Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
” itd. Glasovi su im bili piskavi i neodređeni, a kroz staklena vrata videlo se kako jedna prema drugoj naginju svoje zlatokose glave. Čitava ta kuća, sa baštom punom mladih biljki, delovala je čisto i sveže.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Otvorena sva je tajna: Čarolija silom baju, Udesile grla bajna, Plena pesme izvijaju Krasne vile zlatokose. Od oblaka runo nose I od zvezda pas imaju, Grudi nage, noge bose, Putnicima vak’ pevaju: PREDNjA PESMA VILA
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Priče o lepoti Zlatokose širile su se zemljom kao požar. Ko zna da li ih je vetar raznosio ili ih je reka sobom valjala — tek ljudi su preko mora
Događa li se sve ovo ili je o ružnom snu reč? Tišina, teža od kamena pade između mladića i Zlatokose. Mladić tiho upita šta još hoće, a devojka nestrpljivo zabaci glavu. — Pa, dobro! — nasmeja se prezrivo.
Samoga si sebe prevario! — trže se Varalica: zmija se u devojku pretvarala. Zanese ga za tren lepota Zlatokose, na košulju zaboravi i pođe ka izvoru.