Dučić, Jovan - PESME
POZNANSTVO Kada je poznah, nebo beše mutno, Vrti su mreli s bolnim nestrpljenjem; Jesenje vode šumile zloslutno, I sve očajno žurilo za mrenjem.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Zar ti misliš da ćemo mi pjevati u ovako loše osvijetljenoj dvorani?! Jedino je planina zloslutno ćutala. Njezinim tamnim stazama već se šunjao i kukuruzima se pri- micao mrki medo.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
se toliko zabezeknuo kad je čuo o kakvoj je trampi riječ da je dugo, netremice, buljio u svog intendanta i najzad mu zloslutno došapnuo: — Deder, duni mi u lice.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Sad, kad ovo pišem, kao da je gledam očima i čujem ono njeno zloslutno gunđanje. Da je živa, jadnica, ona bi, na svaki način, s iskrenim očajanjem našla hiljadama opasnosti u ovoj mojoj
Pandurović, Sima - PESME
Noć postaje bela K’o velik pokrov. Vidim dobro: Grupa Aveti crnih, prosjaka je stala Svud oko mene, i zloslutno ćuti. Vremena noćnog stadoše minuti. „O, kuku!! kuku!!“ pevali su petli.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
nemirne, nailaze od Save i drhture iznad visokih zgrada na Obilićevom vencu pa se kidaju na pramenje, bezazleno i zloslutno u isti mah.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Dučić LXIX POZNANSTVO Kad sam je pozn'o, nebo beše mutno, Zadnje su ruže umirale ti'o. Jesenje vode šumljahu zloslutno; I ja sam sniv'o i tužan sam bio.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
u vodi i prevrnutu sliku (već je pre toga rečeno da „oblaci silaze Arnu na dno”); zatim senku pesnikovu što se u reci zloslutno prelama, zajedno sa odzvanjanjem, kroz vodu, njegovih koračaja; najzad, jasan nagoveštaj smrti („zakašljati ružno” kao
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Oko hrbata bedema i kula kružile su vrane i puštale duge prodorne krike. Sve je to delovalo nekako zloslutno i to se jasno videlo na licima ljudi i onih koji odlaze na put i onih koji ostaju da sa strepnjom iščekuju njihov