Obradović, Dositej - BASNE
stotina godina među vami hristjanski zakon, i da jošt ne znate da onaj koji nije kadar i neće i svom neprijatelju i zlotvoru prostiti, niti je, niti može biti hristjanin?
Radičević, Branko - PESME
Pobratimstvo pod noge vrgao, Rodnu zemlju zlotvoru izdao, Na krst časni sablju povadio, Ukraj Boga mesto izgubio, Pa sve zaman — oh ti jade teški!
On glednu svome zlotvoru, najveću, Što njemu ćaše svaku uzet sreću, Iz zavičaja mila što g' izagna, Pa svetom belim potucati s' nagna.
Pa s' onda opet zlotvoru okrenu, I saže s' njemu, pa glenu, i glenu, Pa onda reče: „Preživet ne more!“ Te skoči brzo, i lati se gore.
Naš Stojan grdnu preturio muku, I zlato uze zlotvoru iz ruku, Još njemu dušu iz nedara trže, A grešno telo na zemljicu vrže, Srdašce njemu moglo b' biti sretno, Al' zašto
Tebeka divna odonud nestade, A majka mene tvom zlotvoru dade! Ti znaš da beše protiv moje volje. Ne glaj me tako, oh ubi me bolje!
sekô, Al kada spazi de gospodar pade, I ko mu ranu samrtnu zadade, Kô oganj živi planu mu u oči, Dva-triput kroči, zlotvoru dokroči. Pa uze njega nako na dovatu, I udari ga po belome vratu.
Sad zlotvor juriš na divne činjaše, Al' mlogi o tle glavnom udaraše. Jer oni pali za kamena tvrda, A kamen tvrdi zlotvoru se sprda, Oh, kamen ledni na nji s' smilovao, De bratac brata rodnoga izdao.
ćeš doma ostanuti jako, Dosta amo još će biti drusta, Pobratime, sve sokola pusta, Divnu pomoć pokreni za nama, Da zlotvoru udvojimo muku, Da udrimo tim orlušinama, Da zbijemo zube mrkom vuku, Da skramo roge pasje vere, Što nam oće srce
Seče Veljko age i begove, Seče Raman pomamne Srbove, U nji njine ugledaju s' vojske, Pa zlotvoru dele rane svojske. Svaki junak jeste ljuta zmija: Svud se gubi, nigde ne dobija; Sve mi pada junak do junaka: Ali
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
poče da mu radi električnom brzinom, te je za nekoliko trenutaka našao bar dvadeset načina, kako bi se mogao tome »zlotvoru« osvetiti. Ali je te načine napuštao istom brzinom kojom su mu se oni u misli javljali.