Dučić, Jovan - PESME
VEČERNjE PESME REFREN Znadem za neme sutone, Kad sav šum zemlje nestane ― Gde srce za čas prestane, A duša zavek utone.
PESME REFREN Znadem za neme sutone, Kad sav šum zemlje nestane ― Gde srce za čas prestane, A duša zavek utone. Znadem za noći zvezdane, Gde se sva svetlost prolije, Da čašu tuge dolije, Prokaže bola bezdane.
Znam ljubav kad se useli U srca sjajne palače, Pa tužna pesma rasplače, Radosna pesma ucveli. Znadem za čase čamotne, Jeseni gorke, zgružene: Sve stvari stoje združene, Samo su duše samotne.
MIR Hteo bih da znadem ljubim li i sada — I da dobra neka svetlost prodre seni, I tišinu ovog umirenog jada, I padne na tamne puteve u meni.
Tad sve kanda znadem pojmiti i reći, I pogađam tajnu skrivenu od sviju: Da pretvorim u stih bol od svega veći, I jad u molitvu i u
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ala ste vi smešni! Ako mene ne ljubite, Duše mi ste grešni! Čisto znadem šta mislite Kad se nasmijete! Kazali bi, al’ ne smete, Da me milujete. — Ju! Ju!
Radičević, Branko - PESME
“ Da l' je radost, da l' je tuga, Ja ni sam ne znadem, Al' bi meni draže bilo, Da ga ne imadem. Al' kada je veće tuna, Daj da okušamo, Da vidimo kud će pući, Tamo oli
— „Jer skoro, skoro, jošte ove noći... Al' Bog će nama biti u pomoći!“ Pa zatim još mu govoraše dugo, To samo znadem, ali ništa drugo.
s' spusti, Pa zato moga ja razabrat samo, Da neki ljudi slegoše se tamo I žubor beše i trajaše dugo, To samo znadem, ali ništa drugo.
Još neki vele da negde na strani, Baš iljada je ljudi oružani. No Stojan danas veseo je zdravo, Al' okle ovo, ja ne znadem pravo; Ma može biti da se sve obrnu, I stenje kleto sa puta mu zgrnu; Al' može biti da se samo smeši, Da srce jadno
“ — „Poznajem zemlju kud ti želje plove, Ja znadem, al' zaludu to je sve, Jer obala je vrlo strmena, Pristaništa tu tvojoj lađi nema, Zaludu tu je njezin svaki trud,
Kostić, Laza - PESME
Kakva suza, kakve bolje, kakvo cveće — ne znam baš, samo mu je, znadem, polje Kosovo i Sentomaš. RAZGOVOR S uvučenom srpskom zastavom u mađistratu novosadskom Zastavo moja, zastavo
Moj Ruvarče! ne srdi mi se, al' života mi, — golema, ne znam, je li kletva ta, najmanji je bar, znadem, blagoslov — životom ti se kunem, pobro moj, najbolja ti je ta još kritika, — i bole niko ne napisa još; u njojzi samo
sunce mi u grudi'; pa kad mahom sunce zađe, a s očiju mreža sađe, u oblaku mojih jada jedna mi je pavedrina: znadem kako i ti strada, budalino Savedrina!
je žena mati njena; majci svojoj ćerka pada jecajući oko vrata: „Majko mila, majko stara, opet ideš od glavara? Znadem šta se tamo sprema, al' Samsona više nema, mesto njega en' u kleti na postelji mojoj spava avet grdna mojih strava,
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Kasno je veče, bura se sprema, oblaci nebom jezde, a kovač grmi čekićem teškim, iskiva zlatne zvezde. Eh, sada znadem zvezdanog tvorca, tu više nema tajne: to stari kovač, večeri svake, prosipa iskre sjajne.
Nekad je nebo tužno i crno, noćna pustinja prava. Znadem i zašto, to ću ti reći: umorni kovač spava. Ponekad samo prosine mjesec kroz oblak, lika snena.
Talasima, niz polje zeleno, izgubi se momče neženjeno. Dobro znadem puteve dječaka, pošao je u godine burne, da potraži, s četom i barjakom, zlatno zrnce sreće nesigurne.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
davor’ brigo moja! Da ja znadem, moje belo lice, Da će tebe star vojno ljubiti, Ja bi išla u goru zelenu, Sav bi pelen po gori pobrala, Iz pelena
A da znadem, moje belo lice, Da će tebe mlad vojno ljubiti, Ja bi išla u zelenu bašču, Svu bi ružu po bašči pobrala, Iz ruže bi
“ Tad djevojka doru govoraše: “Da ja znadem da je to istina, Ja bih moje pavte raskovala, Pa bih tvoju uzdu okovala, U čisto bih srebro okovala, A đerdanom
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
ljudi, da što poslujemo, ali doma hajte da idemo, da se s nama đeca ne rugaju; pa s Turcima kako koji može, a ja znadem, đe mi šake padne. A evo smo kao oni miši te za mačku zvono pripravljahu. DOĐOŠE MARTINOVIĆI.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Sva besmrtna vide namjerenja, tražiš uzrok tvoga padenija. Svud ću tebe kud hoćeš voditi; ja žalosnu vašu znadem sudbu.“ „Ah, božestvo tvorcem naznačeno!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
O, dobro poznam mehaniku bola! Tako sam sviko na patnju da joj već dobro znadem svaku boru na licu i svaki topli prijevoj u naborima skuta. * Samoća, i pučina noći preda mnom. Ničega nema.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pavle Solarić LUKA MILOVANOV NA KNjIŽICU ZA NOVOLjETNI DAR Dječici mladoj Igrat se radoj Rad sam da znadem Kakvu da dadem Lutčicu. Djetence mlado Znam da sve rado Malo što prima, Time da ima Igricu.
Bojić, Milutin - PESME
Sram teški pada na još mlade vlasi. Preda mnom stoje zavejani puti, Zvezda za zvezdom očajno se gasi. Razloge znadem... Ćuti, dušo, ćuti.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Njeno tavno, tužno lisje na večnu te tugu seća. Ah, ja znadem njenu prošlost, kô i prošlost drugog cveća: Vidiš one razvaline na visini mračnih gora?
Aja, to ne ide. Vrlo dobro znadem, Privikaće ljudi da Jakšića kradem. Aja, to ne ide... Poznato je ovo, Treba štogod strašno, užasno i novo.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
NA KNjIŽICU ZA NOVOLjETNI DAR LUKA MILOVANOV Dječici mladoj igrat se radoj rad sam da znadem kakvu da dadem lutčicu. Djetence mlado znam da sve rado malo što prima, time da ima igricu.
Šantić, Aleksa - PESME
O, ja znadem gdje je postojbina njena! U dubini tvojoj, o rijeko plava, U dvoru kristala, od davnih vremena, Na velencu trave ona
9 Na kril'ma pesme ove Na dalek hajdemo put, Na žale Gangesove, Gde divni ja znadem kut. Tu bujna bašta je neka Gde trepti meseca sjaj, Tu vernu sestricu čeka Cvet lotov u zagrljaj.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Boljeg konja od ovog ne tražim, ni ovoga umirit ne mogu. Što će mene stotina dukata? Na kantar ih mjeriti ne znadem, a brojem ih brojiti ne um'jem. Što će mene ralo i volovi? Mene nije ni otac orao, pak je mene ljebom odranio“.
Ja ga znadem i on me poznaje. Kralj ga rani sedam godin' dana da rašćera kićene svatove i da otme Roksandu đevojku: sad će njega za
hana; kad Arapin sa svatovi dođe, neka njega l'jepo dočekaju, i nek tebe dadu Arapinu, da u dvoru ne zameće kavge, a ja znadem će ću te oteti, ako bog da i sreća junačka“.
“ Pa me junak jeste upitao: „O, boga ti, neznana delijo, od koga si grada i plemena? Kako li se po imenu kažeš? Neka znadem kog sam pogubio“.
“ Al’ govori luba Radulova: „O, boga mi, moja jetrvice, ja ne znadem bilja od omraze, a i da znam, ne bih ti kazala: i mene su braća milovala, i milost mi svaku donosila“.
pod bela Ribnika, od’ na mejdan, da se ogledamo; ako l’, Đurđu, na mejdana nećeš, predi meni gaće i košulju, nek ja znadem da si mi pokoran“.
“ Al’ govori Senjanine Jure: „Ne znam, brate, kamene pećine, već ja znadem tamo u planini nedaleko crkvu Petrovicu; tu možemo vatru naložiti i junački život održati“.
Onda reče Hrnjo Mustaf’-aga: „Moj Alile, moj brate od majke, dobro nije, niti mu se nadaj. Sve junake po imenu znadem. Što je napr’jed devet konjanika u crvenoj čohi vedeničkoj, a pod njima konji alatasti, ono ti je devet Tomkovića; što je