Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JUCA: Ja mislim da ste mi vi muž. JANjA: Nemaš dosta aljinu? Oćiš široko, visoko? Oh, žensko dugačko kosa! More, znaiš li da je slavno diogen sedio u buru? JUCA: Kad je bio lud. JANjA: Što lud? Grečesko slavno filosof lud?
JUCA: Šta će... JANjA: Ama ne mi govori jednu reč, de, kad ti miluim, znaiš, jedno slovo. Oćiš da mi osiromašiš, ajde, de! Janja ima novci, Janja ima veliko dukjanu, Janja je bogato čovek.
Nemaš tvoja kujna, kao gazdarica, nego da si skitaš po sobu? JUCA: Zaboga valjda znam šta mi je poso? JANjA: Alopu! Znaiš da izgubiš glava tvoga gospodara. Apage, škilji, u kujnu, tu ti tebi mestu!
Šta ćiš ti da radis? JUCA: Ima se šta raditi. JANjA: Da sediš ovde, da se ne makniš: da čuvaš tvoja kuća, znaiš? Kad muž idi po svoja posla, dobru gazdaricu treba da vodi viršoft... Razumiš što sum kazo?
Što si mu kazala da imam toliko novci? JUCA: Kako bi mu ja kazala ono što i sama ne znam? JANjA: Ne znaiš, ubio ti strela od grom, kad si slušila na vrata? Ti si ono mačka što predi za furuna, a gledi što ći da kradi.
O teos, filaksi! Propadnimo, propadnimo! Ahara, ahara, ahamna! DIMA: Adelfe, oćim da ti rečim na serbsko slovo. Znaiš što sum došao? JANjA: Za deset hiljada forinta. DIMA: Malista! Toj edno... Daj go.
JANjA: Za deset hiljada forinta. DIMA: Malista! Toj edno... Daj go. JANjA: Is kalin kardjan, adelfe; ama znaiš grečesko mudrost: To danion frontidon anapleon. DIMA: Ne si brini, de! Ja, to Rošildovu pismu. (Pruži mu.
deset hiljada forinta, bre! DIMA (maja rukom): Epajsun. Znaiš što, kir Janja? Da ti rečim na srpsko jednu slovo. Sum došua, da mi dajš Katica, nega da mi dajš i aspri.