Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
5. Puče kičma zmiji koju mi je brat čvrsto kao uže vezao o vrat i sa grane pljusnuh u pun krvi čun. Bežim. Rog me goni, sačekuje kljun,
Afrika
Što je zanimljivo, na ovoj džinovskoj zmiji, zbog anomalije ili slučajnog atavizma, vide se sa strane kao dva nokta ili kao ostaci nogu.
Teodosije - ŽITIJA
kako ne mogaše čiste molitve tvoriti od velike buke i šištanja zmijina, dojadi prepodobnome, te sa stene svoje dole ka zmiji reče: „Od Gospoda mojega Icyca dolina ova n stene ove i sa pešterama meni su u deo dati, i peštera u kojoj si se ti
Radičević, Branko - PESME
Umaklo je nekoliko, Ma to j' skoro nikoliko; Otkidoše zmiji glavu, S njom uzeše svetu stravu; Rep se miče i previja, Ma rep jošte nije zmija.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad čoban to vidi, nađe se u čudu, pa reče zmiji: — Šta je to, u zao čas! Ja tebe izbavih, a sebe pogubih. Zmija mu ,odgovori: — Ne boj se ništa, nego me nosi kući
Jedanput sin ovoga čoeka uzme sjekiru, te zmiji, koja se bila kao udomaćila i nije se od njega ni bojala, pred rupom odsiječe rep; a zmija se rasrdi te njega ujede i
Pošto čoek sina svoga sa najvećom žalosti više kuće zakopa, i pošto mu vrijeme žalost malo utiša, onda dođe jednom zmiji pred rupu, i dozvavši je stane joj govoriti da se pomire, i da izlazi opet pred svoju rupu, i da žive u prijateljstvu
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Praskozorje sa Boranje crvenilom snop odžanje i oblije trbuh zmiji u svetlosnoj utopiji. Sipi polen, sipi lirski, čudotvorno, alhemijski, a ništica šišti, škljoca, guta majku,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Gladan je kô mlinareva kokoš. Gledaju se kao kozji rozi. Dobar kao leti krupa. Dobro mi je kao zmiji na ledu. Dobro mu je kao ovci među vucima. Dobro mu je kao raku na ugljenu. Dobro mu je kô golom na mećavi.
Jedanput sin ovoga čovjeka uzme sjekiru, te zmiji, koja se bila kao udomaćila i nije se od njega ni bojala, pred rupom odsiječe reč; a zmija se rasrdi te njega ujede i
Pošto čovjek sina svoga s najvećom žalosti više kuće zakopa i pošto mu vrijeme žalost malo utiša, onda dođe jednom zmiji pred rupu, i dozvavši je stane joj govoriti da se pomire i da izlazi opet pred svoju rupu i da žive u prijateljstvu kao
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad čoban to vidi, nađe se u čudu, pa reče zmiji: „Šta je to u zao čas! ja tebe izbavih a sebe pogubih.” Zmija mu odgovori: „Ne boj se ništa, nego me nosi kući mome
Kad mati kaže zmiji šta joj je car rekao, onda joj ova opet rekne: „Idi mati sad da vidiš hoće li mi car dati devojku, pak šta ti god
Kad mati kaže zmiji šta je car rekao, onda joj zmija opet rekne: „Idi mati da vidiš hoće li mi car sad dati devojku pa šta car rekao da
Kad mati kaže zmiji šta je car rekao, zmija joj rekne: „Idi mati opet caru, te ga pitaj hoće li mi sad dati devojku.” Kad mati otide k
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
odavno sumoran Zar sad baš stati opet nizati Reč po reč pa ih još i birati I sam po sebi bolno gmizati I onoj svojoj zmiji svirati Zar sad baš u taj mrak iz okola Izviti glas svoj poput sokola Pa kao kiša za njim levati Zar sad baš kad i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad čoban to vidi, nađe se u čudu, pa reče zmiji: — Šta je to, u zao čas! Ja tebe izbavih, a sebe pogubih. Zmija mu odgovori: — Ne boj se ništa, nego me nosi kući
Jedanput sin ovoga čoeka uzme sjekiru, te zmiji, koja se bila kao udomaćila i nije se od njega ni bojala, pred rupom odsiječe rep; a zmija se rasrdi te njega ujede i
Pošto čoek sina svoga sa najvećom žalosti više kuće zakopa, i pošto mu vrijeme žalost malo utiša, onda dođe jednom zmiji pred rupu, i dozvavši je stane joj govoriti da se pomire, i da izlazi opet pred svoju rupu, i da žive u prijateljstvu
Miljković, Branko - PESME
Preselili smo cveće pod rep zmiji, A ipak nam je duša nade puna. Daj lobanju praznu za preživele laži; Neizbežni dodir sna i praha traži Imena posna
Petrović, Rastko - AFRIKA
Što je zanimljivo, na ovoj džinovskoj zmiji, zbog anomalije ili slučajnog atavizma, vide se sa strane kao dva nokta ili kao ostaci nogu.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
D’ ako bi sunce svetu ubavom Prikriti umô masnom šubarom, To ćeš i nju!... Čekaj de, lijo!... Na rep si stala zmiji matoroj!... Otrov te čeka!...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Smrt je u orlu! — rekla je veverica. — Smrt je u lovcu! — uzviknuo je orao. — Smrt je u zmiji! — kriknule su sve životinje uglas. Zađe Lepotica u šiprag, zazva zmiju, ali joj zmija reče: — Nad tobom ja nemam moć!
A šta ako veštice ne nadvlada? Ako mu orao iskljuje oči? Ako ne umakne beloj zmiji? Shvati Varalica, najednom, da se na opasne staze uputio. Šta sada? Sebi je reč zadao, a od sebe nema uzmicanja.