Obradović, Dositej - BASNE
Danas se ljube i druže, a sutra se psuju i ruže. Neki stradaju za zlobu i nepravdu svoju, a neki za neznanje i budalaštinu.
vozmožno večno| često su prinuždeni zameriti se onima u kojih vreme živu, i njihovo negodovanije na se privući, i gnjev, zlobu i mrzost protiv samih sebe vozdvignuti.
I ni na što preblagosloveni sin i slovo božije nije vikao nego na zlobu, na nepravdu i na pritvorno lukavstvo. A da kad je ovo ovako bivalo kako se iz ovoga što smo rekli vidi, od Adama i
Zato, niti mi je potreba kome laskati, niti na koga mrziti. Ali na zlobu i nepravdu potreba je mrziti gdi se god one nađu i poznadu, u cerkovnom kako i u mirjaninu, u svecu kako god i u
Da nam ko kaže za kakvu zlobu, u tuđem svecu, mi smo namah gotovi na toga tuđega sveca mrziti, i nimalo ga se ne bojimo.
To isto valja da činimo kad uprav poznamo i u onome zlobu kojega smo mi za sveca držali; a ko ovo neće, taj počituje i boji se više svoga sveca nego boga, koje svak vidi da ne
Teodosije - ŽITIJA
A razbojnike one veoma ljubazno i dovoljno ugosti zbog toga što su ispovedili svoju zlobu i što se pokajaše pred njim, i rasudivši čovekoljubivo o mnogim trudovima njihovim koje pretrpeše na moru zbog njega, i ne
pokajaše pred njim, i rasudivši čovekoljubivo o mnogim trudovima njihovim koje pretrpeše na moru zbog njega, i ne pominjući zlobu, pokori se zapovesti „Ljubite vaše neprijatelje“ i dade im blagoslov od zlata koje nošaše.
Radičević, Branko - PESME
Zbogom, mati, zbogom, brate, dragi, Čuvati me oće Bože blagi. Idem vragu zlobu da naplatim, Kao junak da se doma vratim.
Neće, neće, oh, ne boj se, oče, Valjda sreća svu već zlobu doče, Valjda neće tako strašna biti, Pa i njega tebi ugrabiti, Njega, njega, materinu sliku, I za malo jedinu ti diku,
Rakić, Milan - PESME
O, ko zmija luta košuljicu svoju, Ostaviti bedu, nesreću i zlobu, I udarce biča stečene u znoju, I svemoćnu podlost i opštu gnusobu. Pusti snove!
Mračno i vlažno ko u grobu. Memljivo svuda, svuda guši. Osećam neku čudnu zlobu I mrak u mojoj tužnoj duši. S krovova niskih oblak dima, Vlažan i gust, na zemlju pada.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ništa i niko kod nje nije mogao da izazove zlobu i pakost. Jer, viša od svih i zato zadovoljna sobom, osobito tom svojom jedinstvenom lepotom, ona je ravnodušno sve to
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
O! k'o zmija luta košuljicu svoju, Ostaviti bedu, nesreću, i zlobu, I udarce biča stečene u znoju, I svemoćnu podlost, i opštu gnusobu!... Pusti snovi!...
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
oca prevječnoga obuka se u čelovječestvo, naoružan oružijem pravde i str'jelama svetog prosvještenja, popirući zlobu i tirjanstvo, dobrodjetelj u hram osveštava.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Oružija sva moja vrag moj zatupio, pero svoje sa mojom sabljom zaoštrio: u krv moju umače, na me zlobu piše, čada moja nogami gazeć, zlobom diše.
Jakšić, Đura - PESME
U noćima smrti strašne Na rame mi tice sleću I zloslutnim grakću glasom: Pakost, zlobu i nesreću — Što zlokobnih Dva’est osam stojim leta, Prezirući, smejući se Pakostima bezbožnika; Hladna, nema —
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Svi težamo polje, Znamo još za mobu, Ne znamo za zlobu Svi smo krepke volje, Milo moje selo, Budi mi veselo! U nas vera tvrda, U nas pune čaše, Gostoljublje naše Vreme ne
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
u tome što glumac uzima na sebe pravu masku, masku koja odgovara roli koju izvodi: sebičnost maskira kao sebičnost, zlobu kao zlobu, a pakost kao pakost, dok u životu to drugače biva, tamo se jedna rola igra a druga maska stavlja.
što glumac uzima na sebe pravu masku, masku koja odgovara roli koju izvodi: sebičnost maskira kao sebičnost, zlobu kao zlobu, a pakost kao pakost, dok u životu to drugače biva, tamo se jedna rola igra a druga maska stavlja.
Petrović, Rastko - PESME
zalud, sa tugom, čekaše u nedelju Davnu; izrazih sumnju svoju u veliku objavu obnovljenja, Govorah mnogo, sam se gadeći, zlobu svu svojih uobraženja.
kada, s pretnje, zamućenost mi navre očima, Pa ona što je Nerazdvojna skrije ih svojim rukama I strepi da li će moći da zlobu svoju zbrišem svojim noćima, Ili ću otrovati njom još jedini spas mira u nebesima.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Jer ako s vanimanjem ga čatiš, ono ti razgoni svaku tugu i brigu s uma i sa srdca i uslađuje ti tvoju misal, izgoni zlobu. U korenju je o dobru radenje. I ne ostala te u svetskoj mutnji boraviti i zlopatiti u zaludnoj nemirosti burovitoj.