Jakšić, Đura - PROZA
Ono golo tavno stenje plavi se u sivoj daljini; samo onde gde sunčevi zraci dopiru, vidiš kao neke bele kule — to su stene od krečnog kamena.
Kad su prvi zraci sunčevi obasjali Čestobrodicu, videli smo, duboko u podnožju planina, kako se manastir beli. — Učitelju, — reče
Obradović, Dositej - BASNE
Ko to živ pregoreti može! Oni dukati, od kojih ni zraci božjeg sunca nisu im većma oči prosveštavali ni srce uslaždavali, a one hiljade razdate kom uzajam, kome na interes!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Toplo ilinsko sunce probijaše kroz gusto lišće, a njegovi svetli zraci padahu ovde-onde po zemlji. On je goreo i bez sunčeve toplote.
8. GROM IZ VEDRA NEBA Osvanuo je 21. juli. Po samom jutru videlo se da će dan biti veoma topal. Prvi zraci sunčevi čisto su pekli kroz onaj čisti vazduh.
Jutro beše lepo. Kroz sveže zeleno lišće probijahu sunčani zraci; slavuj se natpevao sa drugim ptičicama, koje pesmom svojom pozdravljaše sunce...
Tamo ima puno Turaka, možeš ih se nadvoriti do mile lasti... Pođoše... Kroz gusto lišće probijahu sunčevi zraci. Hiljadama bubica milelo je po zemlji i proletalo oko glava njihovih. A u Stanku je kipelo. On je smišljao muke.
— Jok. Stanko pogleda njihna vedra lica, osmehnu se, pa reče Zeki: — Pobratime!... Oblaci se navlače na sunce, ali zraci i kroz oblak probijaju. Dok je Srbiji ovakih sinova, dotle — teško i caru u Stambulu... Ja ne brinem!... Pobedićemo!
Svako srce življe zakuca... U taj par sunce razagna oblake i sjajni zraci njegovi obasjaše... Zeka diže ruku: — Braćo!... Bog nas sluša!... Čuo nas je!... Gledajte!...
Jarko sunce, koje tek što beše obasjalo, zavi se tamnim plaštom, kroz koji ne mogoše probiti sjajni zraci... Ali se opet tuklo. Starešine turske golim sabljama nagoniše svoje ljude u borbu... A ovi u šancu sve oduševljeniji...
Dučić, Jovan - PESME
Evo jedno groblje. Tu leže seljaci, Do suseda sused, drugar do drugara; A dok se u svodu brišu zadnji zraci, Pobožno kapela stoji kraj njih stara. I dole u selu zadnji ognji zgasli — Noć, i tu se spava...
I poče da igra kao plamen, kao zraci, kao senke, kao žito, kao talasi, kao zmije, kao mačke, kao noćne sablasti. I u toj radosnoj i divljoj igri, ona razbi
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Vatra se u peći beše razgorela. Još nije bilo svanulo. Crveni zraci iz peći udarahu u moju postelju. Dugo nisam ustao. Premetalo mi je se po pameti budi bog s nama šta.
Afrika
Pred podne sve je naglo svetlo i blistavo od sunca, strašnog sunca čiji su zraci, kao otrovna koplja, smrtonosni. Dosta je da im samo nekoliko minuti bude izloženo teme ili vrat, da se golim okom
vas očajanjem pita vaš saputnik, koji je slučajno bio zaspao u kolima: da li je u snu možda klonuo tako glavom da su mu zraci padali na potiljak.
Ja ne znam ukoliko ekvatorski zraci uistinu ubijaju; pričali su mi da je bilo ljudi koji su umirali od sunčanice dobijene i nesmotrenim izlaganjem samo
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kroz prozore sudnice, uzane, kao puškarnice, padali su u praznu dvoranu rumeni zraci Sunca, spolja. Sunce je počelo da zalazi tog dana, nad Temišvarom. IV ISAKOVIČ, MEĐUTIM, ODE, KUD GA ŽELjE VUKU...
Sunce je, napolju, već bilo odskočilo, ali je u kući bila tišina. Sve je još spavalo. Kroz prozor je video kako zraci sunčani padaju, koso, na žbunje jasmina, a zasipaju i njega, kao nekim zlatnim prahom, kroz rešetke prozora.
Isakoviču se učini da, tamo, već, kišu vidi. Nad Leopoldštatom, međutim, još je bilo svetlo, poslednji sunčani zraci još su ga obasjavali, kao neke strele, na kojima se kapljice kiše sjaje.
Sva je bila kao da zraci Sunca kroz nju prosijavaju. Kroz njenu riđu kosu, kroz njene tople ruke, kroz njene grudi, koje je Pavle u zagrljaju njenom
Jesenji zraci Sunca, kroz tu šumu, izazvali su bili čudno šarenilo, u zelenilu, i žutom lišću, koje je opadalo, a i to žuto lišće
U šumarku, uokolo, zraci Meseca stvorili su bili čitavo čudo. Činilo se da, i okolna brda, i nebo, sijaju. Kao i svako veče, od nekog vremena,
Pavle je video samo kako pred njim Petar saže glavu. Bio je trikorn natukao na oči, kao da mu sunčani zraci smetaju. Onako bled, kao iznuren nekom bolešću, Petar je pred njim stajao i tužno ga posmatrao.
Matavulj, Simo - USKOK
U to doba, iza visokog brda prema Kotoru sinuše prvi sunčani zraci i osvijetliše Crnogorski pazar, malu poljanu pod bedemom, gdje se zbilo na stotine ljudi, žena, natovarenih konja i
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Orfelin je naročito oduševljen za novu nauku, koja hoće da znanje postane opšte blago ljudi i da zraci prosvete greju sve staleže i sve narode.
Radičević, Branko - PESME
Di lepa tica moga srca gnjezdi, Već kućâ znani ugleda početak, I gore digo oka dana zvezdi: U mračnost lepi zraci ti tonedu, U srcu meni sjati počinjedu. 43. Kod kuće nađo lice materino, I oca milog i ljubezne braće.
oka U srcu njemu nije bilo svetlo Kô sad — ne velim da je bio mrak; To beše noć, na nebu sjaše mesec, Od ovog zraci na srce su išli: Nijedan nije ono ugrejao. I drktajući tužilo je srce, Jer prazno beše to.
Al' srce usko, mnogobrojni zraci, Di b' moglo ono nji uzdržati! Sa Milanom je bašte tako bilo, On nije mogô sili toj odolet, Potonuo je u tom moru
“ Već je stigô na obalicu Razastreo kabanicu: „Jošte nisu došli mraci Još su ovde dana zraci.“ Vadi od pojasa Vrulu meka glasa.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
U sadašnje srećno vreme zraci učenija i filosofije do tatarski(h) granica dosežu. Ne | mogu premučati ovde veliko staranje blagorodni(h) boljara
Kostić, Laza - PESME
— Il' to možda, nisu zvezde? To su, je li, one česte izniklice srca moga, rascvetanog, širokoga? A ti zraci nisu zraci, granoviti to su traci, što o njima mirno vise srca moga izniklice.
— Il' to možda, nisu zvezde? To su, je li, one česte izniklice srca moga, rascvetanog, širokoga? A ti zraci nisu zraci, granoviti to su traci, što o njima mirno vise srca moga izniklice.
Prileteše zefiri, celivaše je svi, zefiri i lepiri — al' ona mirno spi. Prileteli su zraci da grob celivaju, a siđoše oblaci da suze livaju. Zefiri i lepiri celivaše je svi, i zraci i oblaci al' ona mirno spi.
Prileteli su zraci da grob celivaju, a siđoše oblaci da suze livaju. Zefiri i lepiri celivaše je svi, i zraci i oblaci al' ona mirno spi. Još priđe jedan zefir, još jedan božji zrak, još jedan loman lepir i isplakan oblak.
sunce već seda; kroz oblak gusti prodiru svetli njegovi zraci, kô zračni, sjajni podupirači, što sunce drže da se ne spusti.
Same vile i junaci arhanđeli nebesni, ponositi, bledi zraci, svetle senke, živi sni. Tu su mnoge dike stare, tu je mnogi srpski tić, do Dušana car Lazare, a do Marka Obilić.
Ne behu to zraci sunašca zlatna, To beše mreža pauka gladna, suzama gorkim beljena, prana, naroda klana, poisisana, a usred mreže krstaš
DON KIHOTU Kad zarede nove bede, kad se smrknu beli dani, kad potamne i poblede zraci nadom izasjani, nepogoda nevidovna kad mi slomi krila plovna, pa, dok snova ne uzletim, hoću malo zavetrine, tad se
Kad se posle duge noći jave zraci nove zore, te pomislim, sad će doći sloboda na naše gore, da će hteti, ko će moći, dići narod bogu gore, te će biti
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- A iz gunja uboga šuška djedu sličica Kralja Petra Drugoga. KUĆA Krste se zraci iznad činije: svetlost i tama muklo krvare na ljutoj stopi crne linije, kud sove noću drežde, gluvare.
U srcu gajim ljubav gostoprimstva, a crnim sjajem gore kupinjaci: veselu kratkom krunisani zraci. Ne teče mleko poljem dobročinstva, već vajno veje pepeo slavuja sinonim pevom iščezlog kraguja.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tako mi repa i mudre glave, buncȏ sam nešto, šašav od strave!“ A mačak Toša brkove gladi, gode mu zraci vrući i sve se čudi: Čuste li, ljudi, saveznik postah Žući? Bolje je ući u lavlji kavez, nego sa psetom praviti savez!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
prvi sneg, Škola nama zaklon nudi, Škola naša — naš je zbeg, Neka lete tice lepe, Kuda ljupko sunce sja, Nas prosvete zraci krepe, Gonioci svakog zla. Već se gubi žarko leto, I proleća vene kras — Jošte malo zime eto, Da pozdravi mrazom nas.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Ja kupim ono „pretekavše“. I na kraju izvrnuše kuvari kazan i tako ostatak pokupi Tanasije. Sunce se rađalo, i zraci se veselo rasuše kroz zabran i preko sveže zemlje. Život nam se učini još teži i mučniji.
Nova komanda nije sledovala, što znači — napad je odbijen. Sunce već zalazi, i poslednji zraci se povlače po zemlji. Najzad, crveno i krvavo, ono zamače za horizont i tamna senka pređe preko zemlje.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
I nad tom belom, mirišljavom zavesom trepere svetli sunčevi zraci i visi osvetljen svod čistoga nebesnog plavetnila... Idući u školu izjutra, Ljubica zastade između dva voćnjaka, da se
nebo zacrvenelo, pomolio se iza breščića zažaren, usijan kotur, a nad njim trepere i pršte po plavu svodu rumenosjajni zraci... Gojko se otkotura do učionice, pade na sto i ostade tako, zagnjurio glavu među ruke, kao da spava...
a u glavi se samo muti i komeša... Odjednom je obasjaše kosi, vreli zraci... Ona. se trže... Šta je ovo ?... Gde je ona?... Ah, odjednom se seti onoga strašnog...
A sunce treperi i blista se... rumene se veselom čarobnom svetlošću njegovi zraci... ono se spušta veličanstveno i mirno, kao da ostavlja ceo svet u sreći, kao da nigde u svetu nema bola ni čemera.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I mislim: i da ga ima tamo gore, ako me vidi pod jadrom sanog, u kom se zraci plode. More, i ja ostajem tužan ipak svake zore. I ostavlja me zagledanog u bezdane vode.
Da kroz njega teku potoci, i zraci meseca, što kao plave žile puze, kroz rumen led, na vrhovima zemlje. I, kao mahnit, na vrhu ove crkve, čije je zeleno
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Nesrećna sudbina moja ne dade mi da me, pre nego oči sklopim, ogreju zraci slobode u mojoj miloj postojbini. Ali, prosta krv moja, jer će ti zraci slobode obasjati tebe, sine moj; obasjaće vas,
Ali, prosta krv moja, jer će ti zraci slobode obasjati tebe, sine moj; obasjaće vas, decu našu. Pođi, sinko, poljubi tu svetu zemlju kad nogom stupiš na nju,
Ali se u ovom trenutku u njihovim očima ogledaše prvi zraci nade, ali i tuge za zavičajem. Ponekom starcu se slila suza niz smežurano lice, uzdiše očajno, vrti glavom s puno
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
svetlosrebrnih kapljica biserne rose, a tamo, po rečnim doljama, dižu se oblaci sive magle, koje u putu presecaju prvi zraci sjajnoga sunca, što se iza planina već pomolilo i malo zatim obasjalo svu okolinu, pokrivenu bistrim kapljicama rose, i
milo sićane zvezde, htele bi ma kako da osvetle gustu pomrčinu što se nad zemljom prostrla, ali su slabački njihovi zraci, tupe su njihove strele za gustu koprenu mraka, kroz koju se tiho potkrada lagani povetarac, te celiva znojno lice
ostaje go, uglađen kicoš, koga hitra desnica baca na gomilu.... Slabo svetluca bledi plamičak lojanice, jedva mu zraci prodiru kroz gusti mrak, te pokazuju tamne predmete, poređane okolo.
Kuljaju i kolutaju se gusti dimovi, kao mali oblaci, pred njegovim prozorom, u koji su udarili zraci mesečevi, te mu kroz gust duvanski dim na lice padaju, dajući mu oblik nekog fantastičnog duha u oblacima...
A Ljubiša, zanesen i blažen, upro pogled u daljinu, na kraj vidokruga, tamo gde sunčani zraci prave čarobnu boju od nebesna plavetnila, pa, ne verujući svemu što se zbiva oko njega, pita se: je li ovo san ili java?
To je bila njegova poslednja poruka. PRVA TUGA Kad odskoči sunce visoko i njegovi topli zraci, prošavši između razmaknutih zavesa na visokim prozorima, padoše na čist detinji krevetić, mali Bora sanjaše neobične
Odjednom se probiše topli sunčevi zraci kroz oblak i obasjaše ova dva suha i smežurana lica. Sad se moglo jasno razlikovati žuta kao limun koža i mnoge
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Sunce blešti po drveću, po celom belom svetu, Mlečni zimski zraci zaslepljuju mu oči. Razmišlja dečak o suncu kao o lepoj priči, Koja se dugo prenosi i kroz sećanja množi; Na
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Kad se u gnjuračkom aparatu, a u dubini od nekoliko stotina metara, do koje ne dopiru sunčani zraci, ugasi električna svetlost, pred očima se ukaže, kao u mračnoj noći bez mesečine, bezbroj treperavih, zelenkastih i
Preko te dubine ostaju još samo ultra-violetni zraci. Međutim, ima mnoštvo životinja što žive na dubinama koje premašaju 1000 metara, pa ipak imaju oči, što se smatra kao
morske biljke mogu opstati i pod ultra-violetnim zracima, ali i tih biljaka nestaje na dubinama do kojih ne dopiru ni ti zraci, ili dopiru suviše oslabljeni.
Rakić, Milan - PESME
II ADAGIO Zadrhtaše na stabljikama glatki Krinovi redom, i dušu mu bonu Preliše zraci mistični i slatki: Pojavila se draga na balkonu. Čula si pesmu, draga, al̓ to nije Vesela pesma nekadašnjih dana...
POSLE PESNIKOVE SMRTI NA KAPITOLU Ko ogromna sablast Večna Varoš spava, Dok sipaju na nju sunca zraci vreli I dok julsko podne tromo otkucava Na trošnom zvoniku crkve Ara Coeli. Sve je tako mrtvo, i ljudi i stvari.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ispred njih išao je Arsa sa ispred sebe uzdignutim koritom. Iz korita su neprestano kao snop, žar, treptali zlatni zraci novca u vodi, po kojoj je plivao sparuškan i crn prazan ćemer. Marko ju je vodio.
Pandurović, Sima - PESME
U pokrovu je, hladna, mrtva, bleda, Divna k’o zraci pomrlih ideja, Sva ljubav Moja u velikom danu, Mrtva, — to jutro života i sreće, U moru suza utopljena davno, U moru
Alejama što se baruštinom pune, Stazama gde, kao iz davnih davnina, Jeca marš pospanih složnih violina Života, kad zraci sa zaranka greju.
I sad pada cveće... U POLA SEDAM Boginji Probudiše me k’o rubin crveni Zraci večernjeg sunca. Pola sedam... Čas odlaska tvoga došao je meni Tužan k’o ova jesen koju gledam.
Nemile tako slutnje, kao zraci Zarankom, blede i žute, jâve se – Sumornih dana neveseli znaci! – Kroz tamnozelene zavese.
I kada zore zraci budu bistri Prodrli varoš, lipe u prašini, Kad budu izašli na sunce filistri, I drage noći kraj bude tišini, Ja
Umiru zraci, prirodna lepota. Telesa jadna, bolesna i troma Žéna i ljudi, bolnih od života, Prate me nemo do mog večnog doma.
Muzika jeca tonom čiste tuge. Gasi se sunce i zraci mu bléde; Spušta se tama; umiru sve dýge U kalu sveta, u haljini bede. Mrak! mrak se hvata dubok.
I moja je duša sred ponoćna mira, Dok bezbrojnih zvezda trnu zraci sani, Duša krupnog, starog haldejskog pastira Što kraj svoga stada sniva na poljani.
Dan vedar, bistar, i pun plodnih klica, Nebo puno zore, nadanja i vere, Razdragana pesma probuđenih tica, A zraci novog sunca svud trepere. Dosta nas je crna razjedala vlaga!
To su davnih dana saranjeni znaci, To su prazne nade budućnosti vajne, Ideala kratkih utrnuli zraci, I znamenje tužno nostalgije trajne Za napuštenim zavičajem duše, Humkama, po kojim vence, nekad sveže, Mirisavih
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Sunce se bješe pomolilo iza riječkih brda, te zraci njegovi otiskivahu malo-pomalo debeli hlad manastirskijeh zidina. Polak gumna bješe svijetlo, a polak hladom pokriveno.
„Proklet da je ko me danas u svačem ne posluša!“ Veličanstven bijaše starac u tome času. Sunce sijaše nad njim, i zraci mu odbijahu se od zlatnoga krsta; srebrena Vladičina brada i cijela mu glava treptaše u svjetilu, tako da im se prizre
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Niko se sad ne boji da će mu ko u zakon dirati. Nikom učilišta i akademije nisu zatvorene. Zraci prosveštenija | uma i razuma na sve naše narode izobilno i bogato izlijavaju se.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
(Bješe staklo na crkvenom prozoru, od koga se odbijahu sunčani zraci.) Bog zna šta on pomisli da je, te se opet stade propinjati, a tada gaknu nješto odonuda: gaa-aaa... — Šta je ono?
Ćosić, Dobrica - KORENI
— iščupa se iz njega; naginje se da ga zagrli; Đorđu se šire oči, kao od zaprepašćenja, u zraci mladog sunca celo mu je lice.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Spokojan pogled po površju baci, Sladosnog mira tu ćeš samo steći O, Muzo, tuda samo trepte zraci, I val se pjeni, slatko žuboreći. I snivaj samo! Biće manje suza I više sv'jetlih i spokojnih noći...
i drveće, Brati ćemo jagode i cveće; Diveći se planinskome miru, Stići ćemo belom manastiru; Pa u hramu, gde su rajski zraci, Molićemo s' Bogu“ - „I Božijoj majci.
Eno jedno groblje. Tu leže seljaci, Do suseda drugara; I dok, k'o kandila, gasnu zadnji zraci, Pobožno kapela sred njih stoji stara. A dole u selu zadnji ognji zgasli Noć: i tu se spava...
Sv. Stefanović CXLIV MUZIČKE VIZIJE (1-2) 2 Jecaju i struje mesečevi zraci; K'o srebrna harfa mesečina svira; Plivaju i tonu magleni oblaci, K'o akordi puni kroz carstvo etira.
“ I danak sluša, i pokorno svane, I krvav istok svom silinom plane. U sobi tama. Maloga kandila Poslednji zraci, meki kao svila, Umiru; nema ko ulja da kane...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
pre nove ere, u koju ću da se sada prenesem dušom i telom, Apeninsko poluostrvo obasjavali su svetli zraci jelinskoga duha.
Ali jurnjava ljudi, u kojoj se ubrzo nađe, vrati ga u zemaljsko carstvo. Oseti glad i žeđ, a zraci podnevnog sunca počeše da ga žegu. Poče razmišljati šta da čini i kuda da se uputi. „Aristotele!
„Vala se survao“, reče Zenodotos svojim susedima, „kao ono Ikaros kojemu su sunčani zraci razmekšali krila.“ Aristarhos, koji je govor Klejtomaha saslušao, a da nije ni okom trepnuo, javi se sada za reč.
tiho hrkanje, obazre se i vide kako Njutn drema na svome delu; njegova silna glava počivala je na njegovoj knjizi, zraci podnevnog sunca, prodrevši kroz maglu, osvetljavahu njegovu snežnu kosu i pretvoriše je u oreolu.
sa njega, opada, isto tako kao i njegova privlačna snaga, sa kvadratom otstojanja, no količine toplote što ih Sunčevi zraci donašaju pojedinim delovima površine koje god bilo planete zavise i od upadnog ugla pod kojim ti zraci stižu do njih.
što ih Sunčevi zraci donašaju pojedinim delovima površine koje god bilo planete zavise i od upadnog ugla pod kojim ti zraci stižu do njih.
„Evo vidite kako! Geografska rasprostranjenost pojedinog bilja zavisi od toplotne količine što je Sunčevi zraci u toku letnje polugodine donose; ako je ta količina nedovoljna, ne može to bilje da sazre, a onde gde je ta količina
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Iza crnih vrhova, isred maglenih talasa, zastrujali su prvi milosrdni zraci, rasipajući se široko po nebu, drhteći u vazduhu, kao radosni treli.
Svetle njene oči bile su široko otvorene i plamteći u ekstazi upijale su u sebe život. Mladi, topli zraci zalivali su joj lice, pa su kroz trepavice pronicali u dubinu njenih zenica, treptali na zarumenjenim obrazima, mrsili
A onamo, i onamo, vidiš li svuda tamo... onamo, snegovi, zlato, zraci, onaj sjaj, vidiš li, Bože, vidiš li? ... Onda je zaćutala, zanemela, za gledala se pravo u njegove oči i htela,
draga! ŽENA Tu maіtrraіѕ l'univers entіer danѕ ta ruelle Fleurs du mal Prozori su gledali u vrt i prvi sunčani zraci proleća zlatili su čipkane zavese. U postelji, u peni iz čipaka, ležala je bolesna žena i disala brzo.
Ona duboko uzdahnu i reče oduševljeno: — Oh kako me, oh kako me krepe ovi zraci, ovi zraci! A on preklinjući: — Što me mučiš? Žena se podiže pa sede u postelji ne diveći se otkud joj snaga.
Ona duboko uzdahnu i reče oduševljeno: — Oh kako me, oh kako me krepe ovi zraci, ovi zraci! A on preklinjući: — Što me mučiš? Žena se podiže pa sede u postelji ne diveći se otkud joj snaga.
Ona je vitka, sveža, i kao biljka sočna. Ona je ljupka, i sunčani zraci trepere u dubini njenih zenica kao dve zvezde. Grudi su joj visoke, prave i drhtave.
Zatim naglo i odlučno zgrabi prvi karabin ispod mrtvog vojnika, opkorači mali brdski top i stade pomamno da puca. Zraci sunca koje se rađalo zanesoše mu oči. Potom ugleda celo veliko i crveno sunce, koje se rodi iza brega.
A kad nam zraci velikog sunca, što se pojavi iza položaja, udariše u zamagljene i krvave oči, kad pod rukom osetismo od ubrzane paljbe
Visoko odskočilo sunce je postajalo sve toplije, i zraci njegovi koji su sve jače prodirali, rastapali su malo-pomalo tanko zaleđena okna naših prozora.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Njeni zraci padaju na naša pogrbljena pleća kao tanko zimsko sunce koje obasjava ali ne grije, i ona ne uspijeva da razgali pejzaž
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kako su mili i dragi sužnju ovi retki i neobični za tamnicu darovi sjajna sunca!... Ovi zraci podsetiše ga da razmisli o položaju svoje apsane.
U onim pukotinama, kroz koje mu danas dopirahu zraci, beše tamno kao i u njegovoj apsani. »Smrklo se, mora biti« — reče u sebi i stade da sluša prolazi li narod ulicom.
Još nekoliko trenutaka, pa će nebesnim plavetnilom prsnuti ognjeni zraci, od kojih će zatreperiti i zasjati cela okolina.
Iza Bukulje pojavi se sjajno crvenilo, kao od ogromna požara, pa mu se zraci razmicahu sve više i sve dalje, dok iza gore ne ispliva pun sjajan mesec, te prosu bledu svetlost najpre po vrhovima
Sunce greje toplo i blago, veselo svetle njegovi zraci oživeloj zemlji, grejući joj pocrnelu koru, da iz nje izvuku bezbroj novih života...
Noć prolazi... XXVIII Blista se divno jesenje jutro. Sa plava čista neba padaju svetli vatreni zraci po šumi i kosoj padini, što se protegla između Bukulje i Venčaca.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kao miris, kao zraci, kao tama, Kao vetar, kao oblak, kao pena, Odvojeni dani, noći, lebde, kruže I prilaze u obliku uspomena.
Ja znam jednu pesmu, i nju danas slušam. I ta pesma nosi meni nove dane, Mada su k'o juče i sad stari zraci, Dok nad mojom glavom isti su oblaci. I ta pesma nosi meni nove dane.
Tu su bili umrli oblaci, Mrtvo vreme s istorijom dana, Tu su bili poginuli zraci: Svu selenu pritisnu nirvana. I nirvana imala je tada Pogled koji nema ljudsko oko: Bez oblaka, bez sreće, bez
Kroz moju dušu, preko straha, rana, Prođe pobeda, vera, novi zraci, Osmeh i lice zore dobrog dana, I prosto ime: seljaci, seljaci.
ŠTAPOVI I ŠTAKE Da se poklonim pred vama, junaci, Što sad nosite štapove i štake: Novome dobu vi ste svetli zraci, K'o mnogi živi, kao mnoge rake.
” 1904. POENTA Jedva čekam veče da i meni svane Jer ja nemam dana. K'o pustarom pesak Misli, zraci pali u sjaj, ledni blesak, I vidi se život, zima k'o dve rane. Mladost i sve cveće stvori se pred okom.
Il to prošlost moja — moje duše zraci — Bez pokrova svoga paradno prolazi, K'o s proleća vode, k'o crni oblaci? Možda me to zovu moje nade drage, I moj duh
I hladno sunce od nas već ode, Dođoše drugi, veseli zraci; I one mirne, sleđene vode Sad idu kao moćni junaci, I hladno sunce od nas već ode.
I ja osetih da su zraci ovi I noć što ide da se spusti lako Na krv iz rana i obale rečne; I ja osetih da su ljudski snovi Uvek zemaljski, bez
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Sunčevi zraci, koji su u razmacima bili prekidani, izazivali bi tako snažan potres u mom mozgu da bi me ošamutili. Morao sam sakupiti
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
u saglasnosti sa često pominjanom poslovicom u Idvoru: ”Beri grožđe pre no se sunce rodi, jer će inače žedni sunčevi zraci popiti sa njega rosu.
Bilo je vedro, blago i sunčano martovsko jutro, a kako smo se približavali Njujorškoj luci, topli sunčevi zraci kao da su topili onu hladnoću koja se sakupila u mom telu od stalnog izlaganja ledenim vetrovima severnog Atlantika.
Njegove reči su bile kao sunčevi zraci koji ulivaju život u sve one koje obasjavaju. U njemu sam gledao živi primer Amerikanca soja Hamiltona, Džeja,
Uživanje u veslanju i topli zraci julskog sunca gonili su me da se bacim u jezero i zagrlim talase, koji su nekad davno preneli Viljema Tela na bezbedno
Uživanje u veslanju i topli zraci julskog sunca gonili su me da se bacim u jezero i zagrlim talase, koji su nekad davno preneli Viljema Tela na bezbedno
smisao eksperimenata, a oni bi nam onda blesnuli kao što blesnu briljantne boje cvetnog vrta kada ih osvetle sunčevi zraci koji se probijaju kroz oblake i razbijaju tamne senke koje prikrivaju ravnice oblačnog letnjeg dana.
Ali on je nesumnjivo prvi koji je izveo tačan zaključak da su katodni zraci male naelektrisane čestice koje se kreću vrlo velikim brzinama.
Posle okončanja eksperimentalne verifikacije Faradej-Maksvelove elektromagnetne teorije, on je pokazao da katodni zraci lako prodiru kroz tanki sloj metala kao što su zlatne ili aluminijumske folije, iako su potpuno neprovidne za običnu
Fluorescentni ekran je stavljen na fotografsku ploču a pacijentova ruka stavljena je na ekran. H-zraci su prvo delovali na ekran, a ekran je svojom fluorescentnom svetlošću delovao na fotografsku ploču.
Tek što je francuski fizičar Peren pokazao da su katodni zraci negativan elektricitet koji se kreće od negativne elektrode u vakumskoj cevi ka pozitivnoj elektrodi, a profesor Džon
, četrnaest godina pre Rentgenovog otkrića, da su katodni zraci male negativno naelektrisane čestice koje se kreću velikim brzinama.
Pronađeno je da postoje tri izrazite vrste zračenja radijuma: negativni elektroni ili beta zraci, a neki od njih kretali su se ekstremno velikim brzinama; pozitivni elektroni ili alfa zraci koji su se kretali znatno
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
On bi htio za njima u crkvu, no boji se seoske djece, pa se krije. U crkvi najprvo ustaviše joj se oči na zraci sunca što pred prozorom od svoda treperi i niže pada na sliku svetoga Antona, a misli nikako da joj se srede: sve joj
A na snežnim visovima dalekih planina poslednji sunčevi zraci sjaje bledom, ledenom svetlošću. Zarobljeni Arnaut, vezanih ruku pozadi crvenim širokim pojasom, pred vodom pade
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Na čelu joj još žarčiji zraci, Lice sija, dušu ti opija, Duge vlasi živi su talasi, Kroz njih buja električna struja.
Sitne vale zadnji zraci sunca zlate Kô pozdravi iz daljine nepoznate. I galebi hrle gnezdu još za vida — Gnezda su im u pukotu stena, hrida.
turska puška ćuti, Nađe s’ drugi udes ljuti Koji borcu Crnogorcu Ne da dušom odahnuti Il’ nalegnu sunca zraci, — Od omare, žege derne Sasuše se bistijerne; Kamen nema vodu dati, Pa se soko žeđu pati.
I kad srce u dnu strepi Tvoj nas nauk krepi. Nas obleću tvoje duše Zraci bogodani Kad smo bratski zagrljeni I na pravom putu Vrli i valjani. Ti nam širiš krila nadi, Oče Srba mladi’!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
RUŽIČIĆ (Femi, koja mu iste stvari pruža): Blagodarnosti blagi znaci Solncu jesu podobni, S blagodatni koje zraci Tmu od svjeta progoni. Skorb i tuga iščezava Ravnje svaka so svjeta, Ljubov tepla gdje počiva, Prijateljstvo gdje cvjeta.
Krakov, Stanislav - KRILA
Sve vile, kuće, brodovi, šatori i barake. Čak i muhamedanska groblja. Zraci reflektora presecaju nebo. Bde nad snom i spokojstvom. V PRED SMRĆU Nešto sevnu tamo na grebenu što se crni u noći.
Sve novi leševi nicahu međ žbunjem. Više šuma je izlazio zažareni kotur sunca, i usijani zraci padali su po kamenjaru. Major je brisao znoj sa čela.
i nije razumeo ništa. U noći je pukao top, potom drugi, i eksplozije su zatreštale nad gradom. Po nebu se poklizali zraci reflektora, sevali su ljutito šrapneli, i grmeli topovi sa lađa. Čula se neka huka, brujanje. Sirene su plašljivo pištale.
Svanulo je. Sunce se pomolilo nad planinama, ali u vlažnu dolinu zraci još nisu došli. Blistale se kapljice na granju, i plakala smola na borovima.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Pred podne sve je naglo svetlo i blistavo od sunca, strašnog sunca čiji su zraci, kao otrovna koplja, smrtonosni. Dosta je da im samo nekoliko minuti bude izloženo teme ili vrat, da se golim okom
vas očajanjem pita vaš saputnik, koji je slučajno bio zaspao u kolima: da li je u snu možda klonuo tako glavom da su mu zraci padali na potiljak.
Ja ne znam ukoliko ekvatorski zraci uistinu ubijaju; pričali su mi da je bilo ljudi koji su umirali od sunčanice dobijene i nesmotrenim izlaganjem samo
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Svetlo sunašce! Koliko su dubokih, krvavih rana na bojnome polju osijali tvoji poslednji zraci; koliko se tvojih svetlih iskrica prelamalo u kapljama ljudske krvi, kojom je danas tako obilno orošeno bojno polje;
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
drveće, Bratićemo jagode i cveće, Diveći se planinskome miru, Stićićemo belom manastiru; Pa u hramu, gde su rajski zraci, Molićemo s’ Bogu — „I Božijoj majci.
Noć je bila. Zorom rano Zraci sunca zasinuše; Žarko sjaju i pevaju: „Ovako se suze suše!“ Druge noći: opet suze Na ostatku mrtve ruže; Opet
“ Druge noći: opet suze Na ostatku mrtve ruže; Opet vele topli zraci: Ovako se suze suše!“ Tako bilo cela leta, Suzne kapi sunce suši; Leto prođe, jesen dođe, I zima se zapenuši.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
zavijen, No ne dolgo ja mogoh bezmjatežno spati, Moje voobraženije nača zdje mečtati, Mnje vo snje javiša eja prekrasni zraci, Duševna veselija radosno i znaci, Kojih ja vam ne skažu, jer bi mnogo bilo, No lučše vam prepovjem čto se sutra zbilo.
Kako vsja zvjezdi pred njim iščezajut! Gordi jego zraci tmu razgonjajut, Veju vselenuju on zanimajet, vsja ot sna dvižet.
O, dalje, dalje Od zvezde one, Da ni oblačak Na nju ne klone. Da njeni zraci U noći ovoj Prosiplju nadu Majci tužećoj. Koja j’ to majka Svi je mi znamo, Jer njenu tugu Davno slušamo. 14.
Bojić, Milutin - PESME
Tada se začu odjek jedva čujni, Kao dva zrna srebra, dokle čile Sunčani zraci još topli i rujni, Ta dva se zvuka rasuše po hramu Zamrvši kao šum najtanje svile I ikonostas zavi se u tamu.
Jakšić, Đura - PESME
Izvezeno cvećem, okićeno goram’ — Ja i ovo mesto ostaviti moram! Eno, već se kriju sjajni sunca zraci, Ka zapadu zlatni putuju oblaci; Torbicu sam svezô, opanak pritegô, I ja bih sa suncem nekud dalje begô; Ali jedno
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Što hoćete? — upita ga, gledajući u zlaćani prah što između njih u sunčevoj zraci igra. — Ti me, Mašo, ne razumiješ i, valjda, ne možeš da razumiješ; ti si od naravi bezbrižna, snažna...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Vir je bio miran i gladak, sunce je bleštalo po lenjoj vodi. Žmirkao sam, zraci su mi rovali po zenicama, trebalo je da prođe neko vreme pre nego što se naviknem na takav blesak.
Ilić, Vojislav J. - PESME
staje nečujnim hodom obiđe, Obiđe polja i gore - i pogled na zapad baci, Gde toplog, proletnjeg sunca poslednji treptahu zraci.
A vali šume i zraci ih ljube, I po dalekoj pučini se gube. 1887. AMOR NA SELU 1. U jednome mirnome selu, daleko od naših strana, seoski
Neviđen, on pogled baci Kuda kroz usku badžu padahu meseca zraci, I spazi kmeticu s kmetom. Pod toplim guberom, oni Spavaju i hrču tako da cela odaja zvoni.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
I krov hrama, od kedrova drveta, pozlaćen je. Zraci zalazećeg sunca poigravaju po Mramoru, alabastru i zlatu. Vi ne možete oka da odvojite, dogod se ne ugasi i poslednji
strane Sunca, onda nam okreće ovoju potpuno osvetljenu polovinu, ali ova ne bi imala veliki sjaj, sve kada je Sunčevi zraci ne bi zasenili, ili Sunce zaklonilo, jer se tada planeta nalazi u najvećem otstojanju od Zemlje.
Pa kako su neke od tih planeta opkoljene, kao i naša Zemlja, vazdušnim plaštom, to Sunčevi zraci stvaraju i na njima vetrove, oblake, kiše i snegove. I to su svetovi, no različiti od našeg zemaljskog sveta.
Uvelo lisje, nošeno jesenjim povetarcem, leluja u vazduhu. Sunčevi zraci šalju mu svoj poslednji poljubac i obasjavaju ponosni hradšinski grad.
„Putanja Marsova“, uzviknu Kepler, „nije krug, nego ovalna neka linija, slična elipsi!“ Prvi zraci jutarnjeg sunca prodreše u njegovu, sobu, začađenu od zejtinovog dima njegove svetiljke. Kepler otvori mahinalno prozor.
Vrativši se sinoć sa svoje šetnje, osećao sam se kao pijan preda mnom su treperili bez prestanka Sunčevi zraci plavetnilo neba i belina snega; zato nisam mogao da Vam pišem.
Taj ostatak zovemo njihovom bojom. Ovaj sneg na planinama zna vrlo dobro da ga Sunčevi zraci slabe svojim poljupcem, pa ih zato vraća u celini. Zbog toga nam on izgleda beo i zasenjuje nam oči.
Kada se ti uzdigneš na istočnom horizontu, onda obaspeš celu Zemlju tvojom lepotom... Tvoji zraci obuhvataju ceo svet i sve što si ti stvorilo...
I ta snaga slabi sa kvadratom otstojanja, kao i privlačna snaga Sunca. Rasipajući se po prostoru, Sunčevi zraci padaju na planetske površine, a količina toplote, koju oni donose do tih površina, zavisi ne samo od otstojanja uočenog
donose do tih površina, zavisi ne samo od otstojanja uočenog dela površine od Sunca, nego i od nagiba pod kojim Sunčevi zraci padaju na taj deo.
To što vidimo, to je samo gornja površina gustoga oblaka koji je obavio celu Zemlju, i na kojem se reflektuju sunčani zraci kao na kakvom srebrnom plaštu.
“ Ja Vam pričah kako su prvi Sunčevi zraci probili vazdušni omotač Zemljin i kako je otpočela smena noći i dana, a Vi nađoste to isto u prvoj knjizi Mojsijevoj: „I
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Od zeleni grana Dobio sam nada, Cveće mi je dalo Nežna osećaja, Mirni povetarac Suza – uzdisaja; Kad me svoji zraci Prvi put celiva, Sunce mi je ognja Poklonilo živa, A tičice male Pesama mi dale.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Tek što sunce veličestveno zarnu svoju glavu iz nedra Aurore dignuvši, velikoljepni svoji zraci sve poverhnosti zemne predmete ozari, i životvornu silu na cveće i useve, i na pestrenovidne livade, kojih rosa kao
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sunce je zalazilo i velika ognjena kugla ponirala je lagano u vodu. Kosi zraci su lepršavo treperili iznad malih talasa, ostavljajući dugačak zasenjujući trag.
Po vrhovima planinskim pojaviše se najednom ružičasti sunčevi zraci, a iz dubokih ponora i jaruga izbiše mlazevi magle. Puče negde puška... — Na život i na zdravlje! — reče Luka.
Dabome!... Kroz četvrt časa nastavite paljbu, pa onda šta im Bog dâ! Sunce je zalazilo i kosi zraci padali su nam pravo u lice. Tako je od početka rata. Okrenuti smo uvek zapadu.
Petrović, Rastko - PESME
u taj prizor; Kada i na poslednji joj odbles duhom bih u odgovoru, Podne već beše prošlo, ja još gledah kroz prozor: Zraci su mi duboko prodirali u lice, Onesvestih se tad opet, na bučni, zli tok ulice.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Autor SEDEFNA RUŽA Duboko na dnu mora, gde zraci sunca stižu tek u podne, živela je školjka lepotica, zvana Sedefna ruža, rasla i samoj sebi šaputala: — Da mi je izaći
Bilo je to poslednje što je Sedefna ruža bila u stanju da učini! Šarajući peskovito dno zraci sunca zaplitali su se u morske trave i činili ih lelujavim i prozračnim. Kao srebrne strele letela su jata riba.
Duboko, na dnu mora gde zraci stižu tek u podne, Sedefna ruža steče svoj mir. Mogla je tako da živi godinu, sto godina, čitavu večnost.
reči: uz nju se dečak nije plašio ni talasa, ni hobotnica ni crnog, najcrnjeg mraka kroz koji su ronili dublje no što zraci sunca uspevaju da zarone.
— Dugo, predugo. — A ja sam ti poruke slala, ogledalom, ali ti ih nisi razumeo! — Verovao sam da su to sunčani zraci. Padali su mi na obraze i budili me zorom. — To sam te ja budila!
U tebi. U travama, u lišću, žabi, zvezdi, zrnu prašine, sunčanoj zraci. Pažljivo gledaj, ne mogu ti pobeći, jer me čekaš, jer misliš o meni. Zar ne vidiš da i oblak u nebu ima moj lik?...
Šantić, Aleksa - PESME
Njezin se grob svagda Preliva sjajem čistoga smaragda, I šumi glasom čežnje neumrle. Gle zraci jutra kako njojzi rone! I svaki dršće, prodire i tone, I rasipa se kô rubin, kô duga...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U vekovima ropstva slobodan život bio je moguć samo u uskočkim i hajdučkim družinama i u pesmi. Otuda je — kao zraci mađijskog sunca — prodirao u zemunice, u udžerice, u bedna staništa gladnih i neodevenih, u srca utučenih, u krv