Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ja sam Suliot, bre! Tatko mi Suliot beše, a što beše krvnik! Kad ku krf nasedne na oči, a nemaše koga da zakolje, — znaeš što čini!? Petla, more, zakolje, sal’ da mu vidi malo krf; tol’ko što beše krvnik! I ja sam ta sorta!
! Ete čovek sum mlad, pa si imam sproti men’ i mlada domaćica, čuješ?! A ete dođe si odnekud, pa ga ne znaeš ni ko je ni što je, jedan takav iz Jevropa so pućet, pa ha pred domaćina se pokloni, pa zbori: »Eli može, gazda Đorđe,