Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Tako mi je pre govorila — odgovori Strahinja. — A Živan i kućani? — Oni svakad spavaju u kući. — De, zovni je!... Brzo!... — šanu Ćebo, pa se skloni za vajat.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Simo! — reče on brzo. – Čujem! I Sima skoči kao oprljen. — Brzo, ali što brže možeš, zovni mi popa! Vide Sima da je to nešto ozbiljno, pa, koliko mu stare noge dopuštahu, požuri da izvrši kmetov nalog.
— A gde ti je taj nesrećnik? — pita kmet mrko. On pruži ruku na gumno, koje ne beše daleko. — Simo, zovni ga! Sima ode. Ljudi stojahu nemi, oborenih glava. Beše im teško gledati čoveka gde se pred njima kao crv vije...
Harambaša pogleda po družini. Svi ga pogledaše radoznalo... — Zovni stražu! — zapovedi on. Zavrzan zagrakta kao gavran... Dok dlan o dlan, i straža tu.
I, minuvši mimo decu, uđe u kuću. — A gde je Lazar? — upita svoju ženu Krsmaniju. — Ne znam, tamo je u avliji. — Zovni ga. Zamalo dođe Lazar. On ga pogleda lepim, umiljatim pogledom, pa reče: — Lazo, sinko!
I učini mu se da će to moći... Udari dlan o dlan. Pandur promoli glavu. — Ibro, idi Sevića kući, pa mi zovni Miloša. Vrata se zatvoriše. 13. STRAŠNI SNOVI Njemu nešto laknu na duši. Učini mu se to srećna misao.
Ja ti jamčim! Kruška udari dlan o dlan i pandur se javi na vratima. — Idi, Meho, pa mi zovni Aleksu Aleksića. Pošto Meho ode, on se okrete Ivanu i Marinku. — Jeste li sigurni? — Siguran sam!
— Niko!... — Neka im je sa srećom!... Jedini bog neka im bude prijatelj!... Maro!... Zovni mi Stanka. I starac ode u svoju sobu... Susedi i Sima digoše se. Zalud ih zadržavahu, nijedan ne hte ostati.
I da je najmučniji, opet se žao čoveku rastati s njim!... Ali, eto, mora se!... Petro!... Zovni decu... sve zovi!... Hoću da se pozdravim s njima!... Hoću da ih se naljubim i namilujem još zamalo...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
“ I tako se vrati i sve kaže Turcima. jedan stari adžija reče mu: — Ajde, more, ti njega zovni, pa ćeš čuti šta će biti. On se opet povrati, i dovede ga.
kad drugi put dođe, a ona mu odgovori: — Meni je ime Patila, tako kad dođeš, ako me ne nađeš na ovome mjestu, a ti me zovni po imenu, pa ću ti ja izići.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Razvaljuj vrata! — viče ljutito potporučnik Dragoslav. — Čekaj... polako! — umeša se kapetan Jovan. — Vikni, zovni: hej, domaćine! da vide ljudi s kime imaju posla.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ovako pod lažicom, baš ovde et’... Pa kad počne da žMijâ, žmijâ... budi Bog s nama! — Koješta, kao baba! Zovni koga, neka te istrlja, pa da vidiš... — Trljali su me, vala, mnogi, pa ništa... sve gore...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Sofka, idi do Aritonovih i zovni Vanka! Sofka ode i ubrzo se vrati sa onim istim Vankom. Vanko, kao uvek kad spazi mater joj, stade pred nju uplašen.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
kad drugi put dođe, a ona mu odgovori: „Meni je ime Patila, tako kad dođeš, ako me ne nađeš na ovome mjestu, a ti me zovni po imenu, pa ću ti ja izići“.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
VILOTIJEVIĆ: Greota je da drežde napolju, po vakoj kiši, svejedno ko su i šta su! STAVRA: Kad tako misliš, ti ih zovni unutra! Ovde su odlični škembići u saftu. VILOTIJEVIĆ: A šta će kasti ovi, ako ih ne vide? STAVRA: Šta te briga?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Pa zovi ga! Di je? Ive, daj štolu! Metni ovdi katrigu, ovdi pod raspelo!... Oću, Dume brate! Zovni ga — govoraše Brne na predušak, obrćući se na jednom mjestu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
kad drugi put dođe, a ona mu odgovori: — Meni je ime Patila, pa kad dođeš, ako me ne nađeš na ovome mjestu, a ti me zovni po imenu, pa ću ti ja izići.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ANKA: Onda je to druga stvar koju vi imate. VASA: A je li on kod kuće? ANKA: Jeste! VASA: Zovni ga, molim te! ANKA: Odmah! (Ode.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Trebalo bi breme luča. — Mašo! — viknu iznebuha, iz svega glasa, a jeka iz pećine odvrati bistro i glasno: „Mašo” — Zovni i ti! —Rade! — povika Maša, a jeka odgovori. —Vidiš, kad je čovjek sam, može sa sobom da razgovara...
—Ne znam, sinko, neću tvoga! Zabiližim kako mi sin reče. U kući je; zovni ga. Uniđe sin mu Marko, a otac ga upita: —Koliko su dana radili Ante i Jure? —Tri.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
kaži mu, ništa ne zataji, da sam se ja na smrt razboljeo; pak odanle okreni hintove, trči brže mjestu Berkasovu, te mi zovni moju staru majku, staru moju majku Anđeliju, al̓ njoj nemoj pravo kazivati, da sam se ja na smrt razboljeo, već joj kaži