Upotreba reči znati u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

„Nećeš ti više, Grlice, ići na kazan! Ja ću tebe hraniti, nećeš ti odsada znati šta je to glad!...“ Tako on govori, a usne mu drkću od ljutine. Kad je bilo oko pola noći, on ode.

njega na zemlju, preklinjala sam, dokazivala sam mu da ću ga ja umeti skriti, da ću ga negovati, da niko na svetu neće znati gde je i šta bi s njim. A kad rana prođe, onda ćemo zajedno da bežimo... Ali sve beše badava!

Možda će blizu njega, u drugoj mračnoj sobici, biti otac njegov, ali oni neće ni jedan za drugog znati! A možda će se u mesec dana po jedanput i videti: sin će sa tugom gledati kako mu je otac za kratko vreme osedeo, kako

Posle sam i to primetio: što će raditi ako joj to majka ne dopusti? „Za to se ne brini, pobratime, majka neće ni znati: Stana je pse otpratila na salaš, a očuh joj se danas dobro nacevčio, neće osetiti, pa da mu pola kuće odnesemo, a

Da li se kajala šta je učinila, ili su to bile suze radosne uzbuđenosti?... Ko će to znati? To su tajne koje žena ni na smrtnom času ne ispoveda.

Šta tamo rade, bog će ih znati!... Al’, vere mi, učo, nisu čisti poslovi... I juče mi je baš dohodio, skide kapu, poljubi me u ruku; ja mislim bogzna

A posle najedanput preblede kao krpa. — Nije moguće!... To on ne može znati ko je nekada ovamo dohodio!... Ne! Ne!... Ali kud ode,... — dodade ustrepelim glasom. — Kući nije... da kuda je?...

I on pogleda u direk o kome je parče konopca visilo. — Pa, eto, uzmi, to parče što o direku visi... Vrag će znati ko mu preseče polovinu... A tu je visilo sve nekako do samih Cveti...

— Ali, sinko da ćutiš!... Do suda, o tome ne sme niko ništa znati! — Niko!... — reče ozbiljno Gružanin... — Niko o tome neće znati...

Do suda, o tome ne sme niko ništa znati! — Niko!... — reče ozbiljno Gružanin... — Niko o tome neće znati... A posle me ta prokleta kuća više nikada neće videti...

da je sa Đošom ašikovala, i da je Đoša iz mrzosti prema Gružaninu najveći zločin hteo izvršiti, za koje ona nije mogla znati. Kad je to sve priznala, pa kad je videla one prezrive poglede kojima je pratiše ona pade u nesvest.

Obradović, Dositej - BASNE

čovek i visokouman, ono što ne zna o tom ni ponjatija ne mogući imati, ono što zna čini mu se da je to sve što se može znati; zato što je sebi jednom zavrtio u glavu, ako će biti i krivo i nedostatočno, hoće da tako ostane.

A razuman čovek, ako će koliko znati, opet sluša s velikim vnimanijem što drugi govore. Ono što zna rad je i bolje znati, a ono što ne zna ne misli da zna;

A razuman čovek, ako će koliko znati, opet sluša s velikim vnimanijem što drugi govore. Ono što zna rad je i bolje znati, a ono što ne zna ne misli da zna; rado i veselo što je dobro i pametno i sluša i prima od kog mu drago, i tako od dan

„Dosta već, — odgovori lisica i po koži se poznaješ da si od starine”. Naravoučenije Valja znati da je krokodil jedna strašna zver koja živi u vodi i na suvu. Po vidu podoban je gušteru, ali je užasno velik.

” Naravoučenije Nikad niko ne može znati otkuda ga beda i napast može naći. Mnogokratno izbegnemo velika bjedstvovanija; a onde gdi mislimo da smo u

— „To li je vaša na selu hrana! Ta hodi, brate, u grad, ako si rad znati šta je život.” Ovi gotov. Pođu; k večeru stignu.

Zato nadleži dobro znati da bogatstvo, vlast i gospodstvo prekrasne su vešti u onom pametnom i dobrodjeteljnom mužu koji ih upotrebljava kako na

Idi i uživaj, no pri tomu znaj da mi nisi uzeo, nego si mi dao srce i pamet, jer ću drugi put znati kako ću se s tobom ophoditi!

A | osim toga, po redu razgovor, van da ga je ko pod arendu uzeo. Pritom valja znati da u sadanje vreme ljudi na dela više smatraju negoli na mnogorečije, i ko se je rad od velehvalenija izlečiti, ovo neka

vrednosti poznavati, o njima umereno mudarstvovati i ne visokoumstvovati, na isti način i svoje nedostatke i slabosti znati, ovde leži uzao.

Zao i pakostan onom je najgori kom je najbliži; napolje takoga iz grada i sela, da ljude ne truje! Hoćeš li znati, vele naši dobrodjeteljni stari, kakav je ko: ne pitaj nadaleko, gledaj samo kako s komšijama živi.

Bolje je što ne znati nego naopako i zlo znati. Svi učeni ljudi vrlo dobro znadu koliko je muka, i da se na stotine godina vreme iziskuje,

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

z. Ne pitaj me od čega je manje, od čega je i crnje i gore! Sam ćeš znati kakvo zrno žanje, kada vidiš da sa kozom ore!

Kada vidiš ko ga čime gađa, šta mu kupus i kukuruz plàvi, šta mu kruška nad astalom rađa, sam ćeš znati koga sveca slavi! KVANTAŠKA PIJACA Što je juče koštalo 20 dinara, danas košta 20 hiljada! A sutra će 20 miliona!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

No treba i to znati da u valjevskoj nahiji mešćemski̓ glava nije više bilo upisani̓ nego samo 750. Tako su knezovi posle nemačkog rata

su ono gotovo turske kuće i deca; pa kad ovi moji Srbi popiju svaki po oku rakije i uđu u turske kuće, onda neće se znati ni rz (čest), ni din, ni srpski ni turski, sve će biti brbat, a to neće ni Bogu ni ljudima biti milo.

— Vele Turci: „E moj proto, pošto dođe vojska u kuće, tu se onda neće znati ni pravi ni krivi”. — Ja im kažem da drukčije ne može biti.

Ako ti njima politično pišeš, i oni će tebi politično odgovoriti, pak nećeš znati gde si. Već ti napiši onako kako si meni kazivao, i daj meni ja ću im poslati”. Ništa to; ja ne smem da se usudim.

Treba znati, da se ove furune iznutra iz sobe lože, otvaraju i zatvaraju. No drva ne izgorevši kako valja, udari ona sila po sobi,

Ja onu noć u misli pođem sebe razgovarati i misliti koliko ću ja za stra̓otu znati? — toliko, koliko me od čadora odvedu; a kako sabljom udare, više (se) plašiti niti stra̓otu trpiti neću — to će odma

te ne izvedem na ono mesto odakle sam te primio; i stajaću dok ti uđeš u Kitog, pa kad dva pištolja izbaciš, onda ću znati da si na salamet izišao, i s moje lipe vire skinuo. i posle koji koga more, i čija dublje zaseče (tj. sablja).

” I to treba znati, da donde nije ni u jednoga poglavara bilo topa krome u nas; koje su nam prijatelji iz Novog Sada, osobito vladika

je kazao: „Pravo i kaže, da su ružno postupali na komšiluku”, i da je dobro što će oni sultanu to preko jelčije dati znati. 1. januara 1815. god. Nisam odlazio g. Nedobi. 2. januara takođe, imajući posla drugima odlaziti. 3.

Bulgakova i grofa, i da su kazali da će nas imperator zvati na audijenciju, no v kotoroje vremja, da ćemo preko jego znati. Nedoba: „Do bro, čto oni meni skažut, to ja vam besumeno javlju.” 7. januara opet g. Nedobi, i nema nikakav od— govor.

Nedobu izvesno znati. To veče otišao sam g. Nedobi, kazao sam mu da sam bio kod g. Bulgakova i šta je govorio. Na To MI G.

No vi budite ovde jošt, ja ću vama dati znati što vosposleduje. Ja ću sultanu od moje strane što mogu lepše i laskavije predstaviti od strane komšiluka, a i od

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Ko se danas zaduži — nema mu bela dana više! — dodade drugi. — Ama ko li prvi izmisli taj nesrećni interez da mi je znati? — upita onaj što je pogađao u kaiš. — Bog zna ko je!... — poče onaj što je izgubio na popu.

— Zafaljujem na vašem časnom imenu — veli Pupavac fino, pa pita: — A odakle putujete? Ako smemo pitati, ljubopitni smo znati... — Sa suve granice sad, a bio sam svud po narodu. Ja spisujem narodni život...

Škola je navrh sela. Nego, da bi se bole shvatilo koliko je pop Vujica voleo učitelja Grujicu — treba znati da je selo otišlo nekako u dužinu za čitavo po sata... Ele, škola je navrh sela, a popova kuća nasred sela.

I pop Vujica, iako je lepo kod svoje kuće ručao pasuljca i neku lepu papriku iz turšije — a vala i to znati da je pop Vujica voleo, barem tako se kaže, paprike iz turšije — zasedne s učiteljem Grujicom te osmoči malo pečenja ili

Međutim, ko se god vozio u tim njegovim »kočijama«, taj već i bez kalendara može znati kad će se vreme promeniti: jer ne da se ni zamisliti da se takav putnik nije barem jednom strmoglavio u kakav jarak

« Simica osta s praktikantom, a kapetan zatvori vrata za sobom. Dokle je trajalo to uzimanje za protokol — valjda će znati sam kapetan, a znaće i Simica, koji se već beše oznojio pričajući po nekoliko puta svoju nedaću noćašnju, a zvaće

Utom se progura neka baka, seda kao ovca i bez zuba, pa zakrešta onako bapski: — Znate li, deco ko će to najbolje znati? — Ko, ko, ko?... — povikaše mnogi radoznalo. — Niko drugi već baba Mirjana! — Koja Mirjana? — upita Purko.

— Tebi, sinko, pada i kao neki rod. — Jest — odgovori Strahinja nemarno, pa dodade — Može biti ona će najbolje znati... — Ja još nisam bila ni prohodala — nastavi baba — kad se Mirjana udala u Ovčinu. Ako ona ne zna, ne zna niko.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Pred očima mu stojaše sjajna budućnost. Družiće se sa prvim begovima... Neće biti Turčina koji neće znati ime njegovo. Nijedan proći neće, a da za njera ne zapita. Prolaziće begovi... paše...

Premišljao je: — Sad idem Devi... On će me uputiti... On će me poučiti... On će sigurno znati gde se opi nalaze... I, mesto da se uputi dubravom, on okrete Drini. Put mu je poznat, prošao je njim bezbroj puta...

Upamti!... — Ama otkud ti to znaš?! — Kazala mi tica!... Doneo vetar... Ti znaš da ja moram znati sve... Nisu ti loše kazali!... Tražiš hajduke... Znaš li gde je Suvi grm? — Znam. — Tamo...

— Ko?... Lazar Stanka? — Jeste. — A zašto? — Majko! — moljaše Jelica. — Ne teraj me da ti to kažem! — Moram znati! Jelica je bila crvena kao rak. Onaj vajatić joj se okretao oko glave. Jedva prevali preko jezika: — Zbog mene!...

I kad nijesi učinio ove jeseni... — Ta ja ću ovih mesojeđa — svejedno!... — reče Ivan. — A baš bih želeo znati da li je Lazar miluje! — reče Kruška. — Znaš šta ću raditi! Kazaću Marinku da ga on ispita...

— reče Zeka uhvativši ga za ruku. — A kako si ti to saznao? — upita Nogić Devu. — Eh, kako!... Ja moram znati!... Čuo sam!... Sve na belom svetu, sve što ova moja usta kažu, ja ili čujem ili vidim!...

— Ne sedimo, Nogiću!... Ali, brate, nismo znali. Ko može znati šta je u onoj đavolskoj duši?... Ja sam, istina, s Jovom zajedno odbijao ljude od njega...

Jova mirno sačeka njegov pogled, a još mirnije odgovori: — Meni se niko nije potužio, a samo bog može sve znati!... Kruški se učini da to govori pop Miloje. On sunu kao oluj: — Ti si jatak hajdučki!... Jova kao da se tome nadao.

Kad ču Lazarevo ime, Ivan prenu. — A gde je Lazar? — Kako nemam ovaca, tako ne čuvam ni pasa! Ti ćeš sam najbolje znati kud si ga poslao. Ivan kleče preda nj, pa sklopi ruke: — Kao boga te molim, reci mi, jesi li ga ubio?

Ostalo polega da se odmara... Čudno zaista! Ko je ma kad bio u borbi, taj će znati kako se posle borbe slatko spava.

Dučić, Jovan - PESME

Njen će mirni korak da žalosno prati Šum jesenjih voda. No senka što mrači Mramorno joj čelo, niko neće znati Otkuda je pala i šta ona znači.

A na mom putu sama sija Sumnja, to sunce moga uma. GOZBA Kad prođu dani, ko će znati Da kaže povest o njima — Prolaze kao ludi svati, Na belim i besnim konjima.

I suze kad dođu, rane zakrvave — Ja ni onda od tog ništa neću znati. SONATA Htedoh da mi ljubav ima lice sretno, Kao rečna nimfa, čije vlasi duge Veselo crvène; ali beše setno, I

Ljubi, ljubi silno, uvek istovetan, U ljubavi samo ti ćeš jasno znati: Kako malo treba da se bude sretan, I sto puta manje da se večno pati.

Na novu obalu ja ću nogom stati, Da u novom ruhu zagazim u cveće... Tako jadna duša nikad neće znati Gde beše kraj bola, gde početak sreće... SUZA Kô jesenja šuma tako umiraše Ceo jedan život tiho i nečujno.

Ruka ti je bela meka kao cveće, A moja ostade sva okrvavljena. Otkud si i ko si, niko znati neće: Ljubav ili mržnja, sudba ili žena.

I koliko mira u reči gde grca Cela jedna duša i san od sveg draži! Sva je moja radost znati bol da skrijem; Sva mudrost, ljubavi dati izgled zlobe; Vrlina, da prezrem suze koje lijem, I pokažem srce kao

No tom večnom bolu i toj tamnoj sreći I reč jednu novu ako bude dao — Ko će znati da sam nekad iščezao Jer tu reč čudesnu ne umedoh reći! NAŠA SRCA Ko zatvara vaše oči nebrojene, Srca, srca, srca?

I kad padnem, najzad, niko neće znati Moj očaran zadnji osmeh da pročita; Licem pobednika razbludno će sjati Sunce zarobljeno u zrcalu štita.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

” Joca, poznatom manevrom, zapevši nokat od palca za sekutić i odapevši, dade mi znati: „Hič!” Neki me hladni znoj obuze. Ja pobegoh iz sobe i sedoh na jednu klupu u hodniku.

Ali šta je to bilo, to se ne zna, niti će ikad iko znati. Oko devet i po sahata mi smo svi ležali u postelji, samo mati što je sedela s rukama u krilu i beznačajnim pogledom

Puši cigaru iza cigare. Gleda samo oko sebe i kao da nije veseo. A sa one bore na čelu ne može čovjek ni znati kako mu je, jer uvijek izgleda mrgodan i zlovoljan. Ide on u naše selo i eno ga gdje uđe. Hajd, hajd, pa pravo u narod.

Nije to poznata pjesma, nije ni igra — ko će ga znati šta je to! Pa je onda tresne o ledinu, isteže prstima ono malo dlačica na usnama i mrko gleda u daščaru gdje je škola.

— Ne! — reče ona. — Nećete da kažete. Ne, vi morate kazati. — Nikad! — Al' ja znam šta je. — Vi ne možete nikad znati šta je. — Parole d'honneur18 velite da ne znam. Ona se zbuni: — Ja mislim da vi ne znate.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

« — A svaki pop čudo što voli krofne! Otkud sad to, bog će ga sveti znati; ali to je nepobitan fakat, poznat svakom pravom sinu naše svete pravoslavne crkve.

Ljuta sam, slatka, pa ne znam već ni šta govorim. Ne mogu ja sve znati; kad mi nije od boga dato da pravim puterkrofne. Ta, boga mi, šta tu vazdan, a šta me je tu okupio!

Piše k’o kancelarista kakav; isti njen otac! Ko je uzme, slatka, taj će bar znati da ima jednu dobru virtštafterku. — Râno moja, znam.

A omladina, frajla Jula i frajla Melanija, samo se cmaču i smeše jedna na drugu. Šta se razgovaraju, to će sam bog znati, šapću pa se zacene od smeja, naslone se jedna na drugu, pa se njihaju i smeju tako, dok ih mamice ne opomenu da to

bilo što se to baš tako strefilo da je i nju i ćerku gost zatekao u poslu, znala je ona da je ovo učen čovek, pa će znati ono što se kaže: »Gledaj majku, pa šacuj ćerku!

da se pomoli bogu, da se porazgovori, da posedi malo u porti, da razgleda kako je koja obučena — i ko će ti sve znati i ovde nabrojati zašto sve ide svet u crkvu nedeljom preko godine.

I kako znamo već kako to ide danas u ovom svetu, mislim da nema nijednog čitaoca koji neće već unapred znati koja će od njih dveju triumfovati, a tako isto i razumeti da je to baš tako moralo biti.

— A ko će ih znati; i ko im je, što kažu, svetlio! — odgovara pisac. Šaca nije bio baš tako šmokljan, a ograda nije bila tako česta, — po

Dugo je pućkao i mislio, a posle opet otpočne monolog svoj. — Di li je to, da mi je samo znati, bilo noćoske ovo berberče?! To ja furt študiram, pa evo nikako ne mogu da iskumstiram!

— pita Gabriela skidajući maramu. — A ja potrčala da čujem, kažem u sebi: gospođa će kao beamterka to najbolje znati, jer se na ove seoske torokuše, gnedige, ne smete osloniti. — Ništa, slatka! Ja sam vam ovde k’o u pustinji...

— A ja baš idem pored vaše kuće, pa mislim u sebi: daj, kažem, da svratim k njima, valjda će gospodin-notêr znati sve... Kad ono... vi niste ni čuli! Ne znate ni kol’ko ja! — Molim vas... — Ta šta vam ja baš mnogo i znam?!

k’o i uvek, i danas ste u poslu. Zaboga, gnedige, ta kad se vi odmarate, to bi’ samo volela znati... — O, baš naprotiv. Ni najmanje me niste uznemirili. A ja baš malo pre u sebi mislim: o, neće l’ bog kog doneti!...

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ja već ne mogu dugo ljubav provoditi; naumio sam se ženiti. Zato bi' bio rad otprilike znati... — Kažite mi pravo, otprilike, koliko vi ištete?

oženiti, jer ima mnogo neprijatelja, zato zaključi otsad sa provodadžijom prositi, i to sa takvim provodadžijom koji će ga znati u svemu preporučiti. V Čekmedžijić je uzeo za provodadžiju čika-Gavru.

Ljuba je sasvim zadovoljan, a i Peršunović zadovoljan je sa licem, samo rad je znati kako u drugom akcije stoje? Dođe večera.

— Čuli smo. No najpre sam rad znati da li bi gospođa rado za mene pošla, — zapita Ljuba. — Ja nisam protivna, ako otac nije. Samo mi je briga za dete.

Dakle, vi još niste nikad imali abentajer? — Ni ne želim ga; ni ime mu nije dobro; no opet bi’ rad znati šta je to. — Znate, abentajer je to kad muško u žensko, ili žensko u muško zaljubljeno, pa onda muško izlaže se svakom

No posle ručka počne se važan razgovor. — Vi ćete sigurno znati u kakvom sam poslu došao k vama. — Nagađam. — Vama se moja kći dopala, je l’ te?

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Ja ne znam šta se sve ovo radi i ne mogu nikad ni znati i samo je jedno sigurno, da sam ja sav čovek od patnje. Da mogu nekako da zatvorim razum ovako kao oči i savladam ovu

Sad se ovi mediokriteti nešto znoje i petljaju bez njega ,a vreme prolazi i opet niko neće znati šta će sve iz ovoga da proizađe. Samo ja osećam jedno: da do novog rata mora doći.

Ja ne znam i nikad ništa ne mogu znati. Ali osećam neku mutnu, bolnu i zbrkanu napetost u svima silama oko sebe i u sebi.

Ja ne znam i ja nikad znati neću. Ali slutim, nazirem, osećam jedno što mora biti, osećam užasnu tragediju, najslavnije, po bolovima, generacije

Afrika

Dogodilo se da mu je jedan crnac, koji je znao da Vuijea zanima taj insekat, doneo na mesto insekta cvet. Treba znati kako je savršena moć opažana kod crnca, pa razumeti šta znači kad se i on mogao prevariti.

Zanimljivo bi bilo znati ukoliko su bili začuđeni urođenici koji su prvi videli belce, kad su već ranije znali za ovakvu svoju belu braću.

Ništa strašnije no pasti u ruke crnih a ne znati biti odlučan sa njima! Oni su se dogovorili između sebe. Šef sela je i došao da vas zagovara, kako bi šalupa imala

Ne biti tetoviran, znači ne znati ništa, ne biti spreman ni za šta, ostavljen na milost i nemilost svega što može naići.

Oni u planini žive u tajnosti; niko ih ne sme videti, niko za njih znati. Tek posle te tri godine porodice saznaju da li je njin mladi član još u životu ili ne.

Rekli su mi da su mnogi mladići pomrli za vreme iskušenja. Istina, treba znati da mnogi mladići za koje se misli da su pomrli u stvari su samo krišom prevedeni na drugu planinu.

Treba znati koliko je crni čovek plašljiv, živčan, pa da se zamisli njegovo stanje kada ga izvedu iz jame. Tek tada nastaje velika

Treba znati da čak i da bude posečen, ništa to njega ne bi razuverilo, jer bi smatrao da, belac samo ima mnogo jači fetiš, ili da

Na nogama „babuše“ vezene zlatom, a preko cele toalete bubu od tila i čipke, od kojih se kod nas prave zavese. Treba znati da tako nakićene žene Volov provode u gomilama po ceo dan.

Gore ne postoji! „Ovo je zemlja belih! Treba znati kako gorko to zvoni u ustima belca koji u svako podne mora uzeti kinin, koji se ne sme kupati u moru niti u reci,

Treba znati da je običaj kod svih žena u Africi, pa čak kad se zanimaju i ovakvim poslom, ne pokazati da ih muškarac zanima, da su

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Što god čuješ, nemoj se čuditi; zašto, ako je dobro, moraš napred znati; ako je zlo, ne treba da razumeš. Pravo, evo nam notaroša! Sad možeš taki početi. KATICA: Ah! S njime neću moći.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Ovde će ga neko vreme još spominjati, kao i tog krivonogog Grka, a posle će ga zaboraviti i neće mu znati ni imena. Ova varoš iza njega, sa tim visokim, crkvenim, tornjevima, ostaće kao i to Sunce, koje taj brbljivi Grk toliko

Dok se samo dohvatim konja, trkaću se sa njima sve do Bačke. Sve u krug, da izlude po barama. Neće znati da kažu jesam li spreda, zdesna, sleva. Dok se samo nebo ospe zvezda konjokradica.

Njen je muž, reče, uobrazio, kao što to uobraze svi ostareli ljudi, da treba nešto naročito znati, o ženi. Ne treba, prema njenom mišljenju, mnogo znati o ženi, a naročito ne toliko, koliko misli da zna njen muž.

Ne treba, prema njenom mišljenju, mnogo znati o ženi, a naročito ne toliko, koliko misli da zna njen muž. Sve što je potrebno znati o ženi, ona će i sama, u ljubavi,

Sve što je potrebno znati o ženi, ona će i sama, u ljubavi, kad joj ustreba, znati reći! Gospožica Tekla vrisnu kad to ču.

Sve što je potrebno znati o ženi, ona će i sama, u ljubavi, kad joj ustreba, znati reći! Gospožica Tekla vrisnu kad to ču. Rekla je, glasno, ocu, da njena mati, izgleda, kapetana preže, preže.

Gospoža Huml će ga onda ostaviti na miru, a ni živa duša neće znati da se kod nje krije neki kapetan. Kroz njene salone prošlo je već nekoliko serbskih oficira. Ni jednog nije izdala.

Ovakav život i ne vredi ništa. Bar će oni, što ostadoše, znati šta ih čeka. Ali oni ne veruju da će njih Vasilije zaboraviti, niti Rosija. Čekaju njih, u Kijevu, familije rođaka.

U stražaru uđoše neka deca. Šiljbok, pred mostom, stajao je, kao da spava. Isakovič nije znao, nije ni mogao znati, koliko robova, i koliko njegovih sunarodnika čami, tamo gore, iza rešetaka.

Onaj ko je dovikivao, morao je znati, dobro, raspored soba, i prozore traktira. Poznao je, po tom glasu, Lađeviča. Odmah zatim ču kikot iz bašte, čoveka

Pitao se, u sebi, opet, šta ga je snašlo. On nije mogao znati, ko je, i kakav je, Višnjevski, ni kolika je njegova moć, koliki njegov uticaj u Kijevu, ali mu je, kod Volkova, bilo

Višnjevski je tvrdio da je to glavno znati, da je to vrlo važan dokument, da će to Šterbi doneti jedan čin više, a možda i predstavljanje imperatrici Elisaveti.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Oho, rep im ljubim, alaj su slatke! — Deder, zašto si u džaku? — opet vi pitate. Zašto, zašto! Ko će to znati. Možda zbog toga što je iz mlina nestajalo mnogih stvari za jelo, pa mene za to okriviše.

— tvrdio je čiča Trišo. — A možda smo obojica mlinari — vikao je krčmar. — Idemo da pitamo mačka, on će to najbolje znati — predloži čiča Trišo, i oba krenuše prema rijeci, gdje je čiča bio spustio svoj džak, ali gledaj čuda — džak bijaše

Napisaćemo oglas da je izgubljen mačak u džaku i prilijepićemo ga na zid moje krčme. Tu dolazi dosta ljudi, možda će ko znati da nam što kaže. — A ima li na tvojoj krčmi sličnih oglasa? — Oho, još da vidiš!

Valja znati da mačak Tošo u posljednjih nekoliko dana nije gotovo ništa jeo, pa mu se može oprostiti ova njegova halapljivost.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Znate li mi reći šta je ukradeno? PAVLE: To je stočić moje žene, ona će to znati. RINA: Ja ovde držim moj mali nakit i sitnice, obične toaletne sitnice.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Njoj se činilo da sam u pravu. - Da! - rekla je. - Vi ćete doći za mnom. Kucnite triput o prozor. Tako ću znati da ste to vi! - koračala je vukući seterku, ili je seterka vukla nju; to nisam mogao da utvrdim.

Mi se nećemo nikad venčati, Bodo! Obećaj da ćeš vratiti Gretu kad više ništa ne budeš osećao, i ja ću znati! Uhvatila me je za ruku naglo i žestoko i povukla tako da su mi se svi listovi romana rasuli po skeli, a seterka je

Do kraja godine imali smo još jedan čas matematike i on je to morao znati. To namirisano đubre! - šaputao sam samome sebi, ali to ništa nije moglo da izmeni.

Nisam mogao da mu kažem da je idiot! Njegov otac je šef bolnice u kojoj je umro onaj moj ujak i on je to morao znati, To da je idiot, mislim. To gde mu je mesto, takođe. Ako bilo ko uopšte zna gde mu je mesto.

Uvek se može naći neka galvanizirana žaba da stvari izvrne za sto osamdeset stepeni. Nemoguće je unapred znati kakva. - Izbaciće te iz škole, i šta ćeš onda?

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Treba znati da je gospodar Sofra Kirić izbrani „obštestva člen“, „trajtaer“, tojest jedan od trideset odbornika koji magistrat

Milo mu bilo, doduše, poljske magnate videti, ali onde se nije nalazio u svojoj koži. Nije to šala: biti šljahtec pa ne znati sa Poljacima govoriti ni latinski, ni poljski, ni francuski.

— Molim, jeste li putnici? — Jesmo. — Otkuda? — Iz varoši U. — Kako vam je ime? — A zbog čega ste radi to znati? — Ne zovete li se Isail Čamčić?? — Tako se zovem. Sve to zabeleži. Krečar se već okamenio, vilice mu se tresu.

— Je li tajna? Jer ako je tajna, to mi nemoj govoriti, jer će još danas cela varoš znati. — Ali jedared možeš u tvom životu mene radi tajnu sačuvati. — Tebe radi hoću, i to sad prvi put u mom životu.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Služba često i pri kockarskim stolovima Prinčevim, gde je trebalo znati martengala. Ta služba nije bila laka, mada je pri svemu tome, i još mnogo čemu, Vuk Isakovič imao uglavnom samo da

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Za razumevanje jezika magije plodnosti važno je znati vreme kada se obavljaju ovi obredi. Oni se često vrše u isto vreme kada i ljubavna magija, pre svega na veliki prolećni

Kod Srba na Kosovu postoji verovanje da će malo dete koje pojede jezik ptice sojke biti govorljivo i da će znati „devedeset i devet jezika“.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Vratimo se tako do njihovih kola, kad tamo ukrali brisače! Još i to. Da mi je samo znati ko ih je zdipio, bio bih u stanju da ga zadavim na licu mesta.

Noge koje umeju svašta da izvedu! – Ma, dajte! — reče stjuardesa. — Niko neće znati! Kao da je to toliko važno? – Ne možete unutra! — ponovi mirno kaluđerica. – Eli, Eli, lama azavtani!

— Imaš pravo što se vraćaš! Naći će tebi Žika neki poslić... Dobro. Nije ni očekivao da će već carinici na aerodromu znati za njegovu francusku slavu, ali zar ovde ipak nisu čuli da je odevao prvu damu Francuske u Jelisejskoj palati i da je

Matavulj, Simo - USKOK

Vladika nam reče da će se onamo i presjeći čvor, da ovo bjehu samo čarke, da će se poslije onoga megdana znati na kome je carstvo! Naših i Primoraca više od polovine vratiše se kućama.

Ali, pored svega toga, mi se klanjamo njegovu geniju, njegova slava zasjenjuje nas, i žalimo njegovu sudbinu! Žalost je znati da taj orao danas čama slomljenih krila na malom talijanskom ostrvu!

— Trebali biste mi još kako! Ali ima jedna smetnja, koja će se, može biti, moći i savladati. — Mogu li znati kakva je to smetnja, presvijetli gospodaru? — Možete — reče vladika zastavši.

— Kladio bih se da si to mene u snu vidio! — reče Krcun smijući se. Vođ reče: — Da mi je po čemu znati da Mušović već nije prošao. To sam ja tražio od vaših snova! — A usni li ti što? — zapita ga Krcun.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MLADOŽENjA: Javili? PROVODADžIJA: A? Šta držite sad o Simi? MLADOŽENjA: Ali kako ste mogli znati da ću ja hteti? PROVODADžIJA: Šta hteti, stotina je moja, a ja toliko valjda iskustva imam da znam, to jest, što je za

DEVOJKA: Kako kupite, ja ću biti zadovoljna. MLADOŽENjA: Ali ja bi želio znati vaš gust? DEVOJKA: Moj je gust onaj koji je i vaš. MLADOŽENjA: O, kako sam srećan! DEVOJKA: Kako?

ŽENA: Odi, da ti vidimo poštenje. MUŽ: Beži, Lazo, dok si čitav! (Pobegne.) MATI: Tako treba s njime, pak će znati uvažavati ženu.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Gurkaju se u tom trku, Ćuškaju se u tom huku, Ko ih gleda ne mož znati Igraju li se il se tuku. Gledao ih lovac stari, Pucati mu beše žao. Uze listak knjige bele Pa je zeke — nacrtao.

roždanik slepovođe Mališe ovakvu sudbinu proriče seljaku: Golemo će biti stradanje njegovo, a niko to neće ni čuti, ni znati, ni razumjeti.

„How pleasant to know Mg. Lear!” Who has written such volumes of stuff! („Kako je prijatno znati gospon Lira!” Stari je napisao tolike koještarije!

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

5. ZELENIĆKA, PREĐAŠNjI ŠERBULIĆ: A, evo gospođe Zelenićke, i ona će znati što kazati. ZELENIĆKA: Jeste li čuli, gospodo, da je Dištrikt sav u plamenu? GAVRILOVIĆ: Šta, izgoreo?

GAVRILOVIĆ: Bogami, vi baš lepo tolkujete, ne tamo-ovamo! ZELENIĆKA: Sad se može lako znati da će Srblji pobjediti svoje neprijatelje. GAVRILOVIĆ: Badava, ljudi mnogo stradaju!

ZELENIĆKA: Izdajstvo! ŽUTILOV: Kažu, no ko će to znati? Sad se Madžari vrate u selo, i ne samo što ga popale, nego i sve što su našli, malo i veliko, potuku.

Taj što sam s njime govorio iz Sombora je, i kaže da od naše vojvodine neće biti ništa. SMRDIĆ: To smo odavno mogli znati.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

i ovolikoga obima, koji se sada prvi put radi u srpskoj nauci i književnosti, nije išao bez velikih teškoća, koje mogu znati samo oni koji su radili slične poslove.

kada je bio sa službom u Brzoj Palanci, on je obraćao pažnju na narodni govor i beležio što mu se »činilo da treba znati«. Ali sve je to radio »bez ikakve književne namere... nego samo za sebe«.

Za jednog »novog čoveka« bilo je obavezno znati ruski i novi naraštaj se vaspitao gotovo isključivo u ruskim knjigama. Čitaju se ne samo ruski ekonomisti i sociolozi,

On je u prvom redu negativan duh i rušilac, i odlikovao se u odricanju i rušenju, krčio zemljište za druge koji će znati i moći zidati. Inače, u pozitivnome pravcu on je dao malo rezultata.

Osetivši šta sve treba znati pa moći pisati, on se dao na proučavanje francuskih pesnika, naročito Alfreda de Misea i Pola Verlena.

Sremac, Stevan - PROZA

i dalje ostali na svojim mestima u školi i čekali svoje periodske povišice, i, kao za pakost, morade on sve to znati i očima gledati, jer su stizale u kaznačejstvo gde je on prepiščik bio. A to mesto prepiščika jedva je dobio.

Tako! — reče Jova i sede. Otpoče ručak. Ja neću opisivati šta je sve bilo. Ko je god bio polaženik, taj će znati sve to. Spočetka se više radilo nego govorilo, jelo se. Domaćica ustade da »tranžira« pečenicu.

Jova ne da nipošto, hoće on. Diže se užasna vika. Jova veli da je to domaćinov posao, a Kaja opet njemu da on neće to znati, da je njegov alat pero, a ne veliki kujnski nož.

Tačno se morao znati čas i odlaska i dolaska njegovog. Za svako zadocnjenje u školi bivao je kažnjen od profesora, a za zadocnjenje kod kuće od

Radičević, Branko - PESME

dočekao, Ponudio kâ što valja gosta, Mudrih reči prozborio dosta, Pa je onda vako započeo: „Ču li, sine, što bih znati hteo: Otkuda si i ko ti je majka, Koga kažu rodnog ti babajka?

Krasna l' beše kad beše na svetu, I na tvoju dosta nalik Cvetu. Eto, brate, što si znati hteo — Stoga sam ti malo neveseo.

Kusa starac i kusa Mileta, A služi im ubavica Cveta. Pa je onda 'vako započeo: „Čujde, sine, što bi znati teo: Otkuda si, i ko ti je majka? Koga kažu rodna ti babajka?

“ Tako pita Rajko, sablja stara, A Mileta njemu odgovora: „Pravo ću ti sve ja kazivati Što si, oče, rad od mene znati.

Krasna l' beše, kad beše na svetu, I na tvoju dosta nalik Cvetu. Pa stoga sam malo neveseo, Eto, brate, što si znati teo.“ Taku reč je Radivoj zborio, Mutno lice malo razvedrio. Beše l' setan baš zato zaisto?

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Idi, beno, gdje će dijete znati u sat. Hajde de da si bar vojsku odslužio, drugo bi bilo. — Bogami, djede, znam. Znam ga i naviti pa da ide.

— Pazi ga! Pa šta ću drugo i znati ako neću to. Konj je Rade Ćopić, to si i sam kazao. — E, vidiš, pobro, da si bacio čifte u prazno. Nije tako.

Kuda? Kuda li to teži srce uznemirenog pjevača? Vide li to u kući, ne vide li, kako tuguje Nidžina mlada, ko će to znati. Ona se najviše stidi starog domaćina, mog djeda Rade, a i ne sluti da je baš on prvi otkrio njezinu tajnu tugu.

— A ti ? — Šta a ja? Nijesam ja, velim im, ni pop ni crkvenjak pa da sve to moram znati. Ne znam čitati, ne znam pisati ... — A oni?

Munižaba briše vjernopodanički hladan znoj i hukće: — Vala, da mi je znati ko to dozvoljava da se svakoj rđi u selu daje kraljevsko ime.

Žena udovica, popila ona, popio ja, pa šta ćeš, svakakve se tu rabote dese — sleže Pantelija ramenima. — Ko će znati šta se u onome pijanstvu i mraku sve ispodogaćalo.

— I ti ga baš prećera. Šta li mu sad ja imam zajedničko s bijelom kobilom, da mi je samo znati. Da je kazao bijel parip, hajde de.

— Eh, samo da nije puste žeđi! — šišti on izgubljenim glasom. I da mu je znati šta je s onom budalom, starijim bratom, Mikanom, koji se tuče tamo negdje pozadi, iza džamije.

E, vala, nek propadne ako je toliko kilava. Ko li te samo tome nauči da mi je znati? — Znaš ti dobro da je to određeno za naše ranjenike, pa opet si posegao rukom u magacin, a?

Niko od njegove družine u blizini nema ure. — Ma zna li iko živ koliko je sad sati, zakon ga ubio? — Kako će znati, de? — urazumljuje ga Boriša. — Jedini komandir ima sat, a on je vrag zna gdje u ovoj noćašnjoj varici.

Ne znam ja ko si ti dok ne vidim. Seljak se uozbilji. — Kako nećeš znati? Gledaš me pred sobom, poznaješ ...Čem će ti onda ono: lice osrednje, stas okrugao? Ta veruješ li svojim očima?

— A one druge dvije iza njih, vidiš li, to su tvoje komšinice, kuća do kuće. Valjda i njih poznaješ? — Kako neću znati! Neki dan su nam donijele punu torbu šljiva. — Pa jesi li ih legitimisao, pravo kaži?

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Vidim ja tebe, Mujo, kako me fiksiraš! U redu, nisam s raskida, al samo ako si pozamašan! Da mi je znati, ko je bolji: konjušar ili konj? Jesi li čuo?

Onaj konj za sandžakbega, i one sablje i dukati, neka to zasad pričeka! Nije zaoglavu! Da mi je znati kako to oni zamišljaju... Ima veselje da im se preseče... JUSUF: Pazi, srešćeš i Hasanaginicu...

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

— Ne, ne, oku mi daj, oku! — I poče da uzmiče. — Posle, Stanojo. Sada je ovo dosta. Opićeš se, pa nećeš znati. — Ne, ne! ... Oku, Mile, oku! ... Oh! Iznesoh mu punu okanicu.

ona nije bila žena, velika, dorasla, već kao da je dete, ništa ne zna, niti opet ima kakvog izgleda da će moći štogod znati, biti od nje štogod, tako je s njom postupao... Za sve je morala njega da pita.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Neće ni naš stari propasti, zašto učeni ljudi u narodu vsegda će ga znati i s pomoću staroga novi će se od dan do dan u bolje sostajanije privoditi.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Kako svane, oni odmah stanu gledati da l' ima kakoga god traga kud je ona sila išla od dvora carskog, ali se ništa znati ne more; nigdje nikakoga traga ni glasa.

I ona sila s đevojkom otide. Sjutradan kako svane braća oko dvora i dalje, pa traže traga da l' se štogođ znati može kud je ona sila otišla, ali ništa na ovom svijetu nije se moglo doznati Kao da nije ni dolazila.

Stariji i srednji brat poviču: — Ne damo je ove treće ponoći, zaista moramo bar za ovu najmlađu sestru znati kud je dajemo i za koga je dajemo, da je moremo pohoditi kao sestru svoju.

bijelu ispod nogu metne više glave, pa onda otide na svoje mjesto a onu provalu tako zazida, da se nikako nije moglo znati da je duvar kvaren.

Ovi odgovore da nisu tamo bili. Vetrova mati rekne im: — A vi idite mesečevoj majci, ona će vama to pravije znati kazati, jer ima sina koji je više sveta prošao. Krenu se ovi i odu k mesečevoj majci.

Oni odgovore da nisu bili. Mesečeva mati rekne im: — Idite vi, deco, sunčevoj materi. Ona će vama to najbolje znati kazati, jer joj sin najviše sveta prođe. Ovi se krenu te dođu sunčevoj materi.

Svaka će mati svojoj deci najpravije suditi. Ona će vam najbolje znati kazati čija je devojka. Ovi se oproste od sunčeve matere i odu kući, te dođu svojoj materi.

Kad car i njegov doglavnik opaze da je on oživeo, reče doglavnik caru: — Taj će sad još više znati nego što je znao, jer je bio i mrtav pa opet oživeo.

a zlim i prijatelj odbija; neka ti je dakle prost život, kad ti je mio toliko, a mislim da ćeš i ti, ako si čovjek, znati šta ti valja činiti.

Vezir se upropasti: — Bog s tobom čoeče! kako će carev sin znati zanat? Što će zanat carevu sinu? Zanate ljudi uče da se hrane njima, a carev sin ima zemlju i gradove.

A starac mu kaže: — Sinko, ja ti na to ne umijem ništa kazati, nego idi Premudrome (tj. Solomunu), on će ti znati kazati šta je bolje, pa dođi poslije da mi kažeš šta ti je rekao. Onda čoek otide Solomunovu dvoru.

Čoek se začudi, pa pomisli u sebi: „Šta će ono dijete meni znati kazati! Ali već kad sam došao dovde, hajde da vidim šta će reći.“ Pa se onda uputi k Solomunu.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Nego smo se razgovarali, kako bi dobro bilo da i mi damo jedan bal. MAKSIM: Bre ako te okupim, nećeš se znati ni ti ni tvoj bal. Gledaj ti bezobraznice, tek što je stupila u tuđu kuću, pak pobesnila!

— Mislim, koji je to vrag, ali nikako mi se ne pita danas. NIKOLA: Baš bi rad znati, na koju će pasti ta kocka. MAKSIM: Zar može koja druga dobiti osim Mage; ako se baš mora dobiti.

Ili oćeš da ja i tvoju dužnost izvršujem? ISAJLO: Bože sačuvaj, g. doktore! Samo bi rad znati šta ću kupiti, jer se bojim da ne pogrešim. DOKTOR: Kupićeš — trifelja.

(Smešeći se otide.) ISAJLO: Znaš, šta je, Manojlo? da mi ne kazujemo doktoru. On kako je zaboravan, neće ni znati da nema razuma. MANOJLO: E, kako to govoriš; a da se seti posle nekoliko dana, pa još gore. Bolje da mu kažemo sad.

Čudno je čovek ustrojen, kao staklo kojim spolja se sve providi što iznutra leži. Sad bi rad znati, kakvog su stvora intriganti i pritvorice, koji nam laži s tako nevinim licem prodaju, kanda je s neba skinuta istina.

Lalić, Ivan V. - PISMO

Asfodele, sunovrati Koje crni vetar klati, Bole ne znati no znati Ko li će vas sutra brati. (10. VII 1989) TRI SNIMKA KLIPERA CUTTY SARK 1 Uz jedra puna vetra, dobar

Asfodele, sunovrati Koje crni vetar klati, Bole ne znati no znati Ko li će vas sutra brati. (10. VII 1989) TRI SNIMKA KLIPERA CUTTY SARK 1 Uz jedra puna vetra, dobar smer, U sat će

beskraj; more traje u odlomcima, u blesku, tišini Paslike zvučne sleđene u sluhu Posle oluje; i ne možeš znati Ni pravo, tajno ime toj modrini, Pa kažeš: more, a misliš na svašta, Na letnji dan, na brodovlje, na luke — Postupkom

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Isti bakutin hod! Ili je u Struku više na teta Nenu? Rastu deca zbog vitamina... Da mi je samo znati kuda li je naumila? Gde li će i s kim li će? Ima li koga? Ima da ti ne kažem šta... Još je rano!

“ Jeste, ali u vašoj glavi ... To naravno neću da kažem, ali ću pomisliti, u stvari, isto. Ona će znati šta sam pomislila pomoću telepatije, znate ono: tele patiš ti — tele patim ja? Šta je?

Samo što ne počnem da cmizdrim, na časnu reč! Da mi je samo znati u čemu je štos! Možda u tome što lova, izgleda, uvek stiže suviše kasno.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MITA: Da čujem. ALEKSA: Prvo sam ti bio advokat. MITA: Kad si ti učio prava? ALEKSA: Vidiš da si prost. Treba znati šta je krivo, pa se za pravdu ne brini.

MITA: Šta si tu mogao znati. ALEKSA: Alat čini zanat. Ja sam poprimao reči: „nadležno, podobatelno, kasatelno, u sljedstvu toga, povodom tim,“ i

JELICA: O, tatice, mlogo; jer govoriti po modi, unterhaltovati se s najvećom gospodom, štelovati se i znati šta je bon-ton, to se sve iz romana uči. MARKO: Tako?

MARKO: Zane, i šunegli! O njima nije bila reč. Aleksa: Vi šalu provodite. MARKO: Bože sačuvaj; nego bi rad znati kakvim to jezikom govorite.

JELICA: Um Gotteѕwіllen, gospodin baron, carica! ALEKSA: Morate jošt znati da je njena zemlja vrlo mala, da joj prihodi nisu ni kao moji.

ALEKSA: (Ej tužan, ta ovo se ne tiče mene). Gospodin Vujić, treba znati da se u stvari tek polak slučava što se god pripoveda. MARKO: Meni je dosta; samo mi je žao prstena.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

I kad je počelo ono pravo, da sam se samo setio da je to to, da sam se setio na vreme... ali kud sam mogao znati na ovom ostrvcetu! Ko bi se setio!

Ja ću vas čekati i ceo sat, i posle ću sići s druge strane na jezero. I ako ne dođete, ja ću znati da to nije vašom krivicom; samo obećajte za slučaj da možete. Da li mi verujete? — Sigurno, verujem vam.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Kuda misliš sada? — U igri, u polju provela sam leto, Pa veselo sada u školu me eto. Ah, kako je lepo, kad bi mog'o znati, Ravnim poljem ići, šarno cveće brati!

Kud se delo? Šta je s njime? Niko nije znati mog'o, I od ovog tužnog dana proteklo je vrlo mnogo. — Na tičarskom ravnom polju, gde protiče hladna Drina, Sa

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Ne postoji ništa više od onog što se može znati Ne postoji ništa što se ne može znati. Ne postoji ono što se ne zna, pa se to što se ne zna ne može ni saznati.

Ne postoji ništa više od onog što se može znati Ne postoji ništa što se ne može znati. Ne postoji ono što se ne zna, pa se to što se ne zna ne može ni saznati.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

SARKA: Da mi je samo znati šta mu je to trebalo? SIMKA: Baš i ja se to pitam. AGATON: E, šta mu je trebalo? Znao je on dobro šta mu je trebalo.

A zar bi to bilo otmeno da me je oterao? TRIFUN: Još kad bi vi znali šta oni šapuću? GINA: A ko će ih znati. TRIFUN: Znam ja ako vi ne znate. SARKA: Pa reci i nama. TRIFUN: Odoše da se spreme pa da se usele ovde.

MIĆA: Šta se to njega tiče? DANICA: Meni je poznato da je on staralac, da on vodi brigu o kući, pa će on najbolje i znati može li se od ove kuće praviti logor. (Ode.) POJAVA V MIĆA, AGATON, SIMKA MIĆA (gleda za njom, seda, pali cigaretu).

PROKA: Jeste, ne kažem da nije, al' juče smo mi bili drukči! TRIFUN: Da mi je samo znati na osnovu čega smo se nadali, kad smo svi znali da je pokojnik pravi poganac. Nismo ničemu ni trebali da se nadamo.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Je li, učitelju — pita kapetan Stanojčić narednika Milutina — ti si narodni čovek i prosvetitelj, pa ćeš znati da mi objasniš šta znači reč: konjosati! Milutin se smeška, jer ne zna da li treba da odgovori ozbiljno, ili u šali.

Vojnicima je izdeljen samo po jedan hleb, kao hrana za današnji dan, i bog će sveti znati za koliko dana još... — U ratu je glavno da su pune fišeklije, a hrana je nešto sasvim sporedno!

Tu je on... moj brat, mrtav... Iziđosmo. Neko reče da zovnemo sveštenika. Možda će on znati. Pogledah u sestru. Naslonila se na kola i podbočila glavu. Bila je bleda. Doneše nam stolice.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Kako to? reče ona tihim glasom, kao da se boji da ga ne probudi. Svaki ko je preživeo mladost, mora znati za nju, sećati se pojedinih trenutaka i, razume se, to su najlepša sećanja... Eto, i vi se sećate nekih sitnica...

Ono »nasuštni« !... Ja sam prve godine oplakao; ha-haha... Ja ću ti danas to urediti... Do podne će svi znati. A ti idi u moju školu, pa radi čitanje.

Ovo je strašno mučenje... gledati ga svakoga časa uza se i znati da je u pravu raspolagati tobom kao... — Ehe, golubice, mnogo on, grešnik, tobom raspolaže...

I svega ovoga ne bi bilo... i ovaj se jadnik ne bi namučio, samo da sam znala... za ono... Ali ko je to mogao znati! O, kako bi to sve lepo bilo, kako bih ja bila srećna, potpuno srećna... A zar sad nisam? Jesam, jesam... o, te kako!..

Nisam rad da ja budem kriv... — Kaži mi samo, tako ti Boga!... Niko neće znati, osim mene. Kunem ti se srećom i zdravljem!... viknu ona uzbuđeno, prilazeći sve bliže njemu.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Sama mi je gospođa kod dvora, Neće znati da je silna moba, Već će mislit’ da je turska vojska Mlada, luda, poplašiće mi se, Tanka, vitka, prelomiće mi se.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Razumiješ? VASILIJE: Razumem. DROBAC: Lažeš, ne razumiješ! (Gini) Neće on znati kako je meni ime! GINA: Drobac! DROBAC: Tačno. Drobac. A ni ovo što ga pitam neće znati!

(Gini) Neće on znati kako je meni ime! GINA: Drobac! DROBAC: Tačno. Drobac. A ni ovo što ga pitam neće znati! (Vasiliju) Znaš li zašto sam Drobac? (Gini) Ne zna. (Vasiliju) Zato što drobim koske! I vadim drob!

Otkud znam! JELISAVETA: Da opet, budala, negde nešto ne zabrlja? GINA: Da mi je znati zbog čega li je pucalo! VASILIJE: Vi se niste nimalo uplašili? SIMKA: Ja sam, gospodine, iz oficirske porodice!...

BLAGOJE: Da li je opet nailazio Drobac? GINA: Zbog čega da nailazi? BLAGOJE: Evo mu tragova... Da mi je znati šta još traži ovuda!... Jesi sve spalila? GINA: Spalila sam!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

I zagrljaj opet bude svet, kao zlato oko svete glave, sa tamjana mirisom sumornim, nećemo znati koji greh to beše, među gresima što ko oblaci plove, što nam ta tela i duše dade divne i nove.

Nebesa Crne Gore. Nebesa Makedonije. Nebesa. Nebesa. PESME SUDBA Na sinjem moru Lađa jedna brodi; Da mogu samo znati: Kuda je sudba vodi? Vetar talasa more, Valovi liče gori. Nemoćno, teškom mukom se Sa njima lađa bori.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

je svaki po tri puta bio u važnosti, odbacivan i opet nanovo priman, te tako ni mi, niti se građani mogu razabrati i znati koji zakoni važe, a koji su odbačeni... Ja držim, gospodine, da u tome leži savršenstvo i kultura jedne zemlje!

— Šta on dokazuje, ako smem znati? — upitam ga. — Ne dokazuje on ništa, gospodine moj! Žalosno je to dokazivanje kad on veli da je stara granica s južne

— No, to je lepo pitanje! Gde ti živiš, zar te nije sramota da pitaš za jednu stvar koju i stoka može znati? Naša zemlja strada, i mi svi žurimo da joj priteknemo u pomoć kao njeni valjani sinovi, a ti se iščuđavaš, i ne znaš za

— To će, zaista, biti vrlo značajna stvar. A o tome se ne sme znati ništa pre nego što se dogodi? — upitam radoznalo. — Zašto ne, molim vas?

— Stanite, braćo, kuda ćete? — opet će onaj prvi govornik. — Moramo ići, ali se tako ne može. Mi moramo znati kuda idemo, inače možemo propasti gore, mesto da se spasemo.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Da nije larme, čulo bi se zar što, al' ovako i bolje. Ne moramo mi baš sve znati... Ne tiče nas se ništa, k'o i to, što Jovo sve dršćući komiša korenje, a Milica i Milenija šapuću: — Je l' to on bio?

nema Luksemburške dinastije. Kakva Luksemburška dinastija? Nje nema u Vizantiji; ona je tamo negde... ta, ko će to znati, i šta me se to tiče... Glavno je: posle Arkadija«... — Dakle? — zapita profesor očekujući odgovor.

Priđoh mu i upitah ga učtivo: — Smem li znati za vaše ime? — Persa Mitrović, odgovori on i pogleda me začuđeno. No ako smem zapitati: šta biste vi hteli ? — Hm...

sad ni da joj se jave; misle sva je sreća u njinim tepelucima, a posle će trčati i ulagivati se oko nje, al’ ona će već znati šta će raditi, samo, Bože, zdravlja da hoće ovog matorog crvenka gdegod da premeste.

— Ama zar to zaista Joca kaže? — Zacelo! — Pa jes’, on je učio tamo u Beogradu nauke, pa ga mora znati. E sad neka ih, nek se kikoću koliko hoće, još malo pa će se one smatrati srećnim, ako ih Jula udostoji i pogleda svog.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

) Šta ti misliš, gospodine Ivkoviću, ko bi od naših bio onako mekan? IVKOVIĆ (smešeći se): Ne znam, al' to će već znati gospodin načelnik! JEVREM: Pa jeste što kažeš, on će znati! A ti baš misliš: neće Ilić biti biran?

IVKOVIĆ (smešeći se): Ne znam, al' to će već znati gospodin načelnik! JEVREM: Pa jeste što kažeš, on će znati! A ti baš misliš: neće Ilić biti biran?

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Prezime mu ne morate znati jer je on u književnosti, pišući strahovito mnoge dopise i takozvana Seljačka pisma, poznat mnogo bolje pod raznim

’Ajde, razbudi se... imam nešto da te pitam. — Sad, gospodine, samo dok pripalim jednu. — Je li, ti ćeš to bolje znati nego ja. Koji su ovde u selu otresitiji, kao, na priliku, Mića »Oficir«, a da se ne slažu s Milisavom?

— veli Maksim. — Znaš ti! Šta znaš! Pa dobro, šta sam sad kazao? — E, pa sad — vrda Maksa — ne mogu ja sve znati, ka na priliku ti, što si jedan učevan čovjek. — Pa, dobro, ču li bar šta te pitam? — Oprosti, ja ne ču’.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

— Da mi je znati kakvi su sad njegovi planovi, Na koju li se stranu sveta popodne uputio? U kafanu nijednom u životu taj nije

ČUDNOVAT DAN I Da mi je znati odreda Kazati Ono što se ni za živu glavu ne da Iskazati! Pokušaću, (Nek bude pa šta bude): — Čudnovat dan Za

Sat meri vreme između večeri i zore; Dunav, za to vreme, otiče u Crno more. Draga deco, hteo bih nešto znati, To me golica, ko žito što šašolji godine rodne: — Kad se kazaljke poklope na dvanaest sati, Kako sat zna da li je

), Ovaj bi bio dobar za harem Kao službeno lice, to jest, evnuh. Treba ga dati nekom Turčinu, A Turci će znati šta s njim da učinu!” UVREDE MAGDE KALABE „Ovako sa stvorenjima treba oholim! Ja tlačitelja svoga tlačim!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Da bi se razumeo sudbonosni značaj toga prividno ništavnog događaja, potrebno je znati kakvu je svetlost on uneo u problem života jegulje i šta je on sobom povukao u naporima naučnika za rešenje toga pitanja.

Isti razlog čini da su neke dubinske morske životinje providne, ponekad kao kristal. Naposletku, treba znati još i to da svetlosni organi kod dubinskih organizama služe u isti mah i na to da životinji olakšaju lov, kao i na to

Pored toga, sa njom se ne može znati na kojoj je dubini u prolasku uhvatila svoj plen, što je za ispitivača važno znati.

Pored toga, sa njom se ne može znati na kojoj je dubini u prolasku uhvatila svoj plen, što je za ispitivača važno znati.

A od interesa je znati da, prema zvaničnoj statistici, publikovanoj ove godine, u toku 1938. godine samo američki kitolovci su u raznim

Ali ni do danas još nije definitivno utvrđeno sve što bi trebalo znati o toj najvažnijoj i najmoćnijoj okeanskoj struji i mnoga pitanja još stoje otvorena.

Rakić, Milan - PESME

I gledajući vrh zaspalih njiva Kako se spušta nema polutama, Ti nećeš znati šta u meni biva — Da ja u tebi volim sebe sama, I moju ljubav naspram tebe, kad me Obuzme celog silom koju ima, I

I duša moja nije htela znati Za tajnu grižu i osećaj stida, Ni da l̓ ćeš biti dobra kao mati, Ili si stara, večita Dalida.

Pomeni me u molitvama, mila, I ja ću znati u časove tame, Kad opet grune nečastiva sila, Da dobra duša tvoja pazi na me...

će proći ko trenutne pene, Maćija nekad a nekada mati, Naprečac će, u naponu, da svene, I šta je starost nikad neću znati.

Takva je sudba! Niko neće znati Da nekad besmo prvi, premda mali, Kolenu našem da smo, kao mati, Nov jezik s novim osećajem dali.

Svršiće se. Ali niko neće znati Šta sve s nama pade u otmenom bolu, Ni kol̓ko se čezne, ni koliko pati, Pre no graknu vrane u pustome dolu.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

VUK MIĆUNOVIĆ Što bajete kao bajalice ali babe kad u bob vračaju? Što će znati mrtve kosturine kako će se kome dogoditi? VUKOTA MRVALjEVIĆ Koje jade ti tobož mudruješ?

Onakvoga sivoga sokola Crnogorka jošt rađala nije! Ne mogaše čovjek nigda znati al' je zgodni ali je valjasti, al' je mudri ali je ljubavni!

U TO ISTO DOBA DOĐE K NjIMA STARI I SLIJEPI IGUMAN STEFAN S BROJANICAMA U RUKE. KNEZ ROGAN Mož li znati, oče igumane, rašta ove gore uzdrhtaše? IGUMAN STEFAN Ko će, sinko, božju volju znati, ko li boža prozreti čudesa?

KNEZ ROGAN Mož li znati, oče igumane, rašta ove gore uzdrhtaše? IGUMAN STEFAN Ko će, sinko, božju volju znati, ko li boža prozreti čudesa? KNEZ ROGAN Ada što je ovaj mjesec crven kako da je iz ognja ispretan?

KNEZ ROGAN Ada što je ovaj mjesec crven kako da je iz ognja ispretan? IGUMAN STEFAN Ni to, sinko, ja ne mogu znati. Aljinah je na nebesa dosta, pa Bog daje kome kakvu hoće; a meni je svakoja jednaka, tek sam svoje oči izgubio.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Brzo se pokri i kao opasa. Ali odjednom joj dođe luda misao od koje se sva oznoji. Što da ne? Pijan je — i neće znati; polunem je — i neće umeti kazati! I što da ne jednom i to, o čemu se toliko misli, sanja?

I to ne zato da bi on od nje doznao za njih, jer po njoj, ceo je svet morao znati za njih, nego kako bi tolikim svojim pričanjem ona Arnautinu pala u oči, te da posle on, kad odnese i isporuči pozdrav

odnese i isporuči pozdrav od sviju, uzgred kaže da je tu bila i neka starka, a on će onda, efendi Mita, setiti se nje i znati da je to bila ona, njihna Magda. | I zaista, Sofka posle nekog vremena kroz prozore odozgo ugleda Magdu.

Čak Sofka poče osećati kako će biti to i bolje. Bar će za nu lično tamo, u tuđini, biti lakše, pošto je niko neće znati ko je i šta je. A da je zaista to, da se u tome ne vara, i sama je mati o tome posle uveri.

Ali otkud je mogla i znati? Znala je samo da je kuća prodata, da je sinoćni gost kupac. Otac, pošto se ispavao, digao se oko ručka.

Posle, ko zna šta je bilo. Ona nije mogla znati, nije slutila, te da onda bude na oprezi, da ne spava duboko. Već je bila sasvim pomirena sa tom prodajom kuće, a i

A za onu, svekrvu, za nju, Sofke, nemoj ni da pitaš. Još manje što od nje da očekuješ. Sada od nje ni sam Bog neće znati šta da radi. Ona je i onako brljiva, pa još sada.

Milenija, sva srećna a i uplašena da „snaška“ njome neće biti zadovoljna, jer možda je ona neće znati dobro uslužiti, gotovo kleče do Sofkinih nogu i, pošto dva i više puta i to pred samom Sofkom opra ruke, da bi je

Kosti mu se u zemlji prevrtale što ga, po običaju, mladog, još kao dete, oženio, kada ništa nije mogao znati, kao što nikada više neće ništa ni doznati ni osetiti!

Pandurović, Sima - PESME

O, to je tajna i bolja i gora No svet saznanja; i nju ne sme znati Lik našeg dana, naših misli mora; A dug je put, da ih njime prati Jedna noć samo. II — Vratimo se. — Zora!...

I ti opet nikad nećeš znati šta si, Ni dokle će biti ove tužne smène Onoga što voliš i mrziš, ni da si Jedan fantom sveta, jedan oblik sène,

Slutimo l’ kad će tako biti? — Ko će Još i to znati sred mistične mreže Sudbe, čiji konci svud oko nas leže! Ona čini tačno sve ono što hoće: Za nas možda rano, na

Zvezde stoje. Ni dah poći nije pirn’o. Ti ne moraš, kao mati, U toj tami Bditi, znati Da smo sami, da smo sami. Jer se negde boj sad bije, Puške prašte, Krv se lije Za lovore slave tašte.

Video je da ga Vreme grobu tera. Ali on je znao, i morao znati, Da će mu prošlost i budućnost biti, I da neće opšta i večita raka I trag slavnog, plodnog života mu skriti; I

— Zar je bilo toga? — I mnogo još čega. Trebalo bi znati Čitav jedan rečnik! Roditelji, mati, Prijateljstvo, vernost, braća, žrtva, drâga, Otadžbina, narod, samilost, poštenje

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Sjutra ćemo znati je li baš uskok Janko ili je: Jo-jo-jo!“ reče sažimljući ustima, kao da podržava govor Adolfov. Kad ona dvojica

„Uostalom“, nastavi zijehajući, „to je istina što si rekao, a rad bih znati u kome smislu da uzmem to tvoje: biće što mora biti. Šta će biti? Da ostaješ, ili da polaziš?

Zar se Janko sa mnom pričao?“ odgovori cura, dosta srčano. „S tobom se, vaistinu, pričao! Ti ćeš sad znati šta mu je!“ dodade, smijući se na silu. „Ama vidiš... meni se čini... čini mi se baš s tebe je ovo...“ „Koje? Šta?

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Zlo je ko ne zna, a učiti se ne da. — Blago onom ko zna da ne zna, a hoće da zna. — Bolje je ništa ne znati, nego kojekako. — Tko više zna, taj bolje vidi. — Što čovek više živi, više i zna. — Mudrost svijetom vlada.

On dođe i, posle podužeg razgledanja, reći će: — Ne mogu znati kakvo je ovo čudovište, a šta bi nas moglo da zatre znam.

— I tako ga kojekako namole da poćera ovce i da pođe pred njima kući. Sad su oni radi znati i viđeti šta će on raditi sa sjekirom: kako će je izvaditi iz klade, ili će je ovako ostaviti.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

ja ti na to ne umijem ništa kazati, nego idi premudrome (t.j. Solomunu), on će ti znati kazati, šta je bolje; pa dođi poslije, da mi kažeš, šta ti je rekao.“ Onda čovek otide k Solomunovu dvoru.

„Eno ono je premudri.“ Čovek se začudi, pa pomisli u sebi: „Šta će ono dijete meni znati kazati! Ali već kad sam došao dovde, ajde da vidim, šta će reći!

“ Vezir se upropasti: „Bog s tobom, čoveče! Kako će carev sin znati zanat? Što će zanat carevu sinu? Zanate ljudi uče da se rane njima, a carev sin ima zemlju i gradove.

Kad car i njegov doglavnik opaze da je on oživeo, reče doglavnik caru: „Taj će sad još više znati nego što je znao jer je bio i mrtav pa opet oživeo.

Tek što babu vidi, upita je što je ova gora ovaka, a ona mu | reče da pristupi naprijed pak će znati. On pristupi i baba ga uvede u nekaku avliju ograđenu kostima junačkijem, a po avliji toliki ljudi mutavi i udurečeni

to učiniti, ja ne ću s tobom živeti, nego ti nju sutra odmah vodi od kuće, pa je zavedi gde u šumu, odakle sama ne će znati kući doći, a ti se ukradi od nje pa beži kući.” On siromah | pristane na to i rekne joj.

ja ti na to ne umijem ništa kazati, nego idi Premudrome (t. j. Solomunu), on će ti znati kazati šta je bolje: pa dođi poslije da mi kažeš šta ti je rekao.” Onda čoek otide Solomunovu dvoru.

” Čoek se začudi, pa pomisli u sebi: „Šta će ono dijete meni znati kazati! Ali već kad sam došao dovde, hajde da vidim | šta će reći!

” Vezir se upropasti: „Bog s tobom, čoeče! kako će carev sin znati zanat? Što će zanat carevu sinu? Zanate ljudi uče da se hrane njima, a carev sin ima zemlju i gradove.

Kako svane, oni odmah stanu gledati, da l' ima kakoga god traga, kud je ona sila išla od dvora carskog, ali se ništa znati ne more; nigdje nikakoga traga ni glasa.

“ I ona sila s đevojkom otide. Sjutra dan kako svane, otidu braća oko dvora i dalje, pa traže traga da l' se štogođ znati može, kud je ona sila otišla, ali ništa na ovom svijetu nije se moglo doznati kao da nije ni dolazila.

“ Stariji i srednji brat poviču: „Ne damo je ove treće ponoći, zaista moramo bar za ovu, najmlađu sestru znati, kud | je dajemo i za koga je dajemo, da je moremo pohoditi kao sestru svoju.

Sveti Sava - SABRANA DELA

Igumanovoj volji naloženo je sve što se tiče brige o njima. Jer treba i o njima više znati. Zapovedamo, dakle, da se izabere bolesnima ćelija koja je po izgledu dobro uspela bolnica.

Stanković, Borisav - JOVČA

Nećemo da prljamo ruke. STOJNA (prestravljena): Oh, a šta će sa mnom biti? ARSA But. Ništa on neće znati. Kazaćeš: odvukli je, valjda, drugi Cigani, arnautski. I niko ne sme znati.

ARSA But. Ništa on neće znati. Kazaćeš: odvukli je, valjda, drugi Cigani, arnautski. I niko ne sme znati. TOMA Samo Stojmenu, odmah čim dođe, kazaćeš i poslaćeš ga k nama. S njim ćemo zajedno.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Šta je zabavnije nego znati kako živu ljudi po različni[h] mesti sveta, i kakvi su nji[h]ovi običa[j]i? Dvadesetipetgodišnje moje prebivanje i

Varadin, Budim, Peštu, srce bi moje letilo k tim mestam, želio bi[h] poznati ljude koji u njima živu i rad bi[h] bio znati kakva su u njima deca i devojke.

Ko bi hoteo znati šta bi[h] ja rad ovde opisati, a ne mogu, neka samo ode od proleća do jeseni, kad mu drago, u [H]opovo, pak kad se

kvomodo, ubi, | ubivis, ubikunkve”, to je zvečalo u mojim ušima slađe nego sirinsko pjenije; a ništa od svega toga ne znati! Bolje bi bilo da se nisam na svet ni rodio. Izgube ti moja žitija, lavsaik i otačnik sve poštenje.

” „Nisam ja šizmatik“, odgovorim mu ja slobodno, „nego pravoslavni hristjanin” i bolji od njega, ako je rad znati. Počnemo nama[h] po običaju dišput o načalstvu papinom i o starešinstvu crkve grečeske i rimske.

Kad, eto ti prečestna vida starica s drugima dvema gospodičnama, ljubopitne znati ko sam, kud i zašto idem. Kažem im i kako me je oni nitkov barkaruol ostavio na bregu.

Posle toga, ko je od Grekov hoteo svoj stari jezik znati, prinužden je bio u Italiji, u Siciliji ili u Franciji tražiti ga ili u malim ostrovom Zantu i Kefaloniji, koji su u

Ko bi rad znati kako se to kuša, kako li se u usti topi i kakovu prijatnost u gortanu, tuda prolazeći, pričinjava, to neće iz ovoga

„Dobro“, | odgovori Dima Duka, „kad ste vi taki, i mi ćemo znati kako ćemo vas otpustiti kad od nas pođete.” U to isto vreme čuje se po svoj Albaniji da je Stefan Mali s Černogorci

No, kako je on mogao znati da ću ja za toliko živiti, ovo blaženstvo dočekati, ovu slatku utehu imati i takovo blagorodno družeske ljubovi delo,

Nadleži znati da je moje ovde govorenje za takove ljude koji lepa i mirna sklonjenija imadu i dobro, kako sebi tako i drugima, žele.

Za nji[h]ove i nji[h]ovi[h] drugi[h] prijatelja tajne nimalo nisam mario znati i ovo nije mi ni dlake mučno bilo, ibo, spokojstvo srca i vnutrenju duha tišinu vesma želeći i ljubeći, na ljubopitstva,

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

A kako bogatstvo nije na odmet ni u svetloj lozi i kako je vrijedno znati koliko treba da čovjek ima pa da bude najbogatiji u Zvrljevu, čujte šta je bilo njegovo: Od nepokretnijeh dobara Kušmelj

— Pušti ga! Pušti! — dovikuju svi. Bukar ne pusti, nego skrati oglav, pa ni stope da zaostane, te se nije moglo znati ko je brži. — Može li se ovo očima virovati?! — reče, krsteći se, Srdar. — Je li ovo smeteni Bukar?

— Domaća, domaća i domaća izdaja, drukčije ne može biti! — veli Tetka. — Promislite samo ovo: lupeži su mogli znati sve što u nas biva na sinošnji veče; znali su da su sluge u manastiru do kasno, kao svakih godina na taj dan; znali su..

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Već pola mojih stvari s tobom trule. Niko me sada ne zna, nit će znati: Iz mene zjapi rana mesto nule. UMESTO DA U SVILU LAKU Umesto da u svilu laku Oblačim tvoga tela plamen Ja zaodevam

Ćosić, Dobrica - KORENI

Otvoriće nove dućane, magaze, zakupiće celo polje do Morave. Sinovi će znati da im je to i majka zaradila, zajedno sa Đorđem zaradila.

“ Morao je da kaže da mu veruje. „Kad nekad sretneš lude koji su mene ostavili na kiši, ti ćeš znati da su oni. Nemoj da im kažeš da si od mene. Ništa. Ni za mene.

Simka ga. može izdati i prokazati vojnicima! Niko neće znati da je to ona učinila. da pobegne? Kuda? Gde može da se sakrije? Gore će biti ako pobegne. Pošten ne beži. On nije kriv.

Tako kao Ti, I tele izlazi na svet. I ti, Simkina osveto, kao i tele, nećeš znati ni ko ti je otac ni ko ti je deda. Ti, nesrećo mala, da znaš: oni što će da te cupkaju na kolenima i da Ti tepaju

“ „Ostaće mu imanje i kuća. Čuješ li: taj direk što za otišao.“ tebe sada ukopavaju, njemu ne treba. Neće ni znati kako si „Znaće. Ja neću da on ostane siroče.“ „Ne brini se za to.“ „Ja sam njegov otac!“ Aćim je ćutao. „Ja sam!

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Ako ovako potraje, uskoro neće biti ni grada! — rekoše oni. Sazvan bi Savet Mudraca. Bez uspeha. — Možda će Đisara znati? — seti se neko najstarije stanovnice grada koja je pamtila šest kraljeva i tri rata. — Ona zna jezik ptica i trava!

»To je bar lako!« — pomisli obradovan. »Čim dođem do prve reke, ribe će znati!« Kad gle čuda! — Ne znamo mi ništa! — reče najstariji brkati som na koga je naišao.

Ako stari čarobnjak ne zna — niko neće ni znati. Šarančić pođe na put još pre zore, ali starca nije bilo lako pronaći. Duboko u mulu češljao je zelene brkove.

Ugledavši ga, mali šaran se prestrašeno pokloni, i reče: — Ti si najstariji, morao bi znati kako da pomognemo reci? — Hm, hm! — promrmlja som kroz brkove. — Kažeš da reka ne može bez cveća? Pa, budi ti cvet!

Sve zna, sve pamti, čak se i rađanja mora seća. Ako ona ne bude znala kako da pomogneš svome sinu, niko neće ni znati! — Nikada za nu nisam čula. Gde živi? — U pećini! Na dnu mora.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Prozirna granica. Znao je da ga, danas, još sve hoće, ali nije mogao znati hoće li ga, i sutra, bar nešto hteti? Hoće li ga hteti ono što on najviše hoće?

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

naš će ostati roblje, Slepo će poći u taj svet beli, I molit' mrve da mu udeli, A kad se našeg nemara seti, Samo će znati neoce kleti. dižite škole, Deca vas mole! „Skini mi, babo, s čela oblake; Ne daj me, babo, u prosijake!

I gledajući, vrh zaspalih njiva, Kako se spušta nema polutama. Ti nećeš znati šta u meni biva, Da ja u tebi volim sebe sama, I moju ljubav naspram tebe, kad me Obuzme celog silom koju ima, I svaki

Njen će mirni korak da žalosno prati Šum jesenjih voda. No senka što mrači Mramorno joj čelo - niko neće znati Otkuda je pala i šta ona znači.

Oprezno ću tada po mrazovom cveću Kucnuti na prozor. U prvome stra'u, K'o sad da te gledam, nećeš znati ko je, Kad iz mraka čuješ moje „Bau! bau!

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Pa ako ti i nije stalo do toga da se prezasitiš, ti ćeš po kvalitetu jela znati da oceniš kulturni stepen naše sredine koja te raširenim rukama dočekuje kao svoga milog gosta.

„Naravno, nastavi nomofilaks, „nisu svi jaganjci jedno te isto. Treba ih znati pregledati, opipati i odabrati. U tom poslu ja sam veliki majstor; uverićeš se o tom večeras“.

Ali ćeš tu svoju odluku saopštiti komandantu broda tek kad budete imali Rodos iza leđa, jer niko ne sme znati kuda si otišao.

Otkuda bi Vi, gospođo grofice, mogli znati šta se odigralo u ovome odboru slavnih naučnika?“ Pogodio sam je u živac!

takva zavera optuženih, kada bi, zaista, bila dokazana, stvorena dvadeset godina pre rata, dakle pre no što se moglo znati ko će biti neprijatelji buduće republike, a isto tako da je bila davno pre no što je stupio u važnost zakon po kojem su

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Sad sam o tome čitao jednu dobru knjigu. A posle se ideja o božanstvu transformirala, i to moraš znati, i božanstvo su potražili nad, prirodom, umesto pod zemljom. Tada je ognjište, tj. otadžbina, izgubilo svoj značaj.

Tako sam ja mislio i držao se toga sve dosad; a kako su drugi o tome mislili to, Boga mi, ne znam i ne mogu znati. Tek maločas, kad sam seo za sto, pade mi na um najpre ovo: kako bi bilo kad bih pokušao da samome sebi, ovako

Da li onaj užas njegove mrtvoblede hladnoće čudno sjajne, da li šta, ja ne znam, ja nikad neću znati. Ja osetih samo tako kao da smo sami, jedino nas dvoje tamo negde sasvim u njemu, na njemu, po njemu, ohlađeni kao led,

Nismo jahali ni četvrt sahata, a na zemlju siđe mrak. Niti sam znao gde idem niti je se to uopšte moglo znati. Jahali smo kroz šumu. Čas smo silazili, čas smo se peli. Ponegde smo zastajkivali da se, bajagi, orijentišemo. Kiša.

Što se bajagi praviš da ne poznaješ čoveka Milića Sandučarevića? — Ama šta ti je, čoveče božji, otkud ću znati Milića Sandučarevića kad ga nikad moje oči nisu videle? — buni se Mija. — Nisu ga, veliš, nikada videle?

Milije bi mi bilo da oni pomisle o meni da sam ma ko drugi, ali ko, ni sâm nisam mogao znati, samo sam tako želeo da ostavim utisak jedne vrste njenog zaštitnika.

pocrnele od čađi, i ja sam joj pričao o Takovskom ustanku i Seobi Srbalja sve ono što je već sama o tome morala odavno znati.

Sv. Petar položi ruku na srce. — Gospode, — odgovori on — a ko bi i mogao znati gde su ti?! Kao što se sećaš naredi mi Ti jednoga dana, onda kad Ti ono dodijaše, da ih pošljem u bestraga, da ih

Od tada više nikad na njih ni pomislio nisam, e pa otkud ću sad znati gde su! — Znam, znam, Petre, — nastavi Gospod — lepo je to što si ti Moju naredbu izvršio i sećam se Ja nje dobro.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

XLI „Bojim se da se nećeš znati da prilagodiš ako nekad dođeš u nepovoljnije prilike. Morao bi se za vremena navikavati!

Oslobađa se svega, skida sa sebe sve do golog drhtavog mesa, i baca sve u vrtlog. I ko će tad znati biva li to stoga što Frano raspolaže manjom snagom odolijevanja nego oni razboriti stričevi ili zato što one stričeve

Ti bi to sigurno krivo shvatio, opet previše uprošćeno, kao što sve shvaćaš. A ako baš želiš znati što je to intelektualna koketerija, izvoli samo pogledati po intelektualcima u tvojim vlastitim redovima, pa ćeš nešto

A možda još i gori!... O, da, da!... Još mnogo gori! ... Znam ja dobro kako idu te stvari!... A ako želite znati, od toga da ne budem još gori mene je u stvari spaslo samo to što sam malko šumast.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Marko se samo čudio i vrteo glavom. — Da mi je samo znati na koga se umetnu — rekao bi ženi, pa bi i dalje ostao nem pred ovom zagonetkom.

— Sinovče, govori! — poče Vujo, pošto ga je naročito pustio da malo promisli pod utiscima one plašnje. — Ja moram sad znati na čemu smo, treba do zore da posvršavam sa ljudima. — Pa... kad nije drukče, ono... neka bude tako!

To treba da se uzme pametno: ako može lepim — dobro, ako li ne može — Radovan će znati šta treba da se radi. Sutra će on biti kod kuće, to sam doznao, i vi ga morate napasti danju, jer mu se noću ne može

E nećemo tako !« — reče on u sebi, ali ne beše u stanju da misli kako će drukčije, kad neće tako. »Da mi je znati šta li misli ovaj Radovan? Eto, i on je učinio što i ja, još i gore, a čini mi se da je pametan čovek.

A da li nam je baš to u krvi — Bog će ga znati. Nešto ne znam kako je sad po drugim zemljama, ali držim da svud ima toga zla. — O, te kako! — reče apotekar.

— zapita Đurica odsečno i pogleda ga pravo u oči. — Hm... je li ili nije, ti ne moraš znati. Biće dana i za to, kad ćeš sve doznati, a zasad nam je prva briga, da sačuvamo tvoju glavu. — Kaži mi samo ovo...

Ne smem ja buditi kapetana za svaku sitnicu... moram znati zašto. — Đurica... Đuricu hajduka da mu sad predam živa... eto, to hoću... trči, budi ga!

— E, ne može tako. Moram ja to znati pre polaska, jer već imam ovde u apsu jednoga Novicu, pa da znam koji je... — Jeli taj iz varoši? — zapita ona brzo.

Smrt!... Privežu za kolac, kao goveče, pa dum! ... Gotovo, svršilo se... A posle, šta biva posle ?... Ko će to znati... Samo zatrpaju zemljom, — pa kao da nisi ni bio...« »Ali ja hoću da živim!...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kako svane, oni odmah stanu gledati da l̓ ima kakoga god traga kud je ona sila išla od dvora carskog, ali se ništa znati ne more; nigdje nikakoga ni traga ni glasa.

I ona sila s đevojkom otide. Sjutradan, kako svane, otidu braća oko dvora i dalje, pa traže traga da l̓ se što gođ znati može kud je ona sila otišla, ali ništa na ovom svijetu nije se moglo doznati kao da nije ni dolazila.

Stariji i srednji brat poviču: — Ne damo je ove treće ponoći, zaista moramo bar za ovu najmlađu sestru znati kud je dajemo i za koga je dajemo, da je moremo pohoditi kao sestru svoju.

Tek što babu vidi, upita je što je ova gora ovaka, a ona mu reče da pristupi naprijed pak će znati. On pristupi i baba ta uvede u nekakvu avliju ograđenu kostima junačkijem, a po avliji toliki ljudi mutavi i udurečeni

Kad car i njegov doglavnik opaze da je on oživeo, reče doglavnik caru: — Taj će sad još više znati nego što je znao, jer je bio i mrtav pa opet oživeo.

bijelu ispod nogu metne više glave, pa onda otide na svoje mjesto, a onu provalu tako zazida da se nikako nije moglo znati da je duvar kvaren.

a zlim i prijatelj odbija; neka ti je dakle prost život, kad ti je mio toliko, a mislim da ćeš i ti, ako si čovjek, znati šta ti valja činiti.

Car se začudi, pa ga upita: — Oklen ingleskoj kraljici tolike pare? — a on mu odgovori da ne zna. — To moraš znati i meni kazati, — rekne sadrazanu car — ili pa tebi nije glave!

On se na ovo začudi, tja me upita: „Oklen ingleskoj kraljici tolike pare? na što mu ja odgovorih da ne znam. „To moraš znati i meni kazati“. reče mi car, „ili na tebi nije glave!“ Pa stoga dođoh ovđe da doznam odaklen ti tolike pare.

A jedna najstarija ovca roguša reče: — Ma, fala da je tebe, bože, da mi je znati po našoj smrti đe će ove naše jadne kože?

aram što ćeš kod mene jutros hljeba i soli pojesti, da nu prebroj koliko je na tome mome hatu dlaka u repu, jer bi rad znati. Čipčiji se na ino ne mogaše, no sa strane prikuči rep konju i, u strahu da ga ne ubije, počne brojiti.

Kad derviš na to odgovori: „Kako ću ja znati koje je tvoje drobljenje kad si ti kašikom izmiješao!“ kuvar ga udari još jedanput kašikom po čelu, govoreći: — Kad ti

Petković, Vladislav Dis - PESME

I sve to grob moj! Tu će lepo stati Sve mrtve ruže srca dece nežne, Što će živeti, a bol neće znati, Kao ni cveće ispod kore snežne, Što se kameni, i ipak ne pati. Grob velik k'o put smrti neizbežne.

U snu svome nisam znao za buđenja moć. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san. I u njemu oči neke, nebo nečije, Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije, Staru pesmu, stare zvezde, neki

nebo nečije, Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije, Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan, Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

U najmanju ruku, svet je ovaj zloban; Uzeće vas na zub — pošalica tu je, I ko može znati kakav udes koban Najbliža budućnost sprema vam i snuje.

koju veličina daje, Zderati zastor s neprovidnih noći, Videti prostor i večnost kakva je, I da ću otud trag bezumlju znati; I gde je prošlost sa bezbrojno žrtvi, Čije je vreme, ko je Bogu mati, Našto je život i kud idu mrtvi.

Kao sunce, i ja ništa neću znati: Ni raniji život nemiran i loman, Ni da drugi danas zbog mog mira pati, Da je moja pratnja neveseli roman.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Većina prisutnih kolega sa Jejla bili su ili mojih godina ili stariji. Kladio sam se da većina njih neće znati ime naučnika, koji je po mišljenju doktora Velča a i mom, bio najveći naučnik kojije ikad diplomirao na Jejlskom

On mi odgovori: - Pitajte svog Bizmarka i Moltkea, Helmholca i Simensa. Oni su vaši proroci, možda će oni znati odgovor koji običan smrtnik ne zna.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

—Jesam! — odgovori on. — Viđu ga mrtva! —Ti ne možeš znati da je baš onaj čas preminuo, — opet će sudac. —Ubih ga, pa eto! — ponavlja on odlučno.

—Pjevaju od nevolje! — smrsi, i mjesečina tragom uniđe u kuću. — Da mi je znati gdje si dosada bio! — javi se iz postelje sestra mu usjedjelica.

Ona sigurno mišljaše, pošto sam bio njegov dobar drug, da moram o njemu što znati. A varala se, jer mi već davno ne bijasmo zajedno, pa tako ohladnjesmo jedan prema drugome.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Mi ne možemo znati koliko je tamo pogubljeno pesama koje bi Vuk svojim nesravnjivim književnim čulom zapazio, i šta bi između tolikih

„Sirova“, međutim, ili „divlja“ ta kultura nikako nije. Za najopštije razumevanje jedne kulture važno je znati kakav je u njoj tipičan odnos prema vremenu i prostoru.

Il da! Oh, da, da! ne! Mene je još jedino, gle, strah Dokle će uz božanski, božanski, znati ići moj dah! Pesnik u vučjem obliku, dok se dahom dotiče s nebeskim svodom, odeva se i u njegove boje, obvija se plavom

Njihovi autori moraju znati da ovakvi tekstovi ničemu ne služe, i da će brzo biti zaboravljeni. Može se, naravno, i o složenim književnim pitanjima

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ČEDA: Gle'te, molim vas! A sme li se bar znati ko je taj budući zet? ŽIVKA: Počasni konzul. ČEDA: Kako? ŽIVKA: Tako, počasni konzul Ni... Čekaj, molim te.

ŽIVKA: Gledaj ti svoja pendžeta! ČEDA: A je 'l' te, molim vas, smem li znati kako je ime Nikaragui? ŽIVKA: Ama, kakav Nikaragua, ubio te bog! ČEDA: Pa taj naš zet. ŽIVKA: A, za njega pitaš.

Tako je to od boga. DARA: Kad bih to znala! ŽIVKA: E, pa nek smo živi i zdravi, pa ćeš znati i to! DARA: Dogod se ne uverim, ne verujem, pa eto ti! ŽIVKA: E pa uverićeš se!

pa de, onako?... PERA: To ne znam, gospođo! ŽIVKA: Ama, kako da ne znate, to muški meću sobom moraju znati. PERA: Izvinite, ali ja ne spadam u te muške što međusobno znaju te stvari.

preplašeni, šta li? ŽIVKA: jeste, preplašila sam se... Đavo će me znati šta mi je. Nije to laka stvar, Anka, biti ministarka! Nisam ni ja znala da je to tako teško.

ANKA: A znate već kako se kaže: muški su svi jednaki. ČEDA: Tako je, Anka, samo vi morate znati da sam ja čestit čovek. ANKA: Pa meni su ti čestiti ljudi najviše i dosadili u životu. ČEDA: To vam verujem.

(Hoteći da pređe preko stvari.) Kako si ti, teča-Jakove? JAKOV: Pa, znaš kako je kad čovek živi na parče. Đavo će ga znati kakva mi je ta sudbina: na parče sam se školovao, na parče trgovao, na parče bio činovnik.

Ah, da! Zamisli, saznali smo ko je pisao ono u novinama. ČEDA: E? VASA: I šta misliš ko je? ČEDA: Ko bi to mogao znati? VASA: Ti! ČEDA: Ta nije moguće? VASA: Jeste, ti! ČEDA: Ko bi to rekao? VASA: I znaš kako smo saznali?

(Ode.) XV ČEDA, VASA ČEDA (Vasi): Ko vam je ovo, pobogu? VASA: A đavo će ga znati; sam je izmislio da nam je rod, a vidi ga sad!

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

A, opet, poznato je da junak unapred sve može znati i sve predviđati što će se kasnije u romanu desiti samo onoliko koliko je primaknut pripovedaču (naratoru) koji je

Nečistu krv, zna se, pripoveda nevidljivi (nepersonalizovani) autor. A već iz dosadašnjeg izlaganja moglo bi se znati, ili barem naslućivati, da će njegov vidokrug biti vrlo blizak Sofkinome, s njim će se često podudarati i još češće

” i druga „A seća se svega17- autor u prvoj verziji više nije mogao ni videti ni znati ništa što neposredno ili posredno ne bi mogla videti (u smislu opažati) ili znati sama Sofka.

verziji više nije mogao ni videti ni znati ništa što neposredno ili posredno ne bi mogla videti (u smislu opažati) ili znati sama Sofka.

nameštenog obrta „kako Sofka”, ali je odmah počinjen i sintaksički prekršaj u vidu oštre silepse: nešto se može više znati i pamtiti „u rodbini”, može „po komšiluku”, može i „u celoj varoši”, ali se ne može reći: „Kako Sofka [. . .

I to ne iznenađuje; može se, štaviše, unapred znati i predvideti. Mnogo je zanimljivije to što na doživljaj zna tako vidno da utiče pojava koja se zapaža u percepciji

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

spisatelj, nemojte vi biti tako oštrljatonosati, zašto ako vas počnemo mi, salva venia, žene kritizirati, nećete se znati ni vi, ni vaša knjiga; jer mi ako i na bal odlazimo, opet zato pamet ne gubimo.

ANČA: Oprostite, ja nisam znala šta vi zaktevate. FEMA: dobro, neću ni ja za vas znati. Vuci mi se ispred očiju! ANČA: A šta ćemo za ručak? FEMA: Kuvaj makar kremenja, kad si takva drolja!

MITAR: Bre govori ljudski, zašto ako te okupim, nećeš se znati ni ti, ni tvoj jezik. Reškontu daj ovamo! RUŽIČIĆ: Da pretvoritsja v kamen moje tjelo, ašče znam za kakovu reškontu.

Miljković, Branko - PESME

Gospo moja, bije Svako u svom mraku izgubljene bitke. A kad zid lobanja sve vreme opčini Niko neće znati je l rano il kasno Za ljubav za put il smrt dok sunce jasno Kuva odbeglu gorčinu u visini.

O vatro tamna iza sebe, ko prvi da ljubim tako ljubim, ne mogu da se setim. Zar znam što sam znao zar znam što ću znati: skelet usamljeni izgubljeno ime divno usklađene s prazninom što pamti jalovost cveta i jalovost zime.

Upamti Taj pad u život ko dokaz tvom žaru. Kad mastilo sazre u krv, svi će znati Da isto je pevati i umirati. Mudrosti, jači će prvi posustati!

Onesvešćeno sunce u zrelom voću će znati Da zameni poljubac što pepeo odmara. Al niko posle nas neće imati Snagu koja se slavujima udvara Kad isto je pevati i

Petrović, Rastko - AFRIKA