Radičević, Branko - PESME
— Mila moja, zoro moja, Sunce danu mome, O slađana misli moja A o zlatu mome! (1846, 6. jun) JADI IZNENADA Lipa stoji nasred
Sam ostado sa suznijem okom, Sam tu samcit na svetu širokom, Sam sa noći tavnom, al' bez sanka. O zoro moja, zoro bez osvanka, Sunce milo, al' bez bela danka, Na te mislim, dušo, bez prestanka!
Sam ostado sa suznijem okom, Sam tu samcit na svetu širokom, Sam sa noći tavnom, al' bez sanka. O zoro moja, zoro bez osvanka, Sunce milo, al' bez bela danka, Na te mislim, dušo, bez prestanka!
prevučem, da malo zagudim, Da mi srcu odlane u grudim', Ta puno je i prepuno sreće, Čudo divno što ne pukne veće. Zoro bela, sunce ogrejano, Lisna goro, polje obasjano, Cveće milo, roso, bistro vrelo, Pa ti jošte, moje čedo belo — Ko
Zbogom, žitku, moj prelepi sanče, Zbogom, zoro, zbogom, beli danče, Zbogom, svete, nekadanji raju, Ja sad moram drugom ići kraju.
Ljupko cveće, ti još ne uvenu? A ti, zoro, opet iz sna prenu? A ti, sunce, opeta ogranu? A ti, danče, opet svetu svanu?
A ti, danče, opet svetu svanu? Ajde, cveće, pa uveni brže, Kada nje tu, da te bere, nema; A ti, zoro, što se iz sna trže, Spavaj, dremaj, kad i ona drema; A ti, sunce, ne sjaj mojoj muci, Veće sedaj — moje j' sunce
(NjENI JADI) „Sini, zoro, bela, Sini, slatka sele, A ti, sunce, grani Kô nikad dosele! Ta danas će, danas Drago moje doći, Brže, dragi,
Tad mu sile sve klonuše, I umor se vati duše, Vas on klonu i najzada Težak njega sanak svlada. 3oro bela, zoro mila, Divno l' si se opremila! Goniš tamu, goniš nojcu, Ideš li joj u pomoćcu?
A ti, a ti, oh moja jedina, O najmilja od sviju milina, Zoro moja što mi jednom sinu, I moj jade, jer me u čas minu!
Ćosić, Dobrica - KORENI
I otac može detetu da bude zlotvor. Otac je najveći zlotvor. Siročići poštuju hleb koji im daš. „Ti si siroče, Zoro?“ upitao je. „Nisam.“ „Tebe je otac najurio iz kuće?“ „Što da me najuri?“ smejala se. ,,Dao me u službu. Ima nas...
pre no što je stigao da je uhvati, nešto je strašno za njega rekla i sjurila se niza stepenice, a on je vikao za njom: „Zoro!... Ej, vrati se! Donesi mi rakije! Litar...“ Toga dana ona više nije ušla u njegovu sobu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
prevučem, da malo zagudim, Da mi srcu odla'ne u grudim': Ta puno je i prepuno sreće, Čudo divno što ne pukne veće! zoro bela, sunce ogrejano, Lisna goro, polje obasjano, Cveće milo, roso, bistro vrelo, Pa ti jošte, moje čedo belo!
Dođe doba da idem u groba... Zbogom žitku, moj prelepi sanče! Zbogom zoro, zbogom beli danče! Zbogom svete, nekadanji raju, Ja sad moram drugom ići kraju!
J.Dučić LXIII MOJA NOĆI... Moja noći, kada ćeš mi proći? - Nikad! Moja zoro, kada ćeš mi doći? - Nikad! Moja srećo, kad ćeš mi se javit'? - Nikad! Moje nebo, kad ćeš mi zaplavit'? - Nikad!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
sebi ovako rekao: „Ako, veli, Mitre, ovu preveliku napast sad preživiš, živećeš sto i pedeset godina, i samog ćeš Zoro-agu preživeti.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Sam u toj noći kako opet bega I kako juri za prvim poljupcem. 1912. ROB Knjigo moja sviju snova, evo roba! Oko duše, zoro dana, boje zraka, Ja sam tebe pronašao do svog groba Da te gledam, da te volim iz svog mraka.
Knjigo moja sviju snova, evo roba! Oko duše, zoro dana, boje zraka, Ja sam tebe pronašao do svog groba Da te gledam, da te volim iz svog mraka.
Jedno tvoje veče. ideš kući sporo Ulicama straha, i duša ti jeca. Tvoje gladne oči, moja divna zoro, Hrani ljubav majke: “Neka žive deca.” Ulaziš u sobu. Suze te već guše.
Miljković, Branko - PESME
vatra u glavi, bivša reč Buduću zoru uči surovosti BUDUĆNOST VATRE Sakriću te u moju zimu Večito proleće zaleđena zoro Sunce je tvoj neprijatelj U ime pravde u ime pustinje Sunce se okreće istina menja mesto Onima koji ostaju verni ostaje
sa svojom srećom Eno munje visoko iznad dosade i nade Između blata i vatre mi smo za vatru Pozdravljam te nepotkupljiva zoro sveta OSEĆANjE SVETA Pronicljiva vatro ne iskušavaj me toliko Dok me ne shvate pevaću neometen U mome srcu sunce i noć
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
V Oj devojko, željo živa, Što si tako žalostiva? „Ja sam snila malo prije Da u tebi srca nije!“ Kad si snila, zoro bela, Tad si ga odnela.
Bogu je milo Što j’ tako tajno Divnu i bajnu Stvorio noć. XLV Crna noći, lasno ti je proći, Bela zoro, lasno ti je doći, Lasno j’ suncu prosijati granje, Kad ne znaju šta je milovanje.
XVI Listaj, goro, listala Tužnima rad leka! Blistaj, zoro, blistala Ovako doveka! Šapći, luže tihani, Miri, lipo, miri, A lahore lagani, Ti joj miris širi!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1857. Jovan Subotić VASA ŽIVKOVIĆ LjUBOPEVAC Ti plaviš, zoro zlatna, Tvoj sjajni blista zrak, Svi srećni tebe slave, — Ja ljubim groba mrak. Ti plaviš. „Eto krasne!
prilog na str. I. — Pesma je, bez potpisa pisca i pod naslovom Ti plaviš, zoro, štampana u Deželićevoj Pjesmarici, Zagreb 1865, str. 353—4, br. 277, ovako iskvarena: Ti plaviš, zoro krasna!
353—4, br. 277, ovako iskvarena: Ti plaviš, zoro krasna! Tvoj sjajni blista zrak, Svi sretni tebe slave, Ja ljubim groba mrak.
Šantić, Aleksa - PESME
A svi snovi, želje moje Nek' u zlatnoj grivni stoje, Nek' ti šapću blago, ti'o: ''Zoro moja, danče mio, Slatki raju moj, Do groba sam tvoj, pa tvoj!...'' 1897.
1923. ELEGIJE MOJA NOĆI Moja noći, kada ćeš mi proći? — Nikad! Moja zoro, kada ćeš mi doći? — Nikad! Moja srećo, kad ćeš mi se javiіt? — Nikad! Moje nebo, kad ćeš Mi zaplavit? — Nikad!