Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A sad — zbogom! Zavrzan je pevušio: Čim se gora zaodene listom, A zemljica travom i cvijetom I kad stigne jagnje za pecivo. Pritegoše uprte, pa se odvojiše.
Radičević, Branko - PESME
Plači, travo, zapevaj, slavuju, Zlato moje zemljica pokriva! Mili Bože, podigni oluju, Sred me srca gromom udri živa!
Prepado se, znoj me probi ladan, Sve s' okrenu, mal' ne pado jadan, Ode nebo, a zemljica klonu, Ja kâ u grob sa nebesa tonu, — Oh da jadi duže potrajali, Bi mi davno raku već kopali.
brate, kad rodnoga nemam, Ne daj samac da se na put spremam, Hajde sa mnom, jer bez bratskog drusta, Veruj, veruj, zemljica je pusta.
Al' je ladno, uh al' mi je zima! Kad koračim, je l' ovo zemljica Što l' šoboće kô kakva grobnica? Slušaj, slušaj, je l me kogod zvao? Ona, ona — brže, što sam stao?
Niže, niže, čedo moje, Zemljica je carstvo tvoje! 3. Brda, gore i planine, I vi stene tu ponosne, Klanci, luzi i doline, Reke, vrela, luke rosne!
Ta sve venac za vencem navali, Kad god aga lulicu zapali! Ti si, ago, bio turska dika, Al' zemljica tebi neprilika, Zato Srbin vatru ti ukresa, Pa te posla gore na nebesa, Ta da pušiš ukraj Muameda, Jer te jedva sa
Zbogom, zbogom, moje blago milo, Tone srce što vas zadojilo, Klonu ruka što da vas odnija, Poda mnome već zemljica zija, Pa i skoro zaronit me ladna, Da narani mnome crva gladna, Pa za nešto kratkoga vremena Nigde meni više ni
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Pošto su mi nabacili komplekse da smo strašno mala, mada simpatična zemljica, ispričah im priču o zecu: — Dakle, taj zec — počeh — maznuo je nešto više ružica nego što može podneti, presisao,
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
NEDELjA Prvo pevanje Godi mi umor. Zemljica bubri. Zujkaju pčele s grančice vresa. More pod suncem. Carstvo se đubri. Zverinje peva.
Ćosić, Dobrica - KORENI
I svi beže odavde gde jesu. I svi neće ono što jesu. Bežite Vi, mladi vetrovi, jer jeste mala ova zemljica i jedinoj reci koju ima. I ta reka od tuge žuri da pogine u dunavu. Što se osvrćeš?
I hrapavo teme hajduka tare tamno zemljino meso. Kiša u očnim dupljama, sunce u memli. Zemljica je izubijana brzim kopitima turskih konja, izranjavljena topuzima, izubijana kopljima i đuladima, izbrazdana šančevima.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Plači, travo! zapevaj, slavuju! Zlato moje zemljica pokriva!... Br. Radičević XXXIV LEM-EDIM Samac sedi star Lem-Edim Na jastuku svilenome; Seda mu je pala brada Po
Il' možda suza ide žalosti, Da nas orosi tužna kapljica? Ili nam mrtve vraća zemljica? Vrata škrinuše... O duše! o mila seni! O majko moja! o blago meni!
Jakšić, Đura - PESME
Il’, možda, suza ide žalosti Da nas orosi tužna kapljica? Ili nam mrtve vraća zemljica? . . . . . . . . . . . . . . Vrata škrinuše... O, duše! O, mila seni! O, majko moja! O, blago meni!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
s mirom se vina ponapiti; nego, braćo, da se poslušamo: kada dođe lijep danak Đurđev, te se gora preođene listom, a zemljica travom i cvijetom, opet ovđe da se sastanemo; koj’ ne dođe ovđe na ročište, da onoga složno potražimo, nevjera se može
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I ko zna otkud i na kom dalekom kraju Srbije pokriva crna zemljica i zelena travica i tvorca i predmet te pesme! I to vam ni pisac ne ume kazati, jer to ni sam ne zna, ali ono što zna,