Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Gladni mesa, žedni krvi, doleteli na krilatim konjima bez uzda, pogledajte kako zija, kako zeva, peć, pećina, provalija, ala, koja bi vas nadušak progutala, mračni oblaci, zinuli na sva usta!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Toliko imanje, stoka, baština — pa mu sve malo; sve grabi tuđe, sve je rad da zakači drugog. Kao da ala iz njega zija.
« Kljuse se malo zakasa, a njegove kočije a na jednu a na drugu stranu, a s obe strane puta zija dosta podubljih opasnosti, pa još neke i kaljave.
— E, baš da vidimo je li lud!... — viknu Purko, pa se okrete svojim ljudma: — Hajdemo, braćo, našem popu. Neka ga nek zija koliko hoće, hajdemo mi odmah popu!... — Ama, može dići selo na nas, kakav je! — reče Srdan.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Osta nešto strašno u grudima njegovim, nešto što zija kao ala nenasita — osta osveta... Lazar i on ne mogu živeti pod nebom, jedan mora biti mrtav!
Zatim priđe k sovri, pa se surva na nju i zaroni glavu u ruke. Crne misli razdiraše mu dušu. Kad god pogleda, na njega zija mržnja i preziranje... Nije tu bilo čoveka koji bi se sažalio; niko ga ni čuti nije hteo!... On bi se pravdao.
Dučić, Jovan - PESME
Okna se gase; i noć zija Jeziva. Kanda u te dobi — Na pragu stoji vesnik kobi, A zidovi su puni zmija. OMORINA Prepukla zemlja žedna vapi,
Gde je harmonija, Osim u ljubavi? I znak večitoga, Ako ne u sreći svemira? — Svud zija Tvoj ponor i zločin; svud su tvoji puti Besmisla i straha; samu, uzvišenu Nad svačim, duh ljudski samo tebe sluti:
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
No i gospodar Sofra nije rđavo izgledao. Kad su saznali da ne zija latinski, pravili su latinski primedbe. — Parvulus sed martіalіs (Malen ali junačkog izgleda), — reče jedan.
Radičević, Branko - PESME
Pa što na štir sirotinja zija, Misliš čini zato što joj prija? Štira žvaće, ali od nevolje, Šta će jadna kad ne daju bolje.
43. Al opeta eto zmija Sastavi se i ožive, Naže k nama, šiče, zija, Da proguta tiće sive. Knićanine, amo sada, Ne daj guji da zavlada! 44.
Zbogom, zbogom, moje blago milo, Tone srce što vas zadojilo, Klonu ruka što da vas odnija, Poda mnome već zemljica zija, Pa i skoro zaronit me ladna, Da narani mnome crva gladna, Pa za nešto kratkoga vremena Nigde meni više ni spomena.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— E, moj brate, ja sam gazda i svega imam dosta, ali svoje družine nikako ne mogu nasititi, sve kao da ala iz njih zija; samo ćeš videti kad stanemo večerati šta će raditi.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
je bebi-praškom da te ne peče kad se upiškiš, da su prislanjali uvo na tvoje malecke grudi, ove iste što u njih zija i vojska i civili, i slušali dišeš li? —Bogami, ona ne diše! —Diše! —Ma, ništa ne čujem!
onako bez veze, uz prazan tonik-voter o tome kako se nikada ne bih oženila mačkom koja čoveka drži za ruku, a zija u neke pevače iz Velsa i Bogtepitaodakle s takvim oduševljenjem.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Oko kuće bez dvorišta s jednim Crnim jezdi Ništa. Zmijom pejzaž, rezbarija, sa tromeđe u me zija. Kukuriče petrov cvetak. Za nedeljom kaska petak.
Bolan suton - a ravnica. Glas je svaki tužbalica. Tmurnim smiljem depresija iz nizije tupo zija. (Blag predeo zavičaja plane senkom od očaja.) Nigde mira niti Kuće a Mošti su putujuće.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Jesi li me spazila il' nisi, zbunjenoga seoskoga đaka, svjetlokosog i očiju plavih, u oklopu novih opanaka, kako zija u izloge skupe? Mala moja iz Bosanske Krupe!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
su muke dodijale, jaukne slabačkim glasom, a odziv mu se prelama po praznom i otvorenom tavanu, koji mu nad glavom zija, po širokom odžaku, nad kojim trepere sićane zvezde.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
reče: „E moj brate, ja sam gazda i svega imam dosta, ali svoje družine nikako ne mogu nasititi, sve kao da ala iz njih zija; samo ćeš videti kad stanemo večerati šta će raditi.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
kola, zbrisali i skinuli rukama izgoreli puhor kose, viđaše se crvena, ispečena koža, pa jednom mestu napukla, pa tu zija ogromna spržena rana.
Užas!... Svih pet grlića puščanih pruženi... samo se vidi okrugao otvor, kao prsten, i unutra zija crna cev.... Nijedne misli u glavi... Lice pozelenelo... oči se raširile, da iskoče iz staništa...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— E, moj brate, ja sam gazda i svega imam dosta, ali svoje družine nikako ne mogu nasititi, sve kao da ala iz njih zija; samo ćeš videti kad stanemo večerati šta će raditi.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Sve se to desilo brzo i u času. I dok vatra smrti ispred svakog zija Po meni se milje neobično rasu, Jer osetih da sam to ožaljen i ja.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Talasi se dižu, utoležu, Te brodara penom zapljuskuju, Sve to jače, sve strašnije duva; Propast zija, crna provalija.
Miljković, Branko - PESME
varaj vrata, piše na vratima Poezija zija u svoje glupo p Pesme sme svako da piše I onaj koji ne zna kako se pišu Velika slova od danas nepotrebna Što je više
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
A ovom jadniku neko osekao glavu. Uh, kako je vrat utekao među ramena, a iznutra zija grdna rupa... Evo opet jedne krvave gomile, naređali se kao snoplje. A gle tamo pobijenih konja!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ležao je on kao mrtav, gotovo bez svesti. — Ostavite ga malo na miru, to je jaka kontu zija. A gde je udarilo? — zapita komandant vojnika. — Baš uz nas... — Otkud na njemu krv?
Između ovih planina zija Rugovska klisura kao razjapljene vilice kroz koju kulja satanskim šumom hladna Bistrica... Sve je divlje, sve je surovo i
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Jeste ali se tenk nadaleko čuje kako rže i brekće, a ovo — ovo ćuti kao moja prazna boca, prokleta bila. Zija poljar za iščezlim čudovištem i domišlja se. —A da to nije kakvo maslo ovih naših dječaka?