Obradović, Dositej - BASNE
prosvešten vladjetelj upravlja i gdi pravedni zakoni svu silu imadu, gdi su i sami podani prosvešteni i dobrodjeteljni, i znadu šta su oni svom caru kako opštemu ocu dužni, i šta je njihov car njima kako svojim sinovom i familiji dužan.
„Νήπιοι! ουδέ ίσασιν όσω πλέον ήμισν παντός. Budale! niti znadu koliko je više polak od svega”, viče, žaleći se, starac Isiod.
” Naravoučenije Nikom nije milo umreti, ako će kako bedno živiti. Dalmatinci znadu različne vesele prepovetčice svrh ove materije.
Bolje je što ne znati nego naopako i zlo znati. Svi učeni ljudi vrlo dobro znadu koliko je muka, i da se na stotine godina vreme iziskuje, za iskoreniti iz jednoga celoga naroda neka luda sujeverna i
Lasno bi bilo naučiti ljude onom što ne znadu, ali nekder se nađe ko će ih odučiti od onoga što znadu. To nije moguće, van da bi svemogući bog čudo hoteo učiniti.
Lasno bi bilo naučiti ljude onom što ne znadu, ali nekder se nađe ko će ih odučiti od onoga što znadu. To nije moguće, van da bi svemogući bog čudo hoteo učiniti. Zato od dece valja dobro počinjati.
božje istine i pravde, neka govore bez pristrastija, neka bodarstvuju kakove će se knjige deci davati, a oni koji ne znadu, nek ćute ako hoćedu da su pošteni.
“ Naravoučenije Ovo je za one koji sebi voobražavaju da znadu ono što ne znadu. Da ne znamo što nismo naučili, to je prirodno svakom; ali da sebe izdajemo za učene u čemu nismo,
“ Naravoučenije Ovo je za one koji sebi voobražavaju da znadu ono što ne znadu. Da ne znamo što nismo naučili, to je prirodno svakom; ali da sebe izdajemo za učene u čemu nismo, ovo ne ide uprav.
On misli gdi mi ne čitamo kojekakve knjige, da mi ništa ne znamo.” Evo ovakovi ljudi, kad | što smešno znadu kazati, misle u sebi da sve znadu, i moradu tako misliti, zašto ne imadu nikakova ponjatija o onom što ne znadu.
” Evo ovakovi ljudi, kad | što smešno znadu kazati, misle u sebi da sve znadu, i moradu tako misliti, zašto ne imadu nikakova ponjatija o onom što ne znadu.
smešno znadu kazati, misle u sebi da sve znadu, i moradu tako misliti, zašto ne imadu nikakova ponjatija o onom što ne znadu. Prirodni u njima lep razum, ostroumije prekrasno, ali je sve to kako dobra zemlja, no bez ruku zemljedjelca divja.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
podigne čete i Turke počne tući, zato i sada Moravci zovu ono vreme „Kočinom Krajinom” a za ćesara Josifa rat ništa ne znadu nego misle da je Koča zaratio.
Ja i njima udesim moju staru pesmu i kažem im, da oni dobro znadu da su dahije ubile Hadži-Musta-pašu, i da je Derviš-beg, sin Hadži-Musta-paše, odma vezirom postao, i da je sve dosad u
Time oni mene poplaše, što ne znadu gde je Crni Đorđe. Vratimo se zajedno kod zbega u Klještevici i tu noćimo. Ja te noći prepišem ona pisma i dam kopije
Sad ja kažem Šapčanima, da nji̓ova vojska stoji u Lešnici za koju i sami znadu, a naša prema njima, pak može biti da će se pobiti: „Zato dajte dva Turčina od vas, da idu i da kažu da smo se mi
” kao kradom, ali to sve Nemci znadu, ali kroz prste glede. Sve četiri dahije sede u gradu i izlaze na boj sa krdžalijama, koje je Kučuk Alija pod platu
godine, i korili, no sam se ja tizim izgovarao, koje i nije lažno, i oni sve to sami znadu da čovek, kad se davi, makar za što ̓vata se, makar je bez nadežde, a koliko bolje drži se gde tvrdu nadeždu ima, kao
” Vojnici, kao što su u frajkoru egzercirali i znadu šta je plotun, obale mnoge puške. (Tu ubiju Karađorđeva jednoga momka na mesto, i Karađorđa samoga rane u ruku u dlan.
Đipiše pitati otkuda idu i čuju li gdegode za kakve ̓ajduke i jesu li videle kakvu vojsku. — Jadne babe ne znadu obinje, da lažu, kažu: „Idemo iz Uba, nikoga nismo videle, no čusmo na Ubu, da je Aleksa sa nekakvima se pobio i
Prenera i javili smo, da su Srbi opet protivu Turaka vostali svoj bedni život zaščišćavati, pa samo javljamo da znadu, a kad bolje razberemo da ćemo doći javiti im, i sovata na to od nji̓ iskati. 26. aprila. Izvesno razumemo, i opet g.
No ađutant kraljev kaže nam, da oni o tom znadu, i da se o tom govori; „no premda naš car ne može o tom neposredstveno raditi, opet će po mogućstvu svom popečenije
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
koje nek bog dâ da se dugoljetno podrži pod rodoljubivom upravom njegovom, a sve na sreću vernih sinova zemlje ove, koji znadu svačije zasluge oceniti i uvažiti — na mnogaja ljeta!
Nekad se davalo naočigled, a sad to ide zgodno ispod ruke... Ljudi im znadu ćud, pa šta će — plaćaju. Vide da im bez toga obići ne može. Da se, opet, žale — kud će šut s rogatima izići nakraj!...
Advokat ga stišava. Tako je Pupavac dočekao u Smederevu i 25. maj. Niko ne zna šta će tu i šta čeka. Znadu samo da mu je ime Pupavac i viđaju ga kašto s advokatom.
Pupavac se obazre i kad ih vide, pomisli: »Gle, došle joj drugarice da me vide... Vidiš, mora da im se hvalila, a znadu da ću proći!...« Kiša poče jače. Grmljavina i sevanje sustiže jedno drugo. Mojsilo prođe još jednom, pa opuči svom stanu.
— Pa šta ćeš mu kad je taki... Evo, ima dve godine kako je kapetan u ovom našem srezu, pa ga već i deca znadu kakav je i smeju se hvalisanju njegovu. — Naposletku, ja ne znam kaki si Ti to!
kapetanu, kao što mu je naručio na polasku, ne može ni to, jer kmet moli da vlast što pre dođe: selo se uznemirilo, ne znadu ljudi šta će Zaista, velika nezgoda! Dugo se Živan premišlja, pa najposle naumi da pričeka do sutra.
Otkako za se znadu nisu se valjda nikad toliko prenerazili, kao sad kad su zatekli Strahinju živa. — Ih, pobogu, zar si živ?
Dučić, Jovan - PESME
Samo na pazaru tvoju cenu znadu, Tvoju snagu mere po teretu kvrga... O zemljo stvorena za svetle megdane, Uvek si na tezgi sramnih trgovaca; Svi
VLADA Slavno se društvo opet svrsta, Jutros imamo novu vladu, I od tri prsta i s pet prsta Kraćih i dužih, to svi znadu. S đilkošima su velemožni, Slobodu svi da brane koljem! Svi će da budu u zlu složni, I zakon brane bezakonjem...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
! — praska gđa Persa. — Ta ima kola, ne velim ni ja, milostiva, da i’ nema, al to je đavo što nema arnjeva. Znadu to i gospoda pope.
!! Ta zar ne znate te racke obešenjake paore, te divljake, što samo to znadu! A da im nije nas iz Oberestrajha, ta ne bi ni danas još znali šta je »semlprezla« i »pohenes«!...
A da im nije nas iz Oberestrajha, ta ne bi ni danas još znali šta je »semlprezla« i »pohenes«!... To ne znadu, a pasija im je da se prdače sas noblesom! — E, pa feler je, eto priznajem!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MATI: Zaboga, i drugi ljudi nemaju; ali se znadu pomoći; a mi, kanda je palo neko prokletstvo na nas. Ko daje iljadu, on pronosi: dve; koja ima tri, oni viču: pet;
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: Tako je. Izdajstvo se ne može trpiti. Je li tako, gospodine Gavriloviću? GAVRILOVIĆ: Oni znadu šta treba da čine ŽUTILOV: Šta znadu? I ja sam bio u službi, i ja znam šta je birodalom.
Je li tako, gospodine Gavriloviću? GAVRILOVIĆ: Oni znadu šta treba da čine ŽUTILOV: Šta znadu? I ja sam bio u službi, i ja znam šta je birodalom. Konzervativci, ništa nego konzervativci!
Šta znamo? ŠERBULIĆ: Ako se uspita za protokole? GAVRILOVIĆ: Ja mislim da neće. A i šta znadu činiti? Narod se ogorčio, pa pocepao. To je plod slobode. Da i nisu ni uvodili, te bi bolje bilo.
Ja da sam u glavnom odboru! Ali sad se u službu uvlače koji se znadu većma ulagivati! ŽUTILOV: Treba načiniti protestaciju; treba načiniti plan kako se práva vojvodine čuvaju, i one u
Sremac, Stevan - PROZA
Ali od neko doba počeše ga ređe tražiti seljaci. U sudu počeše odbijati Jovine pismene radove, jer često nisu mogli da znadu šta hoće da kaže, a Rista puškar se tako izveštio u pisanju nadgrobnih slova da je Jovu malo ko i tražio.
Radičević, Branko - PESME
“ Jao Hajka, al' te sreća vara. Nojca beži, a zorica zori, Stižu glasi gori iza gori. I zacelo veće Turci znadu, E će đaur udarit im gradu, Pa nijednom ostat se ne hoće, Svako gleda kud će i kako će, Zaman uče, zaman vođe
Idu Srbi, i sve veće znadu: Znadu Musta da na domu nije Sa kog su se na put opremili, Al' opeta nazad im se neće. Ta zar su se zaman samorili?
Idu Srbi, i sve veće znadu: Znadu Musta da na domu nije Sa kog su se na put opremili, Al' opeta nazad im se neće. Ta zar su se zaman samorili?
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
stari književni jezik, no prostire se i dostiže i do seljana, prepodavajući se najprostijemu narodu i čobanom, samo ako znadu čitati. A koliko je lasno na svom jeziku naučiti čitati!
Koliko je oni(h) koji imadu vreme i sposob za naučiti stari književni jezik? Vrlo malo! A opšti prosti dijalekt svi znadu i na njemu svi, koji samo znadu čitati, mogu razum svoj prosvetiti, srce poboljšati i narave ukrasiti.
Vrlo malo! A opšti prosti dijalekt svi znadu i na njemu svi, koji samo znadu čitati, mogu razum svoj prosvetiti, srce poboljšati i narave ukrasiti. Jezik ima svoju cenu, od polze koju uzrokuje.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ja bih ga, da mi je tu, od radosti i milošte ovaj čas pojela! Onda joj tičići rekoše da je on otišao, ali oni ne znadu kuda.
Prepanu se čipčije, e znadu da će s agom na čudo udariti, pa mu odgovore: — Fala, naš zlatni aga! Mi ćemo je lako izjesti, ali nećemo moći lako
Kmet je bio brži od age, pa kad vide Turci iz kave i sa ćepenaka da goni Turčin kaurina a oni ne znadu zašto ga goni, svi pohitaju da uhvate kmeta.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
LjUBA: Kanda će oni s njim živiti. STANIJA: E, moja kjerko, stariji su pametniji, pa znadu šta je za devojku; a ona je mlada, luda. LjUBA: Ali ako se rodbini momak dopadne, a njojzi ne?
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Kad su baroni nosili pasoš sa sobom? Nisu li oni svuda fraj? JELICA: Tako je, tako je; to svi u Beču znadu. MITA: Kromje toga, gospodin baron putuje inkognito. JELICA: Ah, i princevi putuju inkognito!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Vi sigurno i ne znate zašto to. Ta svi A...ni znadu da je se Kaja zarekla da mora biti kapetanica i to ne onako nepametno kao što se mnoge zariču: biću to pa makar odmah
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” A Avakum će: „To možda važi u gradu, Gde sve ide na notu i na nošu... Na selu joškako udarit znadu, Tu i pop ponekad zakači pošu, Pa što ja ne bih Vuku i Magdu, Što ne bih pameti doveo Jošu?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Djeca mnogo više znadu, no što izgleda da znadu, jer ne umiju iskazivati; i mnogo više osjećaju, no što se čini, jer im se naglo osjećaji
Djeca mnogo više znadu, no što izgleda da znadu, jer ne umiju iskazivati; i mnogo više osjećaju, no što se čini, jer im se naglo osjećaji izmjenjuju.
Ali, ženo, Janko je čovjek iz svijeta, koga je viteška nevolja amo prignala; čovjek kućić a junak. To sve znadu Crnogorci. Kakav, dakle zazor, rašta?... Nije, bogami, no čast, jer ćemo imati zeta s kojim ćemo se ponositi...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“ ona mu iz srijede odgovori: „Da nijesam patila, ne bih se u srijedu spratila“. Znadu psi za mir! — Kazala lisica, počevši bjegati kad je sa zemlje govorila kokošima, koje su bile na drvetu, da ne bježe od
— Kažite vi mene najprije: koje mene rodio? — Mi ne znamo. — Nu, stid vas bilo, a sve babe u mome selu znadu. 6 Pitali popa crnogorskoga: — Kad će, pope, ovo Božić doći?
— Umorila me lenost. 8 Pitali kneza: — Kakvu tajnu žene kriju? — Onu koju ne znadu. 9 Pitali momci i đevojke seoskoga kneza: — Što je najskuplje na onome svijetu? — Obraz, ko ga zna cijeniti.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Starac mu reče: „Onde nema nikakve pravde i nikakve sloge niti znadu za Boga. Šta si još video?” Šura odgovori: „Video sam dva brava gde se jednako kose.
dođe carev sin da svoju zaručnicu nađe, ali mu svasti odgovore da je sama jutros rano nekud pobjegla i da ništa ne znadu kuda se strvila, i počnu kao plakati i žaliti je pred njim.
ko me god vidi, misli da sam kaka avet i beži od mene; i u ovu kuću ne sme niko da uđe, ni blizu nje prođe, jer vide i znadu da ja ovde stojim, a ti jedna nisi se plašila ovamo doći, valjada si znala da ja avet nisam?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Pogreške štampe valja prostiti, jer oni koji štampaju ne znadu srpski, i koliko god ispravljam, mora nešto ostati.| Mesto roždenija mojega bilo je varoš Čakovo u Banatu
kazanija iliti poučenija, pak bi[h] čitao do savršenja crkovnoga pravila (poznato je da u Čakovu sva deca srpska znadu vlaški).
Srblji, ili izgovaraju «kaluđer», ili, kao neki drugi «kalađur»; ne znadu šta rade, niti izgovaraju kako valja. Ovo je grčka reč i ko [h]oće uprav da je izgovori, valja da rekne „kalogeros“, a
Oni koji ne znadu, pak veruju ovake zgadne i sramotne fabule, njima će milostivi bog za nji[h]ovo neznanstvo i prostotu prostiti; no oni
veruju ovake zgadne i sramotne fabule, njima će milostivi bog za nji[h]ovo neznanstvo i prostotu prostiti; no oni koji znadu, a ne viču koliko god sa svim grlom mogu, pred bogom i pred ljudma, da se To ne trpi, onima neće se prostiti, jer je
Onda su drugi običaji bili, a sad su drugi. Što je onda bilo, znadu oni koji su onda živili; a ja znam šta sad vidim.
Hrista radi budala), dolazio bih u is|kušenije: a kako bi bilo kad bi[h] se i ja budalom učinio, pa da ljudi ne znadu da sam ja svetac, nego da misle da sam jurodiv?
što čitaju, napune glavu svakojakih ponjatija, mnenija i protivrečija, pak hode puni vetra, čineći im se bog zna šta znadu.
A ne umejući suditi i rasuždavati svrh onog šta znadu, ništa ne znadu; ili bi mnogo pametniji bili da ne znadu ni ono što znadu, jer bi barem pri opštem čelovečeskom umu i
A ne umejući suditi i rasuždavati svrh onog šta znadu, ništa ne znadu; ili bi mnogo pametniji bili da ne znadu ni ono što znadu, jer bi barem pri opštem čelovečeskom umu i razumu ostali,
A ne umejući suditi i rasuždavati svrh onog šta znadu, ništa ne znadu; ili bi mnogo pametniji bili da ne znadu ni ono što znadu, jer bi barem pri opštem čelovečeskom umu i razumu ostali, pak bi bili kao ostali ljudi.
umejući suditi i rasuždavati svrh onog šta znadu, ništa ne znadu; ili bi mnogo pametniji bili da ne znadu ni ono što znadu, jer bi barem pri opštem čelovečeskom umu i razumu ostali, pak bi bili kao ostali ljudi.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
A jeto ovdi je i kuvar u vratarskim haljinama, a kažu da nije vratar! A otkud oni galijoti znadu nadimke ćaći, materi i ostalima? Da im to nije Stipan kazâ? Zar je Stipan galijot?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
To su one ljepote koje slikarima i skulptorima znadu zadati stotinu muka. Umijeće oka da pogleda, umijeće usta da se nasmiješe.
A što li sve ljudi, tokom tisućljeća, ne znadu satkati, nakupiti, nagomilati oko takvog jednog fantoma kojim se pobjeđuje smrt!
A to je drugi fakat. Jednako fakat kao što je fakat i onaj prvi. Sad, ti „drugi” fakti znadu biti važniji od onih „prvih”. Na tezulji života oni su često daleko pretežniji, presudniji, posljedičniji.
Ali i inače znadu se desiti časovi takve neobično jake naelektrisanosti kad treba čvrsto držati među prstima uzicu balona: to su časovi
Viktor, naime, ima da obavi još jedan mali poslić prije ručka, samo, ne znadu — zna li to možda bolesnik? — ne, na žalost, ni bolesnik to ne zna — ne bi li im bilo bolje da na povratku krenu gornjim
(Ponekad nas naši uspjesi znadu da rastuže ne manje nego naši neuspjesi.) Tužno ovako — tužno onako! I sâm sam (eto opet jedne od mojih unutrašnjih
A osim toga (kao što je poznato i već toliko puta rečeno), žene znadu biti tako čudnovate!... Teoretski — čisto teoretski, dabome, — nije bilo sasvim isključeno ni da je bio član neke
S tim više opravdanja što je javnim oglasom u novinama pozvala da se jave svi koji nešto znadu, i čak obećala nagradu „svakome ko ma čime doprinese da se slučaj objasni”.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Jest, kćeri, reče ona — carev sin i Oštar Dan idu tražiti jednoga kralja kćer, ali neće je naći; jer da znadu što ne znadu, lasno bi je našli.
— Jest, kćeri, reče ona — carev sin i Oštar Dan idu tražiti jednoga kralja kćer, ali neće je naći; jer da znadu što ne znadu, lasno bi je našli.
— Jest, kćeri, carev sin i Oštar Dan traže kraljevu kćer, ali teško da je nađu; jer da znadu što ne znadu lasno bi je našli.
— Jest, kćeri, carev sin i Oštar Dan traže kraljevu kćer, ali teško da je nađu; jer da znadu što ne znadu lasno bi je našli.
Ja bih ga, da mi je tu, od radosti i milošte, ovaj čas pojela! Onda joj tičići rekoše da je on otišao, ali oni ne znadu kuda.
Starac mu reče: — Onde nema nikakve pravde i nikakve sloge, niti znadu za boga. Šta si još video? Šura odgovori: — Video sam dva brava gde se jednako kose.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— i sam pomože ispregnuti konje. Dođoše kući okupljeni istom mišlju: znadu dobro što ih čeka ako turskoj vlasti u ruke panu. —Što je vrijedno u kući, pokupi!
Kad na to misle, čisto protrnu; ne zbore, ali pogledima izražavaju očiti strah, kao da znadu što ih tamo čeka. I tada im usne drhte i oba, kao po dogovoru, otvoreno gledaju u zraku svjetlosti što odozgo s
i čuju na mahove huku vjetra i šuštanje kartušine i drugoga smeća što ga udar vjetra sa ulice diže i u zidove zamijeće, znadu da gore, u njihovim krševima, zavija čisti sjever.
I htjelo bi jedno drugome da nešto ljubazno reče, no nemaju riječi da izraze svoje osjećaje. Znadu čemu su došli: ona je Spasojeva, a on će da zasluži novaca, pa da nanovo koje vrijeme veselo proživi kod svoje kuće.
iz sela, svatovi se ljubazno opraštaju s njima, preporučuju im u zadnju mir i ljubav, i jednako se osmjejkuju, kao da znadu da su to stvari za koje ne treba preporuka. Svi se veselo vraćaju i preko sela bezrazložno duše se od smijeha...
istavilo je na tlehu svoju robu; danas se ne zadirkuju, jer im je trgovina različna; trpljivo iščekuju kupca, makar da znadu da neće doći.
Kazuj što ste danas utanačili, kad ćete se sročiti? —Muči, djecu ćeš probuditi!... —Neka se probude, neka znadu što im je majka..... Mogu se tobom podičiti.... — Ilija, ne ljuti se! — javi se stara s druge strane vatre.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Krupno zbore kao da se dozivlju s brda na brdo i sve nekako pevajući. A ne znadu ti za strah, kao da nisu raja. Njihov Pop-Dobrinjac im je i vladika i patrika.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Starmali« 1882. IZ ŽIVOTA JEDNOGA LAVA I Tam’ u Baltimoru, dalekome gradu, Gde zverove vešto pitomiti znadu, Publika je rado u nekome cirku Provodila vreme uz doboš i svirku; Najviše je išla radi jednog lava, Što j’
Al’ je Abu- zdravo skroman, to već mnogi znadu U Novome Sadu, — On ne mari za svečanost, za poštu, paradu. Kad osvane Svet’ Ilija, on u Rumu šmukne, Toga radi
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
mi je krivo, dragu si mi u čelo celivô, Ti u čelo, a sunce u lice, Rujna zora obe jagodice, Pa to većem i komšije znadu, — Poljupci se sakriti ne dadu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Brat-Mađari, Naši parničari, Nek' ga čuju I neka priznadu Kako Srblji Po mađarski znadu. Istovremeno, po Bačkoj se pevala druga, u slavu Stevana Zake, kandidata Bačke: ...
No i sami sinovi moji veće stali jogunasti, svirepi, i tugu mi dali; trzaju mi utrobu, sami se svi smeli, a ne znadu u što se vjekovječno sveli.
Uznadu sve, i osvetu odmah mi zaključe: Da sandučić već ne vrate, i duboko muče. No nek' znadu, ako sade većma neg' pre ljube, Da ja umem i jošt većma naoštriti zube, I da neće truda biti dotle mojej grudi Dok se
TRŠĆANINU Čitaćete, kad me od vas dol' i gora d'jele, Ovaj Pavla, mili Drago, listak knjige b'jele; Čitaćete, neka znadu roda vašeg udi Da za njima i u dalji moje gore grudi, Da za serce sve spominje kako mu je bilo Prikrivenu pod golublje
Jovan Pačić OČI LUKAVE Mamne oči jesu silne Kad pogledom preumilne Varat, čarat tako znadu Svakog vlasti da imadu Promotriti.
Zovite mi bake koje bajat znadu, Ozdraviću mukte kad se predam gladu... Jest, al’ bolest ne zna što je takva šala, Ne toleći jedno, nosi trista
Ovaj kada spazi smrtnu mu tegobu, Misli: Zar ću sade okrenut ga Bogu? Pa mu tiho kaže: — To znadu bar strajnski Da si ti živio ljudski i hristjanski; Zato raspoloži sve imanje tvoje, Da ti se po smrti spomenici
Ćipiko, Ivo - Pauci
Već i klapci iz komšiluka znadu da za Mašom luduje, vrebaju na nj skriveni iza drveta, a sumnjajući da bi ona mogla k njemu noću ići, penju se na visoki
Predao se sreći u ruke, u misli da je i onako njegov odgojak; to znadu svi ljudi, pa što bog dade! Urečenoga dana uputi se u planinu sa svojim svjedocima; u putu stigoše sudbenu komisiju na
Žena podmjetne sjedalicu da priđe k vatri. Sjede, gleda u vatru, i ćuti. Žene strepe, jeza ih hvata, znadu zašto je pošao u varoš, pa kad je mrzovoljan i oporo ćuti, slute na zlo; biće da je gospodar na nj još ljut!
Jedna ženska... ne loša za naša mjesta... —Ola, Piero, dođi simo! — povika debeli trgovac. — Opet me zovu, a znadu da ne mogu u ničem popustiti. Moj otac u tom je čudnovat; volio bi izgubit hiljadu forinti nego pustit' novčić...
i druge besmislice ljudi koji misle da su pozvani da vode narod i da budu njegovi pretstavnici, a pri ovakovoj nevolji ne znadu što da rade, već se prepiru o našoj nekadašnjoj veličini, prošlosti, historiji...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jevreji tvoji znadu samo za novčanu istoriju i filosofiju... stiču, imaju, dobro jedu i piju i kad na sinove svoje troše, onda imaju deset
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— »A kako drugi znadu i prizivaju ji u pomoć?« Ima ljudi koji glede da su u svačem od drugi odličniji. Koliko ji pašte se doznati koliko zrna
Glede kakvi duhovi po atmosferi prebivaju, a ne poznaju travu koja im uvek u oči pada. Znadu koliko je familija veliki i mali i srednji bogova kod Grka i Rimljana bilo, a ne poznaju sredstva koja bi njiovo i njiovi
ni ponjatija nemaju, ali to su samo učeni ljudi, ili nazovi filosofi, od koji ništa sakriveno nije ostalo, koji svašta znadu, i koji se u razgovor upuštaju i ne razbirajući kakav je predmet istog razgovora.
Kako su gimnosofisti odeveni, to moji čitatelji znaju, a za čitateljke je i bolje da ne znadu. Onima pak koje su na svašta ljubopitne, prijateljski sovetujem da se ne usude nikoga zapitati dok se gođ ne udadu,
pod ruku vodila, a ne on nju, koje samo zato ovde navodim da naše devojke i žene, koje modi sledujući to isto čine, znadu otkuda je ova učtivost proizišla.
Što se pak čitateljki i čitanja tiče, poznato je da i takovi žena na svetu ima koje ne znadu čitati, pa opet drugdaš po ceo dan po kući čitadu.
ferfaser zameće trag, a neće upravo da nam kaže šta je to ljubov«, — čujem jošt mnoge druge devojke koje bolje znadu od mene, i koje samo zato pitaju da se nevinima pokažu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
kad kukavica u proljeće zakuka u šumi na zelenoj grani i kukanjem svojim razveseli srce rataru i, ovčaru, jer po tome znadu da je nestalo zime I došlo milo proljeće, tako zakukaše mati i kći“.
neke najvažnije trenutke: Carevi se otimlju o carstvo, među se se hoće da pomore, zlaćenima da pobodu noži, a ne znadu na kome je carstvo. On će kazat na mene je carstvo. Šuti Marko, ništa ne besjedi, na šatora ne okreće glavu.
Carevi se otimlju o carstvo; među se se hoće da pomore, zlaćenima da pobodu noži, a ne znadu na kome je carstvo. Kralj Vukašin veli: „Na mene je!“ Despot Ugleš': „Nije, neg' na mene!
bijele Samodreže crkve, i oni se otimlju o carstvo; među se se hoće da pomore, zlaćenima da pobodu noži, a ne znadu na kome je carstvo; tebe zovu na Kosovo ravno, da im kažeš na kome je carstvo“.
bijele Samodreže crkve, i oni se otimlju o carstvo; meću se se hoće da pomore, zlaćenima da pobodu noži, a ne znadu na kome je carstvo; mene zovu na polje Kosovo, da im kažem na kome je carstvo“.
te u moje svatove, stari svate da si pred svatove; no mi nemoj inokosan poći, kupi svata što gođ možeš veće — nek se znadu svati starosvatski“.
toke da su pozlaćene, moje toke od oke četiri, — one da su od suvoga zlata, i u njima tri kamena draga, nek se znadu toke Mijatove? Svakome ću onom pokloniti s mojih pleća zelenu dolamu, od ramena laka dževerdana“.
Ostali se prepadoše Turci, pobjegoše po gori zelenoj, a ne znadu staza ni bogaza. Pa kad pukla puška Kostreševa, te je čula sva družina redom, u planini Turke opkoliše, na njih živu
Dok pogubim do dva igumana, Aci-Beru i Adži-Ruvima, koji znadu zlato rastapati i sa njime sitne knjige pisat, nas dahije caru opadati, oko sebe raju sjetovati, — oni paše, a mi smo
jedne gusle, a po jedne osobito na stavu kod čobana; i teško je naći čoveka da ne zna guđeti, a mnoge i žene i đevojke znadu.
najviše pjevaju, nema čoveka koji ne zna nekoliko pjesama (ako ne čitavi, a ono barem komada od nji), a ima i koji i znadu i preko pedeset, a može biti i na stotine.
jer oni osobito paze na red i na misli, a pjevači (osobito koji su samo pjevači) mnogi pjevaju i ne misleći šta, i znadu redom samo pjevati, a kazivati ne znadu (s takima sam ja kadšto imao muku).
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Nego znam da neki od sabratih se tu koji pisma ne znadu, znadu li, a nisu dobro za ovo skazivanje razabrali ni od drugih čataca pročuli, ja l' su zaboravili, zato vala mi za
Nego znam da neki od sabratih se tu koji pisma ne znadu, znadu li, a nisu dobro za ovo skazivanje razabrali ni od drugih čataca pročuli, ja l' su zaboravili, zato vala mi za ovi
I smrtno im zapreti da ga imadu dovesti k njemu, ako li nije, da znadu jer će ih sviju pogubiti. Pak napuni im tovare žitom i odoše. Jedan osta izmeđ njih u svezi pod stražom.
Mnogo se s pameću u sebi muti što će, pak tek izpodmukla tajem izađe da ne znadu za njega građani kud se je podeo. Sede u jednu galiju i ode po Evksinopontu, to jest Crnim morem odplinu i tamo gde
A nikom ne glaša na koju stranu hoće se obrnuti, krome galijaškim upravadžijama potajno da znadu kuda će putovati. Friško ode u persijsku zemlju praznu bez vojske, otkudno Sarvar bijaše izašao sa svom onom silesijom,
A grad već gori. I to njih sam đavo satana onde dovede, a građani jošte za njih nit su i čuli da će doći, niti znadu za njih da su već pod gradom.
Ama, kad im na obraz nametnem, da znadu jer će im pasti pod oči obraz, i nos će svoj dole okunjiti, te sami od sebe se hoće zastiditi!
I kako da se ne bih oprepastila strepljeći mi iznutra! A evo, i svoga mi zaručnika ja već imam pravedna čoveka, te mu znadu ljudi čija sam pod prstenom žena.
ruho, te se čineći cari, kralji, velika gospoda, oficiri i vojištani, doktori i filosofi, a ovamo — ništokape, svi ih znadu tko su oni. Tako je i ovoga sveta svako lice; ta mu bogat, ta bogalj bio, neke prilike viđene i senke isto.
IZ METAFRASTA Ta bolji je živ pas, nego li mrtav lav. Živi znadu to jer će pomreti, ja mrtvi što znadu? Nizašto oni ne znadu, niti koje hvajde više od njih ima, ni plaće a ni vraće,
IZ METAFRASTA Ta bolji je živ pas, nego li mrtav lav. Živi znadu to jer će pomreti, ja mrtvi što znadu? Nizašto oni ne znadu, niti koje hvajde više od njih ima, ni plaće a ni vraće, svega su se odužili i dostavanje im ne
Živi znadu to jer će pomreti, ja mrtvi što znadu? Nizašto oni ne znadu, niti koje hvajde više od njih ima, ni plaće a ni vraće, svega su se odužili i dostavanje im ne vanja, spomen im je