Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
ona u Vardariji, a sva su vezana za tri glavna morfološka elementa: za šarske doline, stare i mlađe, iznad raseda, za zonu plavina i najbolje navodnjenu oblast Podgora i za polje oko Vardara.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ušli smo već u opasnu zonu. Sagibamo se od strašnog praska i vijamo besciljno, kao zveri kad ih progone. Konji drhte, a i mi smo usplahireni.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
I odista, konstatovana je podudarnost između postupnog prelaženja larvi iz zone u zonu i kolektivnog transgresivnog kretanja mase okeanske vode; putovanje larvi je jedna sorta »šariaža« u transgresivnim
Pandurović, Sima - PESME
Neka odvratnost se budi, Uz nove tuge simfoniju bônu, Spram saputnika mojih... Ovi ljudi, Kao mrtvaca gomila, u zonu Željene sreće prate me. A grudi Nadimaju se, traže noćne studi, Svežine. Jurnuh napolje, pun jada.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i sad tamo po vas dan uči decu srpski, i to niškim dijalektom, koji se njemu naročito dopao kad je prvi put gledao Zonu Zamfirovu.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Odatle mi je, možda, ostala za čitav život ta vječita dvojnost, ta osnovna podjela svega u životu i svijetu na zonu svjetlosgi i na zonu mraka.
možda, ostala za čitav život ta vječita dvojnost, ta osnovna podjela svega u životu i svijetu na zonu svjetlosgi i na zonu mraka.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ušli smo, dakle, u onu zonu atmosfere u kojoj se ne može više obrazovati ni kapljica vode. Vodena para je ovde suvi idealni gas; od para lebde u
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Vele, naši vojnici su možda zaraženi. A pošto nailazimo u njihovu zonu, oni smatraju kako treba da nas drže kao u nekom karantinu...
Sutradan pronese se glas, kako sada nailazimo na opasnu zonu. Prolazimo oko južnog dela Grčke, gde se nalazi veliki broj sitnih ostrva, zatona, kuda se sumareni skrivaju i gde
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Od koga si gu, zbori, bre, naučija?! — opet ga pita kalfa Kote, ali ne dobija odgovora. — Ti li će za Zonu pesnu da poješ?!... Što si gu ti pa da možeš da poješ?! Pote oborio oči, pa se stidi. — Paa...
Ta je pesma iz naroda; i bog zna ko ju je spevao, i na koju je Zonu mislio taj prvi kad je tu pesmu snevao! I ko zna otkud i na kom dalekom kraju Srbije pokriva crna zemljica i zelena
to je: da ko je god i kad god je ko — u vreme ove naše pripovetke — zapevao tu pesmu, uvek je mislio samo na jednu Zonu, na lepu Zonu, Zonu Zamfirovu.
ko je god i kad god je ko — u vreme ove naše pripovetke — zapevao tu pesmu, uvek je mislio samo na jednu Zonu, na lepu Zonu, Zonu Zamfirovu. Zona je bila kći čuvenog čorbadži-Zamfira, bogatog i uvaženog čorbadžije, silnog negda čorbadžije.
god i kad god je ko — u vreme ove naše pripovetke — zapevao tu pesmu, uvek je mislio samo na jednu Zonu, na lepu Zonu, Zonu Zamfirovu. Zona je bila kći čuvenog čorbadži-Zamfira, bogatog i uvaženog čorbadžije, silnog negda čorbadžije.
ne zovu drukče nego čorbadžijo, ’adžijo ili čičo, ženu njegovu Tašanu — čorbadžike, ’adžike ili strinke, a njihovu mezimicu Zonu zvali su prosto Zone. Uopšte, odnošaj je patrijarhalan i srdačan.
drugu pesmu, svaku pesmu u kojoj se samo spominje devojka i ljubav kad bi tada zapevali, mislili bi svi, uvek, samo na Zonu hadži Zamfirovu.
“ I istin’ zboreše žena! A ja gu teke tagaj toprv pogleda malko bolje Zonu. Pa kad gu vid’o onu njojnu t’nku snagu, pa one njojne puste kose, pa one bele, cvrste grudi, kako dva fildžana, pa ono
i budi u njima novu osvajačku glad samo ono što je još nepobeđeno i neosvojeno, što ohola čela prkosi, — tako i za lepu Zonu nije imalo draži ono što je već pobedila i zaludila, nego je interesovalo i dražilo ono što ravnodušno kraj nje
Mane je Zonu znao još kao derište, kao „čupe“ ili „čupence“, — kako bi oni tamo rekli za šiparicu, a i ona je njega poznavala još iz
Odmah posle toga izvadio je čorbadži-Zamfir svoju Zonu iz škole. Ali, iako je hadži Zamfir imao stroge i, tako reći, nesuvremene poglede na školu i pismenost u odnosu na naš
koje time dobi lepše crte i izraz; kurjučići izrastoše u duge kurjuke, a džigljasto čupe Zone razvi se u vitku devojku Zonu, samo oči što ostaše one iste — krupne i tamne, s dubokim kao bez dna pogledom...