Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Još beše vlažno đubre na onom mestu gde je kopano. Bejahu tu debeli orahovi hladovi, te ne može dopreti sunčeva zraka da osuši. — Simo, — reče kmet Jova odzbiljno — vidi-de ovde. I pokaza štapom na ono vlažno mesto.
Mrtav umoran i oznojen spusti se pod jedan hrast... Nije mogao više mrdnuti... Jedna sunčana zraka pala mu na ruku i on je osećao kako peče, ali ne mače ruku iako mu je bilo nesnosno...
Hiljadama njegovih zraka probi se kroz zeleno lišće, pa je treperilo i prelamalo se kao šareni šljunak u bistrom potoku...
„Blago tebi, meseče! — mislio je on. — Ti sad sve vidiš i sve znaš... Što li nisam nešto zraka tvoja pa da se vijnem u visine i da se spustim u nizine da vidim moje...” Pa kao nastade neka zbrka.
” Pa kao nastade neka zbrka. On promeni telom i stvori se zraka mesečeva, pa se diže pravo nad dom u kojem je sveta ugledao. I srce ga bolom zabole.
Niko ih ne gleda, niko im čak boga ne naziva... I gle! Više nije zraka nego opet čovek. Na oči mu se stade navlačiti magla.
i zimu oko srca... i... već više ne može ni danuti... Najedanput spade sav teret. Zraka mesečeva probi kroz maglu i stade mu vraćati život i svest...
On oseti ravnodušnost prema svemu... Nije ga se ništa ticalo... I peče ga sunčana zraka, i njemu svejedno... Onda dođe malodušnost. Put mu se učini vrlo dugačak.
Dan je sve više osvajao. Sunce je probijalo kroz gusto lišće i već se osećala toplina zraka njegovih. Najedanput stadoše. Zavrzan zalaja i odazva mu se lavež. Onda nekoliko oružanih hajduka izide im u susret.
Dučić, Jovan - PESME
I osmehnu se angel potom Na carstvo večnih zraka; Duša zaplaka za lepotom Igre svetlosti i mraka. VEČERNjE PESME REFREN Znadem za neme sutone, Kad sav šum
Šýme u strahu svom od mraka: „Bog je pomalo sve što zâri; I svetlosti je jedna zraka Mera i cena sviju stvari!... Sve je što živi na dnu tmine S prokletstvom nemim na svet palo — Sve što ne gleda u
Dva apostola tud su minula S porukom sina čiste Marije. Kraj reke zrače beli krinovi, Pada snop zraka s neba sredine: I sja oreol večni i novi Jagnjeta što gre preko ledine.
I njena lepota, tako nedogledna, Neobeščašćena hvalama glupakâ, Da obiđe tiho, kao snoplje zraka, Sve tamne puteve duše, samo jedne.
Dok nad Paunima blisnu zadnja zraka U zlatu jednoga konja i junaka — To despot Oliver od Lesnova, minu. Posut draguljima u ruci mu sinu Teški krst za
Sad kroz naša srca idu krupni slapi Tvojih svetlih struja i ognjenih zraka. Svoj hleb i lovore zalili smo tobom; Molitva i himna, obe su te pune; Pune su te naši vapaji i strune; Kao
Milićević, Vuk - Bespuće
natušteno junsko popodne, sa suncem koje se izgubilo iza gustih oblaka, ali koje je ostavilo u vazduhu toplinu svojih zraka, upijenu u pločnik i u zemlju.
Radičević, Branko - PESME
Zorica je zabelila, Dvoje dragi na nosila, A sunašca vidi zraka De i ladna prima raka, Devojka je na nosila Tako lepa jošte bila!
Desno, levo mene noga vodi, Kuda iđa juče preljuvena; Sunca jarkog veće zraka blena Za goricu čarnu dole odi. Ču li, ču li, štano onde šušnu?
On nježan jeste kao što si ti: Na vrelu di se diže predel brežni, Di prvi put smo videli se mi, Iz tvoga lica zraka rujni, snež(n)i, Di prvi put ja slade neba pi, Di prvi put ja oka t' vidi baj, — Tu iznikô je, mila moja, znaj.
Al' ne dade moma laka, Stupi nazad tri koraka. 29. Jer odozgo od fenjera Pravo na nji pala zraka, I devojku to natera Da potraži malo mraka, Jer i mogu videt ljudi, A ljudi su čudne ćudi. 30.
Jer tu celi oganj legâ, Misli što bi sa njim sada, Misli, al' ne unazada, Jer otuda baš nikaka Ne da njemu ljupka zraka. Ta vremena drugim mila, Njemu proše kô strašila.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Tvoja se majka skupila, uvila, pokrila glavu i spava... Prilazim na prstima. Mesečeva zraka drhti. Bojim se da moja senka ne padne na tebe i zanoseći se, saginjem se i pu štam na tvoje vlažne, vrele, rujne i
Kostić, Laza - PESME
se većma gube, rede, a vila mi prstom kaže jednu malu svetlucaljku, oku mome samrtnome na dnu vidnog domašaja. Zraka joj se mukom bori, čas ugine, a čas gori, čas tinjavog slika gara, čas je buktac od požara, čas je bleda, modra,
EJ, ROPSKI SVETE VEČE Blago je veče, kô lice blago sedoga patrijara. Karlovac rumen; je l' od radosti, il' je to zraka srditog žara?
je došlo, suton se hvata, od zvezdica zlatnih zavesa pada, da ne bi napast nasrtljiva mraka prodrla u svetlo svetilište zraka; sklopljena su vrata zimnoga dana, i sklopljena stoje vrata samostana, i samostan istog mal' da se ne boji, jer sin
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
a na krajnjem kraju kraja, u srcu mraka, očvrslog, u metal sraslog - tu vrede zlata: gromke zemlje dobovanje, padine zraka, kasovi hitrih motika, topot lopata.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
8 Mrtva, pusta ponoć, nigde živa znaka! Samo katkad sova krikne i poleti, Preplašena možda od rumena zraka, Od potmule lupe i pesama sveti'...
I nad lepom glavom, u dubini mraka, Sjajan kolut sija od najlepšeg zraka. IX BRODAR Bez krmila svoga, bez pravca i puta, Brod zanesen juri, tumara i luta.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
razliva, što na brdu zidam, iz voda i oblaka, i, kroz neku žalost, tek mladošću došlom, da me ljubav slabi, do slabosti zraka, providna i laka. Znam da mi u kosu, po zori rumenotamnoj, tuđa, umorna, ruka, bledi sumrak prosu.
razliva, što na brdu zidam, iz voda i oblaka, i, kroz neku žalost, tek mladošću došlom, da me ljubav slabi, do slabosti zraka, providna i laka.
znam da, po vidiku, taj osmeh rasuh, nad svakim telom, golim, i, nad zemljom ovom, kroz koju Arno rudi, pun zvezda i zraka, moj se šapat sliva, u izmoždene grudi, jer se, u proleću, sve to opet zbiva, svuda, gde ja volim.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Sunce je zalazilo i kroz šumska stabla proturilo rukovet kosih zraka u kom je, kao u kakvom vijoru, opijen sjajem zahodnoga sunca, igrao roj mušica.
Sunce, međutim, zađe pa ponese i onaj zlatni snop zraka, a mušice raspustiše svoje kolo i raziđoše se. Jedna mušica dolete i stade obletati oko starčeve glave pa mu čas
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Čamotinja i tuga prodiru u dušu... I sediš tako u čami, a duša se vine u beskrajne prostore, tražeći ma gde svetla zraka i, najedared, pred tobom se nose sjajne slike, sa kojima se duša jedini i ti zaboravljaš na sve oko tebe, na ceo svet,
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
KAKO UMIRE STOLEĆE U smiraj dana, kod Okučana, Videh kako zraka osunčana Blesnu u barici vode stojeće: U blesku tom zgasnu celo stoleće.
Svaki put kad iz iskoni drevne U kapljici vode zraka sevne Znaj, to u srcu prolaznosti slasne Po jedan vek bukne i zgasne.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Na dubinama od 1000—1200 metara do njih ne dopire ni trag od kakvog spoljnjeg zraka. Oni tu žive u uvek hladnoj vodi, čija se temperatura ne razlikuje mnogo od one na 0˚, pod pritiskom koji može
Pandurović, Sima - PESME
I da srcem našim, k’o tamnicom mraka, Biva svetlo prosto zbog tankoga zraka, Što kroz prozor tužnog života nam prodre; I da svaka rečca što se tiho rekne U duši nam strašno, stokratno
Ćosić, Dobrica - KORENI
Svanulo je. Iza jasenova donji rub neba pripaljuje sunce. Jedna tanka i nežna zraka osta na Đorđevom licu. On zažmuri i seti se da čeka da mu otac nešto kaže. Trže glavu: kao da čuje plač.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Kad bi bar imala psa ili mačku? Ah, koješta! Gde u njen tesni kavez da stanu pas i mačka? Jedva sunčeva zraka ponekad zaluta, zaigra po zidu, kaže: — Ulovi me, ulovi! — pa ode. Devojčica napregnuto oslušnu.
Na jakoj mesečini crneli se sastavi dasaka na podu, a pravo ka njemu, kao srebrna zmijica, jurila mesečeva zraka, smejući se: — Ulovi me, ulovi! — Ko je još zrake lovio? Osmehnu se starac i zagleda kroz prozor.
Zatiskivao je uši da ne čuje naricanje udovica i s radošću posmatrao sina kako raste. »Da se to nije sunčana zraka u dečaka pretvorila?« — pitao se posmatrajući dečakov lagani hod. Ali otkuda mu u očima pogled vile?
— Videla sam ga! — prošaputa sunčeva zraka poverljivo, naslonivši se dečaku na obraz. — Kad su đubretari polili ulice, mali voz izleteo je kroz prozor i spustio
Potrebno je samo čekati dovoljno strpljivo, dovoljno dugo. ZLATNI TANjIR Od prvog jutarnjeg zraka do mrkle noći, kao bakarno zvono, odjekivalo je selo od sitnih udaraca rezbarskog dleta.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
U noć, strašnom burom razječanu, sinu meni zraka pred očima i glas začuh kano glas angela: „Ja sam duše tvoje pomračene zraka sjajna ognja besmrtnoga: mnom se
strašnom burom razječanu, sinu meni zraka pred očima i glas začuh kano glas angela: „Ja sam duše tvoje pomračene zraka sjajna ognja besmrtnoga: mnom se sjećaš šta si izgubio; badava ti vatreni poete satvaraju i kliču boginje: ja jedina
“ „Visoka me volja naznačila za angela tvoga hranitelja: od dužnosti svete ne odstupam, kolik' zraka od sv'jetloga sunca; ti kako si krug zemni prešao, usku sferu bezumnog meteža, ja sam tebe paziti počeo, kroz
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„A šta imate na stovarištu?“ On otškrinu malko kapak prozora, tanak snop sunčevog zraka osvetli sobu. Mardohaj ode do ormana, izvadi iz njegove fijoke nekoliko knjiga i položi ih preda me na sto.
Da bi ispitao sastav sunčanog zraka, propustio je snop Sunčevog svetla, koji je kroz rupu u prozoru ušao u njegovu sobu, kroz dve zasebne prizme.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I ja u ovom mutnom moru bluda i kala, ne tražim plena. Oh, ja sam željan zraka! I mleka! I bele jutarnje rose! Ja sam se smejao u krvi do kolena i nisam pitao zašto?
I najedanput, hiljade prozora i staklenih tornjeva palata zatreperiše u rumenilu večernjeg zraka i hiljade crvenih svetlila zaplamtiše u prostoru pred njim.
kažem, „odavde, nije ovo, čoveče Božiji, za nas; mi smo došli i onoliki put prevalili, vazduha čistog da u’vatimo, zraka malo da se nadišemo, odmora malo da nađemo. Nije, brate, ovo za nas.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
To je možda jedna od malobrojnih stvari koje nisu svejedno. Kroz pritvorene kapke provukao se snop zraka i odrazio na bijelom stropu sliku vanjskog svijeta: vidim kao na nekom ekranu izvrnute figure prolaznika, umanjene ali u
To malo stakalce u djetinjim rukama i jedna zarobljena zraka božjeg sunca bili su kadri da djetetu dadu iluziju da je i samo postalo jedan mali gospod bog.
(jer drvo sam zamišljao uvijek slijepo; ono ima silno istančan opip, osjeća i najmanji dah vjetra, i najlaganiji srh zraka koji prostruji po njegovoj naoko gruboj i bešćutnoj kori ili prošara među njegovim granjem; ono sluti u dalekoj noći i
pijani oblaci, omoreni i oteščali od orgijanja, odozgo tamni i vunasti, a odozdo jarko zabljesnuti snopovima sunčevih zraka. Valjali su se po tom razbojištu i omašćivali rubove grimizom i žeženim žutilom.
Kao potop. Najzad je zamukla. Krošnja brončane zuke, koja kao da nije zvuk već samo golo treptanje zraka, držala se još samo oko zvonika; kroz nju su se zalijetale sa svojim crnim cijukom sedefaste strijele lastavica.
tehničkim modalitetima svemirskog saobraćaja, problemima raketnog projektila i njegovog pogonskog goriva, otpora zraka, pritiska, temperature, kisika i slično.
Tankom nazalnom strujicom zraka pjevušio sam za klavirom. — ... und mein Stamm sind jene A-as-ra we-el-che ste-er-ben we-en sie lieben!...
Sparno je, sparno, i već je ogrtač tako težak! U farovima automobila koji su urijetko prolijetali, donji slojevi zraka nadaleko su se otkrivali žućkasti, nečisti, puni prašine. Sašao je s ceste i prešao na travu.
Bilo je sasvim lako: dovoljno je udahnuti, nekim naročitim, plitkim i kradomičnim udahom, gutljaj zraka u gornji dio prsnog koša, ispuniti njime šupljinice neke porozne kosti u grudima — i samo zaveslati dlanovima.
I ne mogu se oteti dojmu da mu je glava tako svijetla i žuta od silnih količina sunčeva zraka koje je upila u se još od najmlađih dana.
Sklopljenih očiju, udišući dublje, stajao sam tako, pod vodopadom slobodnog zraka, u struji neograničenog prostora. Upijao sam u isti mah slobodu, prostor i nesputan tok vremena.
Mišić srca još se besmisleno steže i rasteže, po snazi navike. U pluća i iz pluća još struji tračak zraka, mehanički i bestrasno, kao u Memnosov kip. Ali s poznatoga lica već postepeno nestaje njegova ličnost.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
razasuti po beskraj nom prostoru, a oni oblačci tiho i nečujno plivaju po visoku nedogledu i ublažuju vatru sunčanih zraka... Tako se nosi i misao mladosti po pučini nedogleda, lutajući pod pritiskom burnih vetrovitih osećanja...
koja se vazda viđa oko zalaska sunčeva, pretvorila se u vatru, pa blista i treperi, zaklanjajući jedan deo sunčanih zraka. I šuma, i polje, i bregovi, sve dobi neku novu, sjajniju i otvoreniju boju...
Petković, Vladislav Dis - PESME
1912. ROB Knjigo moja sviju snova, evo roba! Oko duše, zoro dana, boje zraka, Ja sam tebe pronašao do svog groba Da te gledam, da te volim iz svog mraka.
Knjigo moja sviju snova, evo roba! Oko duše, zoro dana, boje zraka, Ja sam tebe pronašao do svog groba Da te gledam, da te volim iz svog mraka.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
starog grčkog mudraca Aristotela, svetlost izvirala iz oka i slala naokolo zrake - pipke na okolne predmete i da preko zraka-pipaka vidimo okolne predmete na isti način kao što te predmete osećamo preko čula dodira.
Preskot Hol Batler brzo se oporavio. Bila je to prva slika dobijena pomoću H-zraka na ovaj način, i prva operacija koja je izvršena u Americi u kojoj se prema fotografiji odlučivalo o toku operacije.
godine, završava se ovom rečenicom: ”Moj jedini cilj u radu na poboljšanju fotografisanja pomoću rentgenskih zraka, bio je usmeren na proširenje mogućnosti primene ovih u hirurškim zahvatima.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Strahovit je taj tjesnac: ni starome ribaru nije milo noću u nj zaći. Ali je i u nj već zašla prva zraka svićanja, pa se po hridima, škrapama i moru prosula jednolika, jasna svjetlost. — Eto, daske plivaju po moru!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
mome rano rane, Za pevanja tica; Na potoku, prije zore Umivaju lica, Prije zore, dok je potok Pun zvezdanih zraka: Ne šal’te se momci s okom Naših devojaka!
Ta Božić ne traži da peći rušimo, Ta Božić ne traži da patos kidamo: Božić samo voli svetlosti i zraka, Pal’mo dakle drugo nešto Umesto badnjaka.
Primimo je i mi, ta puna je zraka, Neka nam se Božić ne snuždi sa mraka, Ta u nas i tako već nema badnjaka. »Starmali« 1883.
se, raduj i ti, Crnogorska majko mila, Što nas nisi ojadila, Što te voli spas; Što se zdravljem tvojim vraća Nova zraka stara nada I u stare i u mlade, U sve, u sve nas.
Dve se ruke rukovale U toploti viših zraka, — Jedna ruka ženska, nežna, Druga ruka muška, jaka. Al’ kroz ruku žensku, nežnu Crnogorska krvca bije, — Muška,
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
krvi, kojom je danas tako obilno orošeno bojno polje; koliko je samrtnih uzdaha na bojištu izumrlo sa izumiranjem tvojih zraka; koliko se suznih očiju zaklopilo pri tvome zalasku, da te nikad više ne vide; koliko će nagrđenih trupova i teških
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Al’ meni se to trzanje Čini, da su — pesme njene. XXXVI Na studeni srca moga, Kâ dva zraka povrh leda, Ostala mi dva sokolka, Dva pupoljna bratučeda. „Ne vara li sve na svetu — Branko će mi melem biti!
„Daleko je, visoko je, — Sto godina dugih prođe, Dokle njena svetla zraka Do našega oka dođe.“ „Mi vidimo zvezdu ovu, Vidimo je kako trepti, A nje možda davno nije, — Veruješ li?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Teški zastori padaju ispred prozora, čuvajući brižljivo ovo sklonište i od najmanjeg zraka. Tajanstvena i nema tišina.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ni Marka nema, strašnoga dušmanom, I snažna kopljem, buzdovanom. Nema, ah, Đorđa, visokog duha, Kom' srce zraka podiže nebesna, Da Srba brani, vraga mu progoni, I stub utvrdi slave rodu — — — — — Pa ipak, i pored sve svoje
Pre bi dosad voda gromovi sevala, Slavujevim glasom sova propevala, Pre bi sunce zraka lišilo se svoga Dosad nego Ana obljubila koga. Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti.
i onde s grana dole kao kiša pljušti; Ništa se tu vid'lo ne bi — takva je tma mraka — Da dve luče ne ulaze sunčanoga zraka; Okolo ti stoji cvrka — da nestašnih ptica! —, K'o na čudo, il' od straha nekakva tu lica.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
čeka, Nit’ more prska sjajnom radošću S vesala britkih biser sićani, Da me na grud’ma sviju milina Kroz tihu rumen zraka sunčevih S pesmama čilih gondolijera Ovako setnu tiho provodi. Čeka me? — Ali ko — ne kaza?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sunce je na smiraju. Samo još na tavnim ovršcima jelove šume treperi blijedomodra svjetlost od uzdrhtalih zraka sa zapadnog neba. Od otvoreno plave boje tihano se prelijeva planinsko nebo u izblijeđeli, večernji sjaj.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nad njim sjaji sunce, a iz visoka čulo se jednolično, živo zujanje. Ono je dopiralo iz zraka i iz zemlje, širilo se je neprestajnim valom, padalo je i jačalo hladom ili prisojem.
Kavana je otvorena, iznutra žamor se čuje, a rasvijetljsni su i prozori od čitaonice, povrh kavane. Zraka svjetlosti iz kazane dopire preko puta do brodova u luci.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I nigde zraka od života nema, Proletnji davno izumro je kras; Kišica sipi... A iz sela malog Večernjeg zvona razleže se glas...
Mrtva, pusta ponoć, nigde živa znaka! Samo katkad sova krikne i poleti, Preplašena možda od rumena zraka, Od potmule lupe i pesama sveti'...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ta temperatura zavisi od količine Sunčevih zraka koji prodiru planetske atmosferne plaštove i padaju na planetske površine.
Ako, dakle, pođe za rukom pronaći vezu između tih zraka i temperatura koje oni stvaraju, onda je moguće iz jačine Sunčevih zraka i iz mehanizma našeg planetskog sistema
dakle, pođe za rukom pronaći vezu između tih zraka i temperatura koje oni stvaraju, onda je moguće iz jačine Sunčevih zraka i iz mehanizma našeg planetskog sistema izračunati i opisati tok glavnih temperaturnih pojava koje se odigravaju na
Treći, možda najvažniji uzrok što se ona teorija nije mogla da razvije, bio je taj što jačina Sunčevih zraka nije još bila izmerena kao što valja.
naše Zemlje, da okuša i dokaže svoj zakon, tako bi nam i ovde svaki račun, koji bi išao za tim da iz jačine Sunčevih zraka izračuna osnovne crte klime naše Zemlje, bio beznadan, kad ne poznajemo tu jačinu.
Kad bi mi pošlo za rukom da taj problem zaista rešim, i stvorim teoriju pomoću koje mogu da pratim efekte Sunčevih zraka, onda bih, pre svega, bio u stanju da računskim putem nađem glavne crte Zemljine klime.
Bezvazdušni interplanetarni prostor ne smeta ni najmanje prolazu Sunčevih zraka, niti ih slabi, ni rasipa. Ali kada stigoh u planetske atmosfere, koje rasipaju i delimično apsorbuju Sunčeve zrake,
pročitao vest da je Amerikancima pošlo za rukom da, posle desetogodišnjeg rada, izmere tačno i pouzdano snagu Sunčevih zraka. Tako nije bilo nesavladljivih zapreka dovršenju započetog dela.
da plamen zameni elektricitetom, dobivenim iz atmosfere, iz vodene snage i snage vetrova ili iz same toplote sunčanih zraka, ali će se naći u teškoj krizi, jer će i svi ovi izvori energije biti do toga doba dobro iskorišćeni.
danas u šetnji da sastavni delovi atoma, njegove cigljice, lete brzinama od hiljadu kilometara u sekundi, a one katodnih zraka brzinama od sto hiljada. Šta je prema tome ona brzina koju smo malo čas izračunali? To je brzina tromoga puža.
To humano društvo namerava da na Mesecu podigne jedan sanatorium, očekujući čudotvornog dejstva od Sunčevih zraka, ničim ne slabljenih na Mesecu.
Postepenim smanjivanjem toplote Sunčevih zraka i proređivanjem Venerine atmosfere, postajaće na toj planeti, bliskoj Suncu, uslovi za život sve bolji i bolji.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Majka moli kujundžije i tankoprelje da sakuju kolevku od zraka jutarnjeg sunca i opredu Vidi pelene od zraka mladog meseca pošto svoje čedo predstavlja kao nebeskog anđela („pa mi
Majka moli kujundžije i tankoprelje da sakuju kolevku od zraka jutarnjeg sunca i opredu Vidi pelene od zraka mladog meseca pošto svoje čedo predstavlja kao nebeskog anđela („pa mi sada treba/ za to čedo neba/ kolevka od sunca/
Insistiranje majke da se kolevka i povoj sačine od prvih zraka koji obasjavaju nebesa (jutarnje sunce i mladi mesec) treba da naglasi tananost i nežnost mitskog prediva, ali i njihovu
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
POLjE KOSOVO POLjE Polje kao svako Dlan i po zelenila Mlad mesec kosi Pšenicu selicu Dva ukrštena sunčeva zraka Slažu je u krstine Kos naglas čita Tajna slova rasuta po polju Božuri stasali do neba Služe četiri crna
Petrović, Rastko - PESME
njemu je dobro i da se obesi U zrelom nekom voćnjaku Sred mraka Bez zraka, Zamro. Konopac jedini od njega nosi sreću, A skromno, mesto palata, nastaniti toplu vreću Pa u reku. O bede!
Zarekoh se da neću izići do smrti iz ovog mraka, I bljuvah na sami spomen vreli pobedničkog zraka; O kako mi je bolno bilo u duši onih dana, Kada bih, i čelom, svaku stopu poznao svoga stana!
svetlosti Beznadežno van čovečanstva prvi trenutak kada moraš živeti sam od svoje krvi i disanja pre prvog krika i zraka apsolutno pre prve želje da ne živiš.
Konjici ko da njini vrani Ne tiču tle zemlje gora Već da su oni novi dani Bez sjajnog zraka i bez zora A grdne senke što se vinu Ko da su senke konjskih krila Što pođu sa njih u visinu Kroz jarku svetlost
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Takav je sjaj i takva radost iz nje izbijala da se činilo — sunčana se zraka u Lepoticu pretvorila. Ne ide, već treperi.
Ispruži bostandžija ruku da joj bar sada dodirne lice, ali se devojče izmače i laganije i nečujnije od mesečevog zraka, sakri u senku drveća, kao da u zemlju propada. Kako je trčao! Kako ju je iz glasa zvao! Ali, devojče više ne dođe.
trže, zgrabi košuljicu, pa dobar gutljaj vode otpi: pola pod jezik stavi, drugom polovinom napuni usta, pa potrča nazad. Zraka se sunca još nije takla vode, a već je bio s druge strane zla. Ah, kako bi kliknuo da mu u ustima nije bilo vode!
Ali ono što ga je najviše zabavljalo — bile su male stvari: treperenje zrna prašine u snopu sunčanih zraka, let oblaka, šara na podu i šara na laticama cveta.
Samo gluvi ne čuju kako razgovara cvet s cvetom! A koliko tek sunčana zraka putuje! Dečak nije mogao da se načudi njenim pričama i pustolovinama od pustinje Kalahari do Severnog polarnog kruga,
— Gle ti kraljice! — nasmija se Micko, a za njim Radan, pa i sama Sunčana zraka sklupčana na njegovom dlanu, već spremna da krene na novi put. — E pa, zadržaću te!
— E pa, zadržaću te! — zainati se dečak i stište šaku, ali se Zraka, ipak, izvuče i polete u visinu, ljutito i bez pozdravljanja. Dečak nije mogao da shvati što je pobegla.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Eto, za malo, ode mi moj svet ispred očiju! I ti, meseče, skutaj svoje sjanje, jerno moja već zraka zahodi pod zemlju u grob! ...
Zato i ne primam tvoga obricanja ni ga slušam ako što mi govorio. Gavril Ta ako i lepota moga promenjivata zraka lična i glas mi što plaši te, — al' to ti kažem da ove moje izbeseđene k tebi reči za veliku hvajdu hoće tebi izaći.