Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Zar ovo, despote Uglješa? Ovo, kralju Vukašine? Pa zar je ovo vino za patrijarha? Ovo ambrozija? Ovo zlatno peraje? Pijem, pa razumem Kraljevića Marka što pola pije, a pola Šarcu daje! Ovo je vino zaseda u mraku!
A ja, koji nisam Konstantin Filozof, i koji nemam njegovo zlatno pero, kojim ispisuje žitija, skazanja i munju preko nebeskoga svoda, ja, koji umačem pero u divit, i pišem
Svako drvo sija kao crkva! I krekljavo je drvo ujesen zlatno! Nema puta da nije posut zlatom! I do svinjca se ide stazom od zlata! I ja ti kažem: nije zlato zlato!
Dučić, Jovan - PESME
gnezdu će biti sve ćutanje šumâ, I sve pesme rekâ u jutru kad sviću, I sav strasni miris s rascvetanih huma — Dokle zlatno perje raste mome tiću.
cara, S kimvala i harfa sve muzika veja, S bronzanih tronošca mirisi iz žara, S mletačkih zrcala odsev polileja. Zlatno suđe puno ribe s Belog mora.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
tamo preko dveju reka i neko setno i nežno osećanje obuze ga kad ugleda visoke zvonike što su se oštro ocrtavali na zlatno-svetlom nebu prema Fruškoj-Gori.
On jurnu na polje. Tamo u daljini, iza visokih modrikastih talasa Babe planine, kroz rascepljenu oblačnu zavesu, jedan zlatno—svetli pojas, ružičast i sjajan, širio se veselo na nebu koje se vedrilo.
Afrika
dosta je da se približimo pa da se svi ti vlažni mladići razbegnu. Sva utrina do grada je zlatno–žuta sa crvenim flekama.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
u Beč, stigla ga je bila kišica i poprskala ga, tako da je kapala sa kola, kad je iz njih izišao – pred traktirom „Zlatno brdo“. Kad su sluge traktira prislonile merdevine, da sa kola skinu veći prtljag kapetanov, Isakovič im reče da ga nema.
ih je odenuo u neku hungarsku, iznošenu, uniformu, koju je, uz put, kupovao, a oko koje su se oni otimali, kao da je zlatno runo. Major im je obećavao, da će ih pozlatiti u Kijevu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
On čini utisak iscrpelog i slabog čoveka. Prolazeći pored njega Sekula mu otme zlatno pero kojim je ukrašena njegova glava i beži. Nepoznati ga počne goniti moleći ga da mu vrati zlatno pero.
Nepoznati ga počne goniti moleći ga da mu vrati zlatno pero. Ali Sekula ne sluša i sve se više udaljuje. Tada nepoznati obode svoga konja, koji skoči u visinu za tri koplja i
Moravci imaju i svoja uža predanja, naročito o Novom Brdu, koje zovu i „Zlatno Brdo“; pričaju da je „car Lazar“ rođen u Prilepnici.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Pokušah da ulovim Rašidin pogled, ali je sada njen otac stajao tako da sam jedva mogao da je vidim. Video sam samo zlatno pramenje njene kose, ali i to je bilo dovoljno da osetim kako mi krv postaje gusta, i topla, i luda kao najluđi konji u
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kad se zaljulja zid, iza tog priviđenja, ona još vide neko zlatno klasje i brda što se prosuše kroz zid, zajedno sa talasima žita, raži i zobi, sa tavanice.
Ni zlatno doba, što ga beše proživeo u turskim ratovima, nije htelo da mu se izređa u pamćenju, nego se jednako mešalo sa uspomena
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Sve jarice i ozimice, svaki struk ječma i zobi što zemlji kroz busenje probi; sve ražano zlatno zrnje, sve pšenice belice koje sebarska oveju gumna i vetrenjače sebarske u carske da se staču žrvnje; sve brašno
Radičević, Branko - PESME
SRETAN PASTIR Blago mi na viru Sretnome pastiru, Amo staze vode, Mome amo ode, Pa tu bele platno — Ostalo im zlatno! Kako s' koja makne, U srce me takne, Kako me pogledi, U srce uvredi, Još se smeju na me, Da srce pomame.
tanane, Svaka od nji laka kâno lane, Lica bela pa malo rumena, Suknja borna divno pridevena, Sunce sjaje sa nebesa zlatno, Mome šeću pa mi bele platno, Sunce sjaje, lice odsjajuje, Suknja s' digla, nona proviruje, Ao lišce, ao nono bela,
POEME I EPSKE PESME TUGA I OPOMENA (1) Već odoše snegovi i mrazi, Po zelenju noga mi se šeće, Zlatno jutro ovamo dolazi, Blagi vetrić glavu mi obleće; Trava veli: „O, gazi me, gazi!“ — „O, beri me!“ veli malo cveće.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Uvek je čistila zlatno i srebrno posuđe i svaki čas ga nameštala u gostinskoj sobi kako bi istaknutije stajalo. Ceo dan je provodila u
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Gra(h) i kupus zemljom upravljaju. Evo vreme zlatno i veselo, Kad nam nije zabranjeno jelo! Evangelska carstvuje svoboda, Zbacivši jaram s človečeskog roda.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Pred njim je bila jedna česma, na zlatnom čunku izvirala, i tako saljeva se pred njim u jedno korito zlatno. Blizu njega stoji jedna maštrava ukrašena dragijem kamenjem. Čoek bi htio da vode pije, ama ne može da dohvati.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Češljan pamuk, olovo: Kovačica, Opovo. Bije krilo orlovo o grananje borovo: Kovačica, Opovo. Zlatno pile gromovo mrsi lišće lozovo: Kovačica, Opovo. Kroz mrštenje glogovo kreše sunce bogovo: Kovačica, Opovo.
Sobna svetlost s okna tone u smeh sveca sa ikone. Kroz bosiljak vrh kolevke zrca staklo petrolejke. Prokapnjuje zlatno ulje na tronošce i crepulje. Kućno sunce i sneg-čedo zasijaju uporedo. KUĆNE DUŠE MIRIS Zaleluja kućne duše miris.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
O Vrbasu, vječitom skitaču, ide priča po čitavoj Bosni: teče voda, razigrana, hučna i kotrlja pijesak zlatonosni. Zlatno zrnce u šljunku se žari, nad njim trepte ribice stražari.
Dobro znadem puteve dječaka, pošao je u godine burne, da potraži, s četom i barjakom, zlatno zrnce sreće nesigurne. A ribica na zlo naslutila i dječaku vodu zamutila.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
ja sam porasla noseći kondire i nosim decu oko pasa i vidim aždaju koja na njih polaže pravo jao šta se to rađa zlatno mu teme ne aždajo!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Kod moje ćeš majke U ladu sediti, Tanku svilu presti Na zlatno vreteno!“ 40. Bacala devojka Za oblak jabuku. Zaostala jabuka Gore za oblakom.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
FILIP: Ova zavesa ne deli zlatno na crno i belo, iza nje se crni i beli i plavi, zlatno — celo! VASILIJE: Mišlju mudraca, koga je praporac s kape
FILIP: Ova zavesa ne deli zlatno na crno i belo, iza nje se crni i beli i plavi, zlatno — celo! VASILIJE: Mišlju mudraca, koga je praporac s kape oglasio, iza zavese svetli svet koji se pred njom ugasio!
Ko ima srdobolju — daš mu gorocvet, kopitnjak, orahov list! Plavo, ljubičasto, žuto, belo, crveno, zlatno, reckasto... celog leta i jeseni po planinama bereš lekovito bilje...
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
prema osvetljenju i organskim materijama suspendovanim u vodi; noću blago osvetljenje morske površine, sa srebrnastim ili zlatno zelenkastim sjajem, koji dolazi od fosforescencije milijarda sićušnih morskih organizama što žive u površinskim
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali zato je onda moralo zlatno kandilo njihove kuće pred raspećem u crkvi jednako da gori, a onaj sto, odmah do vladičinog, samo njihov da je, i niko
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Priliči mu kô krmači biser o vratu. Prionuo (na posao) ko čičak za jaje. Pristoji mu kao magarcu (zlatno) sedlo. Proveo se kao bos po trnju. Pun pameti kao pijavica kostiju. Puca mu srce kao kobili za suvačom.
Kraljica sjedi u pećini za zlatnom tarom u koje su zlatne niti i brdila, i tka zlatno platno. Tako će tkati uvijek, dok nestane rđavih ljudi.
A kada budu svi ljudi dobri, onda će i kraljica izići iz pećine i vladati svojim dobrim narodom, a zlatno platno koje otka, prostrijeće po svojoj zemlji kuda njen narod bude išao.
(Vlašići — zvezdana plejada) 268 — Sivac more preskoči. ni kopita ne ukvasi? (Mesec) 269 — Uveče zlatno proso prosu, a ujutru sve pokupi? (Zvezde) 270 — U noći svijetao, a u dne taman?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
kući, ali u njenoj kući triput bolje nego u carevom dvoru: sve zlatni jeleni, košute, tice, kvočke, pilići, zecovi, sve zlatno. Kad mati kaže zmiji šta je car rekao, zmija joj rekne: „Idi mati opet caru, te ga pitaj hoće li mi sad dati devojku.
Pred njim je bila jedna česma na zlatnom čunku izvirala, i tako saljeva se pred njim u jedno korito zlatno. Blizu njega stoji jedna maštrava ukrašena dragijem kamenjem. Čoek bi htio da vode pije, ama ne može da dovati.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
PROSJAK: Muve su zunzare, i to prvoklasne, uranjene, dlakave, zelene, prelivaju se u zlatno, u svim nijansama! IKONIJA: Prodaješ mamce? PROSJAK: Mamce, i to odlične! Muve, gliste, rovci...
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
se i umirivati, ne vara me više s sujetnima nadeždama, niti me čini zidati po vozduhu gradove; ostavlja mi moje zlatno vreme što mi jošte ostaje, u moju vlast, i predaje mene meni samomu.
Neka se potašte i po[h]ite dovesti u svoj rod zlatno i blagopolučno vreme kad će srpske kćeri i supruge čitati Pamelu, Telemaha, povesti Marmontelove i proče ovima podobne
I sve od reči do reči upamtio! Kamo tada knjige one koje su danas u rukamˊ! E, vreme zlatno, za vavek izgubljeno! Iz Scile utečem, pak upadnem u Harivdu, iz prologa u žitija!
— zvani zgadan — gadan zde — ovde zdešni — ovdašnji zelo — veoma zemaljac — zemljak, sunarodnik zlak — trava zlatno runo — španski i austrijski orden Zlatousti — Jovan Zlatousti (347-407), carigradski patrijarh, čuveni hrišćanski
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— E, to te sami bog prosvitlija i naučija! — viknu knez ustajući. — E, zlatno moje dite... ali ne pet nego dvajest, Ive, kruno moja! Bakonja odmahnu rukom i otide.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ja nikad sa dušom ovako blažom Ne stajah pod nebom gord, a mali. Gle: zlatno kube sred noćne vode. (To moje srce blešti u mraku.) Ja kao da vidim: po žitu i maku Slovenskog sebe koji ode.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Srbijicu je našu tada treslo zlatno ludilo. Ćaknu i mene, i ja ti se, Adame, dadoh u traganje za zlatom. Dvadeset godina sam rudario po našim planinama i
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Čim ga je pogledala, mladić. je utonuo u zlatno jezero njenih očiju. Na njenom licu stražari su, prvi put, videli osmeh. Zbunjena i srećna, nastavila je da veze.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ležim, a sve mislim na te U tvojoj bašti ja te vidjeh juče Gdje bereš krupne raspukle granate. Mila k'o zlatno nebo posle tuče, U tihu hladu stare kruške one, Sjede ti djeca i zadaću uče.
se vije, A neka bolno, k'o da suze lije, Pred slikom dršće mrtve majke moje; Neke bijele, kao ljiljan prvi, Samo im zlatno meko perje grudi; Neke sve plave, tek im grlo rudi, Kao da kanu kap zorine krvi...
A. Šantić CXXI SIJAČI Jutro. Bik riče. Iz široke nozdre Para mu bije. Odjekuju strane. Zlatno, k'o klasje zlatno kada dozdre, Prodire sunce, navješćuje dane Ljiljana skorih.
A. Šantić CXXI SIJAČI Jutro. Bik riče. Iz široke nozdre Para mu bije. Odjekuju strane. Zlatno, k'o klasje zlatno kada dozdre, Prodire sunce, navješćuje dane Ljiljana skorih. Šume pjesme vrela, I ranim pupkom pupe gole grane.
I svud iz neba, s vrhova, i luka, Zvoni i zvoni: „Osana vo višnjih!“ ...Sja sunce, zlatno k'o klasje što dozdre; Bik riče ispod jela stogodišnjih, I jutro kadi dimom jake nozdre... A.
Popa, Vasko - KORA
STOLU Stolnjak se širi U nedogled Sablasna Senka čačkalice sledi Krvave tragove čaša Sunce oblači koske U novo zlatno meso Pegava Sitost vere se Uz vratolomne mrve Krunice dremeža Belu su koru probile U JAUKU Visoko je suknuo
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
e., a pretstavljale zlatno doba aleksadrisko. On dovrši i proširi aleksandriski Muzeion što ga je njegov otac osnovao, sazda i popuni slavnu
Euristenes pruži redom svakom od njih pojedino zlatno i srebrno posuđe pravo u ruku da njom odmeri njegovu težinu. Njegovi pratioci rasprostreše pred prisutnim gospođama
„Vladavine Abderahmana III i njegovog sina Hakama II bile su prvo zlatno doba države Omajada. Hakam osnova u Kardovi Veliku Školu i prikupi onde biblioteku sa 600.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Obično posle kancelarije odlazi on u „Zlatno burence“, u ono vreme poznatu i bohemima omiljenu kafanicu, u kojoj Iketa izvede onu čuvenu svadbu Milije Filozofa kad
bilo i kako bilo, zadobio kakva god krila, pa da se na tim krilima vine i poleti Beogradu i tamo spusti pred samo „Zlatno burence“, koje mu se odande, iz one mučne švapske tamnice, činilo najlepšim i na ovoj zemlji najrajskijim kutićem.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I da je to bilo zlatno doba čovječanstva. Pušili su, dakle, i pušili, nabirali i nabirali čela, kašljali i iskašljavali se u basu; i uz to
U to zlatno doba čovječanstva, sve što se događalo, događalo se daleko. Ljudi su bili porazmještani na svojim šahovskim poljima, mirn
očekivanjem bogzna čega i s onom istom infantilnom radošću ni zbog čega s kojima smo im pristupili nekada, u zlatno doba našeg ja. Šesnaestogodišnjak. Time, naravno, ne mislim reći da sam mlad. To ne.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Pred njim je bila jedna česma, na zlatnom čunku izvirala, i tako saljeva se pred njim u jedno korito zlatno. Blizu njega stoji jedna maštrava ukrašena dragijem kamenjem. Čoek bi htio da vode pije, ama ne može da dohvati.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Bilo mi je žao što idem jer veseli dani u Vojvodini nastaju tek posle berbe i kad provri novo vino. Zlatno žito je tada već sređeno, svinje su debele i zaobljene i spremne za bogatu trpezu.
Bilo mi je žao što idem jer veseli dani u Vojvodini nastaju tek posle berbe i kad provri novo vino. Zlatno žito je tada već sređeno, svinje su debele i zaobljene i spremne za bogatu trpezu.
Miljković, Branko - PESME
Pred kapijom sam koju crvi glođu za zlatno groblje gde se sahranjuju ruže. IV Ne, više nije važno šta ću reći. Već beše sve to nekad ko zna kad u nekom snu il
Krakov, Stanislav - KRILA
Pod providnom tunikom njene vlasi sijale se kao zlatno runo iz Kolhide. Bila je gorda na svoje dve rumene bradavice. U kući je grozno drečao glasovir sav razglavljen kao
Petrović, Rastko - AFRIKA
dosta je da se približimo pa da se svi ti vlažni mladići razbegnu. Sva utrina do grada je zlatno–žuta sa crvenim flekama.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Manj da ga ne bije olovo, te da ostane!... DRUGI TURČIN: Imam jedno zlatno puce na jeleku, u arnautku ću ga sabiti... HASAN (u sebi): Sam đavo da je U crnom mozgu o tom mislio, Podlije ništa
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
O vej, vetre sladak! I, vejući, natrag Odleti preznatno U Stig, polje zlatno: Nek' barjak tvoj samo Treperi onamo. Neka na Moravi Doveka boravi, Kao žubor klasa, Zvižditelj tvog glasa, I rosom
Pri sem se spomenuh ja drevnjago Rima Koji bjaše preslaven i užasen svima Narodom vselenija v zlatno jego vremja, Kogda slavno bjaše v mirje rimsko plemja, Gdi vitjazi slavni vsju trjasoša zemlju, Kojih ješče groznomu
svoga opšte blago Pred očima u duši ima, I da se svoga svojski prima Olakšati mu svako breme — Znam da bi došlo zlatno vreme. 1846.
Tu će se tvom svakom udaru glasi odzivat, Kao kad zlatno pero zlatne se kosne žice. Nebesna luča nek’ ti čiste boje razgara, Nek ti rajskom rosom sokovi buje bistri; Anđeo
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNEZ ĐURĐE: Venecija je u opasnosti. Nesiti šakal vrele Azije, Evrope polu skokom prejuriv, Prestolje zlatno silnih kraljeva Omastiv krvlju svoga besnila — Sad more muti bojom mača svog. VL.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Najkrupnije njegovo delo je romaneskni niz Zlatno runo I-VII. (1978-1986), gde se u prikazanoj istoriji jedne porodice ogleda sudbina celog naroda, Cincara, koji su se
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Grobovi uvek su kao pre bili čisti i sa zapaljenim kandilom, u crkvi jednako je gorelo ono zlatno kandilo, poklon, dar njihove kuće.
Ilić, Vojislav J. - PESME
2. O zlatno doba dugačkih kaputa S pedantski kruto uzdignutom jakom! I vas je vreme uklonilo s puta, I vaše gose pokrilo je mrakom.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
nailazim u njemu na još koju plemenitu ružu, lafrans ili maršalnil, i njihov otmeni dah vaskrsava u mojoj duši celo moje zlatno detinjstvo. Ko bi mislio da miris jedne ruže može sačuvati u sebi hiljadu uspomena!
Ovo moje zlatno pero, to je oluk kroz koji se moje misli i neispunjene želje talože na hartiju. Milo mi je da ste moju pošiljku primili
Uživimo se za jedan moment u to zlatno doba Marsove prošlosti, i prenesimo se u mislima na njegovo mlado telo. Šta bismo sve mogli videti i doživeti u tome
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Njegovu pesmu „Melodija k proleću“, himnu prirodi u kojoj čitav svet radosnim klicanjem pozdravlja zlatno proleće, ubrajamo u sami početak srpske poezije za decu.
Time je, po rečima Ognjanovića, bačeno zlatno zrnce na, tada još uvek neplodno, tle poezije za decu Prva polovina 19. veka prepoznatljiva je po izdanjima narodnih
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
” A bolešljiv doktor-Milutin, koji se uvek šalio, rekao bi: „Ovaj naš Marko, to je pravo zlatno ostrvo u ovoj našoj bari.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
samo na mig čeka U desnici majstora Damari sveta biju (Vreme je ujedalo I zube polomilo) MANASIJA Plavo i zlatno Poslednji prsten vidika Poslednja jabuka sunca Zografe Dokle tvoj pogled dopire Čuješ li konjicu noći Alah il
tvoja ne drhti Boje se tvoje ne plaše Bliži se konjica noći Alah il ilalah Zografe Šta li vidiš na dnu noći Zlatno i plavo Poslednja zvezda u duši Poslednji beskraj u oku SENTANDREJA Bežala si do kraja večnosti Učinila još sedam
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— jauče kupina, ali Vedran ni glavu ne okreće, već iskidavši je krete dalje. Baš je budala! Svoje zlatno jajašce ostavio da po planinčini vrat lomi! I ko zna koliko dugo!
Začudi Varalicu tišina u kojoj se ni lepet ptičjih krila, ni šum vetra nije čuo. Blještalo je zlatno lišće na suncu, stablo se srebrom iskrilo, ali vešticama nije bilo ni traga, niti se čuo šum izvora.
Šantić, Aleksa - PESME
Neke bijele kao ljiljan prvi, Samo im zlatno meko perje grudi; Neke sve plave, tek im grlo rudi, Kao da kanu kap zorine krvi.
Samo tvoje lice skriti nije htjela, I ja vidjeh kako, ispod snježnog vela, Radosno i zlatno proljeće me viri... 1913. IZ BOLNIČKE ĆELIJE Kako si lepa, Sestro Pavina! Ponoć je, je li?
I svuda, eno, Gde koja pane, Po jedno zlatno Kandilo plane... Položi zbornik Na stočić tamo, i mani sada Anđele cele, Pa sedni ovde uz odar moj, Do zore
Bog zna gdje je sada?!... Radobolja mrmlja Puna grmjelica, srebra, adiđara... I dok zlatno veče pada povrh grmlja, Nakrivljena ćuti vodenica stara. 1908.
Ležim, a sve mislim na te. — U tvojoj bašti ja te vidjeh juče, Gdje bereš krupne raspukle granate. Mila, kô zlatno nebo pošlje tuče, U tihu hladu stare kruške one, Sjede ti djeca i zadaću uče.
Ovde blizu seke, Oseća se miris kadulje i smreke. Prostrlo se more kô svileno platno, I u noći spava providno i zlatno. Jedna lađa sporo površinu reže.
Moje srce leti, i kliče, i gori, Prostorima kruži i, kô meteori, Po rodnome kraju rasipa se zlatno... 1912. NERETVA Nada mnom, u bašti, mašu breskve pune Zelenih lepeza i prvog zarutka; Pripilo se sunce i u
1910. SIJAČI Jutro. Bik riče. Iz široke nozdre Para mu bije. Odjekuju strane. Zlatno, kô klasje zlatno kada dozdre, Izbija sunce, navješćuje dane Ljiljana skorih.
1910. SIJAČI Jutro. Bik riče. Iz široke nozdre Para mu bije. Odjekuju strane. Zlatno, kô klasje zlatno kada dozdre, Izbija sunce, navješćuje dane Ljiljana skorih. Šume pjesme vrela, I ranim pupkom pupe gole grane.
I svud iz neba, s vrhova i luka, Zvoni i zvoni: ''...Osana vo višnjih!''... Sja sunce, zlatno kô klasje kad dozdre; Bik riče ispod jela stogodišnjih, i jutro kadi dimom jake nozdre... 1911.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A kao mamac nosi na glavi zlatno pero. Zar može nasilnik da prođe pored takvog jadnika i da ga ne opljačka? No u tome slučaju đogat bi prestao da ramlje,
Takve su, između mnogih drugih, sledeće rime: Povadiće to drago kamenje, udarat ga sabljam' u balčake i kadama u zlatno prstenje. Miloš peva, vila mu otpeva.
u primorje ravno, bijelome Skadru na Bojanu, uzeću te za vjernu ljubovcu, pa ćeš biti gospođa kraljica, presti svilu na zlatno vreteno, svilu presti, na svili sjediti, a nositi divu i kadivu i još ono sve žeženo zlato.
crkve će biser razlizati, kadunama podnizat đerdane; povadiće to drago kamenje, udarat ga sabljam' u balčake i kadama u zlatno prstenje. Već me ču li, slavni knez-Lazare!
I tako se braća pogodiše, i skidoše perje sa Maksima, zlatno perje, čekrkli-čelenku, na Miloša Obrenbegovića, te Maksima jandal oćušnuše, a Miloša zetom učiniše.
uvod, III, 2 usanuti — usahnuti: Desnica mi ne usala ruka ustovati (svadbu) — ugovoriti utva — divlja patka koja ima zlatno perje po trbuhu uteći — (znači i:) preteći, prestignuti: A kadar sam stići i uteći utina — sova ufatiti — uhvatiti
— most koji se podiže i spušta, u pesmi ćuprija kod Beograda čekrk-čelenka, čekrkli-čelenka — srebrno ili zlatno pero na kali koje se okreće prema vetru čelebija — gospodin, gospodar čelebi-pazar — gospodski, gazdinski trg
čelebija — gospodin, gospodar čelebi-pazar — gospodski, gazdinski trg čelenka — nakit za junaštvo, srebrno ili zlatno pero kao vojničko odlikovanje za pobijene neprijatelje (nosilo se za kalpakom, a i na barjaku) čengel — gvozdena kuka
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
u sjenci, puni čudne treme, dječaci očekuju kad će da grune garav top, ali sve je uokolo tiho, nad Gajem se smješka zlatno ljeto, a pucanj nikako da se čuje. Davno je nestalo i topova i tobdžija i malog Jovančeta sa srebrnim tokama.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ZLATOUSTOME ZAPIS ZLATAN Pri usteh tvojih Zlatouste, zlatih stanet zlatno slovo. Vinu hvala gospodnja v usteh tvojih. Zlatna hvala be v usteh tvojih Zlatouste, zlatih.
Po svedodžbi apostola Pavla, štono veli, u bojarskom domu nije teke samo posuđe zlatno i srebrno sve, nego i svakojaki se sudova onde nahodi: bakrenih, zemljanih i drvenih, a ako li tko sebe lepo iz toga