Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Preznojen, premoren i malaksao, zavalio se učeni Zenodotos u jednu naslonjaču dvorane i odande nadzirao izvršavanje svojih mnogobrojnih naredbi. Dvorana beše visoka i prostrana.
Ispred sredine četvrtog, prednjeg, zida dvorane stajala je džinovska statua vladareva. Zenodotos gledaše oko sebe. Sve beše, hvala bogovima, u svom redu, mozaik patosa očišćen i uglačan, zidovi dvorane prekriveni
Ovoga puta za predavača određen je, na izričitu želju kraljevu, mladi naučnik Aristarhos sa Samosa. Zenodotos, sav zaduvan, brisaše znoj sa svoje ćelave glave i gledaše, kao razdražen no iznemogao bik, na crveno ćilimče,
“ Obojica ga pogledaše kao da ga ne razumeju. „Vi nećete da me razumete! Činite se nevešti!“, uzviknu nestrpljivo Zenodotos. „Ne bojte se, govorite! Niko vas ne sluša“.
„Tako bar vele naši geometričari“, dodaje Teokritos. „Naši geometričari!“, viknu besno Zenodotos. „Oni su ovaj naš dom muza pretvorili u bakalnicu. - Značajna rasprava! Ja sam je prelistao. Šest komada papirosa!
“ „Kako da ne!“, uzviknu Kalimahos. „Posao jednog Herakla!“, potvrdi Teokritos. „Ti si, Kalimaše“, nastavi Zenodotos, „svojim katalogom spisa prikupljenih u ovoj našoj biblioteci, udario široke temelje bibliografiji i istoriji
“ Sva trojica oboriše glavu, ćuteći. „Tu mora da je nešto drugo posredi!“, nastavi Zenodotos. „Ta valjda me razumete?“ „Visoka jedna protekcija!“, šapnu Kalimahos što je mogao tiše. „Iz najbliže okoline našeg...
“ Ovde preseče Teokritos svoju nepotpunu izrečenu misao. „E, to sam i ja naslućivao!“, reče Zenodotos. Zatim se malo zamisli.
Na onoj zdravoj nozi poigravao bih od veselja“, reče Zenodotos stenjući i pipajući svoja otečena kolena. U dvorani se pojavi jedan mladić koji nosaše sa sobom veliku drvenu tablu.
„Šta želiš, dragi Dionizije?“, oslovi ga ljubazno Zenodotos. „Poslao me Aristarhos da okačim ovu tablu na zid iza predavačevog mesta, odgovori mladić i pokaza donešenu tablu.
Te slike pretstavljale su nekakve krugove, obojene žuto, crno ili zeleno. Zenodotos pokaza prstom na te krugove. „Jesu li to lopte za igračku?
„Ko bi mislio“, šanu Zenodotos svojim susedima, „da je Sunce toliko ogromno i daleko veće od naše Zemlje?“ „I toliko daleko od nje“, dodade Kalimahos.