Obradović, Dositej - BASNE
Sramotni Neron i hudi Kaligula, pogreznuti i zagušeni u smradnom blatu zloće i nečistote, nikad nisu osetili sladost onih blagorodnih dobrodjetelja koje su oduševljavale Tita i Marka Avrelija.
Zdravo i prekrasno mudrovanije ovoga učitelja! Kako se čovek svake naravne zloće izbavi; um svoj od ludih, mračnih i krivih mnjenija osvobodi; srce i dušu svoju od svakog nepravednog i nevaljalog
Dučić, Jovan - PESME
Uvek nezasitno, moje srce hoće I zadnju kap čaše još neispijene... Dva su kobna vrela čovekove zloće: Ljubav spram božanstva i ljubav spram žene.
I u čistoj veri, praznoverja; da je Ljubav sebičnija nego naše zloće; I koliko laži naše suze taje, I mračnih zavera zamukle samoće.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Vidio sam na Merkuru kako biju čika-Đuru zlatnim štapom sve po turu. Šta to rade ove zloće? Čika Đura krao voće. Otresao biser s grana Merkurova jorgovana.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
ipak... (Kad bi to zavisilo samo od mene): Karakter moj takav je, gibak.” „Sudbino, puna si gada i zloće! Srećo, sporija si od tri puža!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Vrlo je malo taki[h] ljudi koji samo iz zloće srca i s namerenijem čine zlo samo zašto im je zlo milo. Sa svim tim, moje namerenije, budući ispravljenije narava i
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Jer tebi baš kâ da je žâ što se tvoje slutlje ne ispuniše! Ma neće to bog dati, ne, ne, ne, pa ti zakovrnuja od zloće, od... Njeko zalupa na vratima. — Ovo ti je jopet ona krivorepa Controna, gubava veštičina.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Kainovi bezbrojni potomci zlom svakijem zemlju ispuniše, gr'jeh im diza more nad gorama, al' im zloće iskru ne pogasi! Ah, kako je zemlja napunjena s idolima svakoga izroda!
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Kad su mu po očevoj smrti pale u deo one dve-tri kuće Srba čivčija, okolina je pomislila da će od njegove zloće propištati i malo i veliko. Međutim, bilo je drukčije.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gospa Nola ga mirno premeri, pa će reći: „Sam sebe jedeš, Kosta, i tvoja Kata samu sebe jede. Dve zloće, znam vas, i zna vas sva okolina. Niti je meni žao novaca, ni brašna, i to zna sva okolina. Neka bude kako 'oćeš.
Petrović, Rastko - PESME
sa svoje zloće ne pate! Meni je svejedno. Otvaram usta i rumenilo me večeri truje nekim slatkim golicanjem kroz sva tkiva.