Jakšić, Đura - PROZA
Sremac je nosio jednu poveliku praznu vreću. Učitelj ne znade šta će mu vreća, ali ga ne hte pitati; mislio je u sebi: kad je nosi, sigurno mu i treba.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Tako i mi i Turci od boja prestanemo. Prošenija (za Rusiju) stoje gotova, no za nji̓ malo ljudi znade, jerbo mi krijući to sve radimo i čekamo dok dođe Bećir-paša, da vidimo šta će biti, pak u Rosiju da idemo.
Zato ga veće nikuda ne dam iz naše kuće, i vi ga čuvajte, ako je ovako razrušeno, neka se znade da je i ono trpilo stradanije.
No sva gospoda i sva Bosna znade, kako su da̓ije postale, Hadži-Musta-pašu ubiše i tuna u Skočiću Smail-efendiju, i ćadija̓u i Srebrnicu po̓arati, da
Sva gospoda znade kako je on caru i vezirima izmet činio”. Pet glasova, koje od paša koje od kapetana, uglas rekoše: „vala tako je,
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
»More daj, nemoj se mučiti... skinuću ti ih!« »Jok ne dam!« reče Petar i pođe. Popa nestade. Niti se znade kud ode ni šta bi od njega. Ama da rekneš da je što šušnulo... ništa! Ide on opet najlak nasipom, ide...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Nisu. Niko živi nije svratio u moju avliju ima mesec dana... Jova opet poče hodati.., On ne znade šta da misli... Pljesnu se od muke rukama i očajnički stade govoriti: Krađa!... U Crnoj Bari krađa!...
– Ja. — Koliko ćeš imati „zimkulja”? — (Krave što se muzu preko zime.) – Pet. – Dosta... I umuknu. Više ne znade ništa reći. A i njoj nije bilo bolje. Čula je sve što je danas bilo... Prođe nekoliko trenutaka u ćutanju...
Ja... I Marinko se sruši kao podsečen panj. Aleksi samo jurnu krv u glavu. On ne znade šta učini. Ali kad smotri Marinka na zemlji, on mu kleče na prsa, pa isuka nož... da ga zakolje...
Jednoga jutra otac ga gledaše, pa se nasmeja: — Ama, more, šta je tebi?... Stanko ne znade šta da odgovori. — Što si se kog vraga ustumarao?... Ne možeš da se skrasiš!... — Pa... nije...
Pa zapliva u prošlost... Ni sam ne znade kad je stigao u Parašnicu. Kad tamo stiže, nađe drugove gde se opremaju. — Akobogda? — Na daleke pute? — reče Zeka.
— Ja ću njega nositi!... On je moj!... I diže ga na ruke kao detence kakvo, pa ga ponese šancu... Ni sam ne znade kako, ali oseti kako mu se dva vrela mlaza slevaju niz obraze... — Zaplakao se ljuti ris za svojim drugom...
Dučić, Jovan - PESME
Kako li je srećna duša koja znade Biti svet za sebe, kô zvezda nebeska, Bačena u svemir što samotna bleska, Dok svetova kraj nje blude mirijade.
A ti što sazda sunca i plod oranice, Bio si samo Slutnja, bolna i stravična: Jer svaka Istina duha znade za granice, Jedino naša Slutnja stoji bezgranična.
Nit znade za vino u kupi od zlata, Niti za poljubac u zakletvi; sama, Mučki kao zlotvor, ušla je na vrata, S nožem, ne u ruci,
Tugu trave putem kud sad ne idemo? Ko zna plač idola pod zemljom? Ko znade Kletvu molitava zamuklih? I rane Nepamćene sreće i prestale nade? I gorčinu jedne suze ubrisane?
Crni šumski pauk znade li šta znači ta njegova umetnost? Znade li da ispreda zamku? Ko zna. Ali je nemoćan da se uzdrži imalo, da malakše i za
Crni šumski pauk znade li šta znači ta njegova umetnost? Znade li da ispreda zamku? Ko zna. Ali je nemoćan da se uzdrži imalo, da malakše i za trenutak.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
čitati: »Ljubinkove kosti leže sad u junačkoj zemlji hercegovačkoj, al’ groba mu niko ne može naći; no baš da se i znade za njega, ko bi mu došao u pohode, ko bi nad njim naričući suze prolio, kad nikoga nema od svoga?
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Kakvo lepo reč, pravo elinsko! — Koj tu momku što bi teo moja Katica? MIŠIĆ: Oćete da vam istinu kažem? JANjA: To si znade. Da go poznaim. MIŠIĆ: Taj je momak Mišić notaroš. JANjA (gleda ga): Gospodin notarius! Što vi govorite?!
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Idem da se kod miševa za nj propitam. Čitav dan i noć Miš prorok propitivao se za mačka Tošu, ali mu niko ništa ne znade o njemu kazati.
Radičević, Branko - PESME
A kolo se oko njega vije, Ao braco, ao tamburice, Udri žešće u te sitne žice, Sitne žice — sitniji koraci, Nek se znade kad igraju đaci!
baš je drva sekô, Ni pozdravi, ni mu štogod reko, Već ti njega za sekiru brže, A momak je od mene otrže, On ne znade šta je ni kako je, Samo vide besno lice moje, Pa pomisli, kakova sam luda, Može oda nj trista biti čuda, Te me
noćas sanak je usnila: U snu njojzi sunce pomrčalo, Pa s' na zemlju dole saurvalo, A krom vojna njezino srdašce I ne znade za drugo sunašce: „Dakle, sunce, samo jošte sada, Samo sada pa više nikada!
Pa ko znade kako može biti, Može tužna jošte pogoditi. I slutnja mu srdašce prihvati Da je neće više ugledati, I što dalje,
već se uzdrmalo, Pešac, konjik, sve s' opremat stalo, A Zmajević brzo pohitao, Pa glasnika raspitivat stao, Da sve znade što je i kako je, Ponajviše gde je Radivoje. Glasnik ode: „Bog to jedan znade, A ja samo da njega nestade.
Glasnik ode: „Bog to jedan znade, A ja samo da njega nestade. Sinoć junak kâ i uvek ode Da uhodi Turke ukraj vode, Odmah zatim Turci udariše, I
Jošte kliknu: „Beži sa mnom, Hajka!“ Što bi dalje, to pesma ne znade, Al' i da zna, skratiti valjade, Nje tu nema, a nema ni Tala, Gde su da su — pomogâ im Ala.
brzo se okreće, I vidi je e zemlji kleknula, Pa ka nebu ruke podignula, Bogu s' moli, grozne suze lije — Oh on znade e to za njeg' nije.
Prestade se Hajka otimati, Da je pusti, prestade moliti, Krošto — zašto — ko to jošte znade? Tale misli e mu se podade, Te joj bele ruke popustio, Jao Tale, baš te Bog ubio.
pa noža spopala, U srce se živo udarila, Pa kraj dragog na zemljicu pala, — I ubi se od teške žalosti, Al' što znade, Bože mi oprosti!
“ Tako reče, glednu niz čardaka, Šćaše skočit, al' joj se ne dade, Krošto? zašto? ni sama ne znade, Te pogleda u golemoj muci, Glednu gore nebu visokome, Onda glednu onoj gori čarnoj: Od gorice lađan vjetar pirnu,
kukavico, Ta u bega svakoga je blaga: Na hiljade laganih konjica, Na hiljade krava i volova, Ovcama se ni broja ne znade, A tog srebra i žeženog zlata.
Kostić, Laza - PESME
Nemojte me pitat' sade, da vam pričam stare jade, stare jade, nove nade, što ih naša zvezda znade; već pođite do javora, pobratima onog bora, što ga stuži i cacyši neiskazom veljih muka Kosovkina bela ruka, te je njemu
Al' zna to junak, znade to titan, zato se smeje sužan, prikovan, ta zato poruga, ta zato smej, i zato grmi od ljutine Zej!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Drugi mi sin tako vešto znade trag naći, da će ga naći ma bio od devet godina. Treći mi je sin takav zidar, da će za tili časak, dok dlan o dlan
Kad se pastorak vidje sam samcit, bez igdje ikoga, ne znade siromah ljuti u onaj mah šta da radi, već pođe putem na božju sreću.
Oklopnik ode kao vjetar i zamalo čas vrati se, predade maramu i nestade ga. Kad dobi maramu, od velike radosti ne znade šta da radi! Tako idući naiđe u neku gustu šumu, pa ga tu i noć uhvati, te naumi da tu prenoći. Tako i učini.
Dok je on spavao, maćeha ju je ukrala pa po sinu poslala caru. On htjede odmah da pošlje oklopnika, ali ne znade kojim je putem otišao maćehin sin. Bi mu krivo da mu se sve suze zavrtješe u očima.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Gledam li te zrakoplovnu, valnu, u girlandi jesenske fasade, ili sliku raskriljujem žalnu u matricu koju svako znade? Ja nazirem žiška trepku tajnu u nedoba, kad farovi rade: pejzaž pesme Briga materina.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Patuljak Palčić tiho se krade, družinu vodi, igraju žmurke, a čim je kiša, odmah se znade, učine juriš — pod pečurke.
“ Čudi se starac dugačke brade: „Otkuda riba za mene znade?“ „Ribica dobra na moru južnom, našla je kapu s porukom tužnom i na njoj krvi tračak: „Junački ginem u buri,
Svakoga leta, dobro se znade, kukuruz dedin jazavac krade. Grozi se deda, žestoko preti: „Tako mi moga brka, platiće jednom skitnica noćna
Ja sam te slušo sa pažnjom pravom Kumašin Žderko, s vrećom i glavom.“ Toša i Žuća u pismo bulje: „E, ovaj znanje znade, slušao bajke čitave noći, pa opet — i da krade! Prava je rđa i arhilopov, a mi smo glupi ko ćuran popov!
Stajao na samom pramcu, kao sveća, prav i krut, krstio se i čudio kako laća znade put. Sve je dosad bila šala, sad vazdušni čeka put, valja ići avionom, pa je deda zabrinut.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Ne bi l’ cvijet na mog dragog pao, Ne bi l’ mi ga dragi sjutra dao, Sjutra cvijet, a preksjutra prsten, Da se znade da se milujemo! 154.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
DROBAC: A otkud ti znaš? SOFIJA: I otkud znaš šta se čime leči? Gde si sve to naučio? DROBAC: Pa to ti znade svako djete u Sinjevcu! SOFIJA: A jeste li vi u tom vašem Sinjevcu pekli tikve? DROBAC: Tikve? Pekli smo.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— — — — — — — — — — — — — — — — — To beše davno al od tada Misli se ona Božje tajne znade, Ljudma bi htela da ih preda: Usta joj često reči traže. Ali ne može ništ da kaže— Ne može — Bog joj ne da...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VLADIKA DANILO Što je, Vuče? Grdno li izgledaš! Viđu da si s krvave poljane, gazio si nigđe vatru živu, i Bog znade, do tebe samoga, je li iko tu živ pretekao; er bez muke ne prskaju toke ni se lome takvi džeferdari te s' od vitke
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ni Cuci ne bilo, no s početka sve odvrtaše pogled. Ali najzad znade ga đakon žacnuti, te moj Cuca, sam zapodje, ama čistac o tome.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Svakom vjetru jedra ne otvaraj. Sve izgubi, a poštenje čuvaj, Jera blaga nad poštenje nema. Sve se znade što je i kako je: Svako djelo dođe na vidjelo. Skladna braća nove dvore grade, A neskladna i stare prodaju.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Ali kad viđeše kaluđera, ne znade im se strva kao da ih zemlja proždrije. Kaluđer pošto viđe šta bi, ukloni se malo za jedno drvo, dok evo ti opet ona
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Pitajući to, Brne kao da iščekivaše svoju presudu, tako je gledao Bakonju, a on, sustao tjelesno i duševno, ne znade šta reći, no pokri lice rukama, pa otrča ka gvardijanu i Srdaru, preklinjući ih da odu da razgovore strica.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Malena sam... i cveće je malo, Što je svojom dušom mirisalo; Lako j' cveću kad mirisat' znade Pa izlije iz srdašca jade.
napev'o pesama, Napio se raja sa mednih usana, Gde je naš'o slasti, tu joj nije praš'to Sad gori l' mu duša - barem znade zašto! J. Jovanović 3maj XXVII Mračni, kratki dani, Sumorno jesenje, Na nebu oblaci, Na srcu kamenje.
nikad nije rečju rekla, Što je samo tiho u suzu potekla, U bledilu lica javljala se tajno; Kako li je srećna duša koja znade Biti svijet za se, k'o zvezda nebeska, Bačena u svemir što samotna bleska, Dok svetova kraj nje blude miriade; I mora
Vi pratioci mojih dana mladih, Nikad vas više ja imati neću! „Ne! nema slatkih iluzija više, Kad čovek znade da sred zemnog dola Najveća sreća, i slasti najviše, Postaju izvor najdubljega bola...“ ...A sunce žeže...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Nomofilaks ne znade u prvi mah šta da mu odgovori. Posumnjati u Milonova iščekivanja, značilo bi sumnjati u sebe samog. Zato reče posle
“ „Kad na vrbi rodi grožđe!“ „Ne lipši, magare, do zelene trave!“, vikahu većnici jedan za drugim. Administrator ne znade šta da im odgovori. U svojoj nevolji obrati se za pomoć onome koji seđaše prvi do njega.
Mališan obrisa suze, pa reče: „Majčice pričaj dalje!“ Ona ne znade gde da nastavi, ali joj deca dođoše u pomoć pitanjem: „Kako je Isak došao u Nort-Uitem kad ne beše više njegova pratioca?
Sveštenik se okrete svome nećaku. „A šta ti veliš o planovima svoje majke?“ Isak ne znade spočetka šta da mu odgovori, no brzo se snađe. „Pa, dragi ujko. Sveto pismo daje ti i na to pitanje odgovor“.
“ On me pogleda začuđeno i ne znade šta da mi odgovori. „Sigurno je ona zamisao bila presudna“, rekoh mu, „ta bez nje bio bi ceo onaj put neorijentisan i
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sa svih strana zaori se dobacivanje: „Gle kako su divne! Oh, kako su slatke“, te se Jaćim unezveri i ne znade šta li će pre da pogleda i zagleda.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A koliko li zla znade nanijeti ljudima! Evo kako to izvodim: malobrojne su radosti primitivna čovjeka. Ono što me kod primitivca najviše
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Šta to drobi ovaj ? Ja ga i ne slušah onako pijana — poče Vujo, smešeći se. Đurica se zbuni, ne znade šta da kaže. Jedva, posle dužega ćutanja, promuca: — More ništa.... njegova posla! — Kako ništa; to mora da se zna.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
BAŠ IZ SARAJEVA 362 BAČVANIN I GRK 363 PUSTIO BIH JA NjEGA, ALI NEĆE ON MENE 364 ĆOSO ŽUTE BRADE I TOMA GA ZNADE 365 STRANAC I CRNOGORAC 366 LAJU PSI U SELU 367 DA HOĆE SVAK UMRIJETI!
ĆOSO ŽUTE BRADE I TOMA GA ZNADE U pokojnog Jeftana Mrava, trgovca iz Mostara, pazarivao više puta jedan ćoso ponešto robe, ali uvijek za gotove pare.
— Bogme, ne znam. Siromah Jeftan, ne znajući kako će poturiti, zapisa: „Na ćosi žute brade i Toma ga znade.“ STRANAC I CRNOGORAC Pošao nekakav stranac da ispituje crnogorski narod.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Potajna slabost i žudnja ka sreći, Skrivene misli u boji ljubavi, Njen pogled nekad sve što znade reći, Još jednom samo da je da se javi.
plave misli, i sve one pruge Velike sreće; ona živi dane Što čovek katkad u časima tuge Prozire, ali lika im ne znade. Životom draga, dok nas ne sarane, Greh i kajanje ruše nas i dižu, I mira nema, crne misli stižu, Nije k'o grobom.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A narav njena bila je protivna tome, i tražila je čim veću, urođenu slobodu; sada, kada već nije na vrijeme, znade bolje da je cijeni; sada joj se sama iz duše javlja: nikome stalno ne pripasti, niti se na koga u životu zauvijek
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— To nek’ drugi kaže, koji to poznaje, A pesnik znade samo čovek šta je. Himne i blesak, Munje i tresak, Alemi, topazi, smaragdi, rubini, Kojima se svaka kruna na
Onde, hoćeš-nećeš, Moraš svetac biti — Ja tom nisam vičan (Možda nisi ni ti). Kako ćemo onde To Savaot znade. Al’ od zemlje valja Da se što ukrade. Od ovakve krađe Nikom nije štete. Meni Gospod šapće: „Tako krasti smete!
Bilo jutro, podne, veče, — vino veli: sad je doba. Jedan pije jer ga znade, drugi pije da ga proba. Isto s’ pije kad se pođe, kâ što s’ pije kad se uđe.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
DRUGI TURČIN: Pa ćemo ga tako, vezanijeh ruku, pred vezira, neka i on znade ko mu sanove ruši! HASAN: Samo polako! Dok dođe Glavaš... Neobičan je!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Poljupci su njeni dugi, Kraj im se ne znade, Samo što su otrovani, Al’ baš zato slade. Mi idemo zagrljeni Posred bela sveta, A niko nas i ne vidi, Niko nam
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Frizur nosi holandijski, kada šeta, igra poljski. Za njom skupa svila šušti, oko grla sva se zlati. Lepo harfu znade biti, nuz to lepše jošt pevati: K'o slavujak na grančici kad popeva milosnici; Ni kumrija ne mož' lepše oko malog svog
— da im vjeno mošnjom debelom prevali, Da se piše visoko-, pre-, i ot da imade, Da slugama valbe daje, — ko je, da se znade! Trista ti mu mana nađu nije l im po ćudi, Sve iz ljubve k čadu svome, makar da poludi!
—, Zlorječivu, koja nam se zlo u rod naš čisli. Kazaću vam — otrovnici da se ime znade —, Zove vam se — — — ne, nek' česti stiha mog nemade. Djevojka je, djevstvovala dabogda dovjeka!
to: danas sa narodom živit, pa večno, Il' umreti jošt sad, pa ni po smrti s njim bit, Gorčine čašu, za koju ti ne znade, podnese Sabor! Ti si ispio tvrd. Živićeš ostavši živ. Dan nijedan ne zaborav' sebe u nesreći ovoj.
Laner, Štraus, Moreli, znameniti ljudi, Kada vaš inštrument na valcer zagudi, Znade proizvesti na svakome balu Opšte čarodejstvo, i jeglen, i šalu.
sve badava! Nema leka mojoj bolji: Ona mirno — mirno spava. A ja bludim tamo-amo I zvezdama javljam jade... O! da znade ona samo Da je ljubim... ah, da znade! 1857.
A ja bludim tamo-amo I zvezdama javljam jade... O! da znade ona samo Da je ljubim... ah, da znade! 1857. Vasa Živković MILICA STOJADINOVIĆ SRPKINjA PEVAM PESMU na koju me ovo tamno oblačito veče
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
imenjaku slavnog kosovskog viteza Miloša Obilića ("Veseli se, Pocerac Milošu,/ Desna ti se posvetila ruka/ Koja znade pogubiti Meha,/ Svim Turcima hrabrog poglavara").
Ćipiko, Ivo - Pauci
Gospodar pazi na to i često pregleda krčmarevu knjigu dužnika. To on, kao što i drugi seljaci, vrlo dobro znade, a i čini mu se pravo što od gospodara uzajmljeni novac troši na njegovo vino.
i priprijetio mu i prekjuče, kad ga je u varoši vidio, da nikako ne oprašta popu, ako će da su prijatelji; a on već znade kako je kad ti je gazda prijatnjlj, a kamoli kad ti je dušmanin!
Ilić, Vojislav J. - PESME
On se naglo iz sna trže, Oturivši čibuk svoj, Pa na srce ruku vrže, I ovako reče njoj: „Alah znade šta je stvarô. Njegova je sveta moć! Ja te ljubim, oh Tamaro! Budi moja jednu noć.
Njemu se učini tade Da ovo lukavo dete sve tajne njegove znade, I razrogači oči. Amor se zasmeja zdravo, Hitnu se na njega blatom i ode na sokak pravo, Goneći svinju i prasce.
Šantić, Aleksa - PESME
I lomi se blesak sunčevoga sjaja. Tvoj je šumor pjesma koju galeb laki Na srebrna krila dočekuje zorom; Za nju znade drvlje, list i kamen svaki, Nju ti čuje oblak i nebo nad gorom.
No ne zna te jade, Njih samo jedna znade, Ta jedna a sama što je Rastrgla srce moje. 23 Što tako lepe ruže blede, O, reci, draga, što žute?!
Ali najgore što je, To veće ne znade vajno; Najgore i najluđe ja sam U srcu nosio tajno. 25 Cvetala je lipa, slavuj klicô jasno, Smejalo se sunce
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Veseli se, Miloševa majko, ti koja si Miloša rodila! Veseli se, Pocerac-Milošu! desna ti se posvetila ruka koja znade pogubiti Meha, svim Turcima hrabrog Poglavara, a Srbima svima dušmanina! Veseli se, Pocerac-Milošu!
dva Vojinovića, vi imate brata u planini — kod ovaca Miloš-čobanina; najmlađi je, a najbolji junak, a za njega care i ne znade.
do Marka, do mojega đaka; kod mene je knjigu naučio, kod cara je Marko pisar bio, u njega su knjige starostavne, i on znade na kome je carstvo.
Da l' u njemu niđe nikog nema? Da l' je kako ludo i manito, koje jošte za moj strah ne znade?“ Ode Arap pred careve dvore, i tu tavnu noćcu prenoćiše.
piše Kraljeviću Marko: „Ko gođ dođe Urvinom planinom među jele studenu bunaru, te zateče onđe deli-Marka, neka znade da je mrtav Marko. Kod Marka su tri ćemera blaga; kakva blaga? sve žuta dukata!
“ Pa iziđe roblje iz tavnice, veli njemu lijepa đevojka: „Bjež’te, roblje, kuda koje znade!“ Pa uzima do dva pobratima, odvede ih u bijele dvore, pa doziva dva berbera mlada: jedan mije, drugi kosu brije i
Bog mu dade, vjetar udario te razagna i razvedri polje, Ivan gleda i gore i dolje, al̓ ne znade ništa kud je gore: polomljeni konji i junaci, no po polju krče ranjenici.
I znade li šta bi od đevojke?“ „Prođi me se, moj ujače Ivo! Nije tebe Maksim poginuo, no kad dođe na konju pomamnu, te izgubi vo
Tako reče, pa u Stambol ode. Kade bio blizu do Stambola, u putu se oba pristigoše, te pred cara idu uporedo, a car znade ko su i kako su, pa ih care jedva dočekao, dočekao, oba poturčio, i turska im imena nađeo: Jovanu su ime nađenuli
On ostragu ide za svatov’ma; kad nagazi na prvu busiju s svojim slugom Jeroglavac-Markom, koji junak za boga ne znade, Stojan nađe dvije age Stare, nađe Stojan Šarac-Mahmut-agu i kod njega starac-Merdan-agu, obojici savezao ruke, pa ih
Kad Ilija Maru razumio, ne znade joj drugo govoriti, već on skida s sebe odijelo, pa ga daje lijepoj đevojci, i daje joj svijetlo oružje.
Bog sam znade je li tako bilo, a mi, braćo, da se veselimo! 65 SENjANIN TADIJA Još zorica ne zabijeljela, ni Danica lica pomolila,
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A gde može dostići vetrenu spravu? Ta i utonu u more. Tako ga nesta. (Jedan budavši zver, te znade za dobro čoveku i do smrti verno mu za to posluživa, a pakostni razumni ljudi sa zlom za dobro drugome vraćaju!
On mudrost zaprosi, a ne zdravlje. To mu i dade, te što nije znao, taki znade: govoriti čisto jevrejski, latinski. A Grk je bio o svemu vešt, tako, da mu onde nije para bilo.
So tim vrlo se zataja da niko živ za to ne prozna. Tako i ostade. Niko ne proču ni znade. Ama Bog za taj njegov posao na sve se vojištane vrlo rasrdi i do zgode ostavi kad će im to s vremenom otčaliti.
Glednu na njega, ne znade što da mu čini. Prođe i ostavi ga tako. Eto ti malo posle idući jedan pogolem đak za popom. Smotre ga i on, poglednu
I teško se onde zabrinu. Ne znade već kuda će, kamo li će putovati i onde mu se pak javi božastavni Dimitrije upomoć i razgovori ga, te mu reče: »Što si
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ima nešto! Ima neku muku! Ali šta je to nešto, i kakva je to muka, — to niko u toj gomili ne znade da kaže... GLAVA ČETRNAESTA Tu je opisano kako je tetka Taska donela u 3amfirovu kuću prvi glas i opširan izveštaj