Jakšić, Đura - PROZA
“ I ona vrati ostatak od kolača natrag... „Tebi je zlo, tetka?“ pitala sam je uplašeno. „Nije mi ništa, dobro moje dete, samo što ne mogu da jedem“.
Na vašaru sam štetovao na kožicama, kod kuće, opet, zastanem ženu gde se razbolela; zlo, da ne beše teta-Mace! Al’ ona nešto tamo obaja, te, hvala bogu, eno je i sad, živa i zdrava...
društvom ne smem naglas baš ništa prozboriti; oni ne smeju od mene čuti ni jedne reči, ni sloga, ni miga — ako čuju, zlo! Zort! Odmah počnu tumačiti: to se odnosi protivu knjaza, protivu vlade, itd.
E, — hvali se Nikola, — baš sam srećan a da nema nje, zlo! Još bi mi drekavci i kuću oborili. Biva te i moj Zole proviri na vrata, al’ onaj u lugu još se više dere, sve dok
junak naše pripovetke, Milisav Bogdanović, beše u to vreme već svršen momak, ne bi ga učitelj za život glave ni zlo pogledao, a toli da ga kljucne svojim napretkom. — Milisave, iziđi-de ti napolje! Milisav iziđe.
Da pomori tolike ljude!... Lepo, vezao spolja vrata konopcima. Zavetina... Ljudi kao ljudi, napili se, pa spavaju... Zlo, da ne beše u prijatelja mlade snaje, danas već ne bi ni traga bilo od njih... Ona oseti...
Obradović, Dositej - BASNE
Ovo je najbezbednije i bezbrižnije. Dokle nam god ko može učiniti zlo ako hoće, dotle nismo na najboljoj nozi. Mi ćemo viditi u mnogim basnama da se je lisica u različnim opstojatelstvam
Sve misli i izmišljava kako će drugog ozlobiti, dok sam u zlo padne, pak se onda tuži i jauče. Mili roditelji, oprostite mi ovo primječanije: kad se otac i mati među sobom ne ljube i
Najposle eto ti nam i lisice, koja kroz vrata vireći: „Kako si, striče?” pita. „Zlo, moja mila ćerko, ta hodi bliže da me nagledaš .
λόγισαι δε προ έργου, δειλά μεν εκπρήξας ϕόβου χρηστά δε τέρπου: Delaj to što te neće uvrediti i razmišljaj pre dela, zlo kad učiniš boj se, a o dobru veseli se”.
A one koje ne poznaje, ne misleći o njima nikakvo zlo, dozvoljeno je ne nagliti se, no čekati za moći po njihovom postupku i načinu življenja o njima suditi.
Kad se obače do česti ili kakove nibud važne vešti tiče, niko pametan neće drugomu za zlo primiti što se lasno u što ne upušta dok zdravo ne rasudi i sve okresnosti posla dobro ne pozna.
Zato pravo vele naši stari: da je gori jatak od pustahije. Kad se čoveku prst na zlo da, radi svakojako da ga izleči; a kad vidi da sva ruka od njega bjedstvuje: „Reži brže bolje” viče, i za izbaviti svu
A čoveku je to dato; zato ako je koliko ko u zlu otvrdnuo i okoreo, opet ga zlo muči i rastrza. Dakle, ne mora li lud biti ko misli da mu je ovo čuvstvovanije zaludu dato?
Koja polza s sramotom što pridobiti i zlo ime zaslužiti? Teška je stvar tuđe blagodjejanije, ali se ne može inače u opštestvu živiti; mi drugima valja da
Ko hoće sam da govori, a drugom ne da ili ne sluša, dosadan je drugima. Meru, dakle, u govorenju. Ko govori o drugima zlo pred nami, i o nami će pred njima: ne govorimo, dakle, zlo o drugima, razve kad je zlo javno, poznato, i kad može
Meru, dakle, u govorenju. Ko govori o drugima zlo pred nami, i o nami će pred njima: ne govorimo, dakle, zlo o drugima, razve kad je zlo javno, poznato, i kad može nepovinima povrediti; onda svak česni človek mora zlo za zlo
Ko govori o drugima zlo pred nami, i o nami će pred njima: ne govorimo, dakle, zlo o drugima, razve kad je zlo javno, poznato, i kad može nepovinima povrediti; onda svak česni človek mora zlo za zlo priznati i protiviti mu se
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
vojske sa vidika Čujete li ljudi šta vam kažem U ovu bitku može samo vojska bez ijednog vojnika SEOBA SRBIJE U zlo se seli, dobroselica!
rađam i svecu i grešniku, i crvu i mravu, dok se u mojoj utrobi peni bog sisu nudim đavoljim ustima nek je i zlo, samo da nije ništavilo, nek je i greh, samo ne jalovina, nek je i muka, samo ne pustinja!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
starati, da ne dajete decu neveštu i neučenu, da u početku u bukvaru rđav i ružan temelj ne postavi, jer je to najveće zlo za decu, ako se s početka u bukvaru ne upute kako valja, i posle teško i̓ je popraviti.
Eto opet muke gore. Vojska ode na Šabac, a džebane nema, a novaca nema, sve zlo od gorega. Čitav dan molim za policu, a oni ne dadu se umoliti. Najposle zapitam ja nji̓: „Je li Jakov vaš ortak?
Obadne rane od Valjevaca. Sadi treće zlo, jošte u početku koje je htelo da bude, koje bi moglo najveću nesreću našem narodu da prouzrokuje, ovako je bilo, ako
A kad vojsku Živan pobuni, ja vide̓ kakvo zlo i propast hoće da bude; stoga povičem: „Stoj, buljubaša, ja ću sad Manjenicu dovesti!
Odsad koji što staro zlo pomene, ili kakvu pizmu uzgoni, biće mu kao što sam kazao. i dok sam ja živ, neće biti pizme, al̓ neće mi ni drugi
imperatora avstrijskog, čto on skazal da čto bolje možno u tajnosti prebivamo, čto ne bi Turki doznali, i tim u vjašče zlo vergnut.
dobro; prvo, pomisliće sultan da mu zapovedati nameravamo, a to nismo u sostojaniju činiti, i možemo onome narodu veće zlo prouzrokovati, a ja ne znam ko bi radiji bio, vi ili ja, da vam pomognem; no ću mu prijateljski predstaviti i mislim
Bojati se ubo moramo da s dobrim namerenijem zlo kod Turaka ne uskorimo, a zlim zasad ili silom ili pretnjom postupati niti možemo niti je razumno; zato smo mu
slon., dobra sreća BOLŠE, rus., više BRBAT, tur., metež, višestruko zlo BUKAČ, onaj ko izaziva nered BULjUK, tur.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— A šta to činiš, bolan? — upita opet Sima. — Ne pitaj, moj brate... Zlo ti činim! Snađe me, vidiš, beda! Sima se obazre da ne ide ko, pa upita: — Ako te to tako jutros ubradi?
Ovamo, opet, sediš u košari. Udari zlo vreme, nemaš se gde skloniti. Kuću da gradiš, nemaš otkud, a moraš. Već i ružno je — sve se sprda »Eno ga kaki je
Iziđe jednom iz kancelarije, pa samo što ne plače. Pitam ga šta je — a već amo znam, kapetan mi naručio. »Muka i zlo«, veli, »ja ne znam kad će doći i na me red jednom!
Znaš, kad smo počeli trgovati s novom glavom, on je počeo zapisivati koliko se puta proda. Vidim ja, pa mi bi za zlo što zapisuje; valjda ga ja neću prevariti.
nikad otarasiti. Kad čovek vide u kako je zlo ugazio, on pokliznu i u radu. A kom će se, opet, militi rad kad mu drugi sve odnose? Poče i da se opija.
A kako se, siromah, beše obradovao! Čisto nanovo oživeo, pa mi se hvali kako će skinuti zlo s vrata... — Pa dela kazuj, što dopade robije. — Stani, polako! Kazaću ti...
— Odnekud naišli kurjaci. — Kurjaci!? — Jes', bogami! Meni noćas dve ovce zdrpili. Da nije čobanin nadao viku — zlo! — E, e! — učini Trpko kao ne verujući. — Ja ti kažem.
Kao za pakost, opet, ona strana goletna, a nigde blizu kake zgrade da se može skloniti. I hođaše zlo proći da ne naiđe čiča Mitar iz donjeg kraja, onaj što plete košnice, s dve košnice što ih je u potoku negde gore
— Samo je popov vinograd stradao, a oni drugi nisu gotovo ni taknuti... Nego ti je i pop zlo prošao! I Živadin ispriča učitelju popovo »stradanije«, kako je već sam video ozgo s brda.
Drži ljudi, zovi čak protu iz Valjeva te nosi litiju, i udri čini molitvu — aja!... Dok jedva, u zlo doba, seti se onaj sprženi Perica, »Bog s vama«, veli, »ljudi! Zar ne vidite, da se ovo propade?
— pozdravi kapetana, pa stade gologlav i snužden. — Bog pomogao, Simo!... A koje dobro? Što si se okunjio, bolan? — Zlo, gospodine! — utanji Simica. — Kako zlo — naopako! — Nestalo mi noćas mrkova. — Jes' ja? — Jes', bogami, gospodine!
— Bog pomogao, Simo!... A koje dobro? Što si se okunjio, bolan? — Zlo, gospodine! — utanji Simica. — Kako zlo — naopako! — Nestalo mi noćas mrkova. — Jes' ja? — Jes', bogami, gospodine! Nigde ga nema...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ako je veselje u kući Aleksinoj, Ivan je domaćin, a ako u Ivanovoj, tamo je Aleksa. Radost, žalost, zlo, dobro — delili su zajednički. Pazili se oni, pa im se i deca pazila.
On je osećao kako postaje drugi, sasvim drugi čovek... Pravo vele, u čoveku je sve: i dobro i zlo; obe su klice u njemu. Koju više dražiš, ona jače i osvaja.
Pa poče drhtati od žestina... I suze mu udariše... U taj par uđe popa. — Dobro jutro! — Zlo, moj popo! — reče Jova. — Što, Jovo? — Krađa! — Krađa?! — upita preneražen pop. — A kome... gde?...
— Ja sam. A što ću ti? — Tražio sam tebe i tvoju družinu. Rad sam s vama deliti dobro i zlo, ako me primite. — A kakva te nevolja goni u goru? — Osveta. — Osveta, a kome? Ima ih koji me zadužiše.
Sve bih dao da me samo hoće ovi svijet razumjeti!... Ja, bolan, ni malenom mravku ne mogu zlo poželjeti, a toli čovjeku, stvoru božjem!... Pa saže glavu i uzdahnu... Ivanu se gotovo sažali...
Lazar uđe u odaju... Ne potraja dugo, a eto ti i Kruške. — Pa, šta mi radiš, Lako? — Zlo, moj efendija! — A što?... — Od našega posla ništa! — Kako ništa? — Ništa. Devojka neće... — Ha-ha-ha!
— Bog ti pomogao! — zagrme sa sviju strana. — Šta ti je? — upita harambaša, videći njegovo snuždeno lice. — Zlo. — Zlo?! — povikaše svi. — Zlo, Stanko! Oca ti otoič baciše u tamnicu. To dođe nenadno.
— Bog ti pomogao! — zagrme sa sviju strana. — Šta ti je? — upita harambaša, videći njegovo snuždeno lice. — Zlo. — Zlo?! — povikaše svi. — Zlo, Stanko! Oca ti otoič baciše u tamnicu. To dođe nenadno.
— Šta ti je? — upita harambaša, videći njegovo snuždeno lice. — Zlo. — Zlo?! — povikaše svi. — Zlo, Stanko! Oca ti otoič baciše u tamnicu. To dođe nenadno. Stanko mu dođe, ali posrte, jer mu se smrče pred očima...
— Ti si mladić. Tvoje je srce bujno. Ti ne možeš ni videti dalje od nosa. A ako se po srcu povedeš, pre ćeš učiniti zlo no dobro... Deva se umeša: — Slušaj, Stanko! Srećko zna šta čini. Ovo što je uradio pametno je, ja ti kažem!
” Kome?... Zar zlikovcu?... Pa ti mu tvojim oproštajem daješ prava da i dalje zlo čini!... Ne, ne!... Bog neka prašta, a čovek neka se sveti!... Voda je žuborila.
Ala to behu muke!... I kao što ona poslovica kaže: dve se ribe na jednom žaru pekle, pa jedna veli: „Meni je zlo”, a druga: „Meni je još gore!” tako i Aleksa.
Dučić, Jovan - PESME
Ali je Mefisto oklevao da učini ikakvo novo zlo. Je li se u njemu prenuo glas nekadašnjeg dobrog heruvima, glas ljubavi?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kad napošljetku sav pocrvenje, pa poče da dršće, kaže: „Šta je to, braćo, jeste li vi hrišćani? Kakvo je to zlo udarilo, da je gore negoli u Turskoj?
Pop nastavi: — Smrtni smo ljudi, ne primite za zlo, braćo, valja mi se dobro s vama razgovoriti, jer se ne vraća s puta na koji polazim.
— Lijepa starost! — reče vladika. — dabogda još dugo da poživiš! A bogati, oče, ne primi za zlo, gdje si ti škole učio?
— Nadam se da mi nećete za zlo primiti — reče gđica Vedel — što sam tako slaba u geografiji. — U geografiji! — prošaputa Ana podrugljivo.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
brate komšija, ako ’oćeš veseo biti, a ti moraš s nama piti«, pa sipa za vrat vino; a i inače je nesnosan), — onda zlo i naopako, da se ne provede lepo i ne prođe dobro i gospodin popa, koga naročito zovu, i najuglednije mu mesto daju za
DEVETA Iz koje će čitalac videti da je istina ono što su još davno rekli pesnici i filosofi, i to je: da je sve zlo u svetu (od Adama pa do naših dana) došlo baš od one polovine kojoj gđa Sida i gđa Persa pripadaju; jer su jednu malu
— Ta okan’te se vi mene! Šta ste me zaokupili tu! — obrecnu se Jula na nj. — Pa zar ja divanim što zlo!? Velim: da vam malo pomognem. Ako ja k’o prvi komšija neću, a da ko će!?
Što se god dobro ili zlo, lepo ili ružno, desilo u jednom kraju, za tili čas saznali su svi ostali krajevi, od Švabine suvače, pa sve do iza
Znadu to i gospoda pope. Zar mislite, nisu oni k’o, na priliku, jedni pametni i učevni ljudi, obišli sve, pa jedva u zlo doba našli kod Pere Tocilova? — Pravo kaže obešenjak jedan parasnički! Ah, Arkadija, ti si mi sve to napravio! Moram!
A? da nije bilo onda tebe, zlo i naopako po mene? Kako ti ne bi’ pomog’o. Samo kaži di te bole! — A, znam; bila mu i neka rođaka, a? — Tako nešto!
da sam je malo visoko poč’o, nego tako da sam je posle mor’o čitavo pola sata terati na svaku formu dok sam je jedva u zlo doba ister’o da bude k’o što treba po tiparu!...
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ljudi, slušajući to njegovo pevanje i lutanje za mesečinom, govore: — Bekče pijan peva. — Hoće nešto da ga ’aloše, zlo snađe, Bog ga ne ubio!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Dalje — keca voli, al' uvek gubi, jer je klopav kad igra. — Dakle, na taj način je zlo? — Već gore ne može biti; ne bi' dao za njega ni moju sluškinju.
Već se nije dopadalo Ljubi kako je čuo da su njegovi gosti kod Cifrićke na kvartiru. Namirisao je da je zlo, pa nije ni išao kod gospođe Perse u vizitu, jer je znao da je već sve uzalud.
Ljuba iskreno ispovedi da je devojka lepa i miraz da nije rđav — nije šala tri hiljade forinti srebra! — no samo je zlo to što je vrlo nobl za njega. Majka drži za sigurno da će biti šta, premda Mileva malo naviše teži.
— Baš ste me tako uprljana zatekli! Dobro došli! Izvolite unutra! — Posao ne škodi; besposlica je zlo. Meni je baš milo što sam vas tako u poslu našao. Uđu u sobu. Tu je Ljubina mati koja lepo gosta dočeka.
Vidilo joj se iz očiju da se Paulina jedi, i samo najmanje što još da kaže Čekmedžijić, odmah će zlo biti. Čekmedžijić je imao poduže noge, i premda je dalje od frajle sedeo, nije mogao opasnost dalje izbeći.
Sad se opet Ljuba i čika-Gavra praštaju. Pi— taju za frajlu, no ona ne može doći. Kaže sluškinja da joj je zlo, leži. Lepo se oprostiše i odoše. Posle po sata je Čekmedžijić sa čika-Gavrom na putu.
Moram se s Babonjom sastati da se stvar na zlo ne preokrene. Marko i Mica sede tako pa se brižljivo razgovaraju. Među Alkom i Svilokosićem svršena je stvar da će se
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Vi govorite: zlo je, ja kažem: dobro je; vi kažete: vraća se nazad, ja kažem: ide se napred. Hoćete li dokaza? — Dokaza, dokaza, dajte
Afrika
O katanac je zakačen čunčić za navijanje konca. Čovek misli zlo i navija konac. Na poljanama, međ drvetom i u savani, stotinama majmuna u neverovatnome skakanju. Fotografišem ih.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Sad ne smim da idim!) MIŠIĆ: Sluga sam, kir Janja! Kako se nahodite? JANjA (pokloni se): Fala boga, zdrav sum; ama zlo, zlo! MIŠIĆ: Zašto zlo? JANjA: Rđavu vreme, nema novci. MIŠIĆ: E, fala bogu kad ste samo zdravi! Biće i novaca.
) MIŠIĆ: Sluga sam, kir Janja! Kako se nahodite? JANjA (pokloni se): Fala boga, zdrav sum; ama zlo, zlo! MIŠIĆ: Zašto zlo? JANjA: Rđavu vreme, nema novci. MIŠIĆ: E, fala bogu kad ste samo zdravi! Biće i novaca.
) MIŠIĆ: Sluga sam, kir Janja! Kako se nahodite? JANjA (pokloni se): Fala boga, zdrav sum; ama zlo, zlo! MIŠIĆ: Zašto zlo? JANjA: Rđavu vreme, nema novci. MIŠIĆ: E, fala bogu kad ste samo zdravi! Biće i novaca.
Što god čuješ, nemoj se čuditi; zašto, ako je dobro, moraš napred znati; ako je zlo, ne treba da razumeš. Pravo, evo nam notaroša! Sad možeš taki početi. KATICA: Ah! S njime neću moći. POZORIJE 2.
Da ti baci u procesu da izgubiš tvoja kuća. Oho, oho! Stani, Janja! To je zlo, veliko zlo, već si padnio u voda, ruka čini tapa, tapa; voda čini upa, upa, teće si se udavio, teće propadnio.
Da ti baci u procesu da izgubiš tvoja kuća. Oho, oho! Stani, Janja! To je zlo, veliko zlo, već si padnio u voda, ruka čini tapa, tapa; voda čini upa, upa, teće si se udavio, teće propadnio. Nega da si ubiiš.
MIŠIĆ: Vidite kako je to zlo, kad nemate svoga kod magistrata. JANjA: Ta vi ste moj, gospodin notarius! Vi ste kazali da miluite moja Katica.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pred njim se ukaza misao da bi bilo bolje da iz Turske nisu ni izlazili, a da je, sasvim sigurno, zlo, što su u Austriju došli.
Triba Pavlu neko, mesto pokojne Katinke, eto to je! Pavle je sam na svitu! To je zlo, eto to je! Ne smije tako udov ići po svitu, ali ste se uplašili da i vas ne metnu u gvožđa.
Ja ću ti biti kao sestra, mesto moje Katinke. Ne valja da ideš tako udov po svetu, kažem ti. Zlo je. Samoća nije dobra, Pavle! Ženi se! Ne bi ti nas ostavio da nisi bez žene!
Trifun se, siromah, nadao da će se izbeći još veće zlo, kad se sa njima preseli u dištrikt militarni, u Potisju, ali su oni, eto, počeli da bivaju, opet, onakvi, kakvi su
Znali su oni da u svetu ne vlada svetac Isakoviča, Sveti Mrata, nego laž, prevara, zlo, sablazan, i sramota. Nisu ti priprosti veterani bili glupi, pa da ne vide kud Temišvar tera.
Kao brod, koji talasi bacaju po moru, na pučini, naš nacion luta. Zašto? Kome smo krivi? Šta je naše zlo? Eto i njega, Rakosavleviča, samo zato što ga je primio u kuću, čeka kazna. Za dobrotu i samilost ljudsku.
On je više dobra video od tuđina, nego od svojih sunarodnika. Pravo da kaže, sve zlo na njega dolazilo je, uvek, od sunarodnika.
Samo će prosvečanost moći naš nacion usrećiti. Isakovič, kaže, ne uviđa da je naše zlo u tome da smo svi prosti. Pavle nije više slušao tog, ispršenog, oficira, mnogo starijeg od sebe, niti mu je odgovarao.
Veterinar mu je odgovorio samo da postoji večita borba dobra i zla. A zlo, pobeđuje. Smrt životinja, isto je tako velika tajna kao i smrt ljudi. Neprotumačena.
Smrt je pokosila toliko lepih mladića, a prošla kraj toliko nakaza. To zlo je u životu velika tajna. Borba Ormuzda i Arimana! Isakovič nije znao ni jednoga, ni drugoga, ali nije hteo da pita.
Šercer, dobio je bio naređenje da bude blag pri ugušivanju pobune i obesio je samo šestoricu, ali je bilo još veće zlo to, da je i nekoliko oficira moralo biti osumnjičeno. U isto vreme bilo je pobuna i u Lici.
Međutim, i u snu, on je osećao da su ljudi pomahnitali, i da ih treba, lepim, smiriti, da se ne dogodi još veće zlo. Temišvar je bio blizu. A razoružani su. Trebalo je hvatati ubicu, predati ubicu, a trčati Engelshofenu.
Teodosije - ŽITIJA
I kada je ovo čuo onaj koga su tražili, zbog koga se načinio toliki metež, poboja se da se ovo zlo kako ne svrši ubistvom, i nagnuvši se s kule pozva ih po mraku.
Zar vam dolikuje da u crkvi sa oružjem napadate na takve ljude? Kakvo su vam oni zlo učinili? Ako li mene tražite, evo me gde sam. Sada sam zauzet, ujutru ćete me videti, a ove ostavite!
Posle prestavljenja svetoga starca, dizaše se na sve načine nanoseći neprijateljstvo i zlo bratu svojemu Stefanu samodršcu, i uzimajući u pomoć mnoge inoplemene narode, podizaše se na njega mnogo puta u nameri
Stefanu samodršcu, i uzimajući u pomoć mnoge inoplemene narode, podizaše se na njega mnogo puta u nameri da mu nanese zlo i da ga uništi, podbadan savetom zlih.
A ponekad bivamo kažnjeni za naša sagrešenja, što se ne kajemo za zlo i ne obraćamo Bogu. „Jer mnoge su rane“, reče, „grešniku, a onoga koji se uzda u Boga opkoliće milost“.
izabrane ugodnike, kada im se kogod ruga ili im čini pakost ili se ko nepravedno po diže na njih i traži da im učini zlo, da bismo se i mi videvši ovo postideli, a ujedno i ubojali, i da se ne protivimo njihovu učenju o Bogu, i ne prezremo
Jer evo, vazložiše na me zlo za dobro i mržnju za ljubav. Onaj koji jede hleb moj podigao je na me petu svoju, i da mi zapne zamku da padnem žuri
Pošto, uzdajući se u oružje, ne primaš mene koji ti dobro savetujem, sam ćeš sebi zlo pocrpsti. Ali znaj da se ni mi, uzdajući se u Gospoda, nećemo ustrašiti od vas niti se hteti ukloniti pred vašim
A ako uzdajući se u njega činimo ono što je njemu ugodno, naši neprijatelji neće moći učiniti nikakvo zlo protiv nas. „Jer Višnjega si“, reče, „položio kao svoje utočište, neće prići zlo k tebi, i neće rana pristupiti k telu
„Jer Višnjega si“, reče, „položio kao svoje utočište, neće prići zlo k tebi, i neće rana pristupiti k telu tvojemu.“ Zato i vi u svemu budite smerni i blagodarite svesilnoga Boga s
Cve ljude u veri i u ljubavi prema Bogu i bližnjemu utvrđivaše, i moljaše ih da ne vraćaju zlo zlim; da lome hleb gladnima; da nište beskućnike u dom uvode; nagotu da pokrivaju i da svoje po krvi ne preziru, svemu
Ja sam čovek grešan, i zbog mene, kako ja mislim, snađe vas ovo zlo. A oni opet vapijahu: — Smiluj se, oče, na život očajnika!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
On je Kosovac Jovane, vitez Božje pravde, koji se često prerušava i dopušta lakoumnim i silnim ljudima da čine zlo da bi ih zatim kaznio „sekući im glave po Kosovu“.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
se od sebe Sakrio u svoju senku TAJNA BELUTKA Ispunio je sebe sobom Da se nije tvrdog mesa svog prejeo Da mu nije zlo Pitaj ga ne boj se Hleba ne ište Skamenjen je u blaženom grču Da nije možda trudan Da li će roditi kamen Da li zver
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Svet obično, kad se kome zlo vidi, načini od muve medveda, pa ga izviču da je sasvim propalica, a kad mu se dobro vidi, preteruju, više ga cene
Čamčinica ih teši i, premda i ona bi već volela svog Čamču kod kuće imati, nije verovala da ih je moglo što zlo postići, jer to je obično kod Čamče da uvek duže ostane nego što je kod kuće obrekao; on voli putovati, a lakrdijaš
od njih, neki „Kiš-bači”, pre nego će na vešala, oprosti se sa svetom, i učio ga da ne bude nevaljao: njega su, veli, zlo odgojili; pa onda svuče čizme i zamoli da ih ženi njegovoj predadu, da ne idu u štetu; i dao je opomenuti da decu od
Morao sam im uvek jelo i piće zabadava davati, pa da se najmanje protivim, zlo mojoj glavi. Zaziraće otsad novi lopovi od moje čarde, to sam uveren. No još bi’ vas nešto molio. — Šta?
da se kola ne maknu, nego kogod nek dođe s njim u kancelariju, da se iskaže šta ima u kolima, jer ako vina ima tu, zlo po putnike. Čamča siđe i ode s armicijašem u kancelariju. Stane kod stola, a njega armicijaš pri sveći meri.
Sad ide Čamča sa armicijašem kolima. — Sofre, zlo je, gospodin armicijaš hoće da vizitira kola, sve sanduke. — Pa nek’ vizitira, šta će naći u koli, šunke, pečenje, i
Kad je Krečar čuo red „kontraband”, poplaši se. — Čuješ, Sofro? Kontrabanda — to je zlo! Gospodar Sofra misli se, pa desnu ruku metne na levo, ispod srca, baš gde buđelar u napršnjaku unutri leži.
— Ten čertovski Čamča, taj je sve to učinio. Mi smo već davnašnji kamarati, pa je on sve to, i zlo i dobro, naredio. Živeli Vengri! Sad su svi veseli.
— Dobro. — Pa onda, ako te šta pitaju za Bunipartu, nemoj ga kuditi, niti Ruse hvaliti, jer možemo zlo proći; Poljaci su besni, držaće nas za špijune.
Vi ste davno otputovali, a kod kuće nema vam glasa; vaše gospođe pobojale se nije li vam se što zlo dogodilo, pa su vas dale svud kurentirati, i tako smo i mi sad na vas naišli. Radujemo se.
Teško mu je dočekati ga. Otišao je, daleko u tuđu zemlju, bogzna kakvo zlo može ga postići; mlad je, neiskusan, ali treba svet da proba. Prođoše meseci, njega jošte nema.
— Čamčo, daj kane. Zapodenu razgovor običan. — Kako si, Sofro? — Nemoj me pitati, dobio sam pismo od Šamike, zlo je. Vadi pismo iz džepa. — Ta valjda nije umro? — Evo čitaj, — baci mu pismo. Čamča čita. — Pa šta je to?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
i predvoditelj Slavonsko‑podunavskog polka, Vuk Isakovič, završio je dan u Pečuju, pred polazak na bojište, teško i zlo, što ostali nisu znali.
Pa ipak, posle tih mirnih dana, pod belim oblacima bagrema, mada on to ne primeti, poče činiti, u kući bratovljevoj, zlo. Sve češće dodirivaše joj ruke, kosu, pleća, pa i pas.
Kad Berenklau dreknu na njega, njemu se smrče i učini da sanja, videv koliko se zlo događa zbog njega i kako baš on sve unesrećuje.
Jedan od kaluđera tad, oborivši oči, dodade da je uostalom mitropolitu već više dana zlo na očima, tako da leži u mračnoj ćeliji prostrt, pokrivenih očnih kapaka, pa se moli Bogu, te ni s kim i ne govori.
Nego mu reče još da ne treba krasti i da ne treba ubijati. Ananiji se beše noga, udarena sekirom, dala na zlo, i on je išao, po selu, vraćajući tu ovcu, tamo konja, tamo plevu, sve što beše pokrao s proleća i preko leta.
Tako, još jednom, i te poslednje noći, Isakovič, boreći se svojom dušom, reši: da je njegov dotadanji život bio zlo i da treba otići nekud, gde mora biti da je bolje.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Trudnica ne sme da ide preko raskrsnice, da ne bi „nagazila“ na zlo, a ne valja ni da ide preko pozdera (otpaci od lana i konoplje), da joj dete ne bi dobilo ospe po telu.
u Homolju, ne treba da žali za pokojnikom, ma bilo to i njeno vlastito dete, „jer žaljenje sluti detetu što je u utrobi zlo, a njoj, opet, da bude žalosna do veka“.
dan po mini, puno će živit, a često se razboljat, 2. dan biće sritno, ali more lako umrit kroz malo dana, 3. zlo opako, i lako da oblazari, 4. dan u kojemu se rodija Abel, dobro dite, ali malo će živit“ itd.
čini, bajanje i uopšte za sve magijske radnje čiji je cilj da se pomoću demonskih sila nekome nanese kakva šteta ili zlo. Vračanja i bajanja se često obavljaju u mladi petak, pre zore.
„Doći će i njemu crni petak“³⁷, navodi se kod Vuka u smislu: zadesiće i njega neko zlo. Dete rođeno u petak, veruje se u našem narodu, neće imati sreće u životu. (Negde, npr.
Na ovaj nesrećan, opasan dan čovek treba da bude oprezan da mu se ne desi kakvo zlo. U Bosni se kaže: „Subotom dalje od jezera.
Na Kosovu se prospe u kući, a nikako napolje, da se ne bi detetu desilo kakvo zlo. Negde se, pak, prospe na rodnu njivu, da bi dete dobro napredovalo.
zemlje i baci ga za njima izgovarajući u sebi tri puta: „Koliko ova zemlja daleko od neba, toliko od mog djeteta svako zlo i nesreća, pogan i plač.
⁸² Druga grupa zaštitnih imena jesu jaka imena, koja kao štit odbijaju zlo, urok i bolesti od njihovih nosilaca. Takva imena su: Gvozden (da bi dete bilo jako kao gvožđe), Zlatko, Srebren,
vadi“, a kako su i Turci predstavnici htonskog sveta, to onda deci koja nose njihova imena demonska bića neće nikakvo zlo učiniti. Srodna grupa mrskih imena jesu i imena bezvrednih, nečistih stvari.
turcizam“), Krivoš (pošto je nosilac imena već „kriv“, ne treba ga više dirati niti mu zlo nanositi), Kukolj (demoni bi trebalo da poveruju da je dete beznačajno kao kukolj), Malko (zavaravnje demona tobožnjom
se lažnim predstavljanjem deteta kao već mrtvog, a to znači neinteresantnog za demone koji upravo nastoje da nanesu zlo i, u krajnjoj liniji, smrt detetu), Pozderja (pozder = otpad od konoplje; kao što od pozdera nema koristi, tako i oko
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Nije moguće da joj ti ljudi, koje je večeras prvi put videla u životu, žele naneti zlo? Prokleti, mlitavi intelektualac! — pomisli pogledavši ponovo proćelavog muškarca s naočarima.
Matavulj, Simo - USKOK
— Vaistinu, vidim, čuo si za bruku i grdilo i istragu našu? — Čuh. No mi pričaj, molim ti se! — Zlo mi pričanje, Marko! Čim se vratismo iz Boke, nasta poklaće među nama i trajaše evo dvije godine!
admiral Senjavin bješe iskrcao u Boku; kako je prvi sukob bio blizu Cavtata, gdje su Francuzi i udruženi im dubrovčani zlo prošli; u drugom napadu pridruži ime se ruski major Zabjelin sa osam kompanjija jegera i mušketira, te Francuzi noću
poslije boja kod Spuža, sazva vladika glavarski zbor na Cetinje i tu se dogovore i načine zakon da se po zakonu svako zlo trijebi, da se u svakome plemenu sudi, da se ubijce ubijaju, da svaka kuća daje poreze na godinu po šezdeset dinara, a
Živimo i ginemo jedan za drugoga, dijelimo dobro i zlo, pa se svakome čini da ima devet života, a ne jedan! — Dakle, ti zbilja misliš da bi to moglo biti, to, da se ja
— Uh, strahote! — reče Janko. A zar ti, Krcune, ne vidiš koliko je to zlo? — Vidim, pošto razmislim, ali se onda ne misli, onda, kad čovjeka ponese.
Tada se pleme dogovori da se sveti plemenu u čijoj je granici njihov poginuo. Spremalo se veliko zlo, jer oba plemena bjehu jaka!
Janko ču gdje viče: „Nije tako, bratanoviću moj svijetli!... bog zlo zaboravio. A, da oprosti sveti vladika, besposlen pop i popadiju bište!“ Na to se zaori smijeh. Milun obrisa prašinu.
Nikakvo se zlo ne može desiti blizu granice, a da ne budu krivi Crnogorci! Kako oni npr. znaju da su među Poborima bili umiješani
“ — Hm — učini Marko. — Too, too-oo, ne mora baš slutiti na zlo, ali lijepo nije! — Kladio bih se da si to mene u snu vidio! — reče Krcun smijući se.
— Mi smo Njeguši, četnici. Ima nas šestorica. Nosimo jednog mrtvog druga i jednog ranjenog. Zlo vam ne želimo, no vas molimo, radi sevapa hrišćanskoga, ili da vam platimo, da nam pomognete prenijeti drugove od
kao savršenstvo dobra; tužnu i brižnu zaoštrava se stradanje, otežava se breme života, vidi mu se sve što opstoji kao zlo veliko. Ponjekad zvjerad uznemiruje tišinu.
? Ja zebem e će se zbog nje krv proliti i jedva čekam da je udomim, a ti pronađe novo zlo, zato, tobože, što su se oni jedno u drugo zagledali!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ne pogodi zeca, pticu lovnu, nego cara, nasred Carigrada; u zlo ga je meso pogodio, u koleno, u srce junačko.
Na jednoj strani je izgubljeni raj, izmaštana sloboda kojom se preobražava stvarnost; na drugoj beznadežno zlo postojanja.
Takav je Petar Čobanin: vječiti najmenik, starac bez igde ikoga svog. Navikao od ludi i na dobro i na zlo, on se najzad povukao od njih u svoju stvarnost i svoju čobansku samoću i sprijateljio se s Decom, malim stvorenjima,
(Bašta sljezove boje) To plače samo zlo postojanja, nadvladano lepotom. Vođen intuicijom deteta, pesnik zna da lepota života nije u onome što jeste, već u
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
LEPRŠIĆ: Kad je vreme raditi, onda se ne misli. GAVRILOVIĆ: To je zlo. LEPRŠIĆ: Kad Madžari zapovedaju, onda vam je dobro.
ZELENIĆKA: I potukli sve koji su protiv narodnosti. GAVRILOVIĆ: To je zlo. ZELENIĆKA: Sad je vreme da se feniks iz pepela slave srpske podigne.
ŠERBULIĆ: Mi ćemo za otečestvo naše i samu krv proliti. NAĐ: dosta zlo kad smo do toga došli, da krv prolivamo. SMRDIĆ: A šta znamo. Je li istina da nam dolazi madžarska vojska?
je dokazano da je Gavrilović mađaron! SMRDIĆ: Zaista. ŽUTILOV: Takav Srbin koji jednako proriče Srbljima zlo, ne može se više trpiti u odboru. ŠERBULIĆ: I ne može! Mi trebamo čestite ljude.
ŠERBULIĆ: Čisto mi je sramota kazivati. SMRDIĆ: Zar je tako zlo? ŠERBULIĆ: Zlo nije, nego... SMRDIĆ: Šta je, dakle? ŠERBULIĆ: Čudna stvar. Radi se da prodamo vojvodinu.
ŠERBULIĆ: Čisto mi je sramota kazivati. SMRDIĆ: Zar je tako zlo? ŠERBULIĆ: Zlo nije, nego... SMRDIĆ: Šta je, dakle? ŠERBULIĆ: Čudna stvar. Radi se da prodamo vojvodinu.
LEPRŠIĆ: Bila je reč. GAVRILOVIĆ: Zašto je bila reč, kad ste zacelo primili, a nije nikakvo zlo. ŽUTILOV: Kako bi Srbin inače služiti mogo nego kod Srbina? ŠERBULIĆ: To je istina.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U srpskoj crkvi bilo je rodoljubivih i moralnih prvosveštenika, koji su sa narodom delili svako dobro i zlo, ali bilo ih je, i to više, koji su se držali starih balkanskih kaluđerskih navika, smatrali svoj položaj kao izvor
u čistoj narodnoj sredini, imao je prilike da izbliza pozna narodni život, da prouči sve narodne potrebe, i izmeri sve zlo koje dolazi od neznanja i bede.
stvarnost i slikati tipove koji se susreću u suvremenom životu, ali uvek da treba izobličavati i popravljati zlo u društvu i narodu.
Veliko će zlo izići ako slovenski pisci budu podražavali današnje evropske književnosti.« »Ne znaju glatka pera onako pisati kao što
i visoka osećanja, smele misli, rečita ljubav prema narodu, moderno osećanje socijalne pravde, plahovita mržnja na zlo, nasilje i nepravdu, i, naročito, visok lirizam nadoknađuju za sve.
Bez ravnoteže u duhu, Kostić je na zlo upotrebio i svoje znanje jezika i svoje književno obrazovanje. LIRIČAR. — On je imao pesničkog talenta, i to talenta
osećanja, pokazuje se gotovo amoralan, bez sposobnosti da oseti šta je dopušteno a šta je nedopušteno, šta dobro a šta zlo. OPŠTI POGLED. — Jakov Ignjatović je imao zlu sreću da mu pobednici neprijatelji pišu istoriju.
On je gledao svojim očima, u rođenoj porodici, zlo hajdučije koja je besnela u Šumadiji krajem osamdesetih godina, i ceo jedan njegov roman, Gorski car, opisuje tu opaku
Milićević, Vuk - Bespuće
U tome času, on osjećaše u sebi nešto rđavo i volju da učini neko malo zlo i zlobnu želju da je ujede za srce, i on se uvjeravaše, ne vjerujući u to ali ipak dopuštajući da ona ne mari za njega
Sremac, Stevan - PROZA
— reče i pokaza praseću glavu — da me oližeš, priko! Ama, ako je za inat, za zlo, e, he, i tu sam ti đida, priko. E, ne dam, priko, ja, pa to ti je. Ja sam ti od arnautske sorte...
Radičević, Branko - PESME
joj ruke obadvoje, Oturi je silno od konjica, Pade o tle ljuba nesretnica, Pade o tle pa se obeznani, Ao danče, zlo li joj zadani!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Mogli su, onako u neznanju, naletjeti na kakvog ćoškastog i ljutitog božjeg ugodnika i zamjeriti mu se, pa zlo po njih. Ovako, Rade je njihov, pa taman ako se i posvetio, lakše će se s njim izići na kraj.
bog, pa on lijepo učini da i vi, njegovi sveci, preko noći malčice spavucnete, dremnete kao i svaki drugi božji stvor. Zlo bi bilo da ste uvijek budni.
Izgalami se domaćin na ženu, izvika na djecu, pade i neka ćuška, premetnu se čitava soba, kad u zlo doba opazi stara Đuja izgaženo cvijeće, napolju, ispod prozora. — Ukrao neko.
— Koje dobro, gospodine vodniče? Munižaba ispod oka pogleda ono sikirče i otpuhnu: — Zlo i gore, moj Đurašine. Valja nam spjevati pjesmu za onoga tvog pobratima, Peru Došena, a nikako ne ide.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Zagledaj se u ono što dosad nisi ni videla. A dok se ovo zlo nekako ne izmeni na dobro — a možda bi se dalo izmeniti — sve što vidiš može da bude uteha.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Gospoda imaš, ako majke nemaš... Ćuti čedo moje!... — Nana moja! I nju on... oh!... — grcaše ti. — A zar nam je zlo mislila i govorila: „Nikolo, sinko, nemoj bre čedo tako!
Sve ih je kao grdio, što ga toliko čuvaju, strepe i time mu slute neko zlo. A to je baš njima i godilo, i zato su ga slušali.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Svi su zakoni osnovati na zakonu jestestva; nijedan zakon na svetu ne veli: čini zlo i budi nepravedan; no naprotiv, svi što i(h) je gođ od strane božije ne lažu i zapovedaju: nikom nikakva zla ne
Nije | tomu zakon uzrok, nego nerazumije, slepota uma, pokvareno, pakostno i zlo srce i preko mere ljubov k samom sebi.
Ovo je sav zakon i proroci. Svaka nauka koja je ovoj protivna uznemiruje ljude: uzrokuje vražbu i svako zlo; sledovatelno nije od Boga.
Kostić, Laza - PESME
I opet se zadimio žuti ćilibar, i opet se ponovio čudnovati šar. „Zar ne vidiš oblak crni? Zlo je po nama! Mrko čelo, mrki brci, mrka dolama.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
naposljetku možeš otvoriti sve osam odaja, ama devetu da se nijesi usudio nipošto otvoriti, jer — veli — ako to učiniš, zlo ćeš proći.
kad vide šta učini, stanu mu govoriti da beži: — Beži, junače, kud te dvoje oči vode, dok nije došao zmaj, jer ćeš zlo proći ako te zateče. A Stojša im odgovori: — Šta ja marim za vašega zmaja, neka dođe nek se najede zeca.
Ova druga žena nije mogla očima gledati toga djeteta, a ništa joj nije bilo krivo. Ali kad se u nekoga useli zlo, onda tu ne pomaže ništa.
Čovjek sad nije imao kud kamo, jer s vragom zlo, a bez njega devet puta gore, te joj reče da će zaklati kravu, pa neka bude jedanput mir.
Ali čovjek snuje, a bog boguje, pa tako i ovdje. Ovi zlo smislili, ali i Marko, kao da mu je sam bog otkrio misli njegovijeh ortaka, dosjeti se nečemu, pa ti najpre, probe
“ Zato namisli da sina u oca omrazi, ne bi li ga otac kako od kuće otjerao. Što smisli to, na zlo brza, i učini. Stane, dakle, pripovjedati caru kako svake noći gleda u snu strašila: njihov sin postao ujedanput veliki
Jednoć bog pošlje anđela da vidi kako ova braća žive pa ako zlo žive da im da bolju hranu. Kad anđeo božji siđe na zemlju, pretvori se u prosjaka, pa došavši k onome što čuva krušku
Opazi je međed s kruške poizdaleka, pa kaže svinji: — Zlo, svinjo! Eto lisice đe vodi strašnoga bumbašira: ogrnuo ćurak od kune, pa i krilate tice hvata oko puta.
u selu vuku harač i da ga pošlju s ostalim hadžijama na ćabu, pa tobož kad se s ćabe vrati naučiće i druge vukove da zlo seljanima ne rade.
nijesam kurjak, nego hadži-Vujo, pak mi sad treba da pređem u planinu i da naučim svu zvjerad da ovce ne kolju i isanu zlo da ne rade.
noge pa otpočne plakati i suze trti rekavši: — Ama prođ'te me se, dobri ljudi, ako boga znate, u mene je jutros veliko zlo osvanulo, jadan sam i prejadan, da vam od tegote ni kazati ne mogu. Na to svi zaviču: — Šta je, bolan Mujo?
dozove zloguka k sebi pa mu reče: — Zloguče, ja polazim u ime boga na adžiluk, nego ti da ne govoriš za mnom ništa zlo dok ne dođem kući, pa ću ti onda pokloniti šinik prosa.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
KUM: Svakojako sam se mučio i kušao, ne bi li se popravila. Bre ćutao sam, bre vikao, bre pretio — badava, sve zlo, te zlo. Jedanput već obnevidim, pa uvatim za kurjuk. MAKSIM: Tako, tako! KUM: Ali šta sam ti onda tek propatio!
Bre ćutao sam, bre vikao, bre pretio — badava, sve zlo, te zlo. Jedanput već obnevidim, pa uvatim za kurjuk. MAKSIM: Tako, tako! KUM: Ali šta sam ti onda tek propatio!
SOFIJA: Pazi, sikira ima dva kraja. (Odlazi.) MAKSIM (sam, uplašeno): Ovakva nije bila. Sad je zlo! 3. NIKOLA, MAKSIM MAKSIM: Ah, Nikola, brate moj rođeni, stradaš li i ti, kao što ti ja stradam?
Ajde, Mago! „Evo sad ću“. Evo sad ću, pa u tom i sat prođe. Ta ajde, za Boga! Jedva mi u zlo doba donese što. MAKSIM: Hej, hej, samo kad ne troši.
KUM: Bre ne govori; što su starije, sve su gore. Moja dok bijaše devojka, ništa se nije zlo čulo, nego su je jošt falili, „dobra devojka, valjana devojka“. Kad ju uzedo, osam dana nikad bolje.
MAKSIM: Dira li te u srce moja nesreća? SOFIJA: Smešno pitanje; valjda neću pevati kad je tebi zlo. MAKSIM: Da izbavljen budem, od tebe zavisi. Oćeš li, Sokice? SOFIJA: Zar bi ti posumnjati mogao? Kaži, šta da učinim?
SOFIJA: Ako ti misliš da je dobra žena ona koja mužu pomaže da zlo čini, to se varaš. MAKSIM: Nisi li mi se u crkvi zaklela? SOFIJA: Jesam, ali ne da izgubim moje pošteno ime.
MAKSIM: Jesi li počeo? KUM: Tamo od ponedeljnika mislim u ime boga. MAKSIM: Jošt ti nije tako zlo, kad možeš odlagati. KUM: Već danas svakojako ne bi, jer znate li šta je novo?
MAKSIM: Ma kako da ne valja, opet je bolji od žene. SOFIJA: Pa zašto si potrčao da se brže-bolje ženiš, kad je tako zlo? MAKSIM: Vidiš je! — More, konja svaki dan šibaju i tuku, pa opet ide sam rudi. Naučen je, što će.
SOFIJA: On je moj muž, i ja sam dužna trpiti što god on o meni rekne, bilo dobro, bilo zlo. SVETOZAR: To je zaista lepo. NIKOLA: E, Makso, ako sad ne priznaš da imaš dobru ženu, onda nisi čovek.
MAKSIM: Da te je učio na što dobro, ne bi primila, ali zlo odma. SOFIJA: Ako misliš, da sam te uvredila, ja te molim za oproštenje. MAKSIM: To je bar lako.
SOFIJA (publikumu): E molim vas, sad kako žena da se ne raduje kod takvog muža. Dobrim ne možeš, zlo ne pomaže. Zlu ženu mogli su i doterati u čuvstvo. NIKOLA: Sreta kaišem. KUM: Da vidim kako bi Sreta s mojom prošo.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA: Molim te, oprosti mi, neću više. SRETA: Tako, sad ustani. Vidiš kako je zlo kad je čovek pakostan. Da tako radi naš gospodin, ne bi ona njegova aspida onako praskala i lupala.
PELA: Ja nisam ništa kriva, milostivi gospodine. SULTANA: Ja sam hotela šalu provoditi, ali mi je šala zlo ispala. TRIFIĆ: Nemojte mi glavu zabunjivati.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Najgore je što mi niko neće verovati! Zašto me tako gledate? Je li vam zlo? Ah, to! Nisam vas upozorila da mažnjavam pepeljare gde god stignem? Ne, ne bojte se, neće primetiti da sam je maznula!
Kada je stvar bila završena, pružila sam mu list i ustala od stola. „Menjam svoj vlastiti (zlo) upotrebljeni život, familiju, republiku i državu za nešto povoljnije.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Održi rujak u slamnom plastu, mirizme, ulja, polju podari. Odagnaj, Moćni, napast, boljezan, sastukaj pagub i zlo utuci! Bezazlen hodim, dršćem oprezan, s glavom u torbi - s krstom u ruci.
Zaplamsaj, smreko, modpim bobicama. NEPOZNATI RAČANIN: GLEDAJUĆI ZLU U OČI Zlo je meni prozborilo kad je vrata otvorilo: Dobro veče, sjajna trepko!... Stižu Trojko i Treperko.
Stižu Trojko i Treperko. Zlo je meni gugutalo kad mi ruku usukalo: Jedi knjigu - gutaj slova, trepet-lisko jasikova.
Zlo je meni gugutalo kad mi ruku usukalo: Jedi knjigu - gutaj slova, trepet-lisko jasikova. Zlo je meni namignulo u krstima kad žignulo: To što pucka nije koska nego plamen žedan voska.
Zlo je meni namignulo u krstima kad žignulo: To što pucka nije koska nego plamen žedan voska. Zlo je meni šaputalo kad mi grlom skakutalo: To što šumi, mrvo živa, šum je ruže sa sečiva.
Zlo je meni šaputalo kad mi grlom skakutalo: To što šumi, mrvo živa, šum je ruže sa sečiva. Zlo je meni cijukalo kad mi rebra čijukalo: Ja sam sveća, cvete beli, što ti svetli dok te celi.
Zlo je meni cijukalo kad mi rebra čijukalo: Ja sam sveća, cvete beli, što ti svetli dok te celi. Zlo je meni tiho reklo kad mi gvožđem uši peklo: Ja sam igra - nisam zloba, igraću ti oko groba.
Zlo je meni tiho reklo kad mi gvožđem uši peklo: Ja sam igra - nisam zloba, igraću ti oko groba. Zlo je meni čavrljalo kad me mrakom kotrljalo: Ne jadikuj, praško snega, ja sam alfa i omega.
- Zahvata tama jabuku rodnu s grane postanja: rakoli Zlo se, izvija lozu, hvata se hrasta, korenje žili; slavujno slavi metamorfozu zamisli Prve - račva se, sili.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Od juče trbuh boli me jako, životu mome dolazi konac, a sinoć, zlo i naopako, leptir mi neki razbio lonac. I najzad, jutros (treba me tući!) zube sam dao na poklon Žući.
“ Nezahvalne gose tako prošle zlo i naopako. HRAST I TRN Živeli, tako, veoma davno, pre trista leta, u doba slavno, na kraju sveta jedan
A ribica na zlo naslutila i dječaku vodu zamutila. PUTNIK Proljeće je, zeleno i ludo, blista, zuji, podigla se buna, a ja sjedim
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Dođite samo jedan trenutak. Neću čak ni govoriti. Samo dođite pa otidite. Dajem vam reč da neću ništa zlo pokušati. — Kad bih i htela nisam sigurna da bih mogla doći. Ako iko upita: gde ideš, ja ne bih mogla doći. I našto!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Sad biraj, carstva ti se nude, bitka se i kroz oblake vuče. Zlo je i gore, iza groba se opet tuče i dobru tvoje seni dvojnici hude.
Duh i Svetost no izmislilac je bio Duh i Svet Možda ne postoji ni jedno ni drugo ali nepostojanje nije nikakvo zlo jedino treba da se zna čega i koga nema i šta nam znači nemanje to Nestvarnost ne može da bude pobeđena stvaranjem.
niko od nas nema vremena da stoji i da prašta ili da zahteva a tebi nek je dovoljna večnost da praštaš čoveku sve zlo koje pamtiš!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Pa bre, nemoj da vi se zaglavi metak u cev kad mi jurišamo. — O, zdravo, Taso, zar si još živ? — Zlo ni u ratu ne gine! — dodaju drugi uz smeh. — Druže, sme li da se otvori?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
ruku učitelju i taman da progovori (beše već razvukao usne u ironičan osmeh), a predsednik produži: — Ovo je opštinsko zlo... znate — ćata. Učitelj još više obori glavu, namršti se i pruži ruku.
Ista zaprega, isti posao, pa isti i ljudi... I ovde smanjuju dodatke, čim opaze da je čovek mekši. Ali eto i ona zlo prođe, a nije baš tako meka, ume dobro da govori. Badava, mora tako da ide, kad smo bačeni na milost ovim bezjacima!...
Eno ga, vidite, zacrveneo se pa obara oči. Još da mu nije ove guste bradurine, — zlo! — Šta ćemo sad, čime da te častimo? reče Gojko nudeći ga u isto vreme stolicom, koju je Stojan izneo.
Ljubica ga uplašeno pogleda. — Nije valjada tako svuda?... To bi bilo strašno zlo. — E, gospođice, vi ste tek izišli iz školske klupe, a mi znamo kako se u skamijama ideališe. Polako...
»Kakvo zlo, misli ona dalje : samo tek da se tako kaže. Zabrinuti i opterećeni zlom ljudi ne smeju se tako veselo, a njemu smeh ne
Povede se razgovor o učiteljima, o njihovim patnjama; pomenuše i jedno zlo: kad je više učitelja u mestu, pa se među njima otvori kavga. — To je zlo, veliko zlo, moja gospodo, reče popa.
— To je zlo, veliko zlo, moja gospodo, reče popa. U mesto da su oni složni, pa da se udruženim silama brane, oni udare svako na
— To je zlo, veliko zlo, moja gospodo, reče popa. U mesto da su oni složni, pa da se udruženim silama brane, oni udare svako na svoju stranu,
da im čistimo cipele, na primer... Gojko uzdahnu, skrušen, bez nade, videći pred sobom sve crne dane, sve veće zlo... H Ljubica se već pribrala, razmislila, umirila se, pa ide na rad kao i dosada. Šta će, kad joj je takva sudbina!
— Zlo, moj brate, zlo ! reče gazda Cvetko, uzdišući. Radi, muči se, pa opet ništa!... Ja sam mislio čak i za nas štogod da od
— Zlo, moj brate, zlo ! reče gazda Cvetko, uzdišući. Radi, muči se, pa opet ništa!... Ja sam mislio čak i za nas štogod da odvojiš.
— To ćemo već ja i ti na samo... videćemo. A dede da vidimo to sa učiteljem. Baš me tu Pera navlači na zlo, vidim... Da apsim, ni kriva ni dužna čoveka, i to sad baš, pred promenu. Mogu i odgovarati... — Kome ?...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
— Za brata bi dala miskal zlata, A za dragog’ đerdan ispod vrata. 227. U Budimu gradu čudno čudo kažu, Na zlo po junake, gore po devojke: Junacima kažu tanku pređu presti, Tanku pređu presti, sitan vezak vesti; Devojkama kažu
se - uznemiriti se urok - pogled ili čin koji po narodnom verovanju može na nekoga da navuče nesreću, nedaću, zlo; mađija ili prokletstvo Fermen - deo stare narodne nošnje, vrsta prsluka od čohe, kadife ili šajaka, izvezenog
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U telu nam je pobuna. U telu nam je gađenje, poniženje neverstvo zlo. Došlo je doba da nam duša sve voli i trpi. Na najgoroj krpi sanja, blagodari, blagosilja.
guši, i tka mi u život tlo: zavičaj moj, ravnicu što zre gde pijan raspasan seljak mre, u krvi što je svo dobro, ne zlo. Zato mi nebo svo mirno u osmehu izumre.
rat, političke borbe, revoluciju, ne vidim više kao borbe naroda, nacija, nego kao borbu gde se dvoje bore: dobro i zlo. Obešenjakluk pobeđuje, a sirotinja prosi.
Ipak, duboko i francusko, i lepo je, izvesne stvari nikad ne hteti videti. Ali je zlo da ga daju uvek istog. Niko, niko ne može ovde da obnovi scenu.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— Ne ljuti se što i nas ima na svetu!... 3naj da je sve dobro što je iz Božjih ruku izišlo. Ti misliš da je zlo što je i nas Bog stvorio. To može kazati samo ohol i gord čovek i jedna neznalica kao ti što si.
Boga da Mu sačuva kravu, i sad, ako krava ostane na miru, on će za to da zahvali Bogu, a da joj se nešto desi kakvo zlo, onda ću ja biti kriv. Uvek je đavo kriv.“ I đavo se naljuti, ali posle odmahne glavom, uze karabu i stade da svira.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
” Više njihovih glava lebdi u oblaku golub i u kljunu nosi traku na kojoj su reči: „Milostivi Tvorac otklanja svako zlo od Stradije, koja mu je u volji.
čuti otprilike ovakav razgovor: — More, srećni smo te naiđosmo na ovakva čoveka, a da smo bez njega pošli, ne dao bog, zlo i naopako, propali bismo! To je pamet, Samo ćuti, reči još nije progovorio!
prvom konaku se pomoliše i zahvališe Bogu što su prvi dan srećno putovali i što im se vođi nije nikakvo, pa i najmanje zlo dogodilo. Zatim će uzeti reč jedan iz one grupe najodvažnijih.
upale; ruke metne pod pojas, pa tumara svuda po kući i dvorištu motreći na svaku sitnicu, a u svemu vidi neko zlo. Naići će čak na običan kakav kamen u dvorištu, pa i tu predvidi opasnost. — Huuu!...
Čisto je čujem kako mi sluti zlo i gunđa za se svojim naročitim glasom: — Huuuuu!... Dotrči džandar, pa u'apsi začas! — Huuuuu!
Upotrebljavao sam sve mere koje sam mogao i sva sredstva što sam ih imao na raspoloženju da sprečim ovo zlo; ali kako se taj opozicioni, upravo revolucionarni pokret javio naglo, kao bujica, to su svi moji pokušaji bili
veli jedan. — Kako ga nije sramota?! — veli drugi. — Čoveku prvo bog pamet uzme, posle on sâm sebi čini zlo... Takve... more, kakve takve pesme?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Na zlo njegovo, u istoj četi bio je i Ljubiša, te se sva slava svršila »vrontom«, a da nije ovoga svedoka, — ode ti naš Đokić na
Teško onome, na koga su se digle ove stotine gvozdenih cevi!... Masa narodna je kao šumski požar: kud se ona krene na zlo, tu ostaje sve uništeno. Pa ipak je mnogi njen pojedinac ovako ništavan, kao ovaj Đokić...
Ako hoćeš da navedeš seljaka na zlo, samo ga naljuti, pa da vidiš posle šta se čini. Ljudi počeše da se ljute. Dosadi im ovo uzaludno traganje i strahovanje;
Kod kuće nas dočeka drugo zlo — žene. Ne možeš im dati dževapa, ni odgovoriti im na svako pitanje. Te zašto ovo, te kako ono, pa najzad i to: zašto
— Nema više života, mora se mreti! Ili je to, ili će me kakvo drugo, veliko zlo snaći, — reši u sebi čiča Pera. I dok je došao do kuće ovo je rešenje bilo tako svestrano ispitano i utvrđeno da više
Počinje se... Zato li on ne može da se moli Bogu... Vidiš predskazivalo mu se! A ko bi mislio da će zlo sa te strane da dođe? No, još je dobro. Gotovo mu bi milo, jer on se nadao većem, strašnom zlu, a ovo šta je, — ništa..
Šta je to prema — smrti, kojoj se on nadao! Čiča Pera se nalazio u položaju čoveka, koji je očekivao kakvo strašno zlo, pa se sudbina smilovala, te mu, u mesto toga, poslala jednu malu neprijatnost, koja se može lako i pretrpeti, ako se
A čemu se radovao? — Tuđoj šteti, dakle, tuđem zlu. I još, što je najgore, on je sam to zlo i priredio. Eto, to je taj greh za koji mu sad sleduje kazna, i to još kakva kazna: deset krstina po pedeset oka
Pa to znači da on neće ništa izgubiti, neće ga snaći to zlo... Jes’ bogme: pa onda to i nije ono zlo koje on očekuje.
Pa to znači da on neće ništa izgubiti, neće ga snaći to zlo... Jes’ bogme: pa onda to i nije ono zlo koje on očekuje. I, gotovo, sad mu bi krivo: i pšenice mu žao i strah ga od većeg zla.
Jadniče mali! Ovo su ti samo prvi jadi... A kakvo su ti strašno zlo spremili za docnije dane tvoji najmiliji — oni što se nekad lakomisleno zaveriše da će usrdno snositi uzajamne tegobe..
Poče ispit. Badava, odmah opazih da sam propao. Đaci iz trećeg razreda sriču kao bukvarci... Zlo, pa to ti je! Kad okrete račun, — još crnje... I tako sve do amina.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
DANICA: Sad malopre, kroz ključaonicu. PAVKA: Crna devojko, imaš li ti boga? DANICA: Zašto? Kakvo sam zlo učinila?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Možete, vala, uzeti koje god hoćete selo — i niste pogrešili. Sva su skoro te iste sudbine, i to zlo opšte je zlo, i zato se samo nametalo kao hitno za predmet pripovetke.
Možete, vala, uzeti koje god hoćete selo — i niste pogrešili. Sva su skoro te iste sudbine, i to zlo opšte je zlo, i zato se samo nametalo kao hitno za predmet pripovetke.
! A nešto mu je unapred na zlo slutilo da su i ovi novi njegovi seljaci sušti »Vandejci«, i da će grdne muke imati dok ih iz političkog sna i mrtvila
Oće da kukate crnoga Marinka!« — E, to ti je, vala! Za dobro sam dobar, a za zlo sam baš takav kako i rekoše za mene, — reče Sreta vadeći jednako knjige i lupajući jednu o drugu.
Interesovao se jako za svoga učitelja, pa kad ga vide onakva, a on ga zapita šta mu je, da mu nije zlo. — Ako je nazeb, gospodine, da te istrljam malo; vešte sam ruke, — reče Maksim.
Čitao sam te proklete novine; eto to je! — Pa šta mu piše u novine, gospodine? — Zlo piše, moj Maksime! Sloboda iluzorna, pravda paragrafska; vlasnici silni i složni, a narod inertan.
Bilo dobro, bilo zlo — vi nas morate čuti. Čuti ili naš vapaj ili naš usklik. Boluje li jedan ud, bolesan je ceo organizam, celo telo.
E, ista vorma. — Ih! — osu se izraz gnušanja u gomili. — A dobro ga trpio svet! — reče začuđeni Krsman. E, pa zlo se trpi dokle može; svet veli: ne daj, bože, gore! — pa trpi kukavac sinji.
za jednog učevnog i školovanog čoveka — reći da je praznoveran i da drži nešto na to, zato i ne smem reći da je slutio zlo, ali mu ipak nekako nije bilo prijatno i pravo kad se ovaj vratio s pola puta. — A što se ti, more, vrnu, natrag?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Prošlo podne, dan prošao, veče ide, A Prnjavorci čekaju li, čekaju... ...U zlo doba razgrnuli sapunicu, postiđeno Skupili se sa svih strana, i avlija beše puna, I videli čudo jedno neviđeno: — U
Pod oblacima potamni sasvim Primorje, sve do Ravnih Kotara. Ali se zlo vraća zlim: Ne stigne ni da povuče drugi dim, A oblak, što ga je izdahnulo, crn Munjom se ljutom oglasi, Pljusne kiša
Pet minuta pesnicu da stavim na gvozden skiptar, I da motrim, sa visine, dobru sklon a na zlo hitar! Tron da mi je zaposesti i povesti brod Povesti, Nektar piti i med jesti, izdavati zapovesti!
Kao što groševe i marjaše Cenimo kad novac u vetar ode, Tako, tek kada ga zlo zajaše, Čovek oseti vrednost slobode.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
sa kopna na ostrvo da naplati porez, uvek je bio priman sa negodovanjem od strane urođenika koji su mu pretili da će zlo proći ako još koji put dođe.
Nešto malo pre dolaska ekspedicije činovnik je opet došao radi naplate poreza, ali je tom prilikom odista zlo prošao: urođenici su ga ubili, ispekli i pojeli.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
neće; razluči se zemlja na plemena, krvava se isklati plemena, vrag đavolu doći u svatove te svijeću srpsku ugasiti! Zlo se trpi od straha gorega. Ko se topi hvata se za pjenu; nad glavom se nadodaju ruke!
Otkud dođe ta nesrećna misâ o prevjeri našoj da se zbori? Nijesmo li braća i bez toga, u bojeve jesmo li zajedno? Zlo i dobro bratski dijelimo. Kosa mlada na groblje junačko siplje li se bulah kâ Srpkinjah?
Jošt imate zemlje i ovacah, pa harajte i kože gulite! U vas stenje na svakoju stranu zlo, pod gorim, kao dobro, pod zlom.
Na vratila o marču jašemo, dogovore krijući činimo kakvo ćemo zlo učinit kome. Živinom se svakom promećemo; vozimo se na srebrna vesla, lađa nam je kora od jajeta.
po poretku nekome sljeduju. Nad svom ovom grdnom mješavinom opet umna sila toržestvuje; ne pušta se da je zlo pob'jedi, iskru gasi, a zmiju u glavu.
Pandurović, Sima - PESME
I naslonjena na tuđeg čoveka I devojački san o svome braku, Ne znajuć’ da l’ te dobro il’ zlo čeka, U mutan život pošla si po mraku.
I onda, pogled ravnodušan báci Na zlo što reži kao pas na alci; Neka te ne ljute nadmeni glupaci, Nit vređaju ikad niski nevaljalci.
Jer svako zlo, najzad, sebe jede, suši; I za njega neće biti leka druga Dok se, ipak, u svom kalu ne uguši, I ne prođe kao bura,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ reče Gospod prestravljenim nebesnim silama, koje kad pogledaše na zemlju to vidješe goleme namete, pomisliše u sebi: e zlo je! „Ne mari, neka snijega iako ga je mnogo!
žene i djevojke pripremiše omaje i svakojaka bilja (da to u vodu stave pa tom vodom da se okuplju, da ih se mane svako zlo i nevaljaština); dječica da se izvalja po zelenoj pšenici, da se pšena pojmi i ojača.
Zatijem blago im poče objašnjavati rašta to ne treba činiti, kako je to zlo i Bogu protivno itd. U toku njegova govora, lice postajaše prijatnije te se djeca brzo pripitomiše.
„Stane, zborimo o tebi nešto“, prihvati onaj najstariji. „Ne boj se, jadna, nije ništa zlo!“ reče videći kako se cura zarumenje. „Striko“, reče cura, „onaj bi čovjek rad, kaže, da ga ležemo na pod.
„Meni su ljudi dobri, ali djela njihova nijesu dobra pred Bogom; a po njih zlo i naopako, sve da se Bog i ne miješa!“ „To i ja mišljah, Gospodaru, no ne umjedoh da iskažem!
“ „Gospodaru, oba mi svijeta, zlo nijesam tražio niti ga želio! Tvoja sablja a moja glava. Radiji sam da moja glava umiri svađu, nego da radi nje izgubi
Ako li neće, nagnati je nema se razloga... Ja znam kakve bi ti razloge nadovezati mogao, ali čuvaj se toga, da se zlo ne izleže, a ti bi mu bio začetnik, i sav bi grijeh na tvoju dušu...
“ „Pričaj serdaru, vjere ti, šta je to!“ reče Petar. „To je lako ispričati!“ odgovori Pejo. „No prije da skvasimo zlo grlo, još po jednom. Daj, Stane, sokole posluži!
— dođi drugi put, kad uzimam kad; ja mnim nije ništa zlo, a nije ni hitno. — Zlo nije, fala da je Bogu, ali jest hitno.
— dođi drugi put, kad uzimam kad; ja mnim nije ništa zlo, a nije ni hitno. — Zlo nije, fala da je Bogu, ali jest hitno. — Stake naša, baš ona meni će: pa ajde, malo, po volji joj! — Iziđosmo u avliju.
Očepio me... očepio. I bješe, znajte lijepo, crn konj te me očepi...“ „Pa što, kad te ubio nije! Da sluti na velje zlo, ćaše te onaj konj ubiti. No te očepio, neko će te najediti,... to ti je sve!“ protumači medik u vrućini.
“ Stariji ljudi ne vjerovahu svojim očima, ka’ono zlu navikli. „Dobra odjednom nestaje, đeco, a zlo se povlači; te i za zimu što kažete da je nestalo, pričekajte pa ćete vidjeti!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
BOGU 142 O RAZNOM 144 B) STIHOVANE 148 1) ŠTA JE LAKO (LASNO) 149 2) ŠTA JE TEŠKO 151 3) ŠTA JE BOLjE 154 4) ŠTA JE ZLO 155 5) ŠTA JE NAJGORE 156 6) RAZNO 157 V) DIJALOŠKE 164 G) POSLOVICE-PRIČICE 168 O BILjU 169 O ŽIVOTINjAMA 170 O
Kletve i jesu formule, zasnovane na verovanju da se i obistinjuju. Kletva se izriče s negativnom namerom: da se kome zlo desi.
); b) reči nespomenuše koje zamenjuju obično kakvo zlo, koje se ne želi da spomene pravim imenom iz sujeverja. Tako, „u narodu se nerado upotrebljavaju previ nazivi za one
vuku s psima drugujući / i junaku s rđom putujući; Bolje ti je izgubiti glavu, / nego svoju ogrešiti dušu; Sastalo se zlo i gore, da se malo dogovore).
O ZLU — Ne traži đavol čoveka, nego čovek đavola. — Ne zovi zla, jer i samo dohodi. — Zlo leti, a dobro puzi. — Ne jedu vuci meso po poruci. — Zle oči nikad dobro ne vide. — Zlu bravu zla paša.
— Ne jedu vuci meso po poruci. — Zle oči nikad dobro ne vide. — Zlu bravu zla paša. — Od zle ptice — zlo i pile. — Pauk po cvijeću bere jed, a čela skuplja med. — Na ljutu ranu — ljutu travu. — Udri zlo, da je gore.
— Od zle ptice — zlo i pile. — Pauk po cvijeću bere jed, a čela skuplja med. — Na ljutu ranu — ljutu travu. — Udri zlo, da je gore. — Kad ideš vuku na čast, povedi psa uza se. — Zlo ni na vojsku ne gine. — Jedno se zlo iz drugog snuje.
— Na ljutu ranu — ljutu travu. — Udri zlo, da je gore. — Kad ideš vuku na čast, povedi psa uza se. — Zlo ni na vojsku ne gine. — Jedno se zlo iz drugog snuje.
— Udri zlo, da je gore. — Kad ideš vuku na čast, povedi psa uza se. — Zlo ni na vojsku ne gine. — Jedno se zlo iz drugog snuje. — Cić jednog čavla izgubi se ploča, a cić ploče konj, a cić konja konjik. — Klin klin tera, a malj oba.
— Cić jednog čavla izgubi se ploča, a cić ploče konj, a cić konja konjik. — Klin klin tera, a malj oba. — Nijedno zlo samo ne dođe. — Zlo dobrodošlo, ako si samo došlo. — Zlo dođe na konju, a ode na pužu.
— Klin klin tera, a malj oba. — Nijedno zlo samo ne dođe. — Zlo dobrodošlo, ako si samo došlo. — Zlo dođe na konju, a ode na pužu. — Gde zlo zamrkne, tu i osvane.
— Klin klin tera, a malj oba. — Nijedno zlo samo ne dođe. — Zlo dobrodošlo, ako si samo došlo. — Zlo dođe na konju, a ode na pužu. — Gde zlo zamrkne, tu i osvane. — Svak se svoga zla boji.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Opazi je međed s kruške po izdaleka, pa kaže svinji: „Zlo svinjo! eto lisice, đe vodi strašnoga bumbašira: ogrnuo ćurak od kune, pa i krilate tice vata oko puta.
kad vide šta učini, stanu mu govoriti da beži: „Beži, junače, kud te dvoje oči vode, dok nije došao zmaj, jer ćeš zlo proći ako te zateče.” A Stojša im odgovori: „Šta ja marim za vašega zmaja, neka dođe nek se najede zeca.
Jednoć Bog pošlje anđela da vidi kako ova braća žive, pa ako zlo žive da im da bolju hranu. | Kad anđeo Božij siđe na zemlju, pretvori se u prosjaka, pa došavši k onome što čuva krušku
Od više sile nije htio oženiti se kao što Gospod Bog zapovijeda, nego naumi da vjenča aždaju kako će više zlo činiti, i uputi se u nekaku pustinju đe su strašna jezera, ali ne pogodi puta, i tako ga noć stigne te u nekakoj pećini
” Onda mu kralj reče: „To je dobro kad ti toliko blago imaš.” A čoban prihvati: „Nije ovo dobro, nego je zlo.” A kralj mu reče: „Okle može biti zlo kad ti kažeš toliko dobro?
” A čoban prihvati: „Nije ovo dobro, nego je zlo.” A kralj mu reče: „Okle može biti zlo kad ti kažeš toliko dobro?” Onda čoban odgovori: „E, vas mi se pošteti smok, i učini se gnoj.” Onda kralj reče: „Jazuk!
” Onda kralj reče: „Jazuk! toliko se štete učini.” A čoban prihvati: „To mene nije zlo, nego mi je dobro.” A kralj reče: „Kako, more?
” A kralj mu onda reče: „To je dobro kad si toliko šenice posijao.” A čoban prihvati: „Valaj nije dobro, no je zlo.” A kralj reče: „Što, jadan?” Odgovori čoban: „Prometnu mi se ona šenica: sve nikoše bukve i jele.
” Tada veli car: „To je dobro kad toliko doleće čela.” A čoban prihvati: „Valaj nije dobro, no je zlo.” Opet car: „Što, more?
Opazi je međed s kruške poizdaleka, pa kaže svinji: „Zlo svinjo! eto lisice đe vodi strašnoga bumbašira: ogrnuo ćurak od kune, pa i krilate tice hvata oko puta.
naposljetku možeš otvoriti sve osam odaja, ama devetu da se nijesi usudio nipošto otvoriti, jer“ veli „ako to učiniš, zlo ćeš proći.
vi; nego hajde ti zmaju zakumi mater aždaju, da više ne proždire Božjih duša, a ja ću kumu caricu, da se već okani zlo činiti.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Jer mnogo lakše je primiti zlo nego dobro, (Ps. 51, Z) kao što reče neki mudrac. I onima koji obeduju: Da ne dajete jedan drugome jela nikakvog ili
to čine, i svoju gazeći savest misle sakriti se, što me pogađa u samo srce i oplakujući ih ne prestajem, jer takvo zlo imajući ne osećaju, teško meni, i greh ne otkrivaju!
Domišljam koji bi odgovor bio ako, iznašavši ga, osudi pobeći možete. O, vi, dakle, teško zlom i pogibeljnom, pre suda zlo izabraste, i naneste toliku štetu ne toliko njemu, nego i sami sebi, a sa vama i drugima, a kao onom i samima sebi
), zlo i veoma napasno namislio je. Neka se odagna iz manastira i odluči se, i tuđ da bude od naše česti, života i beseda, kao
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
PROSJAK (spusti se na zemlju): Moja žrtva ispala zaludna, moja dobrota na zlo okrenula! Što je trebalo da mi grane, pocrnelo! Neki repati vetar ujaho u mene ko s lučem u slamu!
Stanković, Borisav - JOVČA
I govorim ovoj: Zašto, more, zašto toliki trošak? A ona, kao da sam joj krvnik a ne brat, kao da joj zlo mislim, čak se i obrecne na mene: I moja kuća neka je vesela! odgovara i gleda me popreko.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
i mudrovanja kako slatkim maternjim mlekom da napojavaju, zlonaravne, stroptive i zlogovorljive sluge i sluškinje i svako zlo društvo od nji[h] da udaljavaju.
Vrlo je malo taki[h] ljudi koji samo iz zloće srca i s namerenijem čine zlo samo zašto im je zlo milo. Sa svim tim, moje namerenije, budući ispravljenije narava i običaja, dobre hvale|ći, a zle
Vrlo je malo taki[h] ljudi koji samo iz zloće srca i s namerenijem čine zlo samo zašto im je zlo milo. Sa svim tim, moje namerenije, budući ispravljenije narava i običaja, dobre hvale|ći, a zle pohuždavajući, uzdam
moje namerenije, budući ispravljenije narava i običaja, dobre hvale|ći, a zle pohuždavajući, uzdam se da mi se neće za zlo primiti obličenije zloupotrebljenija čelovečeskih.
Bog bi morao zao biti kad bi rod čelovečeski na nji[h] ovo zlo i nesreću sazdao; a to ko može, zdrav mozak imajući, i pomisliti? Otkud, dakle, nesreća? Valjada je sa strane človekove.
Ako li se ko nađe ko bude moje prostosrdačno namerenije i bespristrasno pisanje na zlo tolmačiti, primajući za obidu i obličenije običaja u kojim | je on vospitan i koji se njemu dobri čine, znam da će me
za obidu i obličenije običaja u kojim | je on vospitan i koji se njemu dobri čine, znam da će me osuditi i o meni zlo govoriti. Ja sam i to predvidio i nisam se tome nenadao. Ko može svim i toliko različnim ljudma ugoditi!
Ovo sve bezlobna i slaba mladost nije kadra rasuditi, i nije joj za zlo primiti; potrebuje rukovođenja i nastavljenija; ako li toga nema, ostaje u tami i u prevari.
Nije mi najbolje bilo | i počelo mi je srce na zlo slutiti; no, s druge strane, ne obličujući me moja savest da sam što zlo učinio, niti znajući šta ću od sveg tog posla
Nije mi najbolje bilo | i počelo mi je srce na zlo slutiti; no, s druge strane, ne obličujući me moja savest da sam što zlo učinio, niti znajući šta ću od sveg tog posla misliti, uzmem moj katihisis, otarem ga od praha, pođem i dođem u moju
valja mi na tvoja dva punkta odgovoriti, jedan, što si šaleći se rekao za prsi druga tvoga, a drugi, u kom žališ što si zlo tvoju | mladost proveo.
Ljubezni srpski narode, nemoj ti meni za zlo primiti što ja neka naša zloupotrebljenija obličavam; vreme je već, za živoga boga, vreme da počnemo slobodnije i
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
da su Jerkovići maličak prihvatljivi, a glad je glad, a ljudi su ljudi, pa eto fratru bruke gotove, ako ne preteče zlo! Sad da prijeđemo na ono što je pretežnije. Kušmelj kao da bješe i najpošteniji među svojim zemljacima.
Bakonja, grom te ubija! Ti ćeš zlo svršiti, na višalima ćeš svršiti, kâ niko tvoj! Ti si priličniji za ajduka negoli za redovnika, ti kâ da si po sto
— Taa-ko! A ja ću s njim natrag, ako ne bude za to. — Zlo je i da pođe! — reče Rora. — Dokle ga poznaš, može učiniti što se već neće moći ispraviti! — veli Rdalo.
Usred te graje dopade Čimavica, blijed kao krpa, a kose mu se nakostriješile. Jedva jedvice izgovori: — Zlo! — pa gutnu pljuvačku i zavrti glavom i opet će: — Zlo! — Zlo Lovriću? — zapita gvardijan. — On je pri-mi-nu-ja!
Jedva jedvice izgovori: — Zlo! — pa gutnu pljuvačku i zavrti glavom i opet će: — Zlo! — Zlo Lovriću? — zapita gvardijan. — On je pri-mi-nu-ja! — Šta? — Da... umra!... umra je!...
Jedva jedvice izgovori: — Zlo! — pa gutnu pljuvačku i zavrti glavom i opet će: — Zlo! — Zlo Lovriću? — zapita gvardijan. — On je pri-mi-nu-ja! — Šta? — Da... umra!... umra je!...
— veli Dundak sjedeći na pragu. Bakonja se izdera, da je svima u ušima zazvonilo: — Nije do šale, zlo vam jutro!... Brzo izađite, nestalo je konja!... Razumite li?... Konjuška je otvorena, a nema konja! Svi potekoše za njim.
— I ja! — veli Blitvar. — I ja! — potvrdi Vrtirep. — Menika je zlo! — reče gvardijan, kome se lice bješe zajaprilo, a vratne žile nabrekle. — Ma, zbilja, šta je tebika? — pita Tetka.
— Ma, zbilja, šta je tebika? — pita Tetka. — Ja sam, od malo pri... — Zlo mi je, brate! Bije mi u slipim očima kâ maljem, a blišti mi se, i sve kâ da mi mravi gmižu po desnoj nozi i ruci...
Šta je svim vratrima? A šta je i tebi nesritni sinko? Jeto si iskopnija kanda si godinu dana bolovâ! — Zlo je, ćaća! Nije se dogodilo ništa što bi očima moga viditi, ali je zlo veliko. Od nikog vrimena sve je pošlo sunovrat.
— Zlo je, ćaća! Nije se dogodilo ništa što bi očima moga viditi, ali je zlo veliko. Od nikog vrimena sve je pošlo sunovrat. Niko nikoga ne gleda lipim okom, nego bi jedno drugoga otrovalo.
— Dakle, ima ništa nova i kod vas, kad veliš da ćeš mi sve kazati? Da nije šta zlo? Knez zavrti glavom i huknu. — Nije zla vala bogu i Divici, nego... Ali, da iđemo redom! Dakle, jevo zašta sam došâ.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Pruža Vukašinu cigaru da pripali. Ovaj pali na sveću. Kosa mu zapucketa. Nekakvo mu se veliko zlo desilo. Zašto ne odlaze?
Neće sa mnom kao nekada, zato mi nije javio da dolazi. Sat je prošao pa se pozdravio... Oče... Neko zlo. — A zašto baš večeras sva trojica da razgovaramo?
— E, Moj Tole... Brat Vukašin sahrani me dupke sto aršina pod zemljom. Osećao sam ja da mi neko zlo dolazi, ali nisam mislio da je od njega... — Meni umre jedan... Levi... A bio je krupan, nesrećnik.
Nije čula da im je kaluđer nazvao boga, pa je zaslutila zlo, sećajući se da Đorđe nije hteo da dođe na nedelju službu u manastir i pred narodom, u znak pokajanja, poljubi oca
“ „U šta da ti se zakunem?“ Zakuni se... E, nemaš ti u šta ni da se zakuneš.. To je ono... zlo!“ Pustio je i, slomljen, seo na krevet. „Spavala sam. Čula sam kad si me budio i ništa drugo.“ „Spavaj... spavaj...
Mesečina mu se zaplete u kratku, kuštravu bradu. Lice mu postade modro. I oči. — Deteta mi, nikakvo zlo neću da učinim... ako nije moje. Mijat ili Tola? Čije je? Dođe joj da ga muči, pa ćuti.
Iskreno. Neće da veruje. I ruke joj, u mleko umočene, drhte. Sve da zaboravim? I mislima se zlo i nesreća čine. Žao mi je. Istina je jer plače. Neka plače, još neka plače, do sunca neka plače. Ne bi plakala da nije.
Tri nedelje je živela. Živana je plakala dok je rasedlavala njegovog konja. Vraćao se iz trgovine. „Neko zlo u kući?“ ulitao je. „Uze nam ga Bog.
Đorđu se pričini da će ga otac pesnicom udariti po glavi, trže se i pripi uza zid: — Ja tebi nisam nikakvo zlo učinio. — Aja nisam znao da je smrt tako skupa.
— Ništa. Sam si. A bila je puna kao košnica. — Očima obuhvata celu ćeliju. — Ne vala da je čovek sam. Samo na zlo misli. — To si hteo da mi kažeš? — Aćim ustaje.
Nezgodno je da čovek proživi vek a da mu je ono unutarnje falično užlebljeno. Može biti da je to najveće zlo. Mislim da jeste. Đorđe nema rašta na mene da se ljuti. On je oduvek imao ono što ja nikad nisam imao.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— To što zveri idu za njom, ne znači zlo! Davno, još kad se grad zidao, živeo je pustinjak koji je drugovao sa zverima, ali i ljudima pomagao pronalazeći
— kliknu dečak i zaneme od uzbuđenja. — Pa dobro, bićeš, ali pod uslovom da nikad ne slažeš i nikom ne naneseš zlo! — Zlatna kraba poče, najednom, da se smanjuje i tone u vodu.
put do nje, vreme mi je da pođem, ali evo ti moja košuljica i sve što zaželiš biće ti ispunjeno, ako nije besmisleno ili zlo. To zapamti. A zapamti i da ti mogu ispuniti samo tri želje?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Bilo je važno još samo to što je Miloš daleko, izgnan, i što, uz Vučića, pobeđuje zlo koje se sve luđe rasplamsava u ljudima: uživali su u smrti neprijatelja a neprijatelji im, već odavno, nisu bili toliko
Počeo je da veruje da mnogo zlo dolazi i otuda što ljudi nisu navikli ni da se slušaju ni da se razumeju, i što ne obraćaju pažnju rečima.
njega, gledao im crne osmehe i stao da im dovikuje, na savršenom turskom jeziku, da stanu, da prestanu, da je to put u zlo.
poslednja četvrt osamnaestog stoleća i klizi, iznad pašnjaka i pustara, ispod velikog neba nad Beogradskom tvrđavom, zlo, crno doba, puno muke.
Vremena su nemirna, opet, mržnje i zlo budni, opet, oba su Obrenovića, i stari Miloš i mladi Mihailo, u izgnanstvu, knez je Aleksandar, sin Karađorđev, a
što je voleo da se juri, na konju, niz strmine, sa vetrom, kao što je voleo i ona nesnosna letnja podneva kada je sunce zlo a zemlja zamire. Ali, od svega, video je, malo šta ostaje: neki trag od sjaja, prikaza u izmaglici.
Nad Sremom je prolazilo proleće, mirisale su sveže vlati, tamo preko, na drugoj obali Save, haralo je zlo i pripremala se nova buna a svako prepodne, u zaleđu manastira Šišatovca, na Fruškoj gori, Višnjić je pevao Vuku.
To beznađe kao da se spusti, iz pakla, sa mo onda kad zlo u ljudima potpuno pomahnita. Tada na sve prolaze stane da ulazi i smrt, čovek više ne može ništa a Bog se ne odziva.
iz dana koji je bio sav od jasnog, svetlosnog tkanja, kročili u vlagu Nebojšinih laguma: mirisalo je na mokar kamen, zlo i beznađe a sve je bilo crno.
Ali, ma koliko da se trudio, nije mogao sasvim da zaklopi zlo oko kojim je pratio sudbinu Jevrema Obrenovića. Kad je Gospodar Jevrem izabrao da se stavi na stranu Ustavobranitelja a
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Al' zlo je, majko, biti međ' njima: Pod ruku s zlobom pakost putuje, S njima se zavist bratski rukuje, A laž se uvek onde nahodi
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Što je jarost besmrtnoga tvorca na zlo tvoje toliko ražeglo? Pričaj meni tužnu tvoju sudbu! Ah, strašnoga tvoga padenija! Ah, užasa što smrtne postiže!
Ad se zove, car mu je Satana, mračna duša, neba nenavisnik; zlo je njemu jedina utjeha, on se sa zlom vječno obručio; zlu je žertvu prinio veliku, šesti dio nebesnog voinstva:
bez sile se ne bi soglasio jaram nosit smrtnoga okova; ko bi igda s dobre volje htio bezumnoga poželjet meteža, đe zlo gnusno svagda toržestvuje, đe svak zname od razdora nosi, đe gnjiloća duše kamenuje?
Duh lukavi i zlom zadojeni, on je svojoj pogubnoj namjeri sve polkove svoje obratio, Adama je na zlo prevlastio (od vas činom mlađega vojvodu) i legion njegov mnogobrojni.
Tvoj pravedni gnjijev zaustavi od vječnoga onog nesretnjika i zlijeh mu u zlo pomotnjikah te su na prag došli pogibije: atom uđe u sunčanu zraku, toli neće u nemirnu dušu; dako dođu k sebi
Nemilosno vjerne sluge neba hulitelje svoga tvorca gone, zlo ćeraju s svijetloga dana u kipeće bezdne tartarove, na nebesnu dognaše granicu.
moju zabunjenu i snom teškim obuzetu sudbu, vidio sam mrake vladaoca, u prevarnu zmiju pretvorena, đe on puza na zlo čovječestva.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
No ona mlada devojka, bezobraznica, ne dođe na ugovoreni sastanak. To me je vrlo razbesnelo, no sada vidim da svako zlo ima i svoju dobru stranu, a ja, evo posle pedeset od onda minulih godina, tu dobit da, služeći se imenom Žakena, mogu
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Zar ne? Svi smo tako. Ko nije verovao da će zlo biti kažnjeno? Ko je sumnjao u Pravdu? Ko nije verovao u bolje dane? A danas, šta smo dočekali?
— Dobar veče, gospodine. — Bog ti pomog'o. Koje dobro, snaja? — Nikako dobro, gospodine. Zlo. — E? Ded' da čujem. — Ama, da prostiš, ne mogu pred svima. Žalbu jednu imam. — Ajd' ulazi unutra.
Po svojoj prirodi čovek se uzbuđivao za moralno i za dobro; zlo i nemoralno bunilo ga je odvajkada. Isus i Savonarola, svesni toga, i zato što su voleli ljude, razvijali su u njima ono
? Jer, badava, sve se u meni pobrkalo, baš sve, pa niti se sećam šta sam sanjao, a šta upravo preživeo. Što? Zar zlo misli ko voli da priča? 1920.
srce iščupano“, a svi su već samo u njega pažnju upravili, svi počinju da strahuju za Jaćima, da mu se kakvo teško zlo ne dogodi, „šlog“ da ga ne udari, jer je on formu Srbina-čoveka sasvim izgubio, podlegao sasvim onome slepome elementu
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Možda mu je, pred zornim zamišljanjem nauma, ovo što jest izgledalo ipak kao manje zlo. A možda je tom malom povišenju tonusa u njemu doprinosila i ona krpica vedrine daleko iznad krovova, koja je nešto
Zar i vjerovanje u dobro ili zlo, u ljepotu ili rugobu života, u njegovo bogatstvo smisla i punoću sadržaja ili u njegovu pustotu i besciljnost, i tako
Jer na svijetu, gospodine, postoji i dobro; jednako, i jednako neuništivo, kao i zlo. Tako, zabilježen je dirljiv slučaj dvoje ljubavnika. On se dokopao jedne ampulice.
Liberal staroga kova! A to je, priznat ćete, svakako bolje, svakako manje zlo nego da je bio, na primjer, klerikal ili pobornik apsolutizma. A, zbilja? Govorim o politici kao novorođenče?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Nemoj duše grešiti, valj'da znaš šta je dete... Pero, po Bogu si brate, ti znaš... — Mak' se otale, babo, Dok nisi zlo prošla!
— poče Đurica, za koga sve ovo, sva ova neočekivana sreća, beše kao u snu. — Pa... vidiš sam... Zlo je, ne može biti gore. — To znam, al’ opet... valjada neću ni ja do veka ovako.
Ono je Bog stvorio da bude muško, pa ga anateme pretvorile u devojku. — Ne pominji zlo, molim te, — reče ona krsteći se. — Dobro te njoj nisi ništa govorila.
— O, te kako! — reče apotekar. — Banditi su veliko zlo u svima državama... — Bog s tobom, Kosta, šta su tu krivi bandisti?
— Pa je li sve izvršila ? — Morala je, jadnica. Čekalo bi je gore zlo. — Kako li je mogla ići zavezanih očiju? — Kroz suknju se vidi lepo.
Zbog toga se moji nikad nisu pričešćivali. — I ja ću se ispovediti... Nisam nikog ubila. ni onako... kakvo zlo učinila, što da mi ne da? — A od onoga nema ništa? — Što pitaš ? — odgovori ona osmehnuvši se.
ali su mu ruke više laktova stegnute jako, pa se boji da će ubod biti slab, samo će ga još više ražljutiti, pa posle — zlo! ... Da gleda kako da ga zavara, zagovori... I taman da zausti, a Đurica ga omahnu i tresnu o zemlju...
Ostavih dobru majku, uvredih do srca staroga oca, okretoh leđa celom svetu, samo da on bude moj, da delim sa njim zlo i dobro...
— Nemam ja posla sa sudom... Nisam nikom nikakvo zlo učinila ... Kazaće ti to i on i drugi ljudi, koje je on napadao. — E, devojko, po zakonima i ti si kriva kao i on.
Stanka se začudi. Po svome poimanju, ona nije do sad smatrala sebe za krivca. »Ko čini zlo — on i odgovara za njega«, mislila je ona do sad, »a ja samo idem sa njim, ne činim nikome ništa«.
kako ’no rekoše: olakšanje, kako li ?... To mu kažu, znači da nisam ni u čem bio dobar, sve zlo !... Pa, tako i jeste!... I kad to kapetan kaže — a on zna zakon u prste — onda je tako, nema mu druge!... Pa to, onda.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Bogme ga odnijela ona baka, — pa mu onda sve ispriča šta se je i kako dogodilo. — Zlo i naopako, — odgovori on — nikad se više nećemo moći našoj kući povratiti!
naposljetku možeš otvoriti sve osam odaja, ama devetu da se nijesi usudio nipošto otvoriti, jer — veli — ako to učiniš, zlo ćeš proći. Onda car ode, a zeta ostavi kod kuće.
To čuvši, ode on od cara. Kad došao do lisice, ali zlo! Teta lija poče psovati, grditi, i šta sve nije radila s njim.
Ova druga žena nije mogla očima gledati toga djeteta, a ništa joj nije bilo krivo. Ali kad se u nekoga useli zlo, onda tu ne pomaže ništa.
Čovjek sad nije imao kud i kamo, jer s vragom zlo, a bez njega devet puta gore, te joj reče da će zaklati kravu, pa neka bude jedanput mir.
Ali čovjek snuje, a bog boguje, pa tako i ovdje. Ovi zlo smislili, ali i Marko, kao da mu je sam bog otkrio misli njegovijeh ortaka, dosjeti se nečemu, pa ti najprije, probe
Onda mu kralj reče: — To je dobro kad ti toliko blaga imaš. A čoban prihvati: — Nije ovo dobro, nego je zlo. A kralj mu reče: — Okle može biti zlo kad ti kažeš toliko dobro?
A čoban prihvati: — Nije ovo dobro, nego je zlo. A kralj mu reče: — Okle može biti zlo kad ti kažeš toliko dobro? Onda čoban odgovori: — E, vas mi se pošteti smok, i učini se gnoj.
Onda kralj reče: — Jazuk, toliko se štete učini! A čoban prihvati: — To mene nije zlo, nego mi je dobro. A kralj reče: — Kako, more?
A kralj mu onda reče: — To je dobro kad si toliko šenice posijao. A čoban prihvati: — Valaj, nije dobro, no je zlo. A kralj reče: — Što, jadan? Odgovori čoban: — Prometnu mi se ona šenica: sve nikoše bukve i jele.
Tada veli car: — To je dobro kad toliko doleće čela. A čoban prihvati: — Valaj, nije dobro, no je zlo. Opet car: — Što, more?
Kad on to čuje, sneveseli se, pa dođe kući, a ćaća ga iz lajta pita: — Šta ti je rekao car? — Zlo, — reče on. — Rekao mi je da moram doći ujutru k njemu ni bos ni obuven, ni go ni obučen, ni jašući ni pješice idući,
Petković, Vladislav Dis - PESME
zvona; Razgleda nebo, spušta se opelo; Sad broji zvezde, uzimaju telo: Živi što sanja, u raku je skriše, Kad za zlo ne zna, kad ne sluti više. Kad za zlo ne zna. Tako njenu sobu, San sreće moje, predadoše grobu. O ljudi! ljudi!...
Kad za zlo ne zna. Tako njenu sobu, San sreće moje, predadoše grobu. O ljudi! ljudi!... Ao moje drago! Ovamo bura neće da se stiša.
Jedva se sećam da sam bolji bio, Jedva osećam zlo kako me steže; Izgleda da se put života skrio, I neka ruka da zlokobno veže Moj duh za zemlju i za svet nemio.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
naprave za njega su bile mrtva proza koju je, po njegovom mišljenju, izmislio sam sotona u nameri da duh čoveka navede na zlo.
Međutim. mnogi od njih brzo prihvataju ponašanje mladih Amerikanaca sa Kolumbije. Ali niko im ne bi uzeo za zlo, ili pridavao ikakvu pažnju tome, ako bi oni ostali čvrsto onakvi kakvi su, kao stranci.
o rasnoj netrpeljivosti prema Nemcima, nije žalila truda da mi dokaže, jakim i ubedljivim činjenicama da je to veliko zlo. I njeni napori su bili krunisani uspehom.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—A zašto? — primeti sažalno drugi. —Nose nam kruh! Da ni njih, dvostruko bi dobivali. —Bi?... Svejedno, zlo po siromaha! —Pa uzmi ga ti, kad žališ! — okosito nastavi prvi. —A ko će mene? No miruj u ljude. Nije njima do obisti.
—Kazuj.... — mucaše Cveta. Rana na nozi dala mu se na zlo... Nije bolovao nego nedjelju dana... Pazila sam ga kao svoga. Da mu bog prosti! —A ljekar? Šta uradi on?
Ali on se ne odazva njenoj djetinjoj ljubavi. Nešto nevolja, nešto zlo srce, a nešto i njen neograničeni nagon privrženosti, ozlovolji ga prvo vremena.
A neće da pada pljusak, da ubije vjetar i more! — Zlo je! Oluja nosi prama Propadu, — prijegorno reče u vjetar stari ribar.
Stara, jecajući, pita ga da li je i žena mu s njim došla: — Bog je ubio, pogana je zlo je s njome, ali bez nje, sine, stoput je grđe... Pomete nas... — E, gde je to? Zakon je zakon.
Ali strah ga spopade da ga bog toga časa ne kazni za učinjeno zlo delo, pa, strepeći, obrati se Majci božjoj za milost.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA: E, pa! DARA: Po meni, uveravam te, milije bi mi bilo da otac nije ni postao ministar. ČEDA: More, nije zlo u tome što je otac postao ministar, već je zlo u tome što je majka postala ministarka.
ČEDA: More, nije zlo u tome što je otac postao ministar, već je zlo u tome što je majka postala ministarka. Zato, slušaj ti mene i drži se ti samo mene.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Zato ga brzo uvedoše u mlin, da se I To zlo ne bi dogodilo. A dve žene, gotovo istovetkinje i tek danas, zbog ovoga događaja prave posestrime, odmicahu uz pobrđe
Nije šala kad se carstva menjaju, bolno pomislio pop, pa ponovo kliknuo: — Hej, lipova beso, otvaraj noćas!.. U zlo doba glasnuše se sa kule domaćini, pa saznavši za namernika pobratima, posle duž ega savetovanja i oklevanja siđoše i
Munareta kao pusta, retko da čuješ mujezina. „Klanjaj sad, Selime Selmanov iz Čabra, u jade velike: zlo ti tvoje turkovanje i u priču!..“ — Paša Zotin (tako mi Boga), Novice, đaurskijega mesta ne može biti na svetu! ...
spas, lek, rešenje izlaz iz kakve teške situacije albetana — daće Bog elbete — svakako, bez sumnje zlokovar(nik) — zlo, nedelo jalica, jahalica – konj koji se vodi u povodu, na koga kiri– džija stavlja svoj prtljag jemenija — marama za
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ne mogu, pa ne mogu Svestan učinit’ zlo; Katoni srpski, vi mi Oprostite bar to! 1893. IMAM JEDNU VOĆKU... Imam jednu voćku, — granata, golema, Na
Gde novaca ima, tu s’ i đavo nađe, A đavo ne spava već sve na zlo smišlja. Đavo je mladiću stao iza leđa, Pružajući prstom na dukate zlatne, Pričao mu dugo o slastima raznim, Što se
“ Riba mu se odazivlje: „Evo, evo me.“ „Ribo, ribo, zlatna ribo, sad je istom zlo. Ribo, ribo, dobra ribo, strah me je i stid. Ti načini moju ženu tja i caricom, Al’ i tim se njene želje ne zajaziše.
„Pésnicom udri, brate, Udaraj makar kuda,“ Rekla mi jedna luda. „Jer gde god vidiš koga, Svi su ti na zlo brzi, Svakò te bratski mrzi.“ A ja sam ludu gledô: Čelo mu bilo bledo, Vrh njega inje sedo.
Znamo, Mijo, u kakvu si Pao mrežu, Al’ još kapa održava Ravnotežu. No gruneš li kapu o tle, Zlo će biti: Za kapom ćeš, nehotice, Ljosnut’ i ti. »Javor« 1887. HOP!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: Uh! (Strese se.) ANČA: Majstorice! FEMA: Ju! Zaboga! (Treska se na stolici.) ANČA: Majstorice, vami je zlo? FEMA (đipi): Ta, skote ženski, što si ti, ta dokle ćeš me jesti? Kakva sam ti ja majstorica, valjda ti činim opanke?
Ančice, Ančice! (ANČA donese vatru, i počne kaditi.) FEMA: Ah, Ančice, kako mi je zlo, poduzima me muka. Daj malo sirćeta pod nos. (Anča joj donese.) FEMA: Tako, sad mi je već lakše.
Zar se tako od noblesa ide! Nisi ni u ruku poljubio. JOVAN: Šta vas znam ja, kad kažete da vam je zlo. FEMA: Makar da izdišem, ugursuze, opet se nobles u ruku ljubi. (Pruži mu). Na!
MITAR: Slušajte, deco, ja vas kao star mogu malo i poučiti. Dobro upamtite od Feme kako je zlo kad prost oće da digne nos navisoko.
Miljković, Branko - PESME
Spavaj, zlu je vreme. Zauvek si proklet. Zlo je u srcu. Mrtvi ako postoje proglasiće te živim. Eto to je taj iza čijih leđa nasta svet ko večita zavera i tužan
Završiće se putovanje ostaće tiha brda, Siva praznina vetar koji bludi, Mesto koje nema mesta u želji al nudi Zlo da nas spase i istinu otkriva. To čemu se molite je Žalosni Slavuj. Ljubav nikada nije završena.
POSVETA ELEGIJA Glasnice predgorja kakvu pticu pod srcem nosiš? Svet zamenjen okom nad rekom zlo zaspala sanjaš i gorki plod podneblja zagonetke nad svojim krvotokom kad minulo vreme i jaz postaje svod gorkih nam dana
Glasnice predgorja kakvu pticu pod srcem nosiš? Svet zamenjen okom nad rekom zlo zaspala sanjaš i gorki plod podneblja zagonetke nad svojim krvotokom kad minulo vreme i jaz postaje svod gorkih nam dana
Pod zemljom mračni predeli se mešaju. Pomeraju se mora užasi se premeštaju sa jednog mesta na drugo mesto zlo. O strašni preobražaj moj u srcu sna gde vasiona počinje mi pticama, s dva oka varnica da l će da zna da put mi nađe
GOJKOVICA Itako budućnost mračnoj nadi posta Sužanj i talac zlo životu verno. Grlicu opeva kamenje što osta U predelu koji raste lakoverno.
Nikoga nema da jakima oprosti Što siđoše u tamni vilajet i zlato Koje se ne može uzeti otkriše. Što god da činiš zlo činiš jer blato Iz tog podzemlja slavno je sve više. RAVIJOJLA ...
vreme POHVALA SVETU Ne napuštaj me svete Ne idi naivna lasto Ne povredite zemlju Ne dirajte vazduh Ne učinite nikakvo zlo vodi Ne posvađajte me sa vatrom Pustite me da koračam Prema sebi kao prema svome cilju Pustite me da govorim vodi Da
ta reč ne bi morala da se kaže Tako reči jedna drugu uče Tako reči jedna drugu izmišljaju Tako reči jedna drugu na zlo navode I pesma je niz oslepljenih reči Ali je ljubav njihova sasvim očigledna One žive na račun tvoje komotnosti Sve su
Sve zaista novo oseća se krivim Sve mi je jedno da li je to zlo Koje se vežba pevajući ili ranjiva mera Zidu koji peva ne trebaju vrata Ovo je misao koju misli njena noć Strah će
Dušo, životinjo koju prati seta, Upoznaj nas s mrazom koji piše pesme; Šumo teška rimo nakraj bela sveta, Zar zlo pobeđeno ni zapevati ne sme Pred novim zlom koje počinje da cveta?! Misao koja ne ume da misli Zavlada svetom.
Petrović, Rastko - AFRIKA
O katanac je zakačen čunčić za navijanje konca. Čovek misli zlo i navija konac. Na poljanama, međ drvetom i u savani, stotinama majmuna u neverovatnome skakanju. Fotografišem ih.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Dete mi puštaj! RADAK: Bogme si, bako, zlo udesila, Al’ takom pesmom vuk se ne plaši. STANA: Al’ će i lava ovo stišati!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Pa vidi li se što? Kako stoji stvar? — Kako da vam kažem, vaše prevashodstvo!... meni se čini da ne stoji zlo. — Ali ne stoji ni dobro, je l' te?
Kako u ratu zadivlja narav! Kako je tu čovek bra na zlo, pa i protiv rođenoga brata! U mirno vreme na prostu zapovest jednoga starešine ovako se što ne bi moglo desiti.
Ne verujte mu ko vam drukčije kaže. Čas je bio krajnje kritičan. Zlo, da su naši vojnici samo za trenut izgubili prisustvo duha; samo za trenut i neprijatelj bi skakao u naš šanac.
on uze đenerala pod ruku i produži svoje razloge: — Naravno — reče Komarov — ako padne Šumatovac to je veliko zlo, ali ako glavnokomandujući bude ranjen, možda ubijen, možda zarobljen, onda će to biti još veće zlo. Đeneral popusti.
to je veliko zlo, ali ako glavnokomandujući bude ranjen, možda ubijen, možda zarobljen, onda će to biti još veće zlo. Đeneral popusti.
Nema u ovome svjetu čovek, koj bi željo zlo svojim djecama, dakle, kad Visoka Porta šile vojsku, ona nema namerenje opustošiti ovu stranu i razoriti naselenje, ali
Po mome uverenju u svetu je veoma malo tako velikih moralnih propalica, koji čine zlo s potpunom svešću da je ono zlo što čine; a možda nikako i nema takvih moralnih čudovišta.
Po mome uverenju u svetu je veoma malo tako velikih moralnih propalica, koji čine zlo s potpunom svešću da je ono zlo što čine; a možda nikako i nema takvih moralnih čudovišta.
Revolucionari greše i čine zlo samo onda kad misle da zavere i usiljavanja pojedinaca mogu stvoriti revoluciju, dakle kad xoće da je izazivaju veštački
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Dobro došlo, čedo moje, Ako ti se piše, Da ti život svome rodu Za slobodu diše. A zlo došô, ako misliš Životarit’ gnjilo; — Kukavica ima dosta, — Nigde ih ne bilo!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Vi me razumete... Ja vas preklinjem. Ne razumem... Kakvo bi joj se zlo moglo desiti? — Ponavljam: Lulu je nevina. Smatram vas za poštena čoveka.
— Kako da vi kažem... svega nas dvojica: ja i komandir. To je ono: „zlo ni u ratu ne gine“. — More, ako te mlatnem, znaćeš onda ko je od nas dvojice to „zlo“! — dobaci komandir iz mraka.
To je ono: „zlo ni u ratu ne gine“. — More, ako te mlatnem, znaćeš onda ko je od nas dvojice to „zlo“! — dobaci komandir iz mraka. Tasa hitro štuče u pomrčinu. Nasmejao sam se. Komandir mi priđe.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
svet može značiti i svetlost, i vasionu, i ono što je svojstvo svečevo; da je skori — brzi, katkada, ali ne i uvek; zlo je što je kod Čikoša nebo zapravo nepce; i bolje bi bilo da u lepoj Borojevićevoj pesmi ne stoji ono mzda...
Ah, nesreća ta moja do ada me svede, svako veće zlo svoje spustiv na me sede. Uvi meni nesrećnoj! Gdi su cari moji? Gdi vojvode preslavne sa hrabrimi voji?
Što god diše skoro sve je neverno, Ko god ljubi sade, sve licemerno; Zlo je seme prva mati prvo povila, Ot prvoga jošte gore druga rodila, Najgorim se zemlja sad naplodila...
Čovek hoće da je angel, angel se zlo gordi, — Da pogibnu svi lukavi s' svojima oskordi! Da propadnu i da idu svi od nas bez traga Koji kćeri kad udaju
) Slušao sam, o Srpkinje — vami bolje misli! —, Zlorječivu, koja nam se zlo u rod naš čisli. Kazaću vam — otrovnici da se ime znade —, Zove vam se — — — ne, nek' česti stiha mog nemade.
Zatvori tvoje bitije u persi, I te ogradi mudrošću; nećeš mi Ti zle bit sreće. Zlo najteže Sad si ga priveo samim sobom! Lakše je kad ti suvom na putu na Vrat braća silom varvarski nametnu. Ah!
Aristida, Fokiona, Sokrata, Miloša opomen’ se. U lancu bede blažen je serce kom’ Porok, zlodejstvo, na brata bačeno Zlo nit’ na javi niti u snu Podobno červu ne grize. Pamti! Nauči s’ rano dužnosti zvanija Pretpočitovat sklonostma milima!
o, mirne, vlažne, tavnomračne noći, Bolnim snagodavni, blažajši sine! Tvoja slast nam čini sve da zlo nas mine, Hoćeš li mi kadgod jadnom ti pomoći?
Ledi vatra, zrak, i grom, i voda, Zveri, zmije, gad od razna roda, Često vek nam čine klet! Zlo je mučno sadašnje podneti, Zlo nas bivše peče u pameti, Buduće već jede pas.
Zlo je mučno sadašnje podneti, Zlo nas bivše peče u pameti, Buduće već jede pas. Dnevne tuge rađaju sne hudne, A sni noćni rastuže nas budne.
i žubor se diže: Žene su, prsi bijući, prolivale potoke suza, Deca zavrištaše, uzdišu starci, u brizi su ljudi, Zlo jer je vratiti s’ natrag, gore ne vratiti s’ bednim. Đorđe pak, stegnuv od žalosti srce, poče: „Mili roditelju!
A što mene ljubi ono Momče mlado golobrado, Zlo ako je, njegovo je. Da pokojno Sablja-momče Tako samo mene ljubi K’o to Momče golobrado, Ne bi moglo ni u sanu Mene
Jakšić, Đura - JELISAVETA
A posle ćemo Bogme spavati... He! he! he! KNEZ ĐURĐE: Tebi je sunce, zlo?... VLADIKA (za sebe): Savest je ovde ubog nadničar, Što težak tovar greha paklenog Na bone duše slabom ramenu U
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Jaši! Jaši! — Aman, šta ćiniš većeras sa mnom?! — jeknu Asan-beg i jedva uzja gola konja. — Ništa zlo, Asan-beže, ne činim. Dijelim mejdan. — Aman, zar se tako dijeli mejdan?
Sudac: Izvolim de, priveži ga. David (vadi jazavca iz vreće): Čuvajte se, gospodini moji, jer, ako mi se izmakne, zlo će biti. Za rđavo, da prostite, mjesto jazavac leti. Čekaj, lopove jedan, što se toliko otimaš i koprcaš!
Bojić, Milutin - PESME
nebo plače, tobom gore cepte, U carstvu lepote žena krunu nosi, Tobom ponoć bludi, tobom zvezde trepte, Tobom zlo se ceri, tobom samrt kosi, Anđeo i demon tobom s neba sleću — Tobom Gospod živi, svetovi se kreću.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Drukče ne mogu s tobom da izađem na kraj. ANĐA: Pa ne govorim ja za tvoje zlo. MARICA: Za šta god da mi govoriš, neću da čujem, razumeš li me? Čim mi ga pomeneš, razbiću što god dočepam.
Jakšić, Đura - PESME
Među ljudma si, među bližnjima!...“ Al’ zlo je, majko, biti međ’ njima: Pod ruku s zlobom pakost putuje, S njima se zavist bratski rukuje, A laž se uvek onde
Nastasijević, Momčilo - PESME
PESMA RASPEVANOG STARCA Grdno li je neko nakazanje, Zlo skolilo na krštenu dušu, Opačina neka udarila: Ponese nam letina za priču Nu s njom eto i morije crne, Pa zacrni
Bolest mine, nu eto nam gladi, Zlo se sa zlom bez promene menja, Čudi i jest te trajemo, ljudi. PESMA VEZILjA Ni brodi bez prebroda, Ni gore bez
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Ko god je u bor dirao, zlo je prošao. Kad je jedan Arnautin sekao sa bora luč, da bi osvetlio svoj tor, čuo se iz b.
KRUŠKA Bіrnbaum, Bіrne (pіruѕ communіѕ). Kruška. U suprotnosti sa jabukom, k. se smatra za zlo drvo, za drvo zlih demona. U narodnim pripovetkama i skaskama pod k. skupljaju se đavoli (SEZ, 41, № 58).
grančicu i govorio: »Kao što vi obilazite bogomolju, onako i vas svako zlo obilazilo!« (ZNŽOJS, 12, 304; upor. i TRĐ, NNŽ, 3, 34).
sanjati znači razboleti se od boginja (SEZ, 17, 584; 32, 119). Uopšte, sanjati zrelu p. predskazuje neko zlo (ZNŽOJS, 7, 385). O p. pričaju se i neke etiološke skaske. Zašto se p. nosi u crkvu? P.
R. grančice nose se na Cveti u crkvu, a posle se njima kite kuća i štala, »da odvrate od doma i marve svako zlo« (ZNŽOJS, 19, 168). Voda u kojoj su kuvani r. i peršun lek od tripera (SEZ, 14, 236).
neke stvari mogu vezati dušu za sebe, i na taj način oduzeti joj slobodu kretanja, i mogućnost da nam eventualno čini zlo. Tu moć ima, na primer, kamen, o čemu v. moj rad u SEZ, 31, 1924, 56 idd.
, 208). Bukva. Ima neobičnu moć (da učini dobro ili zlo) i u kasnije objavljenim verovanjima. Za međusobnu borbu istržu bukve zduhači (SEZ, 66, 1953, 245).
ili ustave, kako se ona tamo zove — valjda zato što ustavlja bolest i zlo uopšte (GEI, 24, 1975, 146 id). U Velikom Mokrom Lugu 1946.
»tapa kô da bi sena, pak ga ni čut kad hodi«; »človeka samo zgrabi i nese ga ća«, ali ne »va tujo«, i ne čini mu zlo (ZNŽOJS, 39, 1957, 106). Navala (aѕpіdіum filix maѕ).
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Tako je po tarifi, po zakonu! — sleže bilježnik ramenima. — Znam ja, čast vama! ... Baš to je zlo što je po zakonu! Svugdje vele: po zakonu. A zakon nas, evo, guli doboga ! ... I eto, ne možeš zakonu pobjeći.
Eno vam Hrvatske! Što tamo ne rade takozvani mađaroni! — I to je veliko zlo! — prekide ga gazda. — A ko veli da nije?
—Idem . —De ti... Rade iziđe na konjski put i pođe dalje. Idući uzbrdicom, sam, u pustoši sluti u sebi zlo po oca. Steže ga u grudima, i na mahove, premišljajući, čisto pretrne; ustavi se i gleda uokolo. U dvoumici je.
Žene strepe, jeza ih hvata, znadu zašto je pošao u varoš, pa kad je mrzovoljan i oporo ćuti, slute na zlo; biće da je gospodar na nj još ljut!
—Nije ti ponestalo, bolan, žita u kući, — opazi Rade. — A mene sada goni hiljadu potreba... Pusti me dok zlo preko glave pređe... —Potreba mi, sreće mi! A i uglavljeni rok je minuo... Ne izmiči, brate, pošteno ti ih dadoh...
— Što bijaše, Rade, u varoši kod gospodara? —upita mati zabrinuta, dok je Marko iz kuće izišao. — Zlo, majko, nije već ono naš gospodar, već najgrđi dušmanin!... — Nemoj tako, sinko!
Ni ja tolike sile ne mogu da smislim... Valjalo bi novac mjeriti kao žito na varićake! No zlo sluti! ... Satjeraće nas sa topraga... — izgovori tiše i časom ućuta.
Jest naprasite naravi, ali zna izdržati: povratit je, a kad ljutina ne popušta — zlo je! Božica stiče vatru; dvoje djece vade zapretane krumpijere iz žerave, kotrljaju ih po kući da se ohlade, a kad
Još dok se ova kuća gradila, zametaše se u njemu sumnja što slutijaše na zlo. I nekoliko puta, kad je bila već pod krovom, dođe mu misao da je noću upali.
samo za kratko vrijeme, a kad se prenu, protegnu se i zijevnu, ali istoga časa predstavi mu se u pameti nesreća i zlo što ga snađe, očito, odjelito... I neiskazana bol ovlada njime i ubi u njemu razbor i nadu, i premišljaše.
U kućici sve zadržalo dah, a vani bije led, komadi dolijeću do samih njihovih nogu. Zlo potraja nekoliko časova, pa postepence popuštaše, dok ne prestade.
Zasve što je godina zlo ponijela, jednako osjeća se poljem živi težački rad, i svijet živi tim dahom, ne htijući da se preda očaju; ta valja
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zašto si neke od ljudi učinio dostojnim svoga imena, a druge pustio da ih okuži zlo? Da li smo, utehe radi, reci mi, da li smo svi mi, ipak, podjednako ranjivi i slabi?
Hristova reč će utrnuti. Namnožiće se svakojako zlo, oholost će smeniti blagobojažljivost, a bes — krotkost. Neće biti straha od božijeg suda.
Vreme je tražilo nešto drugo: da se zlo izleči — da se Anka odvoji od mene. Obred venčanja Mijata Vidića i Anke Kojić izveo je lično iguman Makarije.
Ono što možemo da učinimo, ovako sitni i nemoćni, jeste da se brinemo o dušama živih i da povećamo dobro a smanjimo zlo u njima. Dorotej je kriv. Ali, da li mi smemo ili da li možemo odlučiti o njegovoj krivici. Dorotej je jedan od nas.
Neprosvećen. On se ubeđuje samo snagom primera. Njemu nije potrebna sloboda da sam odlučuje o tome šta je dobro a šta zlo, on neće umeti da se snađe u zbrci životnih teškoća, niti će moći da ovlada svojom smušenom prirodom.
Dobro je to što on, Nikanor, sanja anđele, jer je to dokaz da je u njega vera postojana, ali je zlo što sam, na svoju ruku, prepravlja drevne običaje svoje Matere Crkve i što to čini na paganski neznabožački način.
Nečastivi ga je spleo. Nečastivi je okaljao njegovu besmrtnu dušu, Gospode. Zlo vas je dotaklo, žeravica nje gova opekla vam je lica, ali sada, strasne reči, strasne reči, reči, reči, oh, Gospode,
Zašto, to je ono što hoću da saznam. Što god je postajao veći kurjak, što je veće zlo ostajalo po stazama kud je prohodila njegova smrdljiva muškost, za njega su se, kao krpelji za živinče, kačili jaudi,
Ilić, Vojislav J. - PESME
Jesi l' spreman, hoćeš znati Odgovora mudrog dati? Il' inače, biće zlo, Ja uzimljem blago svo. Prvo reci, oče sedi, Koliko ti vladar vredi, Kad na mojoj glavi sja, Osvećena kruna ta?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Bio je negde na putu, ali se kući vratio samo njegov konj Mrkuša, bez svoga gospodara. Ukućani sluteći zlo, pođoše tragom konja, koji se raspoznavao u snegu.
Ako ti Jupitrovi Meseci pokazuju, kako to bar za neke od njih izgleda, Jupitru uvek jednu te istu polutinu, onda stoji zlo sa njihovim naseljenjem. To pokazuju moji računi.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Milo moje selo, Budi mi veselo! Sa sviju krajeva Čuje se pevanka Grla krupna,tanka; Neće zlo ko peva. Milo moje selo, Budi mi veselo! Dobri Bog će dati, Ќ'o što moje selo, Bit' će Srpstvo celo!
Stanković, Borisav - TAŠANA
Neće. KATA (ubijeno): »Neće«, čedo? Eh, znam i zašto neće. Boji se, jer zna kakav je svet: da dobro zaboravlja a zlo pamti, pa se boji, ako počne kod tebe da dolazi, da ne počnu zli jezici... TAŠANA (razrogačeno): Kako »zli jezici?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Sedi, tako ti Boga! juriš k'o za neko zlo! — ljutnu se te večeri gos-Toša. — To mi je odmor — odgovorila je iskreno gospa Nola.
Volim ga i ja... Šta, koga đavola, onda volimo u čoveku!... Ljudi me teše i kažu: nikome do sada nikakvo zlo nije učinio... Možda ima pravo gospodin Joksim: ispopova mi neki dan dobro.
Može mu se! Odjedared peckanja presušiše. Sve zaćuta. Mladići bolje nego odrasli osete da je ogovaranje zlo, da se niko ne može ocrtati jednom pričom. Osetiše drugovi Pavlovi odjedared da Pavla nisu iscrpli.
Karta je zao drug, karta seje razdor i mržnju i svako zlo. Jova i gospodin Toma zavadiše se pri kartanju. Oštre reči, uvrede, sav talog čovečijeg srca, koje ume zlo da misli i
Jova i gospodin Toma zavadiše se pri kartanju. Oštre reči, uvrede, sav talog čovečijeg srca, koje ume zlo da misli i radi.
Pa onda, tako s promenama boljega i gorega, dolazi navika, nevolja postaje običnost i program, dok bolest, ili zlo, ne iznenade krajem kao što su i početkom.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Mati mu se teška da mu, nije što zlo. Ona ga čas jedno, čas drugo zapitkuje, no on ćuti, i ako joj što odgovori, to je nabrecito i surovo.
Loѕung) — lozinka, u smislu: ideja-vodilja, geslo LUTRIJA — (fig.) batine; jaku lutriju izvući »izvući batine, zlo proći« (vidi Vukov Rječnik) LjUBEZNA — dragana, voljena devojka LjUBEZNI — (1) dragan, voljeni čovek; (2) drag LjUBEZNIK
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ono ja što je poniklo iz moga prvoga plača prošlo je kroz život zalivajući se suzama. Ono je u svetu videlo samo zlo i nevolju; sve mu je bilo mračno, sve turobno, sve sumorno. Nebo večito zastrto oblacima, zemlja večito orošena suzama.
“ Razume se, ne mislim ja da upisati se u vojsku znači pretplatiti se na smrt. Zlo bi bilo kad bi tako bilo. Naprotiv, to vam je kao kod lutrije; češće je slučaj da ne izvučete zgoditak no da ga
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Mi smo đaci — veli nam jedan — pa smo bežali do granice. Dalje nemamo više kud. — Zar Arnautima i Bugarima u ruke! Zlo ćete se provesti! — opominje ih Gruja. — Lako je vama...
— More, ljudi, svako zlo ima svoje dobro — veli kapetan Jova učitelj. — Ah, filozofija sangvinika! — dobaci sa omalovažavanjem kapetan Dušan,
Kapetan Dušan ga prekide: — Vi to govorite o onom vojniku koji je danas umro?... A, pope, tu ćeš se zlo provesti. — More, hajd ne pričaj... — Uveravam te... Komandant je video sprovod i pitao gde je sveštenik.
E, ispred njega. — Jest... — Ako li nas oteraju i odatle, onda... — on mahnu glavom, kao da je hteo reći: biće zlo. Zatim nastavi zabrinuto: — Sve što smo zauzeli do sad na ostalim delovima ovih planina, morali bismo da napustimo.
— Odakle ovo sad? — povika komandant i hitro se okrete u sedlu, predosećajući neko zlo. — Sigurno se pešacima pokvario „mitraljez“, pa ga sad opravljaju i probaju — odgovori jedan ordonans.
Petrović, Rastko - PESME
ja bih se bavio samo njom, Ali neka me ne ostavi samog u trenutku užasnom; O prisna, prisna, sve moje mane i moje zlo zaboravlja: Osmehom, celim telom toliko ume da uteši; Nadnesem je nad svoje ruke i moja ruka ozdravlja, I samo, povučem
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Dečakov skakač bio je sve bliži cilju. — Čoveče, ne ljuti se! — podrugnu se Radan, u zlo doba, majko rođena! Patuljkov skakač bio je na potezu i sve brže sustizao Radanovog.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ili meseca, padanje zvezda, zemljotresi, preterana suša ili kiša, bolest i zdravlje, bogatstvo i siromaštvo, dobro i zlo, sve je to za njih bilo delo božje volje. A ta vonja je najčešće bila zla.
Na nju se često gledalo kao na nekakvo niže biće, koje je kadro da bez razloga izmišlja i čini svakojako zlo. No, s druge strane, pesma je sačuvala divne, mučeničke, duboko ljudske ženske likove.
Oni pak koji ti žele zlo govoriće s podsmehom o tebi i kuditi te zbog slabosti; šta ima bolnije od ovog? Ako budeš ubijen, zadobićeš raj; ako
Ostvarivalo se zlo proročanstvo turskih mudraca: „Drumovi će poželjet Turaka, a Turaka nigde biti neće“. Bilo je došlo vreme da prestane
jutro osvanulo“, „Sve mislio, na jedno smislio“, „Proli suze niz gospodsko lice“, „Zemlji pade, pušci oganj dade“, „Na zlo ga je mesto udario“, „Manu sabljom, odseče mu glavu“, „Ni zemlja ga živa ne dočeka“ itd. itd.
kazah za junačke ruke, kojeno su koplja prelamale i na gole sablje udarale, — ja ne kazah za lažljive oči, koje su me na zlo navodile gledajući s najviše planine, gledajući donje na drumove, kud prolaze Turci i trgovci.
“ Al' govori Mrljavčević Gojko: „Zlo je, moja vijernice ljubo! Imao sam od zlata jabuku, pa mi danas pade u Bojanu, te je žalim, pregoret ne mogu“.
To gledala Velimirovica, pa otide Vuči dženeralu: „Zlo ti vino, Vuča dženerale! Zlo ti vino, a gore ti bilo! Sve katane tebe izgiboše, Velimiru junak sveza ruke, saveza mu i
To gledala Velimirovica, pa otide Vuči dženeralu: „Zlo ti vino, Vuča dženerale! Zlo ti vino, a gore ti bilo! Sve katane tebe izgiboše, Velimiru junak sveza ruke, saveza mu i noge i ruke, pa eno ga pije
razgleda i prouči knjigu, al' mu knjiga dosta grdno kaže, knjiga kaže đe ga kune majka: „Đe si, sine, Strahiniću bane? Zlo ti bilo u Kruševcu vino! Zlo ti vino, nesretna tazbina! Viđi knjigu, nečuvenih jada!
Zlo ti bilo u Kruševcu vino! Zlo ti vino, nesretna tazbina! Viđi knjigu, nečuvenih jada! Izubaha jedna pade sila: turski, sine, od Jedrene care, a car
je u polje Kosovo, — ljubi tvoju ljubu pod čadorom, a ja, sine, kukam na gariljtu, a ti vino liješ u Kruševcu! Zlo ti vino napoknje bilo!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
PROTIV TURAKA 70 TURSKA LUNA 71 MOLITVA ZA SRPSKU ZEMLjU 72 POHVALA RATOBORCIMA 73 ZA SVOJ ROD I PRIJATELjE 74 SVAKO NAS ZLO I BOLEST NAHODI 75 PISMO NA LEDU 76 LUKAVI DANI 77 UKLETI 78 ZDRAVICA I 79 NOVOGODIŠNjA 3DRAVICA 1732.
Nego zapanti ono zlo mesto, te i drugom kaže da se čuva. RAAVA Tebe, ženo, našao sam u kurvarluku i u mehani kano lep, skupi biser u blatu
Dokle na tihu vremenu plavaš, dotle lađu čuvaj da je gde o što ne skrhaš. A ako li znaš zlo mesto gde se hoće nasaditi, brzina li je na kladu naneti, dotle ugovori i sastavi pomoćnike sebi u svome strepljenju!
NA DOBRO PROMENA KOBNA Svet je ovi svakomu nestočljiv; s promenom zlo s dobrom ujedno skoro promiče. Danas bos, a sutra cipelaš s ariašnjama; Danas cundra i izdrtina, A sutra cifrasto
Te izaradi toga, posle, na sudu božiju, sve će te stihije na zlo grešnim ljudma ustati i haka im doći za njino zlo činjenje...
Te izaradi toga, posle, na sudu božiju, sve će te stihije na zlo grešnim ljudma ustati i haka im doći za njino zlo činjenje...
je maečak oganj, a kolike li velike stvari požiže; tako i čovečiji jezik — mala je vešt u nami, a vrlo golemo zlo čini. Otvoren je grob njino grlo; sa svoji jezici lagahu, sudi im za to, bože!
kroštono je aspidski jad pod njinim ustnami! I na me su šaptali svi moji vrazi i na zlo su mi mislili. Zlečestu reč na me izneše.
nepravednih usta i od tuđina poštedi svoga raba da bi neporočan ostao; i pritočnik muž skorojezičan, skoro pada u zlo i smrt i život u jeziku stoji!
I izarad toga dopadoh ne u jedno zlo nego u dvostruko i trostruko dugovanje zle namere. Jošte tako strepim i trnem u srdcu da u koje podublje se i
Jošte tako strepim i trnem u srdcu da u koje podublje se i najposlednje zlo ne uvalim, od koga no se već više ne mogu izvaditi, Dok i s glavom ne zaplatim.
Bojim se mojom šijom, zašto ne isto jednoga od manjih da sam pokvario, na zlo naveo, pobujio, s puta dobra svrnuo, i odvoumio, nego i tuštene pobudalio, i zato strepim da mi se ne obesi na moj
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Zato Mitanča još jednako neteže i tavori s onom malom platom i, da ga majka krišom ne potpomaže, bilo bi zlo n naopako.