke tvoje plamsaju Na ognjištu usred moga lica Ruke tvoje otvaraju mi dan Ruke tvoje cvetaju U
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
No najveću blagodet tog svog sporednog zanimanja osetih za vreme nemačke okupacije naše zemlje. Onda sam bio izbačen iz normalnog koloseka svoga života i poziva, a sve vreme proveo u svojoj sobi, da ne bih gledao
Te njegove poplave najvažnija su prirodna pojava egipatske zemlje, željno iščekivana iz godine u godinu, jer pre svake takve poplave izgleda ona osuđena na glad i propast.
Tako se magarac oseti slobodnim, pa raskreči što je više mogao prednje noge, savi glavu do zemlje, pa stražnjim nogama dade telu svome toliki zamah u vis, da od njega ne behu pošteđeni ni njegovi tovari.
sve što ih u životu snađe, ne dadoše se zbuniti događajima, već shvatiše odmah šta im valja činiti; oni pokupiše sa zemlje uprašeno zelje, voće, meso i ribe, obuzdaše magarca i počeše ga natovarivati.
nastavi Platon, „da su Pitagorejci zamišljali svaku planetu pričvršćenu na svojoj zasebnoj sferi koja je nosi sobom oko Zemlje.
Demokritos je žrtvovao očinsko imanje da vidi tuđe zemlje, a Aristoteles nije iskoristio jedinstvenu priliku da sa Aleksandrom Velikim pođe na istok da vidi nove svetove, već
Njegov centar leži, kao što vidite, na ovoj tankoj plavoj pravoj liniji koja spaja centar Zemlje sa centrom Sunca. U ovakvom međusobnom položaju tih triju tela, vide nad svojom glavom stanovnici onoga dela Zemljine
da se njihovi stvarni prečnici vide, posmatrani sa Zemlje, pod jednakim uglom. „Kako ni prividni prečnik Sunčev ni onaj Mesečev ne podleže nikakvim vidljivim promenana, to važi
Sunčev ni onaj Mesečev ne podleže nikakvim vidljivim promenana, to važi isto i za otstojanja tih dvaju nebeskih tela od Zemlje, kako su to već stari astronomi uvideli, a Pitagorejci zamišljali da su Sunce i Mesec pričvršćeni na svojim kristalnim
uvideli, a Pitagorejci zamišljali da su Sunce i Mesec pričvršćeni na svojim kristalnim sferama, i nošeni od njih oko Zemlje. „Ja sam izmerio prividni prečnik Mesečev, a tim i Sunčev i našao da meri 30 lučnih minuta.
tog trougla koji leži na Zemlji, onda sam u stanju da izračunam kako se odnose međusobno otstojanja Meseca i Sunca od Zemlje“. „Premeravanje tog ugla mučan je posao, jer treba uhvatiti baš onaj trenutak kada se mesec nalazi u dihotomiji, tj.
„Pošto, kao što smo videli, u ovom trouglu ovaj ugao kod Meseca meri 90 stepena, a ovaj ugao kod Zemlje 87 stepena, to ugao kod Sunca meri samo 3 stepena.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Prozor je bio otvoren i zadah vlažne zemlje i mokrog lišća, ona vlažna svežina puna mirisa, sa mesečinom iza kiše, ispunjavala je sobu neodređenim ali milim
Mi treba da stvorimo istinsku opoziciju. Jer šta je narod bez opozicije? Opozicija, rekao je Renan, čini čast jedne zemlje. Što se mene tiče, ja imam ideala: Pravda. I ja, niti mogu, niti hoću da skrstim ruke.
saobraćajnicama, ja sam posmatrao krivudavu, u kamenu usečenu, liniju rova sa njegovim traverzama i nadstrešnicama od. zemlje i malih, cementom ispunjenih džakova, preko kojih je, da maskira liniju, nabacano već osušeno požutelo granje.
„Dragi moj pobratime — pisao mi je između ostaloga — izgibosmo pijući po ovoj Bačkoj. Pijane zemlje, ako ko Boga zna! Ti znaš da na frontu nikad ništa nisam pio. A sad, da me vidiš, ne bi me poznao.
Samo onako tek da se kaže: zašto si plakao? To pitaju čoveka koji četvrti Božić provodi u ratu, nekoliko godina van zemlje u kojoj se rodio, na koju je navikao, koju voli i u kojoj je ostavio svoju porodicu i imanje.
oslobođenje pre četiri decenije, kad je ranjen i nosi duboki ožiljak na čelu više levog oka, on je nekim čudom izbegao iz zemlje.
vičnim jednim gestom namakao onu kružnu žicu o vrat strašno zbunjenoj životinji, pa je nekako trijumfalno odigao uvis od zemlje, nad kojom se ona očajno koprcala, sve dokle je drugim, opet izvežbanim pokretom ne ubaci u kola sa rešetkama okružena
I Dok je grozna neka jeza prožimala sav vazduh, ona neizdržljiva napetost prekinula se tek onda: kad su otud iz zemlje stale nicati plave nebrojene lese i u bezumnoj vrevi i krkljancu pojurile napred i izmešale se.
skrstiću ruke, ovaj prsten biće tu, evo ovako, zaklopiti oči, zakopaće me u zemlju, duboko dole, i ti moraš baciti zemlje na sanduk, na mene, na tvoga tatu, bar nekoliko pregršta, tako se valja, i više nećeš imati oca.
na sablji povratili“, i čudna neka rasa koja kao da je poneka važna muška svojstva sasvim bila zaboravila da ponese iz zemlje Srbije odakle je pošla.
Jeste li vi Srbin? Ako Boga znate jeste li vi Srbin? Jeste li vi sin ove zemlje u kojoj je žena do juče izlazila natraške iz sobe svoga muža, svoga gospodara, svoga Boga? Jeste li vi čovek?
tamo po sokacima, a ni u jednu kafanu ne možeš ni da priviriš, jer su sve prepune one božje goveđine što se iz cele zemlje ovamo slegla i nabila.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Tako i upoznate zemlje i gradove nosim u pameti ne po nuždama i dužnostima koje su me u njih dovele, ne po presudnosti onoga što sam u njima
Pa onda opet o kineskim sijačima riže, o čileanskim vadiocima šalitre, o podzemnom švercu oružja u polukolonijalne zemlje — i boktepita još o čemu!
Zatim sam uzeo drugu knjigu istog pisca, ali s temom iz sasvim druge zemlje: iz uljuđene, stare, ako ćete i prestarjele sredine. I gle: opet čovjek-ameba!
Udolina pjeskovite zemlje s crvenom kućicom usred vinograda ležala je iza brijega. Ta prepreka i s njom skopčana tegobnost putovanja činili su da
Za te pare mogao je kupiti na drugoj strani tri, četiri puta toliko zemlje! Ali on se kapricirao pa neće i neće! Tvrdoglav je kao mazga!
Koliko je god moguće stav indiferencije kao da je uopće ne primjećuje. Otprilike stav kakav zauzimaju zemlje s liberalnom vladavinom prema Vatikanu: stanje bez konkordata.
izdići iznad države i staviti pod kontrolu jednog višeg naddržavnog tijela, u kome bi bile zastupane i angažovane sve zemlje i nacije i koje bi predstavljalo samo čovječanstvo.
To je grijeh prema životu, grijeh prema čovjeku. Ako nam dijete kaže: „Ja mislim da ćy postati Dalaj-Lama“, ili „Car Zemlje-sunca-koje-ne-zalazi”, može mu se peći, ukoliko je baš potrebito: „držim da to nije sasvim izvjesno, sasvim sigurno;
Ispratile su je i žene iz mjesta. Pokopali smo je u rano popodne. Kad je posljednja lopata zemlje stavljena na humak, okrenuo sam se i otišao. Požurio sam se da napustim mjesto još isto popodne, za sunca.
srebrno ljeskanje maslina u zorinom zraku, seljačke sprovode u žutilu poljâ slične litijama za plodnost i blagoslov zemlje. Pod svodovima gradskih kapija čekao sam da prestane nagli proljetni pljusak.
Kao neka pobjeda nad vremenom. Taj mali, neosmišljeni, sasvim besposljedični fakat što se krpica inertne zemlje načičkala blijedim iglicama, što je od juče na goloj grančici napukao prvi pup, što se iz smolastog prstaca na vrhu
Taj je apotekar na silu htio da od njegovog oca kupi komad zemlje za svoj perivoj, ali stari nikako nije htio da proda. Apotekar mu je zaprijetio: „Pazi samo da se ne pokaješ...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— I nije za boljega, prokletnica jedna — od govori Marko srdito, uzimajući garabilj sa zemlje. — Poznao sam ja šta će biti sa njom, još kad je stala na noge... Stanci prekipe.
da se okrene i da bega natrag, a neki strašni i neobični ljudi pritrčaše mu, stvoriše se uz njega, kao da iznikoše iz zemlje, i dočepaše ga snažnim rukama.
I zatim mu padoše u oči široka Nikolina leđa, u suknenu jeleku, kako su neobično odskočila od zemlje. i posle se odjednom nađe nad njim neko drugi, kao da je video žensku konđu, ubrađenu crvenkastom maramom sa belim
Uveče je, ukraj sreskoga puta, izrastao nov hum vlažne zemlje, kao jedini spomenik zlikovačkih dela. XIX Kad je Đurica poharao bistričkoga mehandžiju, nije hteo posle pohare da se
Polje se preliva i treperi jasno zelenilo mlade trave, koja je, kao vlasje na četki, gusto izbila iz zemlje... Sunce greje toplo i blago, veselo svetle njegovi zraci oživeloj zemlji, grejući joj pocrnelu koru, da iz nje izvuku
»I taj zlikovac, koji me je upropastio, danas pruža pušku na mene.. .da me zbriše sa zemlje kao da nisam na njoj ni bio... E, nećeš, čiča... naplatićemo se!...
Obojica ćute kao zaliveni, samo im se noge pomeraju, odskaču od zemlje i opet staju na prste... Starcu teško disati, steže ga mladić kao klještima...
kuće i ulice, pritisla samu zemlju, pa stoji tako nepokretna n sumorna, kao da se i ne misli nikad dizati sa grešne zemlje....
Posle zakopaju u zemlju i gotovo!... Ništa, kao da nije ni bila... samo se izdiže gomila vlažne zemlje... Jadna Joka, kako smo lepo živele.... Ona meni eve: Šećerka, veli, metni mi ruku u nedra, a ja polako, polako...
Zagroktaše puške na oba prozora, kuršumi preleću preko njegove glave, udaraju u zid i okrune malo zemlje, koja se osipa pravo na njega... Čim on ispali na jedan prozor, sa drugoga već sipa vatra na njega... Boj...
Već je gotov, samo hoće lepo da počisti, da izbaci svaki grumen zemlje. Neće, veli, da se postidi pred Đuricom, što mu nije kuću lepo spremio...
— Evo ti kuće... Ispravi se na noge, ne brukaj se! Đurica prelete očima preko gomile zemlje, što se izdigla pred njim, ugleda rupu i kolac što viri iz nje... Trže se, kao da ga munja ošinu...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onda i deca puste smrt, a ova sad iz sve snage pojuri za Petrom. Kad je Petar već došao bio blizu one zemlje, opazi ga ona devojka i iziđe pred njega, da ga odbrani od smrti i prebaci preko vode u svoju zemlju.
ga smrt šta je rekao bog, a on reče: — Rekao ti je da ideš na ono najveće brdo pa da sve raskopaš i povadiš kamen iz zemlje. Kad to smrt čuje, zakala pa otide, te stane kopati, pa kopaj devet godina.
ja sam ostala vani; a kad je on izišao, kazao mi je da si ti rekao da idem najveće brdo raskopavati i vaditi kamen iz zemlje.
Kad se blizu grada primaknu, onda izvade dvije jele s granama iz zemlje pa ih ponesu sa sobom, a kad dođu do grada, jednu jelu prislone uz bedem i poviču careviću: — Hajde, — vele — ti penji
i naroda još ostalo, jer su sve divovi pojeli, pa ode tamo-amo po gradu, kad najedanput vidi neke jele onako čitave iz zemlje izvađene pa uz bedem prislonjene, a kad dođe bliže, ima čudo i viđeti: devet divova baš onijeh krvnika gradskijeh, a
Nato Tarigora poče čupati hrašće s korijenjem iz zemlje i valjati, kao kakav strašni vijor; Krivigreda opet zgrabi najdeblji hrast za vrh, pa ga savi uprav do zemlje; pa onda
iz zemlje i valjati, kao kakav strašni vijor; Krivigreda opet zgrabi najdeblji hrast za vrh, pa ga savi uprav do zemlje; pa onda rekoše Marku da on podstakne ugarke na vatru. A na vatri je gorelo veliko hrašće.
Kad tamo, al’ jest! ni bukve ni starca. Starac ti, moj brate, iščupao bukvu iz zemlje, pa zglobitu onako sa žilama i granama odvukao, a kud je god prolazio s njom, svuda je ležalo drveće po zemlji.
Ostavi je tu đe je; a evo ja ću tebe učiniti čestita što si me od nje izbavio. — Pa iščupa iz zemlje jednu travku i pruži je čoeku: — Na ti ovu travu, te je ostavi; a ja idem, pa ću ući u kćer toga i toga cara; iz svega
— Šta bi radio? — reče sveti Sava; a ovaj mu odgovori: — Radio bih baštovanluk, kad bih imao mršave zemlje i takog ortaka.
Kad ali eto ti majstora: stvorio se Turčin, pa zavio čalmu oko glave i spustio haljine do zemlje. Kako dođe, a on reče: — Ja ću toga konja kupiti. Govori, starče, pošto je.
— Tvoja sam, tvoja! — začuje se detinji glas iz zemlje. Pravi gazda, čuvši to, trgne se. I sudija presudi da njiva pripadne onom koji je nepravedno traži. Sud se raziđe.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Osećam dodir trulog ogrtača, Sebe, da idem iz ovog okvira, I vlagu zemlje, da linije spira, Dok šapat prvi budi se i jača.
S naših lica još se nebo sija. Nismo znali za život i zvona. Dočeka nas smeh kostura burno, Vetar greha, miris zemlje: i ja Digoh glavu, lice pokri ona.
A iz cveća, a iz snova, Melodije i zvukova Oživeše zemlje, mora, Cvet nepoznat belih gora, Novo nebo, strani vrti, Stara ljubav, mlada nada, Kolo misli, igra jadâ, Zamisao gluve
O moje ruke, što da nisu grobom Postale tvojim: na rukama ovim, U danu, noći, bez zemlje i stege, Ti bi trunula: sa mislima novim, Poljupcem, suzom, tvoje lice snežno Ja bih pokriv'o: tu kraj moje nege, O
Znajuć ko nas zove, i zašta, i kuda, Naučismo brzo kako da se gine: Iz borbe u borbu, sa pobedom svuda, Mi smo našli zemlje stare carevine.
” Ja nemam suze za humke sinova, Iz kojih vedro bude se slobode, I novi dani, i priče džinova, I stare zemlje, planine i vode.
SA DUNAVA — ZA DEČIJA USTA — Na Kalemegdanu, pored starog grada, Gde Beograd grle i Dunav i Sava, Jedno Srpče gleda zemlje naših nada, Što ih tajno krije ta daljina plava.
Tu je Banat, Bačka, tu je i Srem ravni, Dalmacija, Bosna — sve to zemlje Srba, Tu je i Hrvatska: svud spomeni slavni Čuvaju se tajno mesto srpskog grba.
Srbiju, Na Kalemegdanu dok cveće miriše, Srpče stoji tako, suze mu se liju, I njegovo srce ovako uzdiše: “O velike zemlje, o Srpski Narode, Kada će i za te doći život pravi? Što sudbina krije buktinju slobode?
i Drine, Timoka, Vardara, Kad će u boj poći naše moćne čete, Da unište jednom ime gospodara, Koji kao tiran guši zemlje svete.
I umesto ratar sad da pušku skine, I ovenčan slavom istorijskog hoda Da se vrati u dom, on i danas gine Za odbranu zemlje i čast svoga roda.
Pošli ste u rat, ponositi, skromni, Bez mnogo “ura!”, al' hrabri i prosti; Došli ste kući lomni, mnogo lomni, Noseći zemlje i slomljene kosti.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Svake noći (a ponekad i danju), kada sam bio sam, ja bih se otisnuo na put - video bih nova mesta, gradove i zemlje, živeo bih tamo, susretao se sa ljudima, sklapao prijateljstva i poznanstva i ma koliko to bilo neverovatno, činjenica je
Otkrio sam da su predmeti na površini Zemlje zahvaljujući dnevnoj rotaciji Zemljine kugle naizmenično nošeni translatorno u smeru Zemljinog kretanja i suprotno njemu.
Želeo bih da mogu da opišem svoje prve utiske iz ove zemlje. Čitao sam u arapskim pričama kako dobri duhovi odvode ljude u nekakvu zemlju snova da tamo dožive čarobne pustolovine.
Kad sam 1900. godine ostvario snažna pražnjenja od 100 stopa i kada se struja rasprostrla oko Zemlje, setio sam se one prve majušne varnice koju sam ugledao u svojoj laboratoriji u ulici Grand i doživeo uzbuđenje slično
je sam izgradio u Koloradu, dokazao da se svaka željena količina energije može preneti ako treba tačno na drugi kraj Zemlje sa gubitkom koji nije veći od nekoliko procenata. 4. Veština individualizacije.
glas i lik na svakom mestu i fabrike udaljene hiljadama milja od vodopada dobijaće energiju, leteće mašine će leteti oko Zemlje bez prestanka i Sunčeva energija će uticati na stvaranje jezera i reka za proizvodnju energije i za pretvaranje pustinja u
kao i ja kada je tvrdio da se ove smetnje prostiru gore-dole, dok se ove koje dolaze od predajnika prostiru duž Zemlje.
Mi smo nastavili razvoj u sasvim suprotnom pravcu i ono što je urađeno rezultat je umova i napora građana ove zemlje. Osnovni patenti su zastareli i mogućnosti su sada pružene svima.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
A šta može pružiti mladi doseljenik koji nema para u džepu, nije vičan bilo kakvom poslu, nema zanat i ne poznaje jezik zemlje u koju je došao? Očigledno ništa.
Godine 1690. patrijarh se sa odabranim porodicama preselio u Austriju i nastanio se na uskom pojasu zemlje, na severnim obalama ove dve reke. Tu su stvorili organizaciju koja se kasnije prozvala austrijskom Vojnom granicom.
Mi smo bili slobodni, nezavisni vlasnici zemlje. Za ove ”Privilegije”, narod je, za uzvrat, preuzeo na sebe obavezu da brani južne granice od turske najezde.
da se zvuk mnogo brže prostire kroz zemlju nego kroz vazduh i da čvrsta zemlja bolje prenosi zvuk od rastresite, uzorane zemlje.
Znali smo, prema tome, da se zvuk proizveden na ovaj način na pašnjacima u blizini rastresite zemlje u kukuruzima, neće čuti u kukuruznim poljima.
sam se upisao u školu gde sam ubrzo primetio da me školski drugovi gledaju u čudu i kao da se pitaju iz koje sam zemlje i iz kakvog podneblja došao.
Odmah, sam obavestio majku da želim da se vratim u Idvor i da joj pomognem u obrađivanju zemlje. Ona za to nije htela ni da čuje i insistirala je da ostanem u Pragu, u kome sam imao prilike da vidim toliko lepih
iselješka , čiji sam poslednji refren, mada teška srca, i ja prihvatio: ”Oh kako bi teško bilo ostavljati obrsie rodne zemlje Kada ne bi živela nada da ćemo ih uskoro ponovo ugledati, Zbogom, zbogom, dok se ne vidimo ponovo.
- Ne - odgovorio sam i posle malo oklevanja dodao: - Pobegao sam sa Vojne granice zato što su carevi te zemlje hteli da me pomađare; iz Praga sam pobegao jer sam se protivio austrijskom germanizmu; pobeći ću i iz Delaver Sitija,
sunčanog Olimpa, a ovo drugo sve to dublje i dublje tone kroz otvore ugljenih i željeznih rudnika, u mračne dubine crne zemlje zemaljskog materijalizma.
Međutim, građani Njujorka, pa i cele zemlje, nisu se osvrtali na pisanje štampe, čvrsto verujući da će državni aparat, ako u svemu ovome ima ičeg nepravilnog, sve
” Nisam više ”žutokljunac!” Oh, koliko samopouzdanja to saznanje budi kod mladića iz tuđe zemlje koji je morao iskusiti sve teškoće služeći svoj šegrtski rok kao ”žutokljunac!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Vlažan lahor sa svih strana pronosi oštri miris kadulje, vresa i zimorada. Oseća se teški vonj mrke i nakvašene zemlje. S plavetnim svežim vazduhom sva ta mešanija željno se srče.
i mimo neobrađena polja, ne haje ni za što: on zna gdje će tamo gdje nema težaka što se cio dan zamaraju oko neharne zemlje. Šljegavši u dražicu, svuče jaketu, omota u nju sklenicu, duhan i kruh, pa stavi pod smokvu.
A maestral još jače osvaja, te blaži obasjanu i ugrijanu zemlju. U punome sjaju treperi plavetnilo mora i zemlje, i svugdje ono dopire i ispunjava svježinu jarkim dahom života: i potočine, i drage, i gudure prekomorskih brdina što
Prve nedelje nije košulje presvukao, a dugo je što, je nosi i navlake su mu pune zemlje. Da je ona u kući,ne bi se barem za to brinuo. Druge nedelje, onako kaljav, pošao je k crkvi u varoš.
mu na usta reči sultana Muhameda II, kojim je na ulazu pozdravio stari hrišćanski hram: „Alah je svetlost neba i zemlje!” Jednoga dana Ivo Polić podranio je. Bio je odlučio da ceo taj dan provede pešačeći u okolini velike varoši.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ispunjeno manastirima, crkvama i crkvicama, kao nijedan drugi deo srpske zemlje, Kosovo – i s njim Metohija, što redovno podrazumevamo – nije moglo a da ne opeva ta zdanja s blagovesnim linijama.
grani listovi su crkvenih knjiga, a crveno cveće, to je crveno vino na pričešću: Visoka jela do neba Puštila grane do zemlje, Na grani listi zeleni, Na liste cveće crveno.
u početku izgleda sasvim nerazumljiva, najzad primećujemo da joj se u središtu nalazi paničan strah od gneva rasrđene zemlje.
Junaku se u samrtnom trenutku lice iskrivilo u ironičan osmeh, koji se tumači kao skvrnavljenje Majke Zemlje, u čiju se utrobu junak upravo vraća. I to izaziva kolektivno strahovanje od opšte pagube.
Ono što je verovatno najteže za razumevanje Nastasijevićeve pesme – spajanje Majke Zemlje i Bogorodice – mislim da neće biti teško za književne znalce iz srodnih slovenskih kultura.
A osim toga, u poeziji Rastka Petrovića posebno je značajno povezivanje vučice i majke zemlje zato što će, mnogo docnije, Vasko Popa u Vučjoj soli (1975) upravo tu vezu široko razviti i dokraja je pesnički
Vidi se to i na primeru oca gromovnika i majke zemlje, koji, kad se povežu, po logici mita vode ka svetom braku. I zaista se u „Vuku II“ pojavljuje sveti brak.
I – u izokrenutoj slici neba i zemlje, a „pod rubom vidika“ – „kao da trepavicama odahnjujemo zavesu“ plavila. Odnos između potisnutih a podrazumevanih
Pesnik čak izričito kaže, na početku Uspravne zemlje, u programski intoniranoj pesmi „Hodočašća“: Hodam sa očevim štapom u ruci Sa upaljenim srcem na štapu Stope mi
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA (ščepa cilinder od Živke, strpa ga momku u ruke i gura ga): Idite, idite, u vašim je rukama sudbina ove zemlje. (Izgura ga.) Žurite, molim vas, žurite! XVI PREĐAŠNjI, bez MOMKA ŽIVKA (Čedi, pošto je momak otišao): Ti znaš nešto?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
što se istorijski poklapa sa oslobođenjem vranjskoga kraja od turske feudalne vladavine, sa ukidanjem čivluka i vraćanjem zemlje čivčijama - seljački svet se najavljuje ne samo kao svet u usponu nego, budući da ugrožava, i kao preteći.
Tada ona, pored gole zemlje, sniskih tavanica i one kujne sa onolikom širokom badžom nad ognjištem, zbog koje čovek nikad noću nije smeo tu da uđe,
koja dolazi odmah zatim - jedna sasvim tačna i na tačno mesto postavljena slika - objašnjava kako valja shvatiti promenu zemlje pod nogama: „[...
Bajku, a ne basnu, s naslovom Senka ima Andersen. U njoj izvesni naučnik iz severne zemlje, gde su senke duge, dolazi u južnu, sunčanu zemlju, gde mu se senka prvo smanjuje, pa onda i gubi.
a ipak je sve zajedno bilo tako sjajno, kao ta mesečina na putu, pred kolima, što se kao konci mrsila od neba do zemlje i od zemlje do neba.
je sve zajedno bilo tako sjajno, kao ta mesečina na putu, pred kolima, što se kao konci mrsila od neba do zemlje i od zemlje do neba.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Za sve ostale koji su mu se do zemlje klanjali, jedva je, ne gledajući ih, kroz zube cedio: — Arno, bre rajo, arno!.. Zbog ovoga je sve pravoslavno u
Skromna planinska krivača, pokrivena slamom do zemlje i ograđena plotom, bez ijednoga prozora. Pri otškrinutim vratima, kao što to svi po selu čine dok ne legnu, Bogdana je
“... A ovaj Moravac, za koga bi i Pećanin i Kolašinac pomislio da je zaista kaurin i prosjak, zubima drži komad srpske zemlje da ga sačuva Srbiji, i — na novac gleda kao knez Mihajlo!...
Slušao je od hodža da je to drevno i sveto mesto tursko. Odredili mu neko selo kraj grada i dali zemlje. Pomogli i da se nešto kuće podigne. U selu džamija, hodža, drži se vera, klanja se.
A ti ćuti i ne kazuj nikom. Rekao sam u selu da mi je ona žena umrla. Eh, brate, nema čistije zemlje od naše. Ovo je Turćija, a ono tamo crni obraz. Ako te lažem, prošao i kod Boga onako kao u Anadolu!..
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Kroz jata dobrih zvezda, kraj sunca, kraj meseca, Razgledô j’ sve što do sad nije vidô, znao, Već blizu naše zemlje osetio je umor, Privlačila ga zemlja i međ’ ljude je pao.
Kako ćemo onde To Savaot znade. Al’ od zemlje valja Da se što ukrade. Od ovakve krađe Nikom nije štete. Meni Gospod šapće: „Tako krasti smete!
On pobedi Atinjane kod Kranone (322), pa zauze i raseli Atinu. antipod (grč.), stanovnik koji živi na suprotnoj tački zemlje; kad je jednima podne i leto, njihovim antipodima je ponoć i zima. apsentirati (po Franc.), odsustvovati, ne biti tu.
Demosten, najveći govornik grčki, neumorni borac za slobodu i nezavisnost grčke zemlje. Kad Antipater zatraži glavu njegovu, on popi otrov (384).
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Zdravstvuj, zemlje, raznimi preispeščrena cvjetmi; blažen vsjakij v persjeh tja nosjaj. Gdje jesi, vozljubljenaja Ledo, da uzriši kakovi
Miljković, Branko - PESME
PESME O SNU 48 CRNI JAMB SNA 49 DAKTIL SNA 53 SONET 55 SUNCE 56 SMRĆU PROTIV SMRTI 57 HRONIKA 58 ODBRANA ZEMLjE 59 REQUIEM 60 JUGOSLAVIJA 68 VATRA I NIŠTA 71 SVEST O PESMI 72 ARILjSKI ANĐEO 77 O ANĐELU NA ZIDU 78 ARILjSKI
kamen i ne mogu se smrti nadati onih jadnih koji se nikada nisu rodili videh videh videh i čuh i zaplakah svirala od zemlje od šume od krvi dozivala drugu obalu na kobnom žalu stajo narod i plako o jao jao vama duše uklete s balsamovanim
SEDAM MRTVIH PESNIKA (1956) BRANKO Noć ispod zemlje razveselim Izraste vetar u nežnu biljku iz tog podzemlja gde svetiljku i pticu nikad da doselim Nepronađene proplanke
mome glasu više ne doziva prostore izgubljene koje poseduju sunca Krv moja zaspala pod kamenom ne bunca zbog pakla iz zemlje iskopanog ko živa Ovde kamenje peva i ptica se skameni siva Ovde su svi prvi put mrtvi iza poslednjeg sunca O zašto smo
put mrtvi iza poslednjeg sunca O zašto smo tako sami i slabi i krti Dok se zemlja okreće oko svoje smrti negde ispod zemlje zri tišina zla Najzad sam dovoljno mrtav ništa me ne boli Drvo se naginje nad zaboravom nema šta da se voli Neka niče
O čudna ptica čija namena da bude let zemlje i pesma opustelog neba, koja se čuje al ne shvata. O, belo udvaranje vetra toj ptici od plamena.
To što reku iz zemlje izgoni neka nas leči kad hleb nam u kamen pretvori svet kad ogledalo biva njeno mrtvo lice za ptice krilatice iznad zle
i zid progovori. ODBRANA ZEMLjE U srcu ljubav jača od smrti U glavi misao veća od glave I to je odbrana zemlje Strašni su ratnici pod zemljom, vojnici
i zid progovori. ODBRANA ZEMLjE U srcu ljubav jača od smrti U glavi misao veća od glave I to je odbrana zemlje Strašni su ratnici pod zemljom, vojnici odbrane, Zaliha snage spremna ako živi klonu I to je odbrana zemlje Velika reč
je odbrana zemlje Strašni su ratnici pod zemljom, vojnici odbrane, Zaliha snage spremna ako živi klonu I to je odbrana zemlje Velika reč ni iz srca ni iz glave Već iz zemlje ko biljka il cvet Raste, i to je odbrana zemlje Namučeno zrno misli
vojnici odbrane, Zaliha snage spremna ako živi klonu I to je odbrana zemlje Velika reč ni iz srca ni iz glave Već iz zemlje ko biljka il cvet Raste, i to je odbrana zemlje Namučeno zrno misli cvet Dan misli sunce I to je odbrana zemlje Koliko
klonu I to je odbrana zemlje Velika reč ni iz srca ni iz glave Već iz zemlje ko biljka il cvet Raste, i to je odbrana zemlje Namučeno zrno misli cvet Dan misli sunce I to je odbrana zemlje Koliko je zemlje iza nas Toliko je snage u nama I to
Krakov, Stanislav - KRILA
Samo se jedna ogromna leđa, narasla od ranca, odigla od zemlje. Leže nepomično. Žene u košuljama beže kroz voćnjake. Na kmetovoj kući istaknuta je bela krpa. Predaju se.
Mija je već pio rakije. Pomilovao je devojku, ne po kosi, — bila je puna zemlje, — nego po bedrima. Naredio je kmetu da je skloni kod njega u kuću, i da je očisti od zemlje.
Naredio je kmetu da je skloni kod njega u kuću, i da je očisti od zemlje. Vasiljeva žena je naricala, jer je njena devojčica bila mrtva. Greda joj je prelomila kičmu.
Kuršumi mu presekli sećanja i misli. Steže grčevito signalni pištolj, i pripija se uz nisku gomilicu kamena i zemlje. — Da se samo može ostati mirno priljubljen uza zaklon.
— Da se samo može ostati mirno priljubljen uza zaklon. Te misli prolaze kroz sve koji leže za malim zaklonima od zemlje i kamenja. Ipak se poneka šlemom pokrivena glava izdigne i pogleda u mrak.
Već izađe na usečeni put, kad ču bliski fijuk, pun pretnje... nešto grmnu, i sruši ga na zemlju. Teška crna kiša zemlje sruči se na njega. Žile nabrekoše na glavi, i zazuja krv po ušima. Neka je težina na njemu.
iskaču iz rovova... zakliktaše odjednom glasovi vojnika. A gore pod vrhom jedva vidljive tamne prilike iskaču iz zemlje jedna za drugom i hrle u oganj. Oganj i dim se izmiču, prenose, idu unapred kao paklena zavesa pred njima.
A gore se neprestano bije. Gore je granica. Prvi naslućeni komad njine zemlje. I ranjenik pita nosioce da li je i on na granici ranjen. Potom bi bol zbog potresa bio jači i on bi ječao.
Sergije je radio na aparatu. Huka se motora udvojila, avioni se zatresli, i jedan za drugim poleteli preko smrznute zemlje. Uskoro točkići nisu više ništa dodirivali, i dve velike tice lebdele su u zraku. Sve se dole smanjivalo pod njima.
Vazduh više nije ljubio poljupcima već šibao kandžijama. Osećala se samo dole bezdan zemlje, videli plameni šrapnela i počela da čuje grmljava. Aparat je bila slaba igračka u beskraju.
Po bradi i kosi mu je bilo zemlje. Spustio je revolver, istresao zemlju iz vlasi, i setivši se da šlem čuva od parčadi, stavi ga sebi na glavu.
Svuda su između šatora promicale zelene bluze ruskih izviđača. Kraj logora je bio odsek crvene zemlje, i niz njega su neprestano vojnici strčavali. Vazduh je bio hladan. Na planinama je sneg padao.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Galebi sve tamnije boje. Čitam istoriju Afrike, u toku svih doba. Kad čovek misli na urođeničke zemlje, zamišlja ih da su one upravljane samo geološkom i biološkom istorijom; ko bi sumnjao da su i ovi najdivljiji krajevi
Svaki komadić i tek otkrivene zemlje, one gde ljudi nisu našli ništa što predstavlja civilizaciju, ima svoju herojsku prošlost, svoje pobede i poraze, svoje
Topli prijatni miris crvenih cvetova pokriva ovaj zaspali grad širokih ulica, crvene utabane zemlje i drvenih krovinjara, Bengaloi kao igračke, čas su majušni a čas ogromni, kada su u njima sedišta banki ili preduzeća.
deset časova počinjemo ploviti sasvim blizu dugih blagih ostrva, odvojenih valjda samo trakama vode od glavnog kopna. Zemlje crveno zarđala, ona što boji prste kao šafran, crvena kao zemlja arhipelaga Los, ili Konakrija, pokrivena je gustim
Pojavljuje se varoš Fritaun, zidana u uvalama i zalivima ispod šumovitih planina, iz one iste crvene zemlje, mestimično krvave, mestimično tamne i zarđale, od koje su i njene široke zasađene ulice, i sve ovdašnje Tlo Afrike.
To je ludak p... divljak. Naprotiv to si ti to je onaj koji opisuje to je divljak, razbojnik, gadan, ratar (Čovek zemlje). On je lud. Stari gaga. Nisi li lud? Dobro, ja sam lud. Životinja bez k... Naprotiv. Tamara Balin“.
Iz sredine one seoske kuće nikla je palma i odnela celu kuću uvis. Od tla zemlje do najviših grana postoji takav gusto zeleni splet lišća, loza, paprati, šiblja, lijana, da je nemoguće i zamisliti da
Reklo bi se ne svetlost sunca, već zračenje same zemlje pred kraj apokalipse. Pred podne sve je naglo svetlo i blistavo od sunca, strašnog sunca čiji su zraci, kao otrovna
Kad, oko dva, pristajemo uz obalu, samo nekoliko rasušenih piroga i malo utabane zemlje označuju da stazica, koja se naglo penje kroz gusto zelenilo uz breg, vodi Alepu.
Sa ovog se spuštaju tanke duge žilice koje čim se dokopaju zemlje puštaju u nju koren. U toku vekova ove žilice se pretvaraju u debele snažne stubove koji svuda u krug oko stabla
Ni sa jednim nisam vezivao svoju misao. za nova neba i nove zemlje, i nikada me niko nije ostavio ovako nasred druma po čijoj se sitnoj crvenoj prašini jasno vidi trag pantera koji su
Između slamnih okruglih kućica, čije su osnove od nabijene zemlje, nekoliko građevina čudne konstrukcije od sasušene gline, sa šiljastim kupastim tornjevima na uglovima, i drvenim
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ljudske žalosti Toplinu gubi žara sopstvenog; Gde mača nema da se zarije U bele kosti crnog tirana; Gde hrpe nema zemlje grobovske, Kojoj će svaku ovu mrvicu Turčina besnog kosti pokriti; Gde nema ljudi, gde nema grudi Koje će kamen
Kô da ne vidiš Da Turci dižu hajku pustošnu Protiv života svakog Srbina I da ih gone kao zverove Po planinama zemlje nesrećne? I ti se vajkaš: da znao nisi!
O, deco, pa i vas molim! (Klanja se pred Turcima skoro do zemlje.) ’Vako vas molim, kô što priliči Ponosnoj deci vere jedine, Pomoz’te danas mojoj nevolji!
GLAVAŠ: Dela, šta piše?... Prouči sam! Stambol me nije knjizi učio, A srpske zemlje luzi senasti I ne poznaju crnu maziju Kojom se pune tanki listovi... Šta hoće vezir?...
(Počivka.) Spaso!... Nema je!... Al’ šta je ovo? (Sagiba se, podigne sa zemlje parče stare šamije, pa je zagleda.) To nije bila njena šamija!...
Neka izgore!... TURCI SVI: Ovo je buna!... PRVI TURČIN: Evo, pogledaj, Kô da iz crne zemlje izniču, Seljaci jure s goli noževi.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Kad smo već bili prilično odmakli, Komarov, ne dižući sa zemlje oborenih očiju reče polako, kao da je govorio sam sebi: — Suđeni čas ne pita kad će doći. On ulazi na vrata bez kucanja.
predstavnicima, po primeru svojih starih; spomenu nekoliko reči o »situaciji,« reče da je smatrao da je u interesu zemlje i prestola da ovu vladu otpusti; ali pre no što naimenuje novu vladu pozvaće sebi u dvor narodne poslanike, i to samo
je prosto i jednostavno, ono se koncentriše u jednu generalnu tačku: ja priznajem, da kako u unutrašnjim odnosima jedne zemlje, tako i u spoljnim odnosima države sa državom ponekad može se doći do takvog položoja, do takvoga sticaja sviju
i slobode, ovo malo svijenog srpskog gnezda — sve što imamo, od revolucije imamo; ona je preporodila ovo parče srpske zemlje, ona ga samo može i osnažiti, uveličati; kad preporođena Šumadija s neblagodarnošću pljune na svoju mater-revoluciju,
— A polažete li vi što na ujedinjenje Srba? — Polažem toliko da bi onome koji bi mi ujedinio sve srpske zemlje dragovoljno dao deset godina najkruće diktature u zemlji; ali prvo da izvrši ujedinjenje, pa da dobije diktaturu.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Život moj, i moje sve. Strašan je taj crni ambiz, — Samo u grob u grob ne! Pa zar ja da prvi bacim Šaku zemlje na njen les! Ruka mi se natrag trza, — Taj običaj kuje bes.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali već čujemo neposredno iznad naših glava onaj jezivi pisak kuršuma odbijenog od zemlje. Zastali smo da vidimo gde li je zaklon komandanta pešačkog bataljona. Mora biti negde tu oko nas...
I onda — više moje glave. — Šta si mu radio? — Ništa. To isto i mene snalazi, i sve ostale... Uzme se šaka zemlje pa se zatrpa, ili se ašovčetom izbaci. Na to smo već navikli. Onda nanovo legnem. San me hvata...
Prostremo se odmah po zemlji, da nas ne bi zahvatila parčad naših bombi. Eksplozije riknuše. Još su padali komadi zemlje i kamenja, kad moj komandir uzviknu: „Napred, braćo!
Jednome ranjeniku šikljao je mlaz krvi iz vratne žile, i krv je škropila vojnike levo i desno. Jedan dohvati šaku zemlje i zatisnu mu ranu. Obuzela me je neka jeza, vilice su mi se tresle kao u groznici...
Stotinama je ležalo na svima stranama. I ovde su rovovi bili plitki, jer je ispod tankog sloja zemlje kamen. Odozgo nas pritiskuje vlažna magla, ispod nas hladna stena, i naše telo ježi se od studeni.
Zatvorio sam oči i naslonio čelo na stisnute pesnice. Osećam miris zemlje. Setio sam se jednoga leša čija je glava bila zarivena u zemlju. Odmakao sam naglo glavu... Drvo se više nije videlo.
Kao da privlačiš granate, sunce ti detinje. Znam... naći će nas odmah. Nalazimo se na pragu svoje zemlje. Oni vrhovi planina koje gledamo već toliko, pružaju se u našoj otadžbini.
Iznutra je dopirao težak zadah masti, kože, ljudskog znoja, sve izmešano sa mirisom zemlje. Moje su se oči jedva privikle na polutamu.
Pribili smo se uza zid. Nije bila stopa zemlje na koju nije udarila kuglica. Zemlja je prporila od udara. Raketla sinu. Poljana je bila prazna. — Prekini paljbu!
Naiđe jedan vojnik, koji nam to potvrdi. Naskoro se pred nama ukaza brdski top. Bio je ograđen bedemom od zemlje. Kroz jedan prorez na prednjoj strani štrčala je mala topovska cev.
FRONT I POZADINA Ima već duže vremena kako niko ništa ne govori. Luka se naslonio na bedem od zemlje, zubima stegao muštiklu od višnjevog drveta i sanjivim očima gleda u Moglensku ravnicu.
Nestalo je ono malo zelenih poljanica, i gomila razrivene zemlje, razbacanih preprečnih sredstava, i poneki izbačeni leš ukazuje na strašnu pustoš, kao da su neke adske sile preturile
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Svi se meni rugaju i hulu svi kažu: „Eto naša robinja!“ — a breme nalažu. Serpske moje granice i zemlje ridajut čto hrabri mi vitezi tud ne projezžajut.
u svetu, Što vozrastu svakom svoju razakriva metu; Kog oseća naitije, i stado, i drevo, Istočnici po gorami, tamno zemlje črevo.
Znaš, mamo, da nemam ni prebijen novac, Zato mene neće siromah trgovac; A bogati broje kuće i dućane, I koliko ima zemlje za oranje.
Gord, sebe voždom smelima predstavlja; Taj čas Mars prospe plamen nad Serbijom. Saziva s Šturca mudra vila K obrani zemlje junake serpske: „O hrabri, čujte! Gluvo je doba sad.
A pokriveni mrakom, stidom Grbovi lenivih naslednika. Istreb' te smest'ju žestoke dahije Iz zemlje vaše, s njima i njihove Pod skvernom platom krvožedne Samomu Stambulu strašne horte.
“ Tronuti njenim iskrenim glasom, svi V polk blagorodni, česnu pod zastavu, Za ime, čest i slavu roda, Zemlje za slatku svobodu lete, Na sve, kak' munja, strane potekoše, Čeljust u adsku vrgoše tirane.
Beda u pustinji, beda u gradu, u stanu i vesi, Beda gnjavi svaki prostrane predel zemlje. Zlato i svila pokriva prsi pečalne i bolne, Ispod osmeja skorb brižljivo davi srce; Radosti retke kaplje u gorčini
Sudbina tu se isprečila kivno: Ili je Satana starcu uselio pagubne misli, Ili se srce potrzalo slašću pradedske mu zemlje, Il’ mu se dugim zar ropstvom k slobodi zatupilo čuvstvo, Petar, kajući se, Đorđevi babo, željaše se vratit; Ozbiljom
S ove ja zemlje ni kročiti neću za Đorđevim tragom. On ako slušati neće, ne bilo mu nikada traga! Vi ćete turskog neštedećeg žertva
kad je ladnije od leda, Ne čuvstvuje što opšte dobro peče, Već samo svoju podlu korist gleda, K’o krtina kad ispod zemlje rije, Da svaki ne zna kuda trag svoj krije.
Dirnuo sam ti u čast, ali se ljuto kajem. Sad ti klanjam se do zemlje, priznajem ti divnu krasotu, I pred svetom, evo, skidam ti, bane, kapu.
” Kadar se možila bom S toboj, moj junak, Mora strašnih topov grom Tresti zemlje tlak. In na grada razvalin’ Te objamem, sin planin! Dam ti roko, ljub’ junak, Hrabri korenjak.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Prostićeš, kamen... jer pravo reć u ovome čudu od stijenja slabo se zemlje nahodi. JELISAVETA: Dost’... šta ćeš? Ukratko kazuj, što te poslaše?
Šta piše? Ko li? Šta je? Čija je? Te okriljena krilom ljubavi, Ostavi sjajne zemlje za sobom U klisurama da zabačenim Potraži dvore — kćeri duždeve?... (Leonardo ulazi.) A, Leonardo!...
mrskom lutajuć Razbija kosti tvrde lubanje, Premišljajući crne planove, Što Veneciji grdoj htedoše Odreći pomoć zemlje divije, — Kô da je šteta, ako izgine Ovake rite čitav milijun?...
— Prstima mekim šaren-lutkove, Što će se na mig oka njezinog Vešto okretat — i kô pajaco — Ljubimče ludo zemlje njezine — Služit za šalu podloj gospođi?... BOŠKO: Naćemo, oče, Pa ma se znali turčiti!
JELISAVETA: A ja ću plakati. KNEZ ĐURĐE: Svaka ti suza kap je samrtna, Od ove zemlje grob ćeš stvoriti!... JELISAVETA: Ja ću kleti. KNEZ ĐURĐE: Oh, kuni, ženo, kuni, proklinji!
Moj ljubavniče, sine diviji, Al’ i od samog dužda miliji — Dužd me je prodô, dao na silu Nemile zemlje knezu nemilu (Kapetan Đuraško odlazi.) JELISAVETA (sama): Hajd’ idi, idi!... lom’te se, bijte! Prolijte krv...
) KATUNOVIĆ: Proklet dabogda!... Rebra prožeže!... Al’ neka teče krv!... Kamen će ljut, Taj tvrdi kamen zemlje očine, Snagom će svojom krepko rositi. ARNAUT-OSMAN (udarajući na Đuraška): Nećeš već dugo!
Verna si bila ti!... (Vidi jednog gavrana.) A nećeš, gavrane! Nećeš mi bratu oči kljuvati. (Uzima sa zemlje jednu pušku.) Je l’ srpska puška to? Jeste, srpska je — e, njom ću gađati. (Puca, a gavran pada dole.
ČETVRTI SERDAR: Kneže! I ja, i svi da izginemo Za ovaj kamen zemlje sirotne.... PRVI SERDAR: Da izginemo, Al’ s našom smrću, o, gospodaru!
VLADIKA: U ime oca i sina U ime neba! U ime zemlje, Koja vam i sad — izneverena — Dedova svetih čuva grobnice... Zakunite se! SVI POTURČENICI: Zaklinjemo se!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
a u njegovoj duši dizaše se slast i toplina, svijetla i meka kao neznana pjesma bez riječi što se diže od zagrijane zemlje, i mirišući veže se sa nasmijanim nebom proljetnim.
osim njega i nekoliko mlađih žena, koje se ubrzo razudaše; i sve propade, iščeznu, svega nestade osim hude i vrletne zemlje, koju nemađoše niko više obrađivati i ziratiti, i osim praznih i zagušljivih staja, iz kojih zaudaraše zadah smrti i
Znam ja Zmijanje, znam ja ćud našije' planina i ove naše zle'ude, vrletne zemlje: sve to potajno i podmuklo reži! Najednom se nenadano zadrmaše u vrhovima jele i omorike jače, silnije, a jaka se i
— Onda vas molim s božje strane, prikaž'te dolje sudu da moje kućište predade kom našem čovjeku iz ove naše proklete zemlje. Digoše ga. On se preseli u 'nu dolinu.
Ja i pokojni Partenija — vječna mu pamjat — stojimo gore kod košarâ, pa gledamo... Vrvi Krajišnik kô da iz zemlje izniče! Stali mi, pa brojimo...
Mi se vratismo, a Simeun nekako žalostivno otpjeva uz Kurepovac tamo prema Grmeču: Već je krvca iz zemlje provrela, zeman došô, valja vojevati. Parteniji se nešto ražali.
Puške jednako prašte, ne prestaju. U'vatila se, Bože moj, ona barutna dumagija od neba do crne zemlje! Ništa se ne vidi, a podavi nas kokija od baruta.
Nisi je iskrćio, već je to, bivakarce, od davnina ziratna zemlja, a svaki komadić ziratne zemlje moj je!“ Na čijoj je strani prava, ne znam.
tako, već 'vako: Slavni sud u Ime Njegovo osuđuje Jolpaza Davidova iz sela Meline, kotara Banje Luke, okružlja Banje Luke, zemlje... (okreće se pisarčiću): Šta bi ti rekô, dijete, je li i njemu zemlja Bosna, ili je s vami došô uz ovu pošljednju bunu?
Pisarčić: Iz Bosne je on, Davide. David: Ako nije došô iz vaše zemlje, okotio se 'vođe za vašeg zemana, pa jope' je svejedno. De-de, gospodine, nastavi, da čujemo!
osuđuje Jolpaza Davidova, stara dvadeset i dvije godine, oženjena, iz sela Meline, kotara Banje Luke, okružja Banje Luke, zemlje Bosne, a kućne numere one kao dvije kantarske kuke (S. Š.), na dvadeset godina teške tamnice u Zenici...
Samo još ovo, 'nako ispred mene, dodaj: David Štrbac iz sela Meline, kotara Banje Luke, okružlja Banje Luke, zemlje Bosne, a kućne lumere četrdeset sedme, zahvaljuje se carevini, našoj premilostivoj Zemljanoj Vladi i slavnom sudu što su
Bojić, Milutin - PESME
Sunce, naše sunce, puhor zlatni raspi! (1917) BEZ UZVIKA Ni čudnog ni novog za nas nema više, Sve su zemlje nama i drage i srodne; Sred sjaja, i vrh nas kad se bure sviše, Besmo mirni, kao usred zemlje rodne.
nas nema više, Sve su zemlje nama i drage i srodne; Sred sjaja, i vrh nas kad se bure sviše, Besmo mirni, kao usred zemlje rodne.
tu su nekadašnji venci I prolazna radost celog jednog roda, Zato grob taj leži u talasa senci Izmeđ' nedra zemlje i nebeskog svoda. Stojte, galije carske!
(Bez datuma) XLIII GREŠNI SONETI (SIN ZEMLjE) Zagrmeće Gospod u strašni dan suda, A ja ću mu reći: ''U najcrnjem mraku Tvoju reč sam čuo gvozdenu i jaku I zbog
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Namesto daleke i slabo poznate Rusije ulogu uzora sve više je preuzimala Evropa, pre svega zemlje nemačkog jezika, utoliko pre što je to bio dominantan jezik u Habsburškoj monarhiji, bez kojeg se nije moglo
Srpske zemlje su ne samo zapadnije smeštene nego je i njihov veliki deo pripadao pretežno katoličkoj Austriji. U jednom pogledu Karadži
Hrebeljanović i sultan Murat), i jedan prestolonaslednik (Jakub, sultanov sin), a osmanlijska najezda na hrišćanske zemlje zaustavljena je, doduše, privremeno, zahvaljujući srpskoj vojsci.
" Usmena tradicija o pokosovskom periodu prikazuje sve dublje prodiranje Turaka u unutrašnjost zemlje kao istorijsku neizbežnost kojoj se srpski despoti i vojvode opiru svom silinom svojih tragičnih života čuvajući
U vremenu kada su Turci uveliko zauzeli sve glavne gradove srpske zemlje, Kuripečić zapravo ostavlja dokument o poeziji i predanjima kao odbrani od pritiska osmanlijske sile.
ispovest ali i usmeni, epski način mišljenja ili pogled na svet: "Ja vojvoda Pavlović od Radosala, gospodar i knez ove zemlje, ležim ovde u ovom grobu.
Dok življah ne mogaše me turski car nikojim junaštvom, nikakvim darovima, pa ni borbom ni velikom silom sa moje zemlje potisnuti niti pobijediti. Još manje sam mislio da se odreknem svoje vjere..." Ceo period od 15. do početka 19.
protiv Turaka vodi sena celom području naseljenom srpskim stanovništvom, i to u dva vida: hajdučkom, unutar okupirane zemlje, i uskočkom, u njenim pograničnim oblastima, uzduž čitave krajine, od Varaždina i Karlovca na severu, a preko Senja,
Ostavljeni u potpunosti sami sebi u dubini porobljene zemlje, posle turske okupacije Srbije i Bosne i Hercegovine, hajduci organizuju čete od po deset do četrdeset gerilaca.
događaja, a sveopšti nezadrživi pokret narodnih masa iskazao je sjajno nađenim poređenjem iz prirode ("Usta raja k'o iz zemlje trava"). Stihom pregnantnim asocijacijama objasnio je trenutak odluke ("Jer je krvca iz zemlje provrela").
Stihom pregnantnim asocijacijama objasnio je trenutak odluke ("Jer je krvca iz zemlje provrela"). I ostale pesme koje s ovim svojevrsnim epom čine celinu oblikuju hroniku ustanka.
su predanja o Marku Kraljeviću, njegovoj natprirodnoj moći, sticanju snage, odabiranju konja, i njegovim tragovima širom zemlje, koji "dokazuju" istinitost kazivanja o njemu ili o svetom Savi i Svetom Simeonu, koji se poput antičkih bogova, ili
Jakšić, Đura - PESME
Mnogi težak oblak, jeka, Krš gromova, oganj, kletva I sto čuda neba, zemlje, Razbilo se o meneka... Usamljena Na sredini morske pene, Cepam munje i gromove; A talase rikajuće Sa hrapavim
neme ponoći Kô grdan talas jedan jedini Da se po morskoj valja pučini; Lagano huji, kô da umire, Il’ da iz crne zemlje izvire. Možda to dusi zemlji govore? Il’ zemlja kune svoje pokore?
1872. OTADžBINA I ovaj kamen zemlje Srbije, Što, preteć suncu, dere kroz oblak, Sumornog čela mračnim borama O vekovečnosti priča dalekoj, Pokazujući
Drzneš li dalje?... Čućeš gromove Kako tišinu zemlje slobodne Sa grmljavinom strašnom kidaju; Razumećeš ih srcem strašljivim Šta ti sa smelim glasom govore, Pa ćeš o
Nastasijević, Momčilo - PESME
VODI ME, POVEDI SLEPA Vodi me, povedi slepa, ja ne vidim bela dana, duša mi u bogu sama! Zemlje prođoh, noć mi svuda bez svanuća, van sa neba toplo što mi grane tama!
Pojav’ se, pojavi. Daj tvoju krv, Omiriši krv, omiriši život. Otrgnuću te od zemlje. Pojav’ se. Pojavi. Vatra me gori, o vatra iznutra. Ulazi u me, probija me Do srži, o mračna vatro.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Do njega sedi baba mu u čistoj košulji, sa prekrštenim rukama u krilu i navučenom boščom čak do zemlje, da joj jedva vire papuče i bele vunene čarape. Isto onako ona mirno, strogo izgleda. Ništa se nije promenila.
da uzimaju novaca ili njemu prodaju imanja i tako se čula, videla njihova sirotinja, kako s godine u godinu po jedno parče zemlje prodaje se, gubi; a ovako, to se ne bi primetilo, i kad bi ko slučajno spazio Mladenove radnike na toj njivi, ovaj bi
Oseća težinu, zagušinu zemlje, bašte, zidova oko sebe. Oseća kako ga cela kuća guši, zatvara i kao priklještena, vezana drži i pritiska.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen! Neka mi izađe na san!« (іbіd., 643. Slično gatanje i u LMS, 139, 87, samo što tu V.
i od metala uopšte, a naročito gvožđa, plaše demoni: otuda, na primer, propis da se lekovita biljka ne sme vaditi iz zemlje nožem, da ne bi demon, koji je u biljci, pobegao).
ŽSS, 283; 286; 287; 293; kad se jagnje, čim se okoti, podigne sa zemlje, povuče se tri puta za uši i kaže mu se: »Pušti leskovu, uzmi drenovu« tj.
U srpskim pripovetkama tipa Mide (o caru Trojanu sa kozjim ušima, Vuk, № 39), iz zemlje kojoj je poverena tajna o tim nakaznim ušima iznikne zova, i kad su čobančići od njenih prutova načinili svirale i
KIČICA Tauѕendguldenkraut (erythraea centaurіum). Kičica (zlatna kitica, trava od groznice, žuč od zemlje. Šulek je zabeležio 41 naziv).
za seme, a tuluske zajedno sa šašom pa njima puštaju, po zalasku sunčevu, niz reku, »te da i kukuruz poteče iz zemlje kao voda niz reku« (SEZ, 19, 361; negde to rade na Bogojavlenje, SEZ, 14, 23); prvi okrunjeni k.
II (žene ne rade ništa iglom, »da crvi ne bi jeli k.«, SEZ, 14, 26), na Čisti ponedeonik (da vrane ne bi jele k. iz zemlje: ne jede se kašikom, SEZ, 14, 37; žene ne rade ručne radove, SEZ, 19, 36), na »Crni tornik« — prvi utornik posle
Pri ogrtanju k. kopači ostane jedan struk neokopan, bace na njega po jednu motiku zemlje, i okite ga cvećem, pa posedaju oko njega.
U Resavi, kad seju l., zakopaju se tri jajeta u zemlju; posle tri dana izvade se iz zemlje, pojedu, a ljuske bace u lanište, a pa njihovo mesto zabodu se tri pruta bele vrbe (SEZ, 17, 1911, 16.
Zanimljivo je da je u blizini lipničke l. bio manastir, i da je tome manastiru po klonio aga zemlje »koliko je hvatao lipin hlad« (a to je, s obzirom na dužinu senke pri zalasku i izlasku sunca, bilo dosta, BV, 6, 217).
Devojke metnu na Ivanjdan u lonac zemlje i tu poseju nekoliko zrna p., pa na Petrovdan gledaju kako je nikla: ako su klice savijene kao prsten, onda vele da će
Ako se koji momak ne može da oženi, treba — kaže se — da ćuteći kopa beli trn, dok ga celog iz zemlje ne iskopa, i da na njegovom kraju nađe neki crveni kotur.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ali ona ne može da savlada baštinjene Radine navade i nagone. Rodio se ovdje, u ovome kraju zemlje, gdje tri riječi, u zgodan čas rečene, iscjeljuju blago i čeljad od ujeda ljute zmije; gdje čarka može da rastavi dvoje
Čisto ne može da shvati kako bi mogao da podijeli Nikine zemlje sa bratom Petrom, kad su kao klin uvukle se između njegovih oranica.
Još bi to pregorio nekako, ali kako da se livada podijeli? Nikin dio s njegovim je u jednom komadu srce zemlje m zajednička im je uređena jaruga, pa kako da se otkrnji komad Petru?
Gazda poznaje dobro braću Smiljaniće; čuo je i za oca im, pokojnoga Radu, koji se bio, ubivši radi preoranja zemlje nekoga komšiju, odmetnuo u hajduke i pobjegao u Tursku; tamo je i poginuo.
Po njegovoj smrti, braća se ne slagahu zadugo i nabrzo razdijeliše imanje u tri dijela. Poznaje i zemlje i livade: srce zemlje, sučeljuju se sa zemljama Ružića i Vujića, koje su sada s malim sve u njegovim rukama.
Po njegovoj smrti, braća se ne slagahu zadugo i nabrzo razdijeliše imanje u tri dijela. Poznaje i zemlje i livade: srce zemlje, sučeljuju se sa zemljama Ružića i Vujića, koje su sada s malim sve u njegovim rukama.
Vaso ide od kuće do kuće, hvali zemlje i izmišlja cijene. Veli, i kune se: „Nudio je gospodaru taj i taj toliko, ali neki drugi, — neće da mu imena kaže,
Ovo su oranice, ovo crno ograda, a ono livada plodno, berićetno, srce zemlje, govori gazda Jova kao za se. — A što pitaš?
Do nekoliko dana vratiće se iz vojništva gdje ga je za dva mjeseca uzelo. Što će on reći, hoće li mu biti žao što je zemlje kupio za skupi novac? Ali kad stiže do svoje zemlje, gledajući je suncem obasjanu i okupivši je pogledom, umiri se.
Što će on reći, hoće li mu biti žao što je zemlje kupio za skupi novac? Ali kad stiže do svoje zemlje, gledajući je suncem obasjanu i okupivši je pogledom, umiri se.
Dok Rade stiže, još one iste večeri, na guvnu pušeći lulu i gledajući preda se, veli mu Ilija: —Otkupio sam Nikine zemlje od gospodara. —Za koliko si pogodio? —Petnaest stotina talijera . —Biće...ali i vrijedi...
nastavi: — Vidiš, oče, ja se baš sada u vojništvu namjerio na jednoga primorca, pa čuj kako on procjenjuje vrijednost zemlje: veli, treba računati i svoje nadnice što se u zemlju ulože, i trud... i drugo on nabrajaše.. .
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
na njihovom čelu znak posebnosti, možda Gospod preko njih šalje svoje tajne poruke, možda je njima dato da dokuče tajne zemlje i neba. Jelena Ne gleda me. Trudi se da me ne gleda. Ili misli kako nema zašto da me gleda.
Voda je dremala, lenja i nepomična, iznad plodne vratimljske zemlje. Svi su zebli od pomisli da Morava taloži na dno poplavljenih predela šljunak, jalovu stelju iz koje ništa više neće moći
zidu prevlačio četkicama, o mnogim lepim, čudnim i neverovatnim stvarima, o Solunu, o velikim gradovima njegove rodne zemlje Grčke, o carstvima Vizantijskom i Bugarskom, o Dubrovniku, bogatim prekomorskim zemljama, o Ugarskoj i Saskoj daleko na
Prohor, „uzima čast vašim kćerima, plodi se sa vašim ženama dok vi u znoju lica svoga na poljima izvlačite iz ove škrte zemlje hleb za gladna usta svoje čeljadi.
ću se i gledati sa uživanjem (koje će, sve mi se čini, biti tako slatko i omamljivo) kako se do krvi ujedaju gospodarica zemlje od Paramuna na severu do Kleka na jugu, od Solotnika na zapadu do Breznice na istoku i čelnik njezine vojne sile.
duša će mi iz njega prhnuti u prozračno nebo kao ševa iz nezgrapne krletke, natrag u visine, razdvojiće se na hvat od zemlje od ove moje žalosne, ružne ljušture koja će se raspasti od udara na šiljatom kamenu.
otmenosti, ni ponosa, otvaramo vam nove dveri, zavirite nišči iza sedam zapečaćenih brava, saznajte sve tajne neba i zemlje. Sve vam je dozvoljeno, sve dostupno.
Stajala je na četiri direka koji su do zemlje bili otruli i pravo je čudo kako se ranije nije srušila. Sada ju je grom spljeskao sa zemljom i zapalio.
Za loženje vatre: čakmak, kremen i trud. Mogu iskrčiti komadić zemlje u šumi i posejati na proleće nešto useva. Po kesicu semena pšenice, ječma, ovsa, raži, paprike, graška i boba.
poslednjeg žmarca, puštaju da ih ponesu krila, laka i bestelesna neka krila kroz dubine neba i prostranstva iznad uboge zemlje, ni gore ni dole, nego baš ispod neba i iznad zemlje.
bestelesna neka krila kroz dubine neba i prostranstva iznad uboge zemlje, ni gore ni dole, nego baš ispod neba i iznad zemlje.
Sažalio se bolećivi starac. A ja kažem: gubavce, sušičave i jurodive treba slistiti sa lica zemlje kao kužno smeće, da zemljom ne razvejavaju boleštinu. Nema za njih leka. Leči ih samo zdravi, ljuti čelik mača.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Odletele tice u daleke zemlje Samo jedna jošte putu se ne sprema: Lagana joj krilca polomili ljudi, A bez krila zbora o poletu nema!
Sve, što god oseti život, na svet se radosno javi: Iz mračnih jazbina vuci, iz zemlje sićušni mravi. Dvadeset prijatnih dana duvahu vetrovi.
očiju, lane, Ja čitam strasnu povest koje se mnogi još seća, Kad Bahus podiže vojsku na plodne indijske strane, Na zemlje mirisnog cveća. u vihorima strasti, sa divljom, pomamnom vikom, Skakaše bezumna vojska od ljudi, žena i zveri.
Pod aragonskim mačem jeknuše dubrave rodne, I požar obuze sela, varoši i zemlje plodne, Brišući spomene drevne. No tužne pesmice ove Nađoše u jednom dvoru, Alhazra koji se zove, Za vlade Manojla
Iz mraka, iz neba, zemlje, izviru čudesne priče, Glasova sve jače biva i vazduh čisto vri... Jedan se cereka ludo, a jedan očajno kliče, Kao
HETERA Krilata božice moja, hajdemo u doba ono Kad Helagabala Avgust vladaše bogatstvom Rima: Hajdemo u cvetne zemlje gde Tibar veselo šumi I sedam podnožja ljubi, nežno se grleći s njima.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
MOREM, POSETE ALEKSANDRISKOM MUZEJU I BIBLIOTECI 26 VII OSAM VELIKIH NAUČNIKA ALEKSANDRIJE, ERATOSTENOVO PREMERAVANjE ZEMLjE 33 VIII NEOČEKIVANI DOGAĐAJ, NOVA JEDNA TEMA ZA PREPISKU 40 IX KALENDAR I NjEGOVI ELEMENTI 42 X PUT U CARIGRAD.
STABLO ŽIVOTA 136 XXV GRAC. VLADIMIR KEPEN I ALFRED VEGENER 144 HHVІ ROĐENjE NAŠE ZEMLjE. PRVI DAN 152 XXVII SVETO PISMO I PRIRODNE NAUKE 159 HHVIII KOTRLjANjE GRUDE SNEGA, SLIKA ŽIVOTA 163 XXIX JEDAN STARI
PRIRODNE NAUKE 159 HHVIII KOTRLjANjE GRUDE SNEGA, SLIKA ŽIVOTA 163 XXIX JEDAN STARI AMFITEATAR, ŽIVOT ZVEZDA, SUDBINA ZEMLjE 167 XXX PROJEKAT VOZA ZA SAOBRAĆAJ SA MESECOM 172 XXXI VOŽNjA NA MESEC 175 XXXII MESEC I NjEGOVI PREDELI 180 XXXIII
Ta je zvezda udaljena od Zemlje 230 svetlosnih godina, pa zato vidim Zemlju onako kako je izgledala pod kraj sedamnaestoga veka, jer je svetlost koja
godina, pa zato vidim Zemlju onako kako je izgledala pod kraj sedamnaestoga veka, jer je svetlost koja je tada sa Zemlje pošla taman stigla do mog oka.
povetarac poljuljkuje vite palme između kojih koračamo i dolazimo do glavnog hrama varoši, Esagile, „palate neba i zemlje“. Ona se uzdiže na visokom, masivnom podnožju.
znamo da je to obrtanje zvezdanoga neba, koje se naučno zove dnevnim kretanjem neba, samo prividno i posledica rotacije Zemlje oko njene ose.
cele Sunčeve porodice toliko udaljene, da se ni njihovo vlastito kretanje, ni ono prividno koje sleduje usled obilaženja Zemlje oko Sunca, ne može okom zapaziti.
Mi danas znamo da on obigrava oko Zemlje, a da su njegove mene posledice njegovog osvetlenja Sunčevom svetlošću. Najsjajnija pojava na nebu je Sunce; no, baš
I to kretanje Sunca je prividno i posledica obilaženja Zemlje oko Sunca, zbog čega ga zemaljski posmatrač viđa postepeno u raznim pravcima prema ostalim zvezdama.
Ponavljam: Iz večite knjige neba pročitana je, kao što ću Vam to drugom prilikom saopštiti, buduća sudbina Zemlje, Sunca i dalekih svetova.“ - „A šta piše u toj knjizi o sudbini nas, pojedinaca?“ - „Ništa, draga prijateljice!
svakom pomračenju Meseca, granica Zemljine senke koja se vidi na Mesecu ima kružni oblik, pa pokazuje i okruglinu same Zemlje.“ - „To mi je vrlo jasno i ubedljivo, samo jedno ne mogu da uvidim: zašto vode i mora ne ocure sa okrugle 3emlje?
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
I kad časak posljednji stigne, Da smrt sa zemlje i mene digne, U vječno žiće blaženog svijeta, Gdje svake slasti proleće cvjeta, Najstražnje riječi tebi ću slati: „S
Stanković, Borisav - TAŠANA
PARAPUTA Jedem, jedem! Zemlja sam... I ti si zemlja... I svi smo zemlja. I svi ćete biti zemlja. MIRON Jest, jest. Od zemlje smo, i bićemo zemlja. Ali zašto ti zemlju da jedeš, kad su ti nedra puna komadima hleba.
Isti onakav kakav smo imali nekada, kao deca. (Uzima tanjirić i podnosi ga Mironu): Gle, isti je, prost, od zemlje, čak sam ga malo i okrnjila, razbila, da bi bio onakav.
I tako celog života. HADžI RISTA Strašno, dedo. Tako grdnoga, crnoga od zemlje, negovati i čistiti! Ja i kad ga sretnem, ma da je i to Božji čovek, Božja duša, a ja se po dva tri sata gadim.
ARSENIJE Ne smem, dedo. Ubiće me ovim kamenjem. Ti znaš, da mu samo ti možeš uzeti. MIRON (čisti Paraputu od zemlje): I gde ovoliko zemlje i blata nađe? Sav se zemljosao. (Vadi iz njegovih nedara kamenje i zemlju.
Ubiće me ovim kamenjem. Ti znaš, da mu samo ti možeš uzeti. MIRON (čisti Paraputu od zemlje): I gde ovoliko zemlje i blata nađe? Sav se zemljosao. (Vadi iz njegovih nedara kamenje i zemlju.
Pod njima vide se iz zemlje veliki kamenovi sa starim poprečnim gredama na kojima su ambarovi ležali. S desne strane, od nekadašnje toliko velike
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kad momak rano izjutra seče i vadi povrće za pijacu, starac uzima snopiće, čisti ih od zemlje, miriše ih duboko. A kad oko podne momak vrati neprodatu, svelu zelen, starac je opet grabi obema rukama, meće u vodu,
Uzela je u administraciju sve veliko i raznovrsno imanje svoga muža, zemlje, ljude, žene, decu, stoku, novac, kupce i prodavce, posrednike, advokate.
” — Kako govoriš, dijete, zaboga! Zemlja će roditi i hraniti dok je zemlje, ali koga će hraniti, to je pitanje! — „E pa dobro, Nano, onda nije vajde, moram znat izučiti i hleb zarađivati...
Palanka se davno već naučila da sa smehom sluša skandaloznu kroniku neba i zemlje, kako ju je ludak izmišljao. Kad su mu jednog dana doneli malog sina, koji se kod gospa Nole lepo popravio, otac ga je
Jedna žilava konkurencija svemu živom i mrtvom. To je jedan život i ishrana bez zemlje! To je čudo! To je jevrejstvo! To je jevrejska egzistencija po svaku cenu, i jevrejska ambicija koja sve savlađuje...
VLAOVIĆI Nekoliko granatih i nekada jakih i čuvenih porodica nabilo je svoje porodične rake do same površine zemlje. Nema ih više. Jednu od tih grobnica.
— Tiše, još tiše, da zvuk bude tih kao svetlost. Polako polako, s početka neprimetno, prodao je Stefan dosta zemlje, razdao ljudima bez dobre podloge dosta novca.
Obojica očeva glasno jecaju; gazda-Gavra, bled kao krpa, zaboravio je da sveće razdeli sakupljenima s tri grudvice zemlje. Pa onda, sveštenici bukvalno navrat-nanos skidaju odežde i bacaju ih po crkvenjaku. Žure, njih, samo njih, čeka fijaker.
se pojavio tek kad su, jednoga dana, dovukli na rastavljenim kolima divan orah, dobro već odvrkao, s gužvom žila i zemlje oko korena. Usadiše drvo za kućom.
Delile su ih dve ograde; delio ih je onaj aršin zemlje — Gornjovarošani ga prozvaše„Savin krompir”; — delile su ih žene.
Pa onda kako se svet jednako menja, promenio se s njim i aršin zemlje. Pronašla ga deca nekih novih Kašikarlija — prodirao je polako u život i uz poron — a i deca iz drugih ulica i budžaka.
” Uostalom, kako se Kašikara dalje naseljavala, aršin zemlje je postao vrsta uličice, bio gažen, i zato manje zakorovljen.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Osim sviju mu se obače najbolje dopadne Velimir i Bosiljka; tako po svetu ići i tolike zemlje, naročito Egipet, bez krajcare viditi, toliko bez muke trpiti da svoju ljubeznu jošt lepšu nego što je bila nađe, koja
Od mene zavisi careve i kraljeve praviti, njima koliko oću zemlje davati, s njiovom sudbinom vladati i, kad mi je volja, u propast ji baciti.
Jednim slovom, sve što je na zemlji, ispod zemlje i više zemlje, — sve što se pomisliti i ne pomisliti može, — i sam cіrculuѕ quadratuѕ u mojoj je vlasti.
Jednim slovom, sve što je na zemlji, ispod zemlje i više zemlje, — sve što se pomisliti i ne pomisliti može, — i sam cіrculuѕ quadratuѕ u mojoj je vlasti. Čudiš se tko sam? Ja sam!
Znajte vi, na primer, koliko zvezda s istočne, koliko s zapadne strane zemlje ima; znajte o ljubovi bolje nego Ovidije govoriti, i utrkujte se s Platonom koliko oćete, praveći Republike; no otidite
Njegove su reči sasvim po pravilima silogizma ustrojene, i ubo: Sila zemlje sostoji se u hrani. Najviše hrane ima onde gdi se najviše troši; probo maіorem: najveći je konzumo, to jest najviše se
Ovaj ga sorites tako obnadeždi da, hotja su mu leđa malo naduvena bila, on slatko, spustivši se na krilo opšte matere zemlje, zarče. Fama međutim uzme sebi dopuštenje da o njegovom zatvoru po gradu razglasi.
— Naposledak ima jošt mlogo struka suza koje se na ovoj maloj grudvici zemlje viđaju, i koje u naš red ne prinadleže. Tako, na primer, često primečavamo da devojke za izgubljenom kericom maramom
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
verige sred oluje I zemlju od stare hrastovine Za stajaće zvezde vezuje Pere šape svojim vukovima Da tragovi mračne zemlje Na njima ne prežive Putuje bez puta I put se za njim rađa SVETI SAVA NA SVOME IZVORU Gleda u kamenu Svoje treće
među pticama Sklapam i rasklapam krila Činodejstvujem nasred svoga polja Pretvaram u kljunu Kap rose i zrno zemlje u pesmu Ti boju sutra budi lep Što će reći pravedan Ti zelena carice travo Ti jedina pobedi Ti pobedo usreći
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Rodio sam se u jednoj staroj kućici, u blizini beogradske Saborne crkve. Ta kućica docnije zbrisana sa zemlje i namesto nje se sad diže velika palata Narodne banke, tako da su danas bančini trezori tačno tamo gde je bila soba u
to: da reke uvek teku od izvora ka utoku svome; da je Zemlja udaljena od Meseca toliko isto koliko je Mesec udaljen od Zemlje; da su planine uvek više no doline; da jezera, bila ona plitka ili duboka, moraju sa svih strana biti opkoljena zemljom,
– Čujmo! – prihvatiše sa svih strana. – Gospodo – poče Boža – vama je poznato da je život zemlje samo na jedan sat, na kome je ceo istorijski život čovekov samo jedan sekund, a organski njegov život je samo jedan
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Na prostoru od jednoga kilometra padao je čelik praiskonskim besom, uz grmljavinu, rijući svaku stopu zemlje. Slabi zakloni leteli su u vazduh. Delovi ljudskog tela razbacivani su na sve strane.
Telo drhti, te se naslonih na zemljani zid. Gr-rru!... Mnogo dima. Nešto me guši. Puna su mi usta zemlje i neke sukrvice. Sad će... Gr-r-ru!... Naprežem misao. Znam, znam, sve još znam... Ali otkuda mi ova zemlja u ustima.
— Svršeno je — reče potpukovnik Petar. Bežali smo nizbrdo. Sretosmo naše seize sa konjima. Pred nama suknu plamen iz zemlje, zatutnja, mi se povismo po konjima. Skretosmo u jedan šljivik. Šrapnel nas sustiže, ciknu nad glavom jezivo.
„DANAS JE TEŠKO PRONAĆI REDOVE“ U zemlji je gorelo. Natčovečanskom snagom branio je narod svaki pedalj svoje zemlje od mnogo nadmoćnijeg neprijatelja.
Neprijatelj je navalio sa svih strana da porobi našu lepu otadžbinu. Privremeno je uzeo jedan deo zemlje, ali ime Srbinovo nikad neće uništiti.
Taman smo zapregli, kad se sruči strahovita kiša, praćenja sevanjem i praskanjem gromova. Oblaci se spustili gotovo do zemlje. Bili smo obavijeni neprozirnom tamom, kao u mračnoj komori. Trebalo je silaziti niza strme staze, tek prosečene.
kolona pešadije, artiljerije, komore i izbeglica, gamizala je lagano preko Kosova, noseći sobom tugu i očaj porobljene zemlje svoje. Sustigosmo i kolonu ranjenika, koji su umakli iz bolnice. Stoje na putu, raspituju se za svoje komande.
običaj, činilo mi se, ova je forma ipak mogla sada da izostane, i da se učini izuzetak prema jednome oficiru susedne zemlje. Ali mi smo izišli iz svoje zemlje i moramo se povinovati običajima drugih. Vrata se otvoriše.
Ali mi smo izišli iz svoje zemlje i moramo se povinovati običajima drugih. Vrata se otvoriše. Kad uđoh u sobu, zatekoh nekoliko mladih Crnogoraca.
— Molim te, kakvo dobro očekuješ sada ti?... Najureni iz zemlje, na tuđoj teritoriji, saterani pod ove krševe... — Ama to je moje predosećanje... Eto zamisli...
Naša zemlja postoji i dalje, naše porodice su ostale u zemlji, ali je oružana sila i sve ono što izvršuje zakon van te zemlje. — Postavlja se pitanje, da li mi imamo pravnog osnova da predstavljamo tu zemlju.
— Naravno! — dobaci kapetan Velja. — Viša sila! — dopunjuje Živadin. — Tako je... I posle izlaska iz zemlje, naša država tu suverenu vlast i dalje ima... — To isto i ja kažem — upade kapetan Velja.
Petrović, Rastko - PESME
“ JEDRILA Topografski radnici, sokoli moji, sokoli, Dok geografske karte tiskate Mislite na zemlje udaljene. Zelene i plave boje gora i stena sa prstiju sisate A sa Azije oštrih mirisa bole vas grudi i Afrike.
kako to izgleda kad noge lete, i glave; Sad ćemo spustiti našu dušu na konopčetu da izmerimo razmak između nas, neba i zemlje, Sad ćemo pokušati i da umremo. Tamo artiljerci pune svoje gigantske lule, Njihove su lule ogromni topovi.
U nedrima hraniteljke zemlje pobeleće njegove kosti: Dok ucveljena majka isplakaće do slepila zeni; O jadni sine, Zar si široku svoju sobu za tako
Stihovi, nosite me daleko od ove zemlje: u mukama me za bolji život rađala majka, radi višega otac je sa ushićenjem plodio; život mora da je drag, a ljubavnom da
Trenutak makar samo - daleko od ove zemlje, jer čini mi se da mi se opet zbivaju one čudne stvari što kao da se prikradaju sa drugoga sveta; usta mi evo puna
ja slobodom ništa nisam stekao Ni nazreo dno ponora strašna, Pa bolje da sam u hlebari nekoj pekao i žvakao Lepinju od zemlje i brašna, Kotao supe da sam ispio, Zagnjurio glavu u krilo dragane, Svoj gnusni žig na nju pribio Pa pljuvao pred prag i
Mrle! Pišem sedam nemogućih reči nad hartijom: i u svakoj se cedi, zaokrugljuje, po kap krvi, a u svakoj kapi pomalo zemlje, trunja od kore drvene, i mržnje. Zašto i mržnje! Nisam li iscepao na četiri Sveto pismo!
I provlače se lagano, fosforno ponorne reke, Tankim mlazima sjaja, ruke koje su ljubile, Kroz tamnu ponoć zemlje, izmeđ žilica smreke, Ispod toliko bila koje su svud sadile.
Konjici ko da njini vrani Ne tiču tle zemlje gora Već da su oni novi dani Bez sjajnog zraka i bez zora A grdne senke što se vinu Ko da su senke konjskih krila Što
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ostali sinovi i kćeri već su joj dopirali do pojasa, a mališan tek se od zemlje odigao. Ali, je zato bio lep i zlatan, zlatastiji i nežniji od ostalih.
Neka se ne plaši! Neka krene! 3ar je drugo mališan i želeo? Lagano, gotovo nečujno, otkide se maslačak od zemlje, prisloni za trenutak svoju srebrnu glavicu uz obraz mame suncokreta, a zatim kao krilat polete uvis! Vide li ga ko?
MESEČEV CVET Visoko iznad zemlje, kao kotaričice o nebo okačene, njišu se gradske kule U jednoj od njih dečak Vedran na ptice, decu i oblake pažnju ne
Divota! Dečak se naže i napi vode, pa od dosade poče da u izvor baca grumičke zemlje. Kad, iznenada, kraj samog svoga uha začu uzdah. Ko bi to mogao biti? Osvrte se Vedran levo, osvrte desno: nigde nikog!
Odjednom, kao da su iz zemlje nikla, nekakva deca! Prasnu smeh. Uzalud ih je Drvoseča terao, u stopu su za njim pristajali, bacali na njega korice
Uzalud je to i samoj sebi govorila. Nebeske visine nisu je veselile, sve dok joj Zračak koji ju je digao sa zemlje ne reče: čuo je Cvet! U isto ovo doba, na istom mestu — čekaće je kroz sto godina. Neka putuje, zar nije to sama htela?
Kako je daleko bila svetlosna čaša neba! Kako nedostižan Cvet! Kao ukleta lutala je Kapljica ispod zemlje, klizila niz leđa znojnih rudara, niz šapice krtica i rovaca, tražila izvor.
3ahvaljujući jednom uspelo joj je da probije koru zemlje. Kako je sada šumela! Kako se ljeskala na suncu! Postajala sve vedrija, sve lepša!
I gle, poče da čita, poče da piše, poče da razumeva dečak učiteljeve reči. Rastvarala su se pred njim čuda zemlje kao velika, s ljubavlju napisana knjiga.
Da bi ti sin do nje stigao — ti moraš da nestaneš, moraš da u sunčevu peć — dok sunce oko zemlje ne obiđe — golim rukama bacaš žar! — reče strogo Sunčeva majka. — Bolje se vrati odakle si i došla.
Kako su bele i ledene bile krošnje drveća! Kako su se, pritisnute snegom, sagibale do zemlje! Ali, u mraviljaku je bilo toplo, a u jajašcima su ravnomerno kucala srca budućih mravljih vitezova i lepotica.
Staze su mu se pod nogama ugibale, a glave podanika bile savijene do zemlje. Klasovi puni mudrosti, ah, kako je srećan bio Car!
Šantić, Aleksa - PESME
1907. MOJA OTADžBINA Ne plačem samo s bolom svoga srca Rad' zemlje ove uboge i gole; Mene sve rane moga roda bole, I moja duša s njim pati i grca.
Ja u njojzi slušam povijest iz danâ Kad sin zemlje ove nije prahom bio, No sa bojnih polja tebi dolazio Da napoji žedna konja od mejdana.
kobnu pjesmu: tika-taka Ja slušam, i srce sve udara tiše; I ja vidim jasno: sve više i više Da postajem samo crne zemlje šaka. 1908. POGREB Povija se žito.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ali, kad su Turci završili osvajanje naše zemlje, kad su posmicali ili poturčili domaće feudalce, i kad su nakon toga učvrstili svoj sistem nameta, danaka, harača i
ustanaka; zapodenulo se dugotrajno hajdučko i uskočko vojevanje; nastale su zajedno sa borbom seobe iz jednog kraja zemlje u drugi; vršilo se sve tešnje povezivanje celokupne sirotinje raje.
“ Kosovska bitka znači kraj samostalne srpske države. Ubrzo posle toga Turci su stavili pod svoju kontrolu zemlje Vuka Brankovića: „Skoplje su mu oduzeli i od njega načinili svoju vojnu bazu prema Srbiji, Zeti i Bosni; u ostale
im o zlu kao i oni njemu, a sve zato jer je Vuk Branković htio poslije smrti kneza Lazara da postane gospodar čitave zemlje kojom je Lazar vladao. To neprijateljstvo moglo je utvrditi u narodu mišljenje o izdaji Vukovoj, tj.
Iz te žudnje se rodio prkosni i ratoborni lik Marka Kraljevića. Ako se Turci nisu mogli proterati iz zemlje, ako je njihova vlast htelo se to ili ne — bila neizmenljiva činjenica, njihove glave ipak mogla je da seče sablja, njihova
Kroz pesmu o njemu prestajali su da budu roblje. Kroz pesmu o njemu kretali su se slobodno širom rođene zemlje, s kraja na kraj, i čistili je od uljeza, pljačkaša i krvopija.
Ali glavni napad izvršen je tek godine 1439. „Dok je turski vazal Stjepan Vukčić pustošio zapadne krajeve despotove zemlje, počeo je sultan lično opsadu Smedereva.
Prema pesmi, od Turaka ponuđeno mu pri jateljstvo uz uslov da pusti njihovu vojsku preko svoje zemlje ban Derenčić je gordo odbio i prihvatio borbu pod Udbinom.
i očekivali pomoć od neporobljenih evropskih zemalja, u prvom redu Od Austrije i Mletačke Republike, i kad god bi te zemlje zaratile protiv Turaka, oni su listom ustajali i neštedimice prolivali krv.
Ona ne tuguje, nego se bori i pobeđuje. Ona je živi primer ženskog junaštva u mučnoj istoriji naše zemlje. Sakrivenih kosa ispod kalpaka i nedara ispod dolame, naoružana oružjem i ljubavlju i mržnjom, ona je ovaploćena želja
i oružjem, smeđih do ramena brka, „neobičan junak pogledati“, sin proslavljenog Janka od Kotara, on niče svuda kao iz zemlje i širi strah i trepet. Vezanih ruku, on je kadar da sedmoricu neprijatelja rastavi s dušom.
Da nadmaši junake iz pesme, naprezala se celokupna raja. Ona je bila rada kavzi, ona je znala da je „krvca iz zemlje provrela“, ona je osećala da je „zeman došô“ kad „valja vojevati“, ona je htela „svaki svoje da pokaje stare“.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
kao kakav proskitani seoski mačak, lukava beskućna mačorčina, koja samo cunja i gleda što će zdipiti na zemlji, ispod zemlje i na drveću.
— Marš natrag, čuješ li! — povika Stric, pa pograbi sa zemlje neki suvarak i baci se na mališana. Kuja skiknu i odskoči u stranu. Nikolica planu i pusti uzicu. — E čekaj sad!
Iako mali, oni su ipak bili djeca svoje zemlje. Zbog toga se, dok su stajali oko hajdukova groba, našem Jovančetu naresila suza u oku.
— Drekavac! Odjednom se Jovančetu slediše noge. Spazio je kako ispod jedne veće sive stijene izlijeću grudve zemlje i ruše se prema potoku. — Eno ga! Drekavac kopa jazbinu!
Učiteljica i nehotice stuknu i zadivljeno raširi oči. — Ama jesi li ti to, Nikola?! — Ja ili koji bilo sin ove zemlje, svejedno! — odgovori momak, nadahnut i zadihan.
Zna on dobro toga tihog okatog đavola, koji vidi tri metra ispod zemlje. — Neko hoda po šumi — opet će djevojčica ali još nije čestito ni dovršila rečenicu a Jovanče, zagledan u dubinu
Nad ustreptalu šumu sunu garav tumbas dima, zemlje, pokidanih grana i lišća. Dječaci u pećini osjetiše kako se nad njima strese i zadrhta zemlja.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
CARIGRAD 260 SOLUNSKE LEGENDE 267 SLAVENI 273 SERVIJANI 274 SVETI VLADIKA MAKSIM DESPOT 275 MOLITVA ZA POVRATAK SRPSKE ZEMLjE 279 PLAČ NAD CARSTVOM 280 U PREVRATNA VREMENA NEPREVRAĆEN 282 GODINE HILjADU SEDAM STOTINA TRIDESET DRUGE 284 OKO
— a ja sam ga kleo i govorio da ga nestane, I rod mu i porod pogine, da mu se ni imena ne zna, te se celo istrebi sa zemlje, — i ova smrtna mi beseda — bi moje grlo grob mome pizmencu.
SVAKO NAS ZLO I BOLEST NAHODI Golema je to tuga i nužda budavši na zemlji rođenim, i sami sobom ot zemlje, a nebo tražiti i iskati. Svako nas zlo i bolest nahodi I svaka rđa i nevolja tre.
Al' što je postalo od Boga za potrebu izarad ljudi, ipak se svakad toga nahodi svega dosta s promenom godištnom. Od zemlje što je sazdato, od nje se udilj i rađa po zavičaju svome, i opet sve u zemlju preobrće se i odlazi.
GOSPODAR VODA Obladati će on od mora do mora i svim rekami od kraj do na kraj zemlje. Pred njega će pripasti s poklonom Jetiopljani, štono su crni Arapi, i njegovi mu zlotvori prah sa zemlje šmrkati će mu
Pred njega će pripasti s poklonom Jetiopljani, štono su crni Arapi, i njegovi mu zlotvori prah sa zemlje šmrkati će mu ispod nogu.
se; tolika širina iz njega bi, da mu grane preko reka prelaze i širi se do mora i hatar mu s hatari sastaje se do kraja zemlje. A sve gore nadvišuje, te ih pokriva visinom svoje slave.
im se dna ne vidi; a druge što opet tesno i pomalo izviru, a ne zna se otkud im je glava; i nekim čuje se huka ispod zemlje s nadanjem se negde izlazu, ali vrlo se zaustežu pozadugo; i neke pak natrag se odbijaju; a jedne jako sukte napolje
ADAM Meso od zemlje, kosti iz kamena, oči od vode, krv od rose, para i odihivanje od vetra, razum, pamet od oblaka, umlje s anđelske brzine..
O, al' te noći vide u snu čudno visoke merdiveni. S onoga mesta gde spavaše, sa zemlje, prislonjene čak gore za nebo. Te angeli slažahu i pak uzlažahu gore i dole po njima.
A otkud ona glava onde dođe (samo gola kost!)? Kad sav svet vodom potopljen bi, digla ju je iz zemlje bila voda, preterivao ju je vetar ovam, onam po vodi, i onde je donese.
Kad voda sa zemlje spade, ona i ostade onde, te kroz nju i prozva se labno ono mesto, da rečem lepo na videlu pred gradom brdašce.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Osem kućice, Mane je imao i nešto zemlje: nekoliko njiva i jedan veći vinograd, radi grožđa i vina, i drugi, mnogo manji, radi teferiča, jer je bio na vanredno
Učio je nešto zemljodelsko-šumarske škole, ali, kako sam nije imao zemlje da je racionalno obrađuje, nije je hteo obrađivati ni kod velikih gazda da ne bi pripomogao još većem propadanju malih
Novine, novinari, bre brate, ako ko boga zna, kô jedni najčestitiji i jedni, zaista, najsvesniji sinovi ove zemlje, — pa, eno, i oni profanisani... Eno, uzmi po novinama!