Upotreba reči igra u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Posle toga zanemi sve, i čovek i životinja; samo što se vetar kakvim uvelim listom igra!... On zašušti, a ja se trgnem — mislim: on je!... Nije mi kazao da će doći, a ja ga čekam!... To je čudno!...

Gledao sam je i u kolu, kad igra s momcima, i video sam da se i na njih isto tako smešla kao i na svoga zaručnika... A čovek kome su svi ravni, ili sve

Gledaju ljudi i žene, pa tek se misle: otkud to njoj? Dođe vreme da se igra. Uhvatiše se momci jedan do drugoga, ne mož’ ih se nagledati!

Đošina majka gleda do koje li igra njen sin. Kakva li je i čija?... Ali ga nigde ne vide. Tek docnije, kao kradom, vukao se kroz gomilu sveta, a kad je

Obradović, Dositej - BASNE

Lisac nam ovde ne igra sasvim dostojnu osuždenija personu, i on laže kako najbolje zna i može, al' valja mu prostiti, jer mu je do glave.

Ciganina ne bi li mu kako mogao načiniti rogove, govoreći da bi mu vrlo lepo stajali, navlastito kad se digne te igra na dve noge. „To može biti, — odgovori Ciganin — ali valja zato da daš sebi odrezati uši.” — „Uši?

„Visokoumije dolazi pred padenijem; veli nemecka poslovica. Ružna je igra i puna bjedstvovanija izdavat sebe za to što ko nije. „Eί τις ου δεδάηκε τέχνην σκάπτοιτο δικέλλη.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Ele, kao što vidite, veliko veselje čini David Uzlović. Tu se jede, tu se smeje i peva, tu se pije, Tu se svira n igra, tu se napija redom u svačije zdravlje Napija se u zdravlje gospode i onoga ko izmisli gospodu; napija se u zdravlje

Baš kad se gazda Milun prikuči ka kolu, prekide se igra i onaj Srejin momak zađe kupiti bakšiš. Pada para kao kiša. Svaki čas pri đe momče Sreji, pa mu izruči u peškir po

Gazda Milun, pisar Vidak, pop Raško i ostali kod kola glede kako se to igra. Pusti se i to kolo, i opet momče Srejino zađe da kupi pare.

— E, to je onda drugo! — reče Vidak i prikuči se malo dale drugim ljudima, te se pusti s njima u razgovor. Igra i veselje trajalo je do pred mrak. U sami mrak poče se narod razilaziti, svak na svoju stranu.

Vođevinu doveli, pa Srdan navalio čast i svadbuje se. Svatovi se razveselili, pa grade trista lakrdija; igra se, peva se, učinila se samo jedna graja. Tu je i Sreja s ćemanetom.

Kad ih slušaš, misliš da gnjave punu vreću mačaka, ali tek opet mogu podneti. — Odmah se tu poče svirka, igra, razgovor.

I opet je veselje kod kuće Purkove. Sleglo se sve Zarožje na svadbu. Tu ti se peva, igra, pije, meću puške. Podne već uveliko prevalilo. Kad opet neko zovnu ozgo s Golog brda: — O, Purko!... O, Purko!

Nastao je časni post. 3ima već prevalila. Ne duva više oštra ustoka ni hladni sever. Sad se beli vetar igra golim granama visokih bukava — pošav od Župe, pa sve do Željina, Nerađe i Kopaonika. Sneg svud gotovo okopneo.

— svrdlo koje buši veliku rupu kao na jarmu jemenije — vrsta odeće (cipele ili papuče u boji) jordam — raskoš Kaiš igra — igra sa zavijanjem i odmotavanjem kaiša čije se središte prevoja pogađa kalauz — čovek koji posreduje pri zaključivanju

koje buši veliku rupu kao na jarmu jemenije — vrsta odeće (cipele ili papuče u boji) jordam — raskoš Kaiš igra — igra sa zavijanjem i odmotavanjem kaiša čije se središte prevoja pogađa kalauz — čovek koji posreduje pri zaključivanju nekog

rakija (1 dl) polokanica — mera ze tačnost (polovina oke, 640 g) ponajlak — (najlakši), lagano, polako, komotno pop igra — igra sa kartama popas — jutarnja paša za vreme rose poispaličiti volove — ispregnuti volove iz jarma popišmaniti

(1 dl) polokanica — mera ze tačnost (polovina oke, 640 g) ponajlak — (najlakši), lagano, polako, komotno pop igra — igra sa kartama popas — jutarnja paša za vreme rose poispaličiti volove — ispregnuti volove iz jarma popišmaniti se —

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Znao je svakog Crpobarca po imenu; znao je svakog mladića, išao je kućama seljačkim, dolazio u kola gde mladež igra, pa se tu razgovarao i šalio... Jednom reči: hteo je pošto-poto da se saživi sa Crnobarcima.

A Kruška? I on je canjao sjajne snove. Nije se mogao skrasiti na jednom mestu. Grudi mu nabrekle, a srce igra od radosti. — Zavade se dvojica — šapuće on — a ja tamo te spotaknem ugarke. Povučem stranu jednom, i on dobija...

I oseća onu veliku radost koju oseća radnik videći kako mu posao napreduje; radost od koje buknu obrazi, od koje igra srce, i... koja se ne da ničim isplatiti... Niti je šta jeo ni pio.

Misli mu se malo zadržaše na samom delu... Pred očima mu se javi slika Stankova: kako bezbrižno igra pored Jelice, kako joj nešto šapuće na uvo, i kako se ona smeška; zatim, kako ga je on privrebao i opalio pištolj...

Video je kako je njegov babo prosi, kako ih popa Miloje venčava... Srce mu se razdragalo, pa igra, igra u prsima... U tom slatkom zanosu zaboravi i gde je, i šta je učinio, i šta sad radi...

Video je kako je njegov babo prosi, kako ih popa Miloje venčava... Srce mu se razdragalo, pa igra, igra u prsima... U tom slatkom zanosu zaboravi i gde je, i šta je učinio, i šta sad radi...

, itd. Za razgovorom dođe šala, za šalom igra... Ovi gorski vuci igrahu se kao deca ili kao mali mačići. Njihova mrka lica postaše vedra i vesela kao nebo...

Prolazeći pored kuće Aleksine, videše ga pred kućom gologlav gde stoji; digao glavu pa se zagledao u nebo, a vetar se igra sa njegovim sedim vlasima. Kmet Jova zatrese tužno glavom. — Bolje bi bilo da je umro! — Bolje! — reče pop.

drveni sud za vodu čuma — kuga džaba — besplatno, uzalud, uzaman džebana — municija; barut i olovo džumbus — zabava, igra; nered šarampov — utvrđen opkop, šanac šat — valjda, možda, ako šešana — stara vrsta puške šindra — drvne daščice

Dučić, Jovan - PESME

PONOĆ U sobi muzeja gluho noćno doba. Pred granitnim Marsom tu strasna i gola Igra bahantkinja. Tu lije Nioba Mramorne i hladne suze večnog bola. Tu silno i bolno pod ujedom guje Rve se Laokon.

Taj znak što mrkne i što sjaje, Taj govor neba rečju tamnom! Dokle će ići i što traje — Ta gorka igra sunca sa mnom?

II Do poslednjeg od svih tvojih obručeva Svi plašljivi znaci bivanja i smera, Sve je tvoja igra! Svud očajno peva Puk sirenâ tvojih u praznini sfera.

i cilj; i stravična majka Svih mračnih kontrasta i svih priviđenja: Jedina istina i jedina bajka; Zbir sviju simvola, igra sviju htenja.

Žena izvadi iz svoje kose cveće i čiode, ogrnu se vlasima kao senkom, i zaklikta od radosti. I poče da igra kao plamen, kao zraci, kao senke, kao žito, kao talasi, kao zmije, kao mačke, kao noćne sablasti.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Nikad se nije smejao, bar ne kao drugi svet. Znam, jedanput drži on na krilu mog malog bratića. Dao mu sahat da se igra, a moj Đokica okupio pa gura ocu sahat u usta i dernja se iz petnih žila što on neće da otvori usta.

— A znate što ga je otpustio? — Na pravdi boga!... Video ga da igra krajcara! — Tek ćete se vi posle čuditi. To o Đurđevu dne. Došao Proka u dućan da mu se nanovo potpiše bukvar.

Trivko izvadio jagnje, pa viče: „Hodi, vruće!”, a pijani Joza igra u jednoj barici. — A što je, more vaš dućan zatvoren? — zapita me Ignjat ćurčija, koji u taj par prođe. — Tako!

Pa ipak je on iščekivaše. Ima u čoveka jedna žica, lažljiva kao slučaj, pa ipak je zovu „predosećanje”. Ko god igra na lutriji, taj pri svakom vučenju ima predosećanje da će dobiti, i nikada se ne čudi po svršenom vučenju kako ga je

Zasjeli stariji ljudi i pop, pa razgovaraju o ovom i o onom, a mladež se igra i veseli. A drumom za naše selo idu jedna kola, i u njima jedan gospodin čovjek. Čudan malo na pogled.

I učitelj, čim vidi popa, a on pogne glavu, namrgodi se još jače, igra se prutićem i prolazi kao mimo tursko groblje. Ko zna zašto on tako čini? Ko zna šta je pop o njemu mislio?

Naspram tih vrata druga su, te tako se igra vjetar kroz kovačnicu i hladi znojava kovača. Kad učitelj dođe napored njega, a on se okrete: — A što si ti more, stao

Radoje opali iz dvocijevke. Pop gologlav potrča pred kola koja se ustaviše, raširio ruke i rida, a vjetrić mu se igra bijelom bradom i s ono malo dlaka na glavi. Mara bješe sama u začelju.

Ili izvadi dvojnice, duha u njih, i njihov jasan pisak tužno pliva zrakom. Nije to poznata pjesma, nije ni igra — ko će ga znati šta je to!

Hoću da kažem: nije u godinama u kojima se igra ljubavnih scena i samo joj „značajno” stegnuti ruku znači „pođi za mene”. Nema tu, dakle, šale.

Ja okrenem dasku i odbrojim sebi i njoj po devet zrna. Ona pristade da igra mica. Opet me je tukla, ali sam na njenu licu video daje ona uverena da ja igram kako najbolje znam i da je ne puštam

)15 Nu našto sve to? Igra, luda igra! Ja sve manje radim i sve se više zanosim njome. Pošlo je sve budiboksnama. No još nisam toliko zagazio da

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

devojaka na udaju, a rogljeva u selu dosta baš k’o praznika u godini, pa svakog praznika ili nedelje na drugom roglju igra kolo, pa se sve pozaljubljivalo jedno u drugo sve 40 ušiju.

Sve se oko njega za stolom menja, jedino on sedi nepromenljiv. Neko se digne da igra, nekoga odvedu, a neki sam, onako bez ičije pomoći, padne lepo pod sto.

« A sirota Jula posle toga ne može da igra, nego sedi pored mame među ženama, a posle nekog vremena ajd’ kući, baš kad je balu najvećem jeku, kad se i same máme

Pa i drugi ih drukčije i ne zovu nego »gospodin-doktor«. Gospodin hirurg ide posle podne u kasinu, tamo igra šaha, ili pije punč i čita novine, zna kako će ovaj car onoga fino prevariti i razgovarati se o tome, a kad jede

Začas se iskupilo društvo iz komšiluka. Našli su i Sovru gajdaša. Otpoče igra i pesma i zdravice, i ređa se jedno za drugim naizmence.

i zvano i nezvano; mlađi igraju, a stariji se obređuju šljivovicom (koja je Julinih godina), a Nića bokter i pije i igra. Otpoče ručak.

Sve joj to ne pomože, uvukoše je između Niće boktera i Proke plajaša. Erža se stidi, ali igra, i jednako se izvinjava Proki da ne zna ništa, a Proka joj odgovara podskočicom: Ja sam mala, ne znam ništa, Metite me

Iju-ju, iju-ju! Igra kolo, zveckaju sablje hulanera Rušnjaka i dukati na vratu paorskih devojaka, a cicane paorske suknje sve se čisto lome;

Izvinjava se Sepl da ne zna srpski ni govoriti a kamoli igrati, sve mu to ne pomaže! Igra Švaba ako mu se i ne igra! Gleda ga Nića bokter iz onog drugog kola, gleda i Sepla i Seplovicu i druge Švabe i Švabice

Izvinjava se Sepl da ne zna srpski ni govoriti a kamoli igrati, sve mu to ne pomaže! Igra Švaba ako mu se i ne igra! Gleda ga Nića bokter iz onog drugog kola, gleda i Sepla i Seplovicu i druge Švabe i Švabice kako smešno igraju, pa

ga Nića bokter iz onog drugog kola, gleda i Sepla i Seplovicu i druge Švabe i Švabice kako smešno igraju, pa otpoče: Igra Švaba i Švabica, A na Švabi kabanica; Bolje igra kabanica Nego Švaba i Švabica!

i Seplovicu i druge Švabe i Švabice kako smešno igraju, pa otpoče: Igra Švaba i Švabica, A na Švabi kabanica; Bolje igra kabanica Nego Švaba i Švabica!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

kršeći se kao neki „ergen“, prolazi pored kuća najbogatijih i najlepših devojka i ide u najbolje mehane da tamo peva i igra.

Naročito kad nastanu noći s punom, jakom mesečinom. Tada ne peva, već viče i igra, igra, spram mesečine. Čak i kad se mesec od mutna neba ili oblaka ne bi video, on bi opet k njemu u pravcu, u kom bi

Naročito kad nastanu noći s punom, jakom mesečinom. Tada ne peva, već viče i igra, igra, spram mesečine. Čak i kad se mesec od mutna neba ili oblaka ne bi video, on bi opet k njemu u pravcu, u kom bi se

Pa tako šareno, lepo, da ode na sabor, pa da tamo igra, igra... Pa čak, kao što se sad radi, da kupi kišobran i da ga u kolu otvori.

Pa tako šareno, lepo, da ode na sabor, pa da tamo igra, igra... Pa čak, kao što se sad radi, da kupi kišobran i da ga u kolu otvori.

Pa čak, kao što se sad radi, da kupi kišobran i da ga u kolu otvori. I, da držeći ga otvorena više glave, igra a „pare“ da joj zveckaju na prsima, vezena futa oko nje da se širi i krši, a visoke, na „kopče“ cipele da joj škripe.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Lupm i pijanac je prve klase; često u kavani na bilijaru spava. Dalje — keca voli, al' uvek gubi, jer je klopav kad igra. — Dakle, na taj način je zlo? — Već gore ne može biti; ne bi' dao za njega ni moju sluškinju.

Gospođa Makra i Paulina sede u sobi i razgovaraju se. Sluškinjin mali sinčić od pet godina igra se u sobi i čas po provlači se ispod stola. — Vidiš, Paulina, dete se provlači ispod astala — dobićemo goste.

— Vidiš, Paulina, dete se provlači ispod astala — dobićemo goste. — Meni opet desno oko igra; plakaću. Tek što Paulina poslednju reč ispusti, a neko na vrata kuca. — Herajn! Vrata se otvore.

— Zapovedajte! — reče tako slabim glasom kao kad se žmure igra, samo da ne poremeti usta. Čekmedžijiću se nešto mrak čini u sobi.

— Ta nema vam para, gospođo! Hajd’ što ste lepi, al’ kad pevate — e, onda mi sve srce igra! — To mi je baš milo kad mogu svoje mile goste veseliti.

To je bio „nobl bal”. Tu se igra „tajč”, „polka”, „kalup”, „ekuze”, „minet”, „lese”, naposletku „jastučići”. Mica i Alka lepo izgledaju, jedna

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

A svi kažu: eto to je ta unutrašnja snaga i sva je igra stvari u menjanu one pokretačke snage; i dok vasionu ne poždre i ne sprži vatra pakla talasaće se sve tako tamo-amo,

Afrika

Crnčićima, razume se, nije neka naročita poslastica taj sok od kokosa, koga imaju kad hoće, koliko ih zanima ta moja igra. Goluždravi, uzbuđeni, s divnim vlažnim očima, oni staju jedno iza drugog kako bi došli na red.

Kako su crni u stvari vrlo lagani u ostvarivanju svojih čulnih uživanja, koja su onda violentna, a kako je ova igra put ka ostvarivanju, igrači, iako bi trebalo da su već zamoreni, nisu imali nikakve namere da skoro prekidaju.

“ i ponavljaju pesmu pevajući. — „Je li o ljubavi pesma?“ Oni se bučno smeju. — „Jeste!“ Pitam ih igra li se uz pesmu; odgovaraju mi da se igra sa maskama, ali da se to sme samo danju i samo izvesnih dana.

— „Je li o ljubavi pesma?“ Oni se bučno smeju. — „Jeste!“ Pitam ih igra li se uz pesmu; odgovaraju mi da se igra sa maskama, ali da se to sme samo danju i samo izvesnih dana. Stariji me vode da mi pokažu neke svete maske.

Sada je došao belac, sada ne sečemo!“ Stari se odjednom oduševi. Njegova igra postade drastična, lascivna, klovnovska. On se prevrće po zemlji, skače razbacuje ruke i noge.

One prave figure utoliko komplikovanije ukoliko su asimetričnije. Dok jedna igra sasvim previjena napred, ukošene nakićene glavice, druga se previja, svijene glave i ruku skoro do zemlje, potpuno

punoj sunca. Kroz rupe se vidi čovečiji pogled, sjajan i nerazumljiv. Hipopotam igra sa vrlo malo pokreta; on trupka nezadovoljno u mestu tražeći da jede. Veliki bog Zegele je gladan.

Potpuno me zaboravljaju i sad su samo oko hipopotama tu, proučavajući svaki njegov pokret. Evo on igra strašnu igru Ge, udara levom nogom u zemlju, što znači da zove sve bolesti koje su tu u zemlju zakopane, neka se

Cela je igra priređena iako niko nije znao da li će njamu hteti doći ili ne. Oni su došli, igrali, i otišli, a njina identičnost nije

Tek tada nastaje velika svetkovina, u kojoj ovaj, još uvek vezan za žrtvu, ima da igra. Leš je zatim odvojen od novoga fetišera, razdeljen međ članove po hijerarhiji, i pojeden.

To je crnački gumbe, iz koga se razvio fokstrot i čarlston. Igra se dezartikulisanih udova, iščašenih ruku i nogu, rastavljenih kolena.

sparušena, nosi na glavi nešto što liči na kalpak, i njena je uloga u igri da odgovori na svaki pokret prve igračice. Igra predstavlja rat u kome je poginuo Sumanguru a njegove fetišiste Melinke izgubile svoju slobodu.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JANjA: Za ono Jovan, što sedi ceo dan u kafana i igra šervinclu? JUCA: Kakav je, takav je; bar je mlad i moja prilika. JANjA: O, lepo! Tako si počitui svoga gospodar?

JANjA: Što mu fali, ne idi u kafana. MIŠIĆ: I to nije najveća dobrodetelj u kafanu ne ići. JANjA: Ne igra biljar. MIŠIĆ: Kako će da igra, kad je grbav?

MIŠIĆ: I to nije najveća dobrodetelj u kafanu ne ići. JANjA: Ne igra biljar. MIŠIĆ: Kako će da igra, kad je grbav? JANjA: Ne zna minutu, ne zna tajč, ne zna kalup, paši svoja kecelja, pa čuva svoja kuća, kao pošten

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Te vrpce bi visile, pod tronošcem, koji bi se tada pokrio. Igra se sastojala u tome da jedan od igrača ima, dole, da zavuče ruku i cimne jednu vrpcu, na „tri“, Derući se prethodno

Nije prošlo mnogo vremena, a većina se poče da hvata u kolo i da igra. Izgledalo je kao da te ljude ne može da sneveseli ništa.

“ U daljini, zaista, bila su se ukazala kola, koja su se približavala. Izgledala su mala; igra konjskih nogu, i točkova, bila je brza i sitna, kao igračka, ali su se bližila.

Odmicala su, i igra konjskih nogu i kopita, i igra točkova, brza, uvek ista, bila je sve dalja. Posle su se izgubila u oblaku prašine,

Odmicala su, i igra konjskih nogu i kopita, i igra točkova, brza, uvek ista, bila je sve dalja. Posle su se izgubila u oblaku prašine, između dva reda jablanova.

Bio je još druželjubiv, veseljak, a voleo je i da igra, iako nikakav igrač nije bio. Voleo je i da peva, iako je glas pustio samo onda, kad bi se šakom zahvatio iza uveta.

Na iznenađenje Trifunovo, njegova se žena proču, među kirasirima, da dobro igra polonezu. Đurđe je imao običaj da kaže: „Igra ta, čim obuče čizmu!

Đurđe je imao običaj da kaže: „Igra ta, čim obuče čizmu!“ Još veće iznenađenje bilo je za familiju, kad je gospoža Kumrija, posle petog porođaja, izjavila

Kola su brzo odmicala, preko zelenila egzercirišta. Videla se samo sitna igra konjskih nogu. Gospoža Kumrija, kći kapamadžije Grozdina, otputova i ne osvrte se.

Evdokija je bila, sva, kao mlada kobila, na kojoj sve igra, čak i griva. Imala je običaj da protrese kosu, kao da joj smeta.

Najbolje je obratiti pažnju na vrat u konja! Vrat, u telesnoj konstrukciji konja, igra onu važnu ulogu koju, u konstrukciji telesnog sastava žena, igraju – da izvini njegova ćerka i ne treba to da sluša –

Dunava, sa brdom koje se plavelo i koje je, posle, nestalo, u večernjoj tmini, Isakoviču se činila samo kao neka luda igra zrakova Sunca, svetlosti večernje, oblaka, nebesa – neka omama ljudskih očiju.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Pesme, izuzevši junačke, kao i sklonost za igrom su gotovo iščezli. Ovo je dinarski kraj u kome se najmanje peva i igra, zemlja u kojoj su običaji najprimitivniji.

u pravom smislu, samo što u sredini ima mali prostor, sredselo ili zborilo, gde se skupljaju na razgovor i gde oro igra. Dvorovi ili „avlije“ su prljavi i zapušteni. Kuća je na dva sprata, od kojih je donji za stoku.

Slovenačko sveštenstvo, otkako je postalo nacionalno, igralo je i igra i danas znatnu ulogu. Doseljavanje iz sela u varoši je vrlo povoljno uticalo na ovaj nacionalni pokret.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

se pada duboko duboko duboko Na dno svoga ponora Ko se ne razbije u paramparčad Ko ostane čitav i čitav ustane Taj igra KLINA Jedan bude klin drugi klešta Ostali su majstori Klešta dohvate klin za glavu Zubima ga rukama ga dohvate I

sa njom zaigra Obasjan sopstvenim zvezdama Ko do zore ne zastane Ko ne trepne ne tresne Taj zaradi svoju kožu (Ova se igra retko igra) RUŽOKRADICE Neko bude ružino drvo Neki budu vetrove kćeri Neki ružokradice Ružokradice se privuku

sopstvenim zvezdama Ko do zore ne zastane Ko ne trepne ne tresne Taj zaradi svoju kožu (Ova se igra retko igra) RUŽOKRADICE Neko bude ružino drvo Neki budu vetrove kćeri Neki ružokradice Ružokradice se privuku ružinom

svoj pogled Zategao ga od palca do palca Pa hoda po njemu hoda Prvo polako posle brže Pa sve brže i brže A onaj se igra svojom glavom Hitne je u vazduh I dočeka je na kažiprst Ili je uopšte ne dočeka Niko se ne odmara JURKE Jedni odgrizu

traže njuše traže Svu zemlju raskopaju Nađu li srećni svoju ruku Ili nogu ili bilo šta Na njih je red da grizu Igra se nastavlja živo Sve dok ima ruku Sve dok ima nogu Sve dok ima bilo čega SEMENA Neko poseje nekog Poseje ga u svojoj

se pod kamenom makne I jedan i drugi se polome I umore i od umora zaspe I tek u snu kosa im se digne na glavi (Ova igra dugo traje) LOVCA Neko uđe bez kucanja Uđe nekome na jedno uvo I iziđe mu na drugo Uđe korakom šibice Korakom upaljene

na jedno uvo I ne iziđe mu na drugo Pečen je PEPELA Jedni su noći drugi zvezde Svaka noć zapali svoju zvezdu I igra crnu igru oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori Noći se zatim među sobom podele Jedne budu zvezde Druge ostanu

ne izgori Noći se zatim među sobom podele Jedne budu zvezde Druge ostanu noći Opet svaka noć zapali svoju zvezdu I igra crnu igru oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori Noć poslednja bude i zvezda i noć Sama sebe zapali Sama oko sebe crnu

svojih obrva Stvaram im leptire od svojih osmeha I divljač od svojih zuba Da love da vreme ubijaju Kakva mi je to pa igra 6 Koren ti i krv i krunu I sve u životu Žedne ti slike u mozgu I žar okca na vrhovima prstiju I svaku svaku stopu U

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

Samo onaj vezanih očiju nema pojma da hvata kočiju. On produži da se igra žmurke, hvata petle i mamurne ćurke. Taj u stvari može i da krepa dok ulovi sledećeg akrepa.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

SPASOJE: Odista, Vukice, kad će to već tebi pripasti, bolje je neka je po tvom ukusu. AGNIJA: Za mene ne igra ulogu manja ili veća razlika u ceni; za mene je glavno da se tebi dopada ono što ću ti dati. SPASOJE: Pa pođi, Vukice.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

To, naravno, ne igra u našem slučaju: kretanje po ulicama dozvoljeno nam je samo do osam, a pred bioskopima za kasnije predstave stražare po

sam sasvim jasno njeno sivo lice sa sivim očima i sivom kosom kako se, zatvoreno i strogo, obrušava na mene kao bomba. Igra je, konačno, postala zanimljiva, jer se u nju uvukao dašak opasnosti. Melanija će primetiti?

Onda sam počeo da je učim da igra, ali je ona bila sve drugo samo ne neko koga možeš nečemu naučiti ako on to naročito ne želi. Nije želela.

Tako je igra počela da postaje fantastična. „Pa ta te baba voli!” - laskao sam samome sebi rešavajući da napišem priču o usedelici

Tri... četiri... sedam... Samo pet santimetara? Osam... — Nisi izdržao! — viknula je pobedonosno i počela da igra po pesku. — Znala sam da nećeš izdržati! — razbacivala je pesak oko sebe rastavljajući reči na slogove.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Pa još u dućanu kako prodaje, kako espap hvali, milo ga je videti i čuti, a šegrt kao na drotu igra — espap dodaje! U dućanu, u običan dan, na sebi je imao stari kratak „jankl”, leti i bez njega, sa zasukanim rukavima

Badava hoće Čamča da povisi taksu, gospodar Sofra ne dopušta. Donekle tako igrali, i svrši se tim igra, da je gospodar Sofra pokraj makovog keca ostao platka. Ljutito baci kartu o sto. Svi se smeju. — Neću se više igrati.

Ipak nisam se hteo ženiti, dok se nisam od duga oprostio, pa kad sam pogledao na moje malo, nezaduženo dobro, srce mi igra.

lađari u mehanu, muzika svira, piju, igraju; to se Peri dopada, pa kad otac nije kod kuće, u mehani, a Pera s lađarima igra. Igraju, ali karte, i Pera je s njima igrao.

S tim bude kraj. Blagodare, poklone se, i odu. Kad dođe u mehanu, a Čamča sve igra po sobi. — Evo, Sofro, novaca, Krečar vadi novce i broji, pa pet stotina metne na stranu na sto, a drugo podeli na

Mati i sestra, igra im srce od radosti, sa Šamikom se diče. Gospodične, kad se Šamika šeće, otvaraju žaluzine, ili potajno izviruju.

On zna potpuno etikeciju, zna da treba stranoj frajli prvenstvo dati. Prvi valcer igra sa frajlom Polačekovom. Dobra igračica. Onda igra s drugima. Svako baca oko na Šamiku. Dođe polka.

Prvi valcer igra sa frajlom Polačekovom. Dobra igračica. Onda igra s drugima. Svako baca oko na Šamiku. Dođe polka. Šamika i to fino izređuje.

Dođe polka. Šamika i to fino izređuje. Gospodar Sofra stoji između sale i kredenca, pa gleda kako mu sin igra; tako isto i gospodar Polaček gleda na svoju kćer, ali Šamiku meri. — Al’ gospodar Kirić, imate finog sina!

Sad opet počne igranka. Poviču: „Kotiljon!” Šamika će komandirati, i to sa frajla-Lujzom. Divna igra. Kakve figure izvađa Šamika, sve veze, plete, svak mu se divi!

Pa tek kad igra mazur, kad petom udara a igračicu juri, titra se s njom, talasa se na levo i desno, pravi Adon! Nije ni čudo, učio je

Sad neće više čekati, posedaju na dvoje saonice, pa upravo „Belom konju” na bal. Uđu u salu. Niko još ne igra. Polaček mlađi zapovedi da sviraju. Tu su već i kasapski momci u špencerima sa srebrnim pucetima; zdravi, lepi ljudi.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

naredi da se vozi lagano, i kao neki ostareo medved, sav nakinđuren, poče u kolima pred detetom da skače i mumla i igra. Dete poče da ga miluje rukama, hvatajući ga za srebrne kićanke na klobuku, smejući se, kroz plač.

pomisli na prve godine svog braka, pa da se pred njom podignu brda, grane što pupe, široke slavonske doline i nad njima igra oblaka.

Mada je, kao i ostali njegovi drugovi, morao da nauči da igra i igrao vrlo dobro, ona ga nikad nije odabrala i on je većinom morao da se klanja, uz umilne zvuke viola, kakvoj njenoj

Kad je dakle morao da otpočne, kako reče, da igra farao sa francuskim kraljem, pa da ide preko Rajne, što mu se činjaše glupo, uzaludno draženje Francuza, Karlo

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

U svadbenim običajima koji izvode mladenci da bi dobili sinove, važnu ulogu igra malo muško dete (komšija ili rođak mladoženje). Kod nas je od tih običaja najpoznatiji uzimanje nakončeta na svadbi.

Postoje, međutim, i sasvim različiti magijski obredi, sa istim ciljem, u kojima glavnu ulogu igra muško dete ili njegov supstitut.

U ovim običajima i magijskim radnjama često važnu ulogu igra i desna strana, koja se u tradicijskoj kulturi poistovećuje sa muškom stranom.

U magijskim postupcima kojima se olakšava porođaj važnu ulogu igra element vode i njegova simbolika. To nije neobično s obzirom da je voda praizvor života, simbol plodnosti, ali i lakoće.

„Narod veruje da se ovaj čas menja, i stoga ga zamišljaju kao da igra po nekim lestvicama sa dvanaest prečaga. S toga se i plaše da započinju neki posao toga dana, jer može da se pugode na

Ovaj šareni štap svuda se zove momčanik. Momak kad pođe na sabor ili kakvu drugu svetkovinu ponese ga i s njim igra u kolu. Ako su čaklje ostale slobodne, on će jednu zadenuti za pojas, a štap će mu kraj bedra visiti kao sablja.

Kod banatskih Hera, čim devojčica počne da se hvata u kolo, računa se u „šiparice“. U Gruži, kada devojčica počne da igra u kolu, da češlja vitice oko glave i da poslužuje goste, ona time ulazi u red devojaka.²¹ 4.

Kad se vatra raspali, devojke oko nje igraju, pevajući ovu obrednu pesmu: „Oj, u gori oganj gori oko ognja kolo igra. Devet braće s Martom sestrom, na Marti je jedna parta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

(b) Devojka. Kada devojčica napuni 14—15 godina, pa započne da se lepše oblači, da češlja vitice oko glave i igra u kolu, u mnogim našim krajevima za nju se tada kaže „devojka“.

Zagonetka je ne samo igra i ispit oštroumnosti, već i podsticaj za metafizička razmišljanja o nastanku, prirodi i smislu svega postojećeg.

¹⁰ Dabog (hromi vuk), vrhovni nacionalni Bog (mrtvih), ima svog predstavnika u kumu (zemaljsko oličenje pretka), koji igra ključnu ulogu u svim važnim porodičnim zbivanjima (rođenju, strižbi, svadbi, umiru krvi itd.).

u rad“; „Ljeskova je mast čudotvorna“; „Za djecu je prut a za ženu tojaga“; „Deca od batina rastu“; „Uz palicu i medved igra“.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

« Crteži na marginama, mrlje od užine, zagonetke, igra podmornica i potapanja, razliveno mastilo (tragovi suza), citati i diktati, u njoj je ljubav...

Baka je kunjala, naslanjajući glavu na kredenac. Bio sam superioran muškarac sa prvog sprata koji igra sa devojčicom iz prizemlja. Bio sam iskusan muškarac dok sam prstima lagano opipavao nosi li Jelena grudnjak.

najmanje pola kile višanja iz bakine tegle, a onda sam se iznenada setio da Jelena, u stvari, uopšte ne čuje muziku dok igra sa mnom, jer su slušalice bile stalno na mojim ušima. Eto, to je bila žena!

Igrati se šuge — to vam je jedna veoma stara igra u kojoj dete koje nema sreće juri drugu decu pokušavajući da ih dodirne.

(Na vašem jeziku ta bezazlena igra zove se isto tako bezazleno: to plau tag!). Evo. iz pepela pepeljare na mom stolu, iz njene pepeljaste dubine, počinju da

su me viđali kako guram automobil u najrazličitijim gradovima po Obali, mislili su da je u pitanju neka nova društvena igra ili opklada tipa »gurajući kola kroz Jugoslaviju«!

Dozvoljavali su joj da se ponekad igra s nama radi jezika, pa smo je odvlačili dole do katedrale, bila je to sirotinjska četvrt Sarajeva, bez drveća, bez

— objasni mu Miki. — S'est plus naturel! Sinan nam onda kaže: Merci! Onda se Francuz uspravio i počeo da igra po zidu nešto što je trebalo da liči na dervišku igru.

Devojka s kojom je nameravao da igra bila je nešto starija od ostalih u dvorani. Njena leđa i njene mišice bili su na samoj ivici zrelosti.

A odmah zatim, ne čekajući odgovor, reče zapinjući: – Ne sviraju loše! – i to je bilo sve što je uspeo da izgovori, a igra je već bila završena i oni su stajali očekujući nastavak. Prvi put oseti da ne zna šta da učini sa rukama.

Prvi put oseti da ne zna šta da učini sa rukama. Da ih stavi u džepove, bilo je nepristojno. Nije mogao ni da se igra ključevima, jer ih nije imao.

Taman tada. KLIS Ne znam šta mi je, ali čim iziđem na dvorište moje tetke, odmah mi se igra klisa! Dvorište je, inače, prostrano. Sa severne strane graniči se sa šupom za alat, sa južne — štalama.

Matavulj, Simo - USKOK

Najzad, brzijem polukrugom izmijenjaše mjesta. Tako je igra tekla uz pjevanje i pucanje. Janko, s malom puškom za remenom, posmatraše igru. U početku nije mogao odoljeti smijehu.

Pazeći na ritam, stade razmišljati o značenju pokretâ; učini mu se da ta prosta ali otržita i ratnička igra prikazuje titranje jake grabljive ptice s nejačom.

Njeko predloži da skaču trupačke u kući, ali se to ne primi; drugi ponudi da se igra igra kakva, „pazara“, ili „međeda“, ili „vučenja klika“, ili „prstena“, „krmače“, „klisa“, „zeca“.

Njeko predloži da skaču trupačke u kući, ali se to ne primi; drugi ponudi da se igra igra kakva, „pazara“, ili „međeda“, ili „vučenja klika“, ili „prstena“, „krmače“, „klisa“, „zeca“. Većina bi za „međeda“.

Kad im toga bi dosta, počeše se igrati zapletene igre „prstena“, pri kojoj treba: prsten, marama i devet kapa. Igra je dugo trajala, pa se nadigrani podvrgoše različitijem kaznama: jedni se moradoše ogariti, druge pobjednici brijahu

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Sastavljač čitanke i pesnik koji se igra rečima, autor slikovnice i prosvetni radnik, priređivač Ilijade i nedarovit pisac koji je „spao” na decu, stihoklepac

Dečja književnost ne poznaje vapaj za nemogućim i nedostižnim; ona se s nemogućim ponekad vedro igra,češće ga previđa; tragično zasenjena njime nikad nije.

osnova od koje smo svi pošli, te da, i kao odrasli, često imamo i potreba i razloga da se tom iskustvu vraćamo. Igra usložnjavanja iznuruje svest odraslog čitaoca; moderna pesma često sebe dovodi u položaj tragične samozadovoljnosti;

Njen podsticaj može biti puka igra reči ili kakva druga, sasvim iracionalna situacija — dečja pesma oko tog nadahnjujućeg jezgra uvek pokušati da isplete

Tek kad bi se pesnik dosetio da bi se igra mogla igrati i bez tih, iscrpljujućih obaveza, bez predumišljaja, u opuštenom tonu, tek tada je osvajao punu slobodu i

Pravih dečjih pisaca vrlo je malo. Njihovo obraćanje deci ima smisao jedne formalne pogodbe. Za njih je igra dobijena ili izgubljena pre nego što se dete kao čitalac u nju uključi.

Čista igra na jednoj, višestruka poučnost na drugoj: Zmaj je i slobodan i usmeren, i razigran i svesno sputan, ali uvek svoj, i

Uvređeni mačak beži u beli svet, veverica se igra žmurke sa lovcima, vivak se uživljava u ulogu stražara, čvorak bi da nesmetano hara po vinogradima, pa se žali Imam

joj poseban pravac: kroz igru se vrši nasrtaj na društveni poredak, izvodi se neka vrsta probe za društveni prevrat. Igra protiv krutog i besmislenog sistema odraslih dobija prevratnički prizvuk.

Granice između stvarnog i nestvarnog ni u jednoj igri nisu jasne, a u dečjoj pesmi, koja je višestruka igra, igra igre, o granicama je neumesno govoriti.

Granice između stvarnog i nestvarnog ni u jednoj igri nisu jasne, a u dečjoj pesmi, koja je višestruka igra, igra igre, o granicama je neumesno govoriti.

Naime, čim dečja pesma stane odveć da računa sa složenijim iskustvima, čim se neposredna igra reči i slika zameni suvim mozganjem, njen elan slabi, i iščezava ona čar zbog koje joj i obraćamo usrdnu pažnju.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Ta »naravoučitelna vesela igra za decu«, od opskurnog nemačkog pisca Franca Ksavera Starka, jeste jedan pedagoški traktat u obliku dijaloga, bez

Nesređena duha, neobuzdane fantazije, mutne glave, u glumačkoj želji da igra ulogu genija i da začuđava čitaoce, on je u korovu svoje razuzdane fantazije ugušio ono malo cvetova svoga pesničkog

Bilo je pokušaja da se Gorski vijenac igra na pozornici (1897. u Karlovcima, 1902. u Novom Sadu), ali bez uspeha. U Gorski vijenac Njegoš je uneo i lično sebe,

nekoliko dramskih pokušaja: Apoteoza velkomъ Karađorđu67 (1850), Preodnica srbske slobode ili srbski aіduci, »žalostna igra u pet delova« (Karlovci, 1863), Smrt cara Miіaila, »žalosno pozorije u pet delova« (Beograd, 1866), pored toga poviše

Književne proslave, veliki nacionalni skupovi, kulturne ustanove prvo otpočinju u Novom Sadu, koji igra ulogu »Srpske Atine« sve do početka sedamdesetih godina, kada duhovna hegemonija srpska prelazi na Beograd.

zbirku panslavističko-romantičkih radova Slavяnka. U pokretu od 1848. ta omladina, grupisana oko lista Napretka, igra vrlo revolucionarnu ulogu. Pokret je zahvatio i Srbiju.

Milićević, Vuk - Bespuće

grm i gleda u vodu od koje bije hladovina i koja protječe mirno i tiho, bistra i nevina kao plavetnilo djetinjih očiju, igra se oko kamenja, lagano i bez strasti, i pravi fine, blage bore, zaboravljajući i na kasnu jesen i na rano proljeće kad

miris i svježinu polja i dah izapiranih obala Une; upadala u kuću kao lagani vjetar koji se valja na sitnim talasima i igra u tromom ljeskovom lišću i u vrbinim krošnjama koje su se nadvile nad vodu.

sa prostranom crkvom u kojoj vazda vlada suton, sa potamnjelih freska pomaljaju se glave i ruke, po okićenim likovima igra odbljesak od bezbrojnih svijeća, orgulje bruje, pojačane odjekom, hor ženskih glasova u zanosu penje se u nebo i slama se

I ona ga posmatraše, radeći preko volje svoj posao, na stolici pored sebe, gdje puši cigaretu za cigaretom, igra se s dimom i dobaci joj po koju ravnodušnu primjedbu ili obično pitanje, gledajući u ono što ona radi.

Sremac, Stevan - PROZA

kada je čuo i doznao, i uverio se, da i njegov slatki sin, »majkin princ«, posećuje kafanu, pa čak naučio i bilijara da igra!

Radičević, Branko - PESME

(1844, 16. okt.) RANE I Majka prede tanku žicu, A sinčić pred njome Sedi mali, drži ticu Pa se igra njome. „Gledaj krilo, majko mila, Gle šareni rep! Kako ga je raširila! O kako je lep!

Oj Karlovci, mesto moje drago, Kô detence došao sam amo, Igra beše jedino mi blago, Slatko zva ja med i smokvu samo.

“ Pa u krčmu, te do zore, Kolo igra, pesme s' ore, A u zoru s' zajuhuče, Udri opet kâ i juče. Zbogom, pesme, zbogom, kolo, Zbogom, momci, naokolo,

Ona beži — za njom s' vini, Ljubni, brate, pipni, štini, Taka igra, šala taka Taman, brate, za junaka! Ajduk Veljko zna ljubiti, Al' i sabljom divno biti, Ajduk Veljko ljuti vuja,

Plamte njima brade na sve strane, A poleću tikve obrijane, Srb udara i tamo i amo — No da mahnem kad je igra samo, Skoro svud ih Srbi već slomiše — Ma će sutra biti muke više.

da osvoje grada, Al' ga neće bez turskoga jada, A sade im tako šaka pade, Unapred se već srećice slade, Svima igra srce u nedrima — Al' je Gojku oko srca zima. Eno Turak' — oh ti njegov jade!

— 1845. PESMA UMRLOM BRATU STEVANU Jedna nas je nosila utroba, Jedna dojka dojila nas oba, Jedna igra veselila, brate, Zašto nije obojicu i jedna Zaronila tavna raka ledna, Zašto nije, o moj mili brate?

Pred zlotvora sve povrvi, Dočeka ga, pa ga smrvi! 39. Već se na jad zaboravi, U kolo se vata svako Peva, igra, slavu slavi, Danju, noću sve jednako, Dokle pusti top ne rikne, „Na zlotvora!“ momčad vikne. 40.

“ momčad vikne. 40. Al' tek njega što izbiju, Opet odma oh milote! Kolo s' igra, pesme viju, Niko Srba ne preote: Hej Srbine, slavo stara, Ta ni sad ti nigde para! 41.

Zaspa ajduk, spava jako, Kao dete, brate, kako, Spava veće pozadugo, Spava samo, ništa drugo, Jera njemu oko usta Igra neka tuga pusta, Ma u nju se nešto malo I podsmeja pomešalo; Prikupljene stoje veđe, Al' zamalo pa sve pređe; On

dobro svaki njiov jao; Vremena ona istina su prošla, Al' još mu ječi njiovo zvonašce, Pa ako ne može po njim' da igra, On rado gleda druge igrajuće.

O šiljke će se tu razlupati, Komađe samo napolje će virit; Vozača mrtvo međ njima je telo Sa kojim vrtlog penući se igra.“ To veli Mita, Milana tad gledi, A njegov ne mož' da podnese pogled.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Ulazak partizana u varoš doživio je kao smak svijeta, naopak i bučan, gdje se bez potrebe pjeva, igra i veseli, dok je on jedini znao da je sve to samo pusta varka.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Valjda ima još nešto, osim politike? MUSA: Pričekaj, pa ćeš videti. Zna se kakva je ovo igra. Tu ti se nikad ne zna šta se zna. Ko nešto ne zna na vreme, teško njemu!

Tu nema ništa napola i polovično. Ta igra ti je, nadam se, poznata. Zna se šta pali. HASANAGA: Imaš ti, brate, veliku fantaziju.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Toda ga pogleda, pa kad ga vidi onako blesasta a ozbiljna, ona prsne u smeh. Grudi joj se tresu, podbradak igra, a rupice oko usne odskaču. — Ih, Dimitrijo! — veli ona — koga ću!... Eto, koga mi ti izabereš! Hoćeš li?

Otpoče: „Ja ne znam šta mi je! Otkad te videh, svet mi je tesan. Uzalud igra, pesma i vesele, uzalud sve! Dođi, dušo, ili prođi pored pendžera, da te vidim, osetim miris tvoje kose i sagledam sjaj

Ćute oboje. A ovamo gledaju se krišom ispod oka, a oko usta im igra prkosan osmeh. Ona, u tesnom jelečetu, povezana šamijom, s nestašnim i prkos1 Filiziti — kidati izdanke na korenima

Samo kad ga sagleda gde se primiče k njoj, a očiju ne skida, trepće, i oko usta igra mu neki bolan, učmao osmeh — njoj se srce steže, snaga ustrepti i suze polete...

Zbogom i — oprosti mi! Pogledah strica, a njemu se oči ovlažile, trepavice od nadošlih suza podnadule i brk mu igra. Sav zacenjen, gušeći se, iziđe Stanoja, i opet sede, savi se, u kut do vrata.

“ — Izleti ona iz bašte, ostavi onu s kojom se vitlala, pa uzme tepsiju i udarajući po njoj počne da se previja, trese, igra. Kose joj šibaju, obrazi gore, oči cakle, a ona igra i peva. — Šta ti je? — pitam je sada. Ali ona glave ne diže.

Kose joj šibaju, obrazi gore, oči cakle, a ona igra i peva. — Šta ti je? — pitam je sada. Ali ona glave ne diže. Kao da ne sme da me pogleda.

Odjednom se razleže pesma: Jovane, prvo gledanje... Nuška skoči. Nije mogla više. dohvati tepsiju i poče da igra. Nikad to neću zaboraviti. To beše nešto!

Zato, valjda, majci igra težak osmeh, i oči je počele da svrbe gledajući kroz kapiju na ulicu, po kojoj svet vrvi, promiče ispred naše širom

s konjem u sobe, goneći ispred sebe svirače i Fatimu, koja se, u belim, svilenim jelecima i šalvarima, vije oko njega, igra mu, zapara palcem dahire, pevajući besno, iz sveg glasa: Ja ne žalim snagata moja!

I Cigani zasviraju. Zapišti zurla, pa mislim da se čuje čak u Tursko. Bubanj bije, staklo igra u ćerčivima, kandilo prska i s greda, ozgo, pada crvotočina. Napolju mrak s vlagom.

On ne može svoj širok pogled da odvoji od njena lica. Gleda je, gleda, a poče brada da mu igra. Da bi se kao otrgao od nje, on ponese rukom po sofri, dohvati kotliče vina i poče piti. Pio je dugo, mnogo.

Kostić, Laza - PESME

Bunovno se slamkom titra o tamburu, o žice, mesečevo kolo igra — silne, svetle nožice. Same vile i junaci arhanđeli nebesni, ponositi, bledi zraci, svetle senke, živi sni.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

On ugodi tijem poljem, pa hajde, pa hajde, bome dođe na jedno mjesto, a tu igra kolo samijeh baba. On im nazove boga, a one će njemu: — Bog dao, čovječe s onoga svijeta, bog dao!

One ga upute odatle da ide dalje. On zakala dalje, pa goni, goni, dođe na jedno mjesto, a tu igra kolo samijeh žena, sve u samo srebro odjevene, a na srebru igraju. On t njima nazove boga, i pita ih za starca.

On t njima nazove boga, i pita ih za starca. One ga upute dalje. Otale dođe na jedno mjesto, a tu igra kolo samijeh djevojaka. Mili bože, djevojke lijepe kao smišljene, ne znaš koja od koje ljepša, koja l' đeđernija.

vidje da je sam samcit uze sviralu da oproba; srce mu stane od radosti igrati, i on opazi daleko jednu vevericu kako igra i sama prema svirci njegovoj.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Umrla je pravda; zvonite! (Zvonce se čuje. Zavjesa pada.) SUDBINA JEDNOG RAZUMA ŠALjIVA IGRA U DVA DJEJSTVA PREDGOVOR U čislu 5.

DOKTOR: Bolje je biti i dobar terzija, nego žalosni doktor filosofije. PREVARA ZA PREVARU VESELA IGRA U JEDNOM DJEJSTVIJU LICA: DAMJAN KUZMAN POZORIJE 1. (VELIKA JEDNA BAŠTA.

LjUBA: Šta, majka? STANIJA: Što skačeš po sobi pred tuđim čovekom? LjUBA: Pa to je igra. STANIJA: Kakva igra? Napala si pred tuđim čovekom pa trčiš, kanda si poludela. Što će reći čovek?

LjUBA: Šta, majka? STANIJA: Što skačeš po sobi pred tuđim čovekom? LjUBA: Pa to je igra. STANIJA: Kakva igra? Napala si pred tuđim čovekom pa trčiš, kanda si poludela. Što će reći čovek? To je, moja kjerko, bezobrazno.

LjUBA: No, to bi lepo bilo, kad bi u valceru opasivali se maramom. STANIJA: Pa onda, znaš, devojka kad igra, valja da se stidi, da gleda u zemlju; a ne da vata momke za ruku. LjUBA; Znaš šta je majka! Da te vodim jedanput na bal.

Vedla si mene staru, pa teraš sprdnju. To je sramota. LjUBA: Ne šalim se, majka, boga mn, nego se tako igra valcer. Eto ovako. (Digne je, pa joj pokaže.) STANIJA: I to jedno muško i jedno žensko? LjUBA: Jeste.

STANIJA: A šta vele majke i očevi? LjUBA: Kažem ti, ništa; nego su jošt neveseli, ako im neće niko da uzme kćer da igra. STANIJA (sedne opet): Ej Beograde, Beograde, u što te fališe! Nisi više Beograd, nego crnograd.

Biče lepo drustvo. LjUBA: A ja sam, opet, poručila da se skupimo, i da probamo franse. Vrag da ga zna, što mi ova igra tako teško ide. Oćeš li i ti doći? PIJADA: Vidicu, ako ne odemo u Topcider. Ko ce biti od muski?

Gledaš devojče, skače ka besno, neće da bojadiše kosu, ne može nijedan momak da prođe mirno od nju. Ne igra srpsku igru, nego se grli sas momci, vata se za ruku, besedi više ona, nego on; ide sas š njim sama; prevrće okama,

3. VUČKO, PREĐAŠNjE VUČKO (Ljubi): Eve cedulja za teator. LjUBA: Ostavi tamo. VUČKO: Ama što će da se igra? LjUBA: Zar bi ti išo? VUČKO (trese glavom): Ja! LjUBA: Svetislav i Mileva. VUČKO: To se igralo već.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Jedno ogromno poglavlje posvetila bih, naravski, svojoj bakuti, koja sa osamdeset godina krade karte kad igra preferans, a kada je uvate, počne da se vadi na slab vid: „Ma zar je to dama? Života mi, mislila sam da je kec!

pečenih kokica, linija džonjanja na nekoj tarabi, boja beogradskog asfalta u avgustu, kada se letnji vetar ludira i igra šuge sa starim novinama; oću da kažem (ako možete da me pratite), ukoliko mi Beograđanke imamo nekog stila, i

I mada niko nikada nije video nekoga da tamo igra golf ili nešto slično, čitava stvar se ipak zove „Golf-klub“. Pitam se samo zašto?

Pa ta igra nasitno neće te daleko odvesti. Imam genijalnu ideju — reče i izvadi iz ormara fotografiju jedne starice kako stoji

— nastavi maman. Može urediti da te primi doktor Robert Mandžuka. — Je li to neka nova društvena igra? — Psihijatar! I to najbolji u gradu. Popovićkina Beba ne izlazi iz njegove ordinacije.

Potpuno šašavo, na časnu reč! Najpre se ispoonesvešćujemo, a onda počinje igra zamena. Maman i ja obilazimo radnje na osnovu kesa na kojima pišu imena firmi i cvilimo da nam vrate lovu.

Hoću da kažem — nastavih — umesto što budiš pošten svet noću, bolje zovi 988 ili nešto slično: raspitaj se o tome šta igra u „Zvezdi“ ili gde da nabaviš robu koja ti je potrebna: samo, za ime boga, ne zovi moj broj i to s tako glupim,

— Ima li još nešto? — Još samo naša mala nagradna igra: KO POGODI — POGOĐEN JE! VREDNE NAGRADE ANEX-MANEX INTERCONTINENTAL!

U drugoj gajbi jedan momak čita i puši lulu. Igra osamljenosti: fazon trista osamdeset i šest za pecanje osetljivijih mačaka.

Tu je ulica, naime, strašno uska: do suprotne kuće nema ni pet metara. Mislim, stari štos — igra osamljenosti, kao, uvatiće se neko i na to bućkalo fazon „Zašto ste sami?

“ Obožava konjske bifteke, letuje na Besnoj Kobili, gde se čitav dan sa decom igra Trule kobile. Kada je u varoši, obično u bifeu, „Kod konjanika“ i pije sok od šargarepe, jer boluje od konjuktivitisa!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

ŽITOMISLIĆ Kukast oblak kraj Neretve krpi prsluk posle žetve. Krvopilac gde krv pije, igra rubac od mantije. Grabež-senke, pri fenjeru, večeraju greh-večeru. Vito pero od čempresa umiruje ruku besa.

Zlo je meni tiho reklo kad mi gvožđem uši peklo: Ja sam igra - nisam zloba, igraću ti oko groba. Zlo je meni čavrljalo kad me mrakom kotrljalo: Ne jadikuj, praško snega, ja

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

JELICA: Kako igra? ALEKSA: Kao pero. No opet mesečnjacima se dopao moj štelung, premda moram i to ispovjediti da sam sva mogućna

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

niz kamen krti, ispod nje klepet divovskog mlina, kašikar točak hitro se vrti: kapljice praše o stijenje golo, omajom igra vilinsko kolo.

Veseli odsjaj kao čigra iz peći skače, zida se maša, po razapetom krznu igra lukavog lisca Mudrijaša. Nad njim je okvir u vedroj boji, brezova kora, srebrna svijetla, u njemu slika velika

Četa dječaka, brzih ko čigra, tu se na pijesku kraj vode igra, provode život lijep. Pod vrbom starom, za dana vruća, sa psećom braćom planduje Žuća i vrti čupav rep.

A Moreplovac voli da brodi morima svijeta po modroj vodi, vrti se, juri, nemirna čigra, na grivi vala u pjeni igra, uz pljusak vode skače visoko, veseli bistro mornarsko oko.

U ljutoj buri lađica-čigra na grivi vala pomamno igra, lagana lomna ljuska. Oblaci jezde, strahota sama, barčicu malu zahvati tama, za gromom ori grom.

Tu ti se rađa vesela Japra. Potok-jarence skače i đipa, na miru nije ni jednog trena, po njemu igra senka od vrba, blista i trepti odeća-pena. Brzicom oštrom ko munja šiba pastrmka smela, vatrena riba.

Luduje točak, vesela čigra, vrtoglav tanac rečica igra. Eh, čudna mlina, šta da ti pričam, stotinu leta i više ima, brvana belih, a krova siva, zavijen maglom brašna i

Ispod olujnog mrkoga gunja sve se praćaka ribica munja. Lagašan vetrić pod vrbe zađe, koprenom igra lakom, zapao mačak u san dugačak, prođe mu jeza dlakom. Prenu se Toša i oči briše: „Brka mi moga, evo nam kiše!

“ Iza tih reči putnika ždrala spopade silan smeh, po vodi pleše, vrti se, igra, trese se kao meh. Zar svet od mlina pa čak do vrba?! Oho-ho-ho-ho, puče mi trba!“ „Ta što se čudiš?

smrzla se voda, drvo i kamen, sa sveća trepti plavičast plamen, zastao žrvanj, večita čigra, jedino vatra dedina igra.

deda se srećan po mlinu vrti, prepune vreće na leđa prti, vrti se žrvanj vrtoglav, a mlin se trese od buke sav. Igra se Žuća, zanesen, slep, uporno lovi rođeni rep, vije se Toša ko vitak prut, poziva vidru na megdan ljut, a deda

Kad Vinko cvrca i Triša pije, peva se, igra, skače i bije. Kod mlina dotle skamuče Žuća, žalosno mačak frči: „Čuješ li dedu kako se časti, a nama trba krči.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Međutim sve je igra i zabluda ličnosti; perspektive se uređuju oko mene a ja nisam gospodar čak ni njih. Nisam gospodar ničega, ničega, čak

Od tog planetskog survavanja voda igra; razliveno srebro. U neposrednoj mojoj blizini akvatično bilje diže se iz vode.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Namesto toga pokoj blag Slobodnim vlada svetom, I samo lahor, tih i drag, S mirisnim igra cvetom... Ah, kakva sreća! Rad i trud, Što duh i razum krepe, Bogatom rukom šalju svud Nagrade svoje lepe.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

A tamo je gore Trifun; našao u trpezariji jedan stari špil karata, pa sam samcit igra, a deli udvoje. SIMKA: A koju si sobu ti uzeo? MIĆA: Ja? Onu koja mi i pripada. Uzeo sam pokojnikovu sobu.

VIDA: Još kad smo stajali pred vratima starateljskog sudije, meni zaigra levo oko, a meni levo oko nikad ne igra na dobro.

AGATON: Pa tajna, dabome, nego šta misliš ti?!... PROKA: Vidite li vi, ljudi, kako nas ovaj čovek zavitlava i igra sa nama kao da smo mi deca. Ne dozvoljavam da se sprdaš s nama. (Ostalima.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Jer vi znate za ono narodno: ne zovu magarca na svadbu da igra... te i mi. Drugo je ono kad nastupaš — pipaš, rešavaš se hoćeš ili nećeš. A ovde nema.

— More, mnogo odstupismo. Vidite koliku teritoriju dadosmo bez borbe — obrati se Aleksandar komandiru. — To ne igra ulogu. Sistem današnjeg modernog ratovanja vam je kao neki čvrsto povezani mehanizam.

Sada ih ima pet. Jedan se vrati, ali četvorica kretoše na razmaku jedan od drugoga. Već nas ova igra smrti uzbuđuje. Obuzelo nas je napregnuto iščekivanje i bojazan da ne uhvate one naše.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

»Bog ga video, kad ih pre nauči pesmi! pomisli Ljubica. — Vidi se da je nisu znali dosad: eno još ih uči kako se to igra«. Zatim se okrete svojim nestašcima i strogim tonom vrati ih na svoja mesta.

Ne može da se smiri na jednom mestu, vrti se na stolici, igra mu, čini mi se, svaki mišić na telu. Mislim baš da bih mogao, kad bih se odlučio. Što, zar je to teško : vrd...

iza kuće: tada je mislila da će se isto tako igrati I kad bude velika kao mati, I čudila joj se što se i ona ne igra, kad je to tako slatko i veselo!... Pa seoba u svoju kuću, pa polazak u školu...

A ona, gle, korača odvažno, podignute glave I na licu joj igra rumenilo, kao da nekoga izaziva na boj, kao jutros u selu... On ne vidi, ali oseća da je tako.

— Znaš ga sam, odgovora mu Velja, smešeći se. Ko može Vlajka naterati da igra po tuđoj svirali!... Gledaj ga samo!... Posedaše i počeše razgovor.

Ja ne bih, ja znam da je to bezbožno, da ne valja... ali što ću kad samo srce igra u meni, sama mi se duša veseli... I svega ovoga ne bi bilo... i ovaj se jadnik ne bi namučio, samo da sam znala...

sama?!... A oni otišli... namilovali se, naljubili se, pa otišli svako svome gnezdu... A šta ono neobično svetlo igra u kukuruzu ?... Je li to izgubljena ljubav, ili je kakav duh sa onoga sveta došao da gleda njeno stradanje, propast?...

Eno i čašice rakiske, žuti se na dnu rakija... Tamo dalje ono okruglo staklo, u njemu igra, iskri se čisto belo vino... Po sobi nered... Sa njenog kreveta razbacani jastuci, zgužvan ćilim... A-a-a!...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

njih vila kćer udava; Što su vrata od škerleta, Na njih vila sama sjedi, Sama sjedi pogleduje, Đe se munja s gromom igra, Mila sestra su dva brata, A nevjesta s dva đevera; Munja groma nadigrala, Mila sestra oba brata, A nevjesta dva

— Ni sam suncu kose plela, Nit’ mjesecu dvore mela, Van stajala, te gledala, Đe se munja s gromom igra; Munja groma nadigrala Dvjema trima jabukama I četirma narančama. 7.

Al’ za gorom oganj gori, Oko ognja kolo igra, U tom kolu djevojčica. On se vata do djevojke, Umori se, oznoji se; Pak se maši u njedarca Te izvadi svilen

72. Isteklo je žarko sunce ća iza gore, Obasjalo mladoženji bijele dvore, Pred dvore mu kolo igra, pjesne se poju, Ves’o ti je ovi danak, moj mili Bože! Đe Jovanu ljubi vode u čase dobre.

vojka: voćka; 2. biljka u loncima ili saksijama; ovde: igra rečima vojnica - 1. vojna, vojska; 2. vrsta poreza koju plaćaju muškarci oslobođeni od službe u vojsci Gizdav -

Sunce) kujundžija - zanatlija koji izrađuje predmete i ukrase od zlata i srebra kuti - usta - usta kao kutija šećera (igra rečima) Ložnica - postelja lud - mlad, nezreo Martonoš (martoloz) - naziv za hrišćane koji su u XVI i XVII veku

popjevači - pevači iz obredne povorke poprasnuti - porasti posigrati se poigrati se prevrlija - koji se prevrće (igra rečima) pregačica - mala pregača, kecelja pređa - vuneni, pamučni ili laneni konci, raspoređeni po dužini i

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

VASILIJE: ...putujuće pozorište Šòpalović! JELISAVETA: Nesrećnu i čednu Amaliju igra mlada i lepa glumica, nada srpskog teatra — gospođica Sofija Subotić!

(Sofija istupi napred i pokloni se) JELISAVETA: Poštenog, a podlo prevarenog Karla, igra čuveni Romeo, Hamlet, Pera Segedinac, i nosilac mnogih nezaboravnih naslovnih uloga — gospodin Filip Trnavac!

Ja u tom komadu igram Stefana, i kad ja kažem: „bar to je lako objasniti, ja mislim”, tu Filip, koji u tom komadu igra Uroša, upada sa tekstom koji ste čuli! Savršeno jednostavno! (Jelisaveti) Izgleda da ne razume...

Jelisaveta, u ulozi staroga grofa, spava za stolom. Prilazi joj Sofija, kao Amalija. Vasilije igra ulogu reditelja.) JELISAVETA: „Sine moj!” VASILIJE: To treba da kažeš tri puta! JELISAVETA: „Sine moj! Sine moj!

VASILIJE: Šta ti sad odjednom smeta repertoar? JELISAVETA: Ansambl od četiri glumca ne može da igra komad sa petnaest ili dvadeset lica! VASILIJE: Dovijamo se kako umemo! JELISAVETA: Baš se lepo dovijamo, nema šta!

VASILIJE: I to mi kažeš sada, pred premijeru!... Pravi glumac treba da ume da igra i klupu, i metlu, ako treba! JELISAVETA: I ne znam zašto igramo baš te Razbojnike!

VASILIJE: Pre će biti da se život njim poslužio i poigrao! A on... Nit je on znao koju ulogu igra, ni zašto, ni u kojoj predstavi! (Sa desne strane, skoro trčeći, dolazi Simka.

VASILIJE: Njegova će luda glava i mrtva pronaći put od te masovne grobnice do ruke nekog Falstafa koji igra Hamleta! SIMKA: A vi? Nastavljate sa pozorištem? VASILIJE (uzimajući kofere): Nastavljamo, šta bismo drugo?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Lampe ih muče, neće da gore. Dovode ih do škrguta zuba. On mi nudi mesta na svojoj postelji. Gore se dotle igra brodova smirila. Naš par je bacio mrežu i sad je i mi spuštamo. Dugi pajvani trče sa rebara naše barke u dubinu morsku.

Bežao sam zato iz njegove kuće i sedeo i vrteo se na onom točku koji u Beču igra onu ulogu koju Ajfelova kula igra u Parizu. Sad ga gledam, ofucanog, na filmu o okupiranom Beču, Orsona Velsa.

Bežao sam zato iz njegove kuće i sedeo i vrteo se na onom točku koji u Beču igra onu ulogu koju Ajfelova kula igra u Parizu. Sad ga gledam, ofucanog, na filmu o okupiranom Beču, Orsona Velsa.

Sestre Cernjajski sad rade u odelu bolničarki, lepe su, i snažne kao atleti, ali ne igraju više veselo. Ne igra više veselo ni Romilda Morpurgo.

Na njih čekaju čitavi ešaloni oficira. Idemo, dakle, u salone tog bordela, gde je založeno, toplo, i gde se igra. Moj Laca otkriva i jednu grupu Srbijanaca. Oni su sasvim drukčiji nego onaj oficir u Komandi mesta, Zagreba.

Ne tuže se, ne jadaju, i nisu nimalo melanholični. I kraj tolikih koji se nikad više neće vratiti, kolo igra svaki dan u parku. Putnici me pitaju: šta sam se toliko smrznuo? Vele, da iziđem, međ svet, sve će dobro biti.

i pod uticajem Dunkanove, mistificira, nađe se grofica od Noaja da napiše o njoj: „Ples joj je težak kao u svećenika, a igra toplo kao životinje.“ Ali otmenost i čistota ove štampe je u unutrašnjoj politici.

dišu tako, da se šume povijaju, u jesen silaze sa brda, mrka i teška, kao neki ogromni medved, što se razveselio, pa igra. Boje, kao zarđao nakovanj.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Svirka se prekide, prekide se i igra. Svi popadaše od umora, pa onda đipiše: rode i čaplje od straha odleteše daleko, gušteri šmugnuše u rupe, žabe

— E, eto — reče đavo — jesam li ja kazao?... Opet ja kriv!... A ko je terao da igra?... 3ar je to za nju?... Nego, ded, da ja nju izvučem napolje, pa će ljudi jedared i meni kazati hvala...

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Među poslednjima izađe gospodin Mojsilo. Dohvati ga košava i poče da fijuče oko ušiju i da se igra prosedim mu pramenjem, a on se sve više grči i hita pravo školskoj zgradi, da produži — statistiku...

U njoj beše i zasebno parčence hartije, na kome je pisalo: »Pavle, za ovo igra glava«. Da ne bi glava stradala, morale su Pavlove noge tako igrati i trčati po selu, da se uveče, kukavac, nije

Kretosmo se. Svako srce jače zakuca, lica blede, a donja usnica, osećaš lepo, grčevito igra... Zađosmo u šumu. Trebalo je ići još četvrt časa, pa da se počnemo nadati, da ćemo nagaziti na zverove, za kojima smo

Mislio sam da ću onoga trenutka učiniti sto čuda i od sebe i od njega, a ono ništa. Samo osetih da mi igra usnica i noge stadoše da klecaju u kolenima. Pa dok si udario dlan o dlan, ono sve prođe, kâ da ništa nije ni bilo.

U njemu je neka živa žurba i zatajena neizmerna sreća... U dvorištu bruji: svirka, igra, smeh, govor. Došli svatovi! Sve se uskomeša.

Na svadbi bila je i Kaja s majkom. Baš kad je igra bila u najvećem jeku prođe poštar pored njih. Zapitaše ga ima l’ što novo, a on im izdiže jedan broj zvaničnih novina.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Tu Cigani, jedna slavna družina iz Meljaka, koja se s nekog vašara vraćala i zaustavila tu; tu se jede i pije, peva i igra. Pune okanice i glave. Tutnji zemlja, nebo se prolama oko ćir-Đorđeve mehane; sve vrišti i kikoće se.

Dali mu put iz Brazilije, sikterisali ga! — veli Sreta, a jabučica mu sve igra od silna zadovoljstva. — A-ja! Morao, žena kisela; ja šta će!

Nakrivio šajkaču, onako podnarednički, na desno uvo, pa igra i zapleće nogama, a isprsio se ponosito onako u igranju, pa gleda u Sretu, a igrajući sve viče: »S s-sss!

Koliko se puta i čudio i ljutio i pitao: kako samo to može poneko tako da pusti svoje žensko čeljade da igra s nekim, nit’ ga znaš ni ko je ni otkuda je, pa da s takvim igra jevropejske igre!!

to može poneko tako da pusti svoje žensko čeljade da igra s nekim, nit’ ga znaš ni ko je ni otkuda je, pa da s takvim igra jevropejske igre!!

uhvatili mu jedan trenutak slabosti, i on zaboravio i svoje nazore i tatkove savete, pa dopustio ćati Peri da igra s domaćicom! Igra traje jednako, ćir Đorđe je prati pažljivo. Svet pije, peva, veseli se! Svršiše igru.

jedan trenutak slabosti, i on zaboravio i svoje nazore i tatkove savete, pa dopustio ćati Peri da igra s domaćicom! Igra traje jednako, ćir Đorđe je prati pažljivo. Svet pije, peva, veseli se! Svršiše igru. Ćata se elegantno ponaša.

Taman je pustio ćata, a Ljubica se briše maramom i hladi — kad stade pred nju Mića. A znao je, kažu, žestoko da igra. Bio je igrač da mu je trebalo para tražiti. Naučio je u vojsci mnoge »jevropejske« igre.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Iz Vrpolja je Vrpoljanin; a vrpoljac je vepar Utovljen onde, ili voz, u kojem se igra par-nepar. Vepar sme pogrešiti — Bog nije dao razum svinjama... A Todor se često pita da l ga je dao i nama...

se na pločniku zavrti kao čigra, Kada promaja dune niz staze prave i bočne, (Vetar kad stane s pustim senkama da se igra), To znači: sve je spremno i jesen može da počne.

Pet minuta da leškarim kao gušter na prigrevku I da narod oko mene igra sitnu pipirevku. Pet minuta, da oprobam: nek me skinu odmah zatim! Pet minuta poniženja u životu da naplatim...

Ja tlačitelja svoga tlačim! Pedeset dinara! Izvolte! Molim! Dođe vreme da se slabiji igra s jačim. Svaki je dinar zauvar. Volim Da trgujem sa svim i sa svačim!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

VII. Metamorfoza larve u staklastu jeguljicu i ulazak u slatke vode Larva je, u svome putovanju u kome slučaj igra glavnu ulogu, stigla na domak ostrva ili kontinenta.

U tome zakonu ne igra ulogu dubina na kojoj se telo nalazi; od dubine može proizaći samo jedno malo smanjivanje zapremine tela zbog male

A podmorski biljni svet igra ulogu od najvećeg značaja i za animalni život u okeanu. Mikroskopski delići biljaka hrana su sićušnim bićima:

Druga jedna njihova vrsta igra važnu ulogu pri dezagregaciji koralnih masa i njihovom raspadanju u prah. Ta meka, slabačka morska stvorenja gutaju

Moćna okeanska struja Kuro-Sivo tu igra onu istu ulogu pri rasprostiranju i migracijama larve koju igra Golfska struja za evropsku jegulju.

Moćna okeanska struja Kuro-Sivo tu igra onu istu ulogu pri rasprostiranju i migracijama larve koju igra Golfska struja za evropsku jegulju.

Galebovi su nas do izvesnog odstojanja od obale stalno pratili. Igra delfina po površini vode sa jedne i druge strane broda davala je neke zabave onima koji nisu imali volje čitati ili

Stvar je u vezi sa opštom cirkulacijom atlantskih voda, a u tome, pored struja i vetrova, igra važnu ulogu jedan tek u poslednje vreme bolje proučen oceanografski faktor.

Na taj način ima dva uzroka opadanja temperature, koja opada prema dubini i latitudi. Ta činjenica igra važnu ulogu u rasporedu i rasprostranjenju okeanskih organizama po raznim oblastima okeana.

Vredno je pomenuti istoriju pronalaska i proučavanja najmoćnije i najvažnije od tih struja, koja igra tako važnu ulogu pri rasturanju i raznošenju jeguljinih larvi ka obalama kontinenata.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

IGUMAN STEFAN Mladi sinko, lijepi vladiko, samo sobom noćas je veselo, a dušu sam natopio kapljom, pa se stara igra povrh vina kâ blijedi plamen po rakiji. To mi katkad starcu budi kosti, spomene ih na mlade godine.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I ako bi tada počeo da pada mrak, dole kod matere niko od posetilaca ne ostao, on bi onda počeo sa njome da se igra. A najviše bi, mećući je na minderluk, klečeći ispred nje, uzeo njene ručice da obvija oko svoga vrata, svoju glavu da

Brzo, smejući se, uhvatiše se do nje druge i počeše da je popravljaju. I ona se brzo trže, popravi. Poče da igra, vodi, zanosi i onom drugom rukom iz sita oko sebe, na široko po dvorištu, po kući, čak i preko kuće da baca šećer i

Glasno, kao u inat nekome, ču se kako ona reče: — Hajde da igramo. — Mlada, mlada hoće da igra! — I sve se skleptaše oko nje, osobito strine joj, tetke.

Sigurno srećne što se time pokazuje Sofka viša, jer eto hoće sama ona da igra, a ne kao ostale udavače, koje se tek moraju tražiti, izvlačiti iz kutova. Svirači počeše.

Ona, čim spazi Sofku kako zanosi, igra, čisto surevnjiva, odmah se do nje uhvati. Ali i ostale tetke, mati joj, ne dadoše da se ona sa Sofkom nadmeće.

više izdržati, a ne znajući šta će od radosti i sreće, skoči i, sa rukama pozadi, priđe Alilu: — Alile, bre, zemlja da igra, tako da sviraš! Alil, čisto kao uvređen, odgovori: | — Gazda Marko, svirka moja, obraz moj!

svih — jer su znali da, ma koliko navaljivali, mučno će ona pristati, osobito pred mužem i ostalima, starijim, da igra i to baš sad, i to čuveno „teško oro“ — ona odmah poče, i to kao nikada dotle, tako slobodno, razdragano.

više glave, koja, sasvim zaboravivši da kuka, nariče, ponikla, jednako drži | ruku na njegovom ledenom čelu i čisto se igra pramenovima mrke kose, gladeći mu je i ispravljajući oko ušiju. Sutra je bila sarana. Tada već dođoše i njeni.

Pandurović, Sima - PESME

Mistične seni vuku me u kolo Što igra iznad groba moje sreće; I vaskrs svega što sam ikad vol’o Blista uzdanjem što me opet sreće Na pragu neba i groba.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

ZAGONETKE 315 A) ZAGONETKE-SKRIVALICE 316 B) PRAVE ZAGONETKE 318 V) ZAGONETKE-PITALICE 332 VII PRIKAZIVANjA 340 I IGRA 341 IGRA S PRSTIMA DEČJE RUKE 342 VOJVODA I DVA ULAKA 343 RASCVETA SE ŽUTI DRENAK...

ZAGONETKE-SKRIVALICE 316 B) PRAVE ZAGONETKE 318 V) ZAGONETKE-PITALICE 332 VII PRIKAZIVANjA 340 I IGRA 341 IGRA S PRSTIMA DEČJE RUKE 342 VOJVODA I DVA ULAKA 343 RASCVETA SE ŽUTI DRENAK... 345 ŽETELAČKA IGRA 346 OVAKO SE BIBER SIJE.

345 ŽETELAČKA IGRA 346 OVAKO SE BIBER SIJE... 347 PAUN I KOLO 348 KOŠNICE 350 ĐEL-ĐEVOJKO... 352 DJEVOJČICA I STARAC 354 II MASKE 356 A)

Od drugih pominjemo: ređalice, lagarije i rugalice. Ređalice su duže govorne tvorevine, koje mogu da posluže, i kao igra — a u kojima se nižu u uzročnom posledičnom odnosu, obično od 1—10 ili od 10—1 — pojedine radnje, najčešće životinja i

Na ovom mestu nas u prvom redu interesuje narodna igra, i to govorna, kako kod dece tako i kod odraslih. Dečje igre svih vrsta — kao sastavni deo dečjeg života i pripreme

VII PRIKAZIVANjA IGRA I GLUMA I u običnom, svakidašnjem životu dece i omladine, a naročito u vezi sa porodičnim, pastirskim i ratarskim

(Devojčica i starac) ili čitav scenski prikaz kakve radnje („Ovako se biber seje“, „Paun i kolo“, „Žetelačka igra“, „Rascveta se žuti drenak“ i tsl.

— Jok, valaj! — Imaju li djeca kruva? — Jok, valaj! — U zli čas se oženio! — Jesam, valaj. — Igra mečka pred čičinom kućom, — Doći će i pred našu. — Kako tamo, bako? — Kako kome drago. — Kako ti je ime? — Islam.

gde ovce ne bleje, gde magare ne riče, gde konj ne vrišti, gde svirke ne sviraju, gde devojke ne pevaju, gde kolo ne igra. Udri jelena u rog a košutu u stopu. Ustuk, izdat! Ustuk, izdat, Ustuk izdat.

7. LAGARIJE (Sve što ne može biti) 1 Zajedrila po kršu galija, Konja igra na more delija, Poljem bježe dva pečena zeca, Ćeraju ih dva ’rta odrta, Čekaju ih dva slijepa lovca, Vino piju dva

(Slespi miš) 145 — Jedan večera, dvojica svijetle, četvorica dvore, a hiljada igra? (Konj — kad zoblje te očima gleda, na nogama stoji, a repom maše) 146 — Makaze imam, — krojač nisam; u vodi živim, —

(Varnica) 431 — Što svu rosu popije, a sav sneg pojede i oblak razvije? (Sunce) VII PRIKAZIVANjA (IGRA I GLUMA) I IGRA IGRA S PRSTIMA DEČJE RUKE (Da bi se detetu zavarala glad) Ovo veli (pokazujući palac na ruci) bio

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

139. U šta je srce prteno. 140. U šta su dva grla, jedna šija. 141. Car večera, buzdovan mu igra. 142. Carević vodu pije, koplje mu se vrti. 143.

Stanković, Borisav - JOVČA

S leva, iza kapije, lelujava svetlost fenjera koje nose na motkama, i igra dugačkih senaka. Na kapiji se čuje snažna lupa zvekira.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

I, tako, razgovaramo se lepo i ljudski, slušajući muziku i gledajući veselu mladež gdi igra. Kad, eto ti odnekuda jedne velike đačine, koji baš sprama mene sedne; poposluša nekoliko naš razgovor, pak onda

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

onako stasita i okretna, kad uzjaše na gola konja, koji se pod njim malko propinje, ili grabi sitnijem kasom, ili igra „zečki“. Stipan proricaše: da nikad nije bilo crnorisca binjadžije kao što će biti s vremenom taj mali Jerković.

Ćosić, Dobrica - KORENI

— Rodiće se dete koje će da plače, pa posle da se smeje i igra sa mnom. Pa posle da krade tvoje kruške, pa kad se zamomči, da juri devojke po vrbacima.

Jedne večeri, samo je uveče, kad ne vidi mati, i smeo da se igra tocilom, okrenuo je drvenu ručicu iz sve snage, tocilo je zaškripalo, promuklo, ljutito, očajno, povraćeno iz davne

I Vukašin joj napisao pismo, njoj lično, mnogo je pozdravlja, želi zdravlje bratancu, i gospodske igračke mu poslao da se igra. Žene joj više ne prebacuju pakosno da je nerotkinja, da je Bog kaznio zbog krivomerstva njihovih svinja, žita i rakije.

Lak vetar se igra iskrivljenim i istupljenim jataganima kukuruza: jesen je, pa ih mladim mesecima kolju seljaci, on sedi pod brestom u

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

nekakve tihe glasove, a onda vide kako iz dubine pećine izlazi gomila razdraganih patuljaka, okružuje ga i počinje da igra. — Hop, hop, cup, cup! — Skakutali su patuljci, smejali se, a dečak-kapljica, i sam pocupkujući, pratio ih je pogledom.

Bila je i ona malena, ne veća od šišarke, ali tako srebrnasta, tako lagana da mu se činilo kako ne igra, već lebdi. »Baš bi bilo lepo ostati s njima!

Mučilo ga je sunce, mučila kiša, mučila škola, igra, jelo. Mučio ga je i Smejačko koji se na sve njegove žalopojke naglas smejao. — Pa, deca moraju da jedu.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

kada se Vučić vratio u Beograd sa svog pobedonosnog puta po Srbiji. Negova je igra bila ne samo smela nego i smelo odigrana.

U stvari, tako usredsređen, Stojan bi počinjao da igra neku od svojih uloga koje kao da su, sve, imale isti cilj: da drugi čovek izađe iz kože a da Stojan zaviri i pod svoju.

) On je tražio đavola. U igri u kojoj je ispitivao mene kod drugih, nije primetio kako se menja i on sam: i igra, izgleda, ima dva kraja.

Opkoljen nepoverenjem, počeo je da gubi poverenje u sebe. Više mu nikakva igra i nikakva uloga nisu bile od pomoći, Najmanje igra besom ili strahom.

Više mu nikakva igra i nikakva uloga nisu bile od pomoći, Najmanje igra besom ili strahom. On koji je umeo sa svakim sad nije umeo ni sa kim, a nikako sa ustanicima.

da ga to život uvodi u igru u kojoj više nije on onaj koji je vodi, onaj koje je u ulozi pobednika i onaj koji se igra sa drugima? Sad je imao da bude u ulozi onoga koje je zatečen, iznenađen, pobeđen; i to je bila opomena.

Ali u tome je i bila sva začkoljica: vije ga htela i za sebe, nego samo za sebe. Među njima je počela ona vrlo stara igra koja je za Ljubicu bila i nova i više no igra: možda baš zato, tu je igru igrala sa mnogo pogrešaka.

Među njima je počela ona vrlo stara igra koja je za Ljubicu bila i nova i više no igra: možda baš zato, tu je igru igrala sa mnogo pogrešaka.

Bila je gotovo sigurna da ga vrlo malo brine sudbina njene dece a mnogo više sopstvena igra sa vlašću. U isti mah, njegova borba je mogla biti i borba za Miloša i dinastiju Obrenovića.

Anastasijević se u sebi rasvetlio i polako zaklopio novine: dakle, igra se otvarala a iskušenje brzo počelo da se uobličuje. Naravno, dobro je učinio.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Oj Karlovci mesto moje drago! K’o detence došao sam amo; Igra beše jedino mi blago; Slatko zvah ja med i smokvu samo.

“... Pa u krčmu, te do zore, Kolo igra, pesme s' ore; A u zoru s' zajuhuče, Udri opet ka' i juče. Zbogom pesme, zbogom kolo, Zbogom momci naokolo, Zbogom

Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži. Ko da igra? Ko da peva? Ko da žedni? Ko da pije? Ko li brigu da razbije? Nema Mile, nesta ćeva!...

“ Pa uzdahnu star Lem-Edim Raspršta se igra dima Sunce sinu, sunce spazi Mrtva starca Lem-Edima. J. Jovanović Zmaj XXXV SELIM-BEG Nema take lule, Nema take

Sv. Stefanović CXLII MENADA Sa divljim, bledim ružama u kosi Dugoj i prašnoj, vrela, polunaga, Vrišti i igra; krši joj se snaga, I uski sandal klizi s nogu bosi'.

Titrao se vetrić po telu joj vitom, Što se lelujaše k'o igra akorda. U ružičnom senu kupala je lice, I pustila da je žudno sunce ljubi; A kroz žedne, sočne, i drske usnice Uporni

Popa, Vasko - KORA

belina Bore vremena Nabujale Na izdašnom parlogu Polje nepoljubljeno Dokoni oblici Prerušeni U runo iznenađenja Igra neigrana Stoglava suvišnost Na večitoj paši NA DLANU Na živome pesku Neme raskrsnice U nedoumici Na svakoj

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

“ U glavi Nikolinoj pomrsiše se misli i osećanja. Pred njegovim očima poče da igra šareni mozaik sobe, a nade i sumnje lomiše se u njegovoj duši.

“ „Ne znam, dragi moj, kako svet na mene gleda, ali ja izgledam sam sebi kao kakav dečačić koji se igra na obali mora i uživa da onde nađe kakav obli šljunak ili kakvu lepu školjku, a pred njim se rasprostire beskrajni okean

Mališani uperiše u mene svoje okice, pune očekivanja. „Istina, igra kojoj ću vas naučiti nije engleska, već arapska“, rekoh im važnim glasom.

„E, deco!“, rekoh im, „još nešto. Pošto je, kao što vam rekoh, ovo arapska igra, treba nam i peščana pustinja“. „I nju imamo!“ „Naše igralište prekriveno je peskom“ -„Prava pravcata pustinja!

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

peva, pretura svaki dan dvaput nešto po sanduku, koliko da ni o čem ne misli, šegači se sa ovom dečurlijom, igra ‚darde‘. Interesantno je da taj zvekan nikad ne pominje ženu.

čibuka korbačem i ređa; ili ponešto krpi, ušiva i pričvršćuje dugmad, pa mu u tome prođe celo prepodne, a posle podne igra „darde“ sa marvenim lekarom što boluje od peska u žuči, psuje na konjički način, a ima rnjav nos i jednu trepavicu belu.

On sedi na doksatu, on je blažen, miriše ružu, igra ćilibarskim brojanicama, i smeška se. Bilo mi je pet godina, bio sam stidljiv.

Čim sam je ugledao, odmah sam stao misliti o tome kako da joj se, posle koncertnog dela, približim. A kad igra otpoče, ja se uzmuvah na sve strane, ne znajući sam ni koga tražim ko bi me s njom upoznao, ni kako, uopšte, mislim to

— E, pa kaži — odobrava narod. — Evo da vam kažem, i kazaću vam, braćo moja — oduševljava se moj drug. Braćo moja, igra se priroda zaista, to mogu da utvrdim. Nekome da velike uši, kao u magarca, no retku pamet.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Neiscrpne su, naprotiv, bile radosti koje mi je podala igra miša. Zarobio bih u ogledalcetu zračicu sunca, odrazio je s male površine stakalca negdje napolje, na mrku plohu

kakve daleke šimere ili utjehom ko zna kakve neizvjesne nade, svaki put sam pomišljao: evo se nesmiljena ruka demijurga igra s ovim nevoljnicima, odrazuje im svog ćudljivog miša na licu, zavarava im glad sreće svojim lepršanjem, odbljeskuje im sa

A može uroditi još i tom neočekivanom blagodati da čovjeku ponude da igra sam sebe u filmu, da izigrava sam svoju „tragediju”. Eto, što sve može da donese jedna sretno potrefljena nesreća!...

Živjeti se može i neozbiljno, i neodgovorno. Čitav naš život može da bude puka jedna fikcija, jedna strasna igra u zagrljaju bunila, jedna usijana iluzija prosanjana na rubu stvarnosti. Jedino smrt je realna.

U stvari, u osnovima svake filozofije leži, kao njen kamen temeljac, jedna naivna samoobmana, jedna dječja igra, koja se sastoji u tome da se glava nastavi na rep.

A moju srdnju primjećivao je samo on, župnik. Otud podmukla igra neprepoznavanja među nama: njegova mazna ruka na mojoj kosi, i moj smjerni osmijeh na usnama uz ocjelni odsjev u očima.

(Možda nemaju sasvim krivo oni koji tvrde da je ljubav uglavnom igra samoljublja, ukoliko nije puka čulnost; a ja ipak nisam tako nerafiniran da bi za mene bila ovo poslednje; za mene,

put, doduše, nešto kraći, ali zašto riskirati, ta i onako, s našim kolima, to znači svega par minuta razlike, a to ne igra nikakvu ulogu, nema zaista nikakva smisla štrapacirati kola.

„Ples s mačevima”, „Igra sa sedam hanira“ , „Poskočnica s odsječenim glavama”, i tome slično. Sve sami sušti, krvavi ljudožderski folklor!

nikad prošla nijedna jedincata misao: sve što si ti držao da je misao, bila je u stvari sama, sušta slikovitost, sama igra senzibilnosti, sama zabava čuvstvovanja. Pa makar i čuvstvovanja bola — i to je bilo dobro, samo da se čuvstvuje!...

A scensko djelo, opet, nema potrebe da bude autentično poetsko djelo, ono se i bez toga vrlo dobro igra. Scensko djelo postoji uglavnom ondje gdje ne postoji istinsko poetsko djelo.

Priznat ćete, inače bi igra bila i odviše nejednaka! Čak za roman!... —A tako! Athanatik je dakle imao tek relativno djelovanje!...

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Samo ti srce igra, a u grudima osećaš neopisanu toplinu i zadovoljstvo; gotov si da odjednom zagrliš sav taj lepi i veseli svet, koji je

« — pomisli ona. Pre dve nedelje su zajedno na mobi kopali, i ništa; on — kâ i svaki seljak — kopa dobro, igra u kolu... samo se, istina, manje šali od ostalih. Ali opet.... — Kako to hajduk ?...

Samo proleću kao iskre, ponesene besnim vetrom.... U temenu nešto igra jednačito, brzo po taktu... igra i udara kao damari... U ušima šum ... i tamo šušti, udara, pišti...

Samo proleću kao iskre, ponesene besnim vetrom.... U temenu nešto igra jednačito, brzo po taktu... igra i udara kao damari... U ušima šum ... i tamo šušti, udara, pišti... Srce se steglo, sledilo: okamenilo se...

okrugao veliki sto, zastrven čistim, belim platnom (s pandurske postelje), a na njemu polovak šljivove prepečenice, koja igra u stakletu kao kristal. Okolo stoje prazni tanjiri, a na sredini, uz rakiju, tanjir sa sirom i skorupom.

Žandarmi iskrivili donje vilice, svakome igra usnica. U narodu svačije lice bledo, niko ne diše. Užas i čuđenje ispisano je na tim licima. Neko preseče konopac.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

On ugodi tijem poljem, pa hajde, pa hajde, bome dođe na jedno mjesto, a tu igra kolo samijeh baba. On im nazove boga, a one će njemu: — Bog dao, čovječe s onoga svijeta, bog dao!

One ga upute odatle da ide dalje. On zakala dalje, pa goni, goni, dođe na jedno mjesto, a tu igra kolo samijeh žena, sve u samo srebro odjevene, a na srebru igraju. On i njima nazove boga, i pita ih za starca.

On i njima nazove boga, i pita ih za starca. One ga upute dalje. Otale dođe na jedno mjesto, a tu igra kolo samijeh djevojaka. Mili bože, djevojke lijepe kao smišljene, ne znaš koja od koje ljepša, koja l’ đeđernija.

radi a pojata gradi, kako se u mlin nosi a sijeno kosi; a sve ti prosto, ama čini mi se da ti ne znaš kako se u nas igra i pjeva, pa šta će mi tvoja nauka?

— shvataš li? anterija — kratka haljina sa rukavima koja se nosi ispod druge ar, arovi — konjušnica arata — veselje, igra argatluk — rad pod nadnicu arna — dobra arslan — lav aspra — novac sitne vrednosti aferim — pravo, vrlo dobro

Petković, Vladislav Dis - PESME

PROMENADA Kroz otvoren prozor, nestašan i mio, Na zavesu vetrić nevidljivi sleće, I njome se igra bezbrižan i čio; Noć na polju leži, mir se po njoj kreće.

Došao sam kući. Vetrić se još peo, Po zavesi igra sam u svome oru; Dok napolju suton već postaje beo, I pet'o se muči da probudi zoru. G. Hodi.

i zvukova Oživeše zemlje, mora, Cvet nepoznat belih gora, Novo nebo, strani vrti, Stara ljubav, mlada nada, Kolo misli, igra jadâ, Zamisao gluve smrti. Svirala je.

Ja opet sanjam. Došla mi kći, I dan veliki: sunce je greje. Ali i s njom mati. Srećni smo svi. Nju igra odne. Al' se slatko smeje! Više moje glave klikće čudno jato: “Beše tako srećna, umrla je zato.” I to je bilo.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

- Toje divlja Rumunka – uskliknula je moja majka - ona igra kao vila, ali mrzi svoj posao vodonoše. Nikad takvu devojku nećeš naći u Berlinu.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Ono dvoje djece što se pred kućom igra požuri za njom. Na najvišoj ravnici ustavi se i sjede pod stari, posrnuo morski bor što odavna prkosi vremenu i čije

zanjihanu: oko rata joj buči more, no nema one prvašnje sile, a mjesečeva svijetla zelenkasta pruga iz otvorene pučine igra na valovima i dopire sve do na žalo. —Počekajmo još! — veli stari ribar.

mokar; zrake sunčeve kao da hoće da ga isuše, ugriju; pred njim je noćašnjom olujom osvježena, vedra, prostrana pučina; igra se u sjaju; šapatljiva dahće, kao da u sebi nosi sijaset života, — pučina što je i njega othranila, kojoj je vjerovao, s

i koja mu je odjednom život odnijela, a sada je mirna, spokojna, puna života, bezazleno, kao nasmijano čedo, u suncu igra se...

A kad iziđosmo pred manastir; dođe mi u susret svježi lahor. Pučši oživjela, modri sa živo, a na njoj igra sunce; borovi uokolo izbijaju jake zvukove pune života, veselja, i nad našim glavama prolijećy u vedri prostor...

,.. Ali veselje prevlada. Božičini obrazi preplanuše kao vatra, a u tamnim očima što na nj zamiču jednako nešto igra, mami ga i jari.. .

Što?! Ja sam se svome bogu pomolio i svecu odužio... Brige me za njih!...Daleko im kuća!... — I besvesno dalje igra, i čini mu se igrao bi tako tri dana i tri noći, kad ga slast vina, devojčin miris i sunce do u dušu prožiga i toplina

Marko preču grdnju. Križ prođe, a on još igra besno, razbludno... A ljudi se suču i mrmonje...Ispod kukuljica već se čuje pogdekoja pretnja.

to, pa hvata kćer, hoće da je istrgne iz Markovih ruku, ali on, kao da je opčinjen, razdražen, gleda u zemlju i jednako igra... I vuče curu dalje... A već sredina litije pored njih prolazi. —Otrgnite živine! Sramota! Pred licem svetoga Roka!

Gledao je dozrelo voće na drvetima, a nije smeo da ga bere; gledao decu, a nije smeo sa njima da se igra. Čuo je sa prozora vikača sladoleda i limunade, a nije smeo da se njome rashladi.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

„Pesnik je sin harmonije“, a onda odmah dodaje: „njemu je dato da igra neku ulogu u svetskoj kulturi“. Tu je negde i većma uzvik i želja no što je gola konstatacija Andreja Belog: „Sva

Ova igra je, štaviše, dosta često služila za označavanje završetka strofe ili cele pesme, dakle kao poentiranje, do čega je inače

To je, razume se, jedna vrsta varljivog viđenja. Naravno da je naivna, da nam iz dečjeg sveta dolazi igra čulnim obmanama, koju je inače Rastko Petrović rado uvodio u prozu kao i u poeziju, ali i u eseje, da bi joj objasnio

Ili da ih, sastavljajući iznenada prste, zarobim kao insekte.“42 Ali, ma koliko se činila retka i osobena, igra varljivim čulnim utiscima svejedno se može uzeti kao opštija pojava u ondašnjoj književnosti, pa i šire – umetnosti.

Pojačana svest o svojoj uslovnosti, znakovnosti, to i jeste pojačana semiotička svest. Velika igra koju je avangarda započela, a na strani i kod nas, u razgrađivanju nasleđene tradicije dovela je u samu žižu književne,

Recimo, Rastko Petrović u Burlesci gospodina Peruna boga groma prosto se igra razgrađenim vremenom, prostorom i jedinstvom romaneskne radnje.

Postojanje gradskog središta s kulturnim i književnim ustanovama svakako igra znatnu ulogu. • Kako se danas osećate kao čovek kulture umnogome lišene svog osnovnog prostora, a kako kao pojedinac

u recepciji ovoga verbalno bujnog autora, ovde zamenjuje podrobna analiza mesta „kad nam se čini da se pesnik naprosto igra“.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

stvar; a šta je ljubavnik – iskompromitujete se malo pa gotova stvar; ali bridž je, verujte, vrlo teška i komplikovana igra. En že komplike me tre distenge.1 ŽIVKA: Ali ja bih, gospodine, želela da ostanem poštena žena.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Ceo je put prikazan s jedne strane kao kretanje u sve manji i sve zatvoreniji prostor, s druge kao igra tame i svetla: kreću se kroz tamu i maglu, toliko gustu da se i po obrazima oseća, a ispred njih svetli fenjer koji nosi

Takvo međusobno opštenje nama danas može izgledati kao igra kazivanja i skrivanja. I zaista je zamršeno. Ali je i nepogrešivo.

obraća ma kakvu pažnju na razmeštaj naglašenih i nenaglašenih slogova ; mada ovaj razmeštaj u našoj versifikaciji i ne igra tako važnu ulogu kao na nekim drugim jezicima. Mnogo je značajnije napuštanje istog broja slogova (tj.

Isakoviča i njegove snahe Dafine u celoj trećoj i na početku četvrte glave danima i nedeljama traje jedna posebna nema igra: promene u unutarnjem naponu jednog lika ogledaju se, tako reći, u promenama unutarnjeg napona drugog lika.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Što je novo drâži. Sad u toj novini zabavicu traži. Veseli se tome kao nekom daru: Njena mala senka igra po duvaru. Malena je senka. Ostrag gori sveća. Al’ što bliže k sveći, a senka sve veća. „Tako li je dakle!

„Daj, krčmaru, bokal vina O ponoći! Da ne moram, veli, sutra Opet doći.“ Pije, peva; pije, igra Čiča Mija, Kapa mu je sad od glave Pametnija. Glava desno, a kapa se Levo ’eri: Kapa hoće da se glavi Ne zameri.

obrisô bih tako na tenane, Kâ što briše Abukazem naše gotovane; Pak bih jošte poigrao od ushita sama, Kâ što igra mnogi krivac pod tvojim šibama.

fora!, usklik za odobravanje i izazivanje. friše-fire (nem.), igra s kartama. hrliti, žuriti, hitati. hrid, stena. čempres, drvo kiparis; znači smrt i žalost.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

(čuje se glas u društvu, gdi se karte dele, ili čaše cece, ili se uz muziku igra). Ne dadu nam ni danuti, nego knjigu za knjigom. Kakvo je opet ovo čudo: Pokondirena tikva!

bolje čitati kakvu poleznu knjigu nego na bal ići; jer se na balu mlogo protiv sostava tjela čini, tamo se preko mere igra i skače; ne spava se celu noć, bogzna šta se jošt dogoditi može, koje neugodnosti čoveka pri čitanju kakove knjige otnjud

SARA. Bre, ostavite se vi toga, mon frer, nego da pravimo mi lepo bal, pak da se igra kotiljon, galopad, mazur; da se nosi punč, limunada, barbaras, torte i paštete svakog.. RUŽIČIĆ: Dosta!

Miljković, Branko - PESME

XII PROPOVEDANjE VATRE Ljubavi moja mrtva a ipak živa Nek u svom danu nedorečen gori Nek igra se pesnika dok pesmu ne stvori Pticom osvetljeni pevač koji u meni prebiva. O zlatni talog vremena prostori Puni sunca!

Dok se srce igra svojom prozirnošću Ugasla jasnost čeka ispaštanje. Čikaju svet za potiljkom. Čuj Šta zakasnela frula kaže svetu.

Krakov, Stanislav - KRILA

Tužno bleče ovce po bačijama. Kod dvospratne kuće je pucnjava sve jača. Samo se jedno malo dete, sve golo, mirno igra na bunjištu. Viču nešto.

Ovde su njini dlanovi jurišali uz dreku glasovira. To je bila ”igra mitraljeza”. Ruski oficiri pokazivali su je po barovima i javnim kućama.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Crnčićima, razume se, nije neka naročita poslastica taj sok od kokosa, koga imaju kad hoće, koliko ih zanima ta moja igra. Goluždravi, uzbuđeni, s divnim vlažnim očima, oni staju jedno iza drugog kako bi došli na red.

Kako su crni u stvari vrlo lagani u ostvarivanju svojih čulnih uživanja, koja su onda violentna, a kako je ova igra put ka ostvarivanju, igrači, iako bi trebalo da su već zamoreni, nisu imali nikakve namere da skoro prekidaju.

“ i ponavljaju pesmu pevajući. — „Je li o ljubavi pesma?“ Oni se bučno smeju. — „Jeste!“ Pitam ih igra li se uz pesmu; odgovaraju mi da se igra sa maskama, ali da se to sme samo danju i samo izvesnih dana.

— „Je li o ljubavi pesma?“ Oni se bučno smeju. — „Jeste!“ Pitam ih igra li se uz pesmu; odgovaraju mi da se igra sa maskama, ali da se to sme samo danju i samo izvesnih dana. Stariji me vode da mi pokažu neke svete maske.

Sada je došao belac, sada ne sečemo!“ Stari se odjednom oduševi. Njegova igra postade drastična, lascivna, klovnovska. On se prevrće po zemlji, skače razbacuje ruke i noge.

One prave figure utoliko komplikovanije ukoliko su asimetričnije. Dok jedna igra sasvim previjena napred, ukošene nakićene glavice, druga se previja, svijene glave i ruku skoro do zemlje, potpuno

punoj sunca. Kroz rupe se vidi čovečiji pogled, sjajan i nerazumljiv. Hipopotam igra sa vrlo malo pokreta; on trupka nezadovoljno u mestu tražeći da jede. Veliki bog Zegele je gladan.

Potpuno me zaboravljaju i sad su samo oko hipopotama tu, proučavajući svaki njegov pokret. Evo on igra strašnu igru Ge, udara levom nogom u zemlju, što znači da zove sve bolesti koje su tu u zemlju zakopane, neka se

Cela je igra priređena iako niko nije znao da li će njamu hteti doći ili ne. Oni su došli, igrali, i otišli, a njina identičnost nije

Tek tada nastaje velika svetkovina, u kojoj ovaj, još uvek vezan za žrtvu, ima da igra. Leš je zatim odvojen od novoga fetišera, razdeljen međ članove po hijerarhiji, i pojeden.

To je crnački gumbe, iz koga se razvio fokstrot i čarlston. Igra se dezartikulisanih udova, iščašenih ruku i nogu, rastavljenih kolena.

sparušena, nosi na glavi nešto što liči na kalpak, i njena je uloga u igri da odgovori na svaki pokret prve igračice. Igra predstavlja rat u kome je poginuo Sumanguru a njegove fetišiste Melinke izgubile svoju slobodu.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Leva strana naših grudi, To je njeno igralište; Ima nokte kâ u tigra, — Srcima se našim igra. Kad polete suze oku, Ona stisne, pa im krati; Na večnu te muku meće, — Da joj platiš trenut sreće.

Haj, kako je cveće slavno! Haj, kako je meni drago Milovanje vaše javno! Kako srpsko kolo igra, Kako srpske misli budi! A kum Josim zagrli me: „Stari svate, vesô budi!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Setih se onih reči: „Čuvaj se magle.“ I ova magla učini mi se kao nešto živo, podmuklo, zlobno, i kao da se igra našim životima. Sad se još više razređuje, vidim suprotni breg kao kroz neku koprenu.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Svi ostali slučajevi ovakvih dvojezičkih izuzetnosti samo su igra, manje ili više inteligentna, manje ili više šašava.

Mnogi njojzi šešir skida, al to ona i ne gleda. Frizur nosi holandijski, kada šeta, igra poljski. Za njom skupa svila šušti, oko grla sva se zlati.

Iglicama igra — tokorse plete, Tri milosnika oko nje lete; Trči, hodi, izviruje kud ko prolazi, Raspituje koji kojoj, kade dolazi, Sad

Sladak je odmor posle teških muka, Kad zlokovarstva izgnječi nas ruka, Il’ sudbe igra, puna gorka jeda, Duh izujeda.

se mora liker, punč, tokajer piti, Tu se dele karte, rasiplju se novci, Tu postaju bankrot mladi vetrolovci; Tu se igra, peva, okreće i skače Što ko igda može i ne može jače; Noć se u dan stvori, dan u noć okrene, Da nevina mladež ne

naskoro poželiti zdravlja; Ali ona za to onda slabo mari Kad s mozak zavrti, vruća krv zažari, No igra i skače k’o muva bez glave Dotle dok nestane svake za lek trave, Dok ju ne napadne nesvest i hektika, Da, balu za

Zato peva, deklamira, Čita, piše, klavir svira A igra balete, I predstavlja komedije Baš k’o da je Italije Kog teatra dete.

A lijepo Cvet-devojče U sebi je pomislilo: — Mlado momče, sasma lepo, Slatko ljubi, dobro igra, Jošt ako zna biti veran, Srećna ona koju uzme! Momče mlado golobrado Umiljato i nestašno, Ali pritom i pametno.

Kad se kolo bi hvatalo, Svaka mati njega gledi Hoće li joj ćer uzeti Da pored nje kolo igra: Momče mlado golobrado Na sve redom lepo gleda, Al’ uzima Cvet-devojče.

Kad je došlo da se igra Šaljivoga jastučića, Bacila se mala kocka Da u ruke jastuk dade Ili momku il’ devojci. Kocka pala, kocka zlobna,

Trglo s’ od sna Cvet-devojče, U njoj srce igra, skače, A usta se sama smeju. Kad je došlo Ružičalo, Izišlo je Cvet-devojče Na grob oca i matere.

Na njemu su svi prisustvujući bez različija vjeroispovjedanija srpskim jezikom zborili; na njemu se srpska narodna igra, srpsko kolo, igrala; na njemu su srpskim duhom spisane pesme, Ja sam mlada Srpkinja, Ja sam Srbin, srpski sin, od

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Pa viđaš li je, ha? VUJO: Igram se s njome. BOGDAN: Šta? Šta, Vujo, Igraš se s njom?... KAP. ĐURAŠKO (u sebi): Igra se s njome! E gle ti skotine! Ta pristala bi i uz boginje! I on se igra s njom!

KAP. ĐURAŠKO (u sebi): Igra se s njome! E gle ti skotine! Ta pristala bi i uz boginje! I on se igra s njom! — — VUJO: Znaš, mator je čovjek dijete — izbij zube, lezi u bešiku — do jučer se igrah junakah, a danas, pod

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— Tebi je, Simeune, uvijek, do nekakve bresposlice! Glava, bolan, igra. — U tebe igra, vidim ja, da mi i ne kažeš. Prepô se Isaija, zamislio se, dok se nešto ne došjeti: — Da zovnemo,

— Tebi je, Simeune, uvijek, do nekakve bresposlice! Glava, bolan, igra. — U tebe igra, vidim ja, da mi i ne kažeš. Prepô se Isaija, zamislio se, dok se nešto ne došjeti: — Da zovnemo, veli, kapetana i

Bojić, Milutin - PESME

Vrtom igra plamen, dršću stabla gola. A prosuto vino iz stotine suda Ključa, vri kô vrela, rastočena smola. Car dohvativ Psalme

I u svojoj sobi vidim te svu golu, Sediš iznad Sata i brojiš minute, Senka tvoja igra preda mnom na stolu, Gde čitave 'rpe početaka ćute.

Čime slavu svoju dokazaćeš, čime, Onom kome smrt je igra sred saraja? Tada zalud ploče slaćeš sa Sinaja! (1915) KAO PROMETEJ U klancima se moja duša vije I čini mi se

Zar ne osećate iz modrih dubina Da pobožnost raste vrh voda prosuta I vazduhom igra čudna pantomina? To velika duša pokojnikā luta. Stojte, galije carske! Na groblju braće moje Zavi'te crnim trube.

(1916) XXXIII Igra pustim grobljem težak dah bagrenja, A dva stara vrana na crkvenom krovu Grakću kô da mrtve iz grobnice zovu.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

MILISAV: I igraju valjda? ŽIKA: Pa igraju, dabome. Čitava ona gazda-Mitrova dvokatnica, pa mi igra od jutros, te neće slova. MILISAV: Dokle ste pili? ŽIKA: Do šest jutros.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

U tome je beogradska sredina počela da igra odlučujuću ulogu. Ako je u početku široko shvaćena periferija jezički uticala na kulturni centar, sada centar utiče na

Pretpostavke se umnožavaju, i u njih se i čitalac uvlači. Igra između stvarnog i mogućeg, znanja i fantazije, ne prestaje ne samo u ovome nego i u naredna dva, podjednako neobična

Jakšić, Đura - PESME

Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži. Ko da igra? Ko da peva? Ko da žedni? Ko da pije? Ko li brigu da razbije? Nesta Mile, nesta ćeva!

Ili listak iz gorice, Kad se vihor igra njima — Zatreperi u prsima. Pa, Kozače, brate mili, Kad otideš tvome kraju, Kozačkome zavičaju, I zatreseš

Nastasijević, Momčilo - PESME

Večni Bog, Večni Bog Štiti nam Izrailj. IGRA PRED KOVČEGOM Jehova! Jehova! Jehova, dođi nam! Dođi nam, večni naš, Ti si nam jutra zrak, Ti nam podnevni sjaj.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Do babe i majka mu sedi. Ona već zaneta tamo oko mlađeg brata koji se igra sa decom po onim naslaganim gredama, kamenju. Svaki čas ga opominje da pazi da ga koja greda, kamen ne pritisne.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

njega se drži sabor, koji kulminira u obedu, pri kome mesto u začelju zauzima bor; oko bora izvode se i viteške igre, i igra kolo, pevajući pesmu (svakako obrednu) u kojoj se apostrofira b. Ko god je u bor dirao, zlo je prošao.

Sofrić, 33 idd; RJA, 3, 51; BV, 9, 1894, 153 id; 11, 1896, 251. B. igra izvanredno važnu ulogu u magiji, religiji i kultu, u medicini, u poeziji srpskog naroda.

npr. RJA, 4, 388s›). U legendama žrtvovano čedo, pošto se desila palingenesija, igra se jabukom od zlata (npr. Vuk, Pjesme, 2, 3, 116). J.

, 161). RUŽA Roѕe (roѕa gallіca). Ruža, rosa, rusa (Sofrić, 189). Poznata je i (turska) reč đul. Ruža igra veliku ulogu u vradžbinama kojima je cilj da se osigura zdravlje.

S. se ne smeju jesti pre Preobraženja, a toga dana njima se pričešćuju (ZNŽOJS, 20, 49). S. igra dosta važnu ulogu u narodnoj medicini. Naročito su spasonosne s.

januar), a onda je izgori (SKG, 14, 37; Schneeweiѕ, 95). H. grančica igra važnu ulogu i pri dočaravanju kiše — nju tom prilikom nosi prpac (ZNŽOJS, 7, 1902, 256).

je čest i poznat slučaj da se starinski obredi dugo čuvaju u dečjim igrama i takav slučaj predstavlja i sremska dečja igra. Sa druge strane, poznato je da su velike ličnosti sahranjivane ispod svetih drveta (v. pr.

U Takovu i Velikoj Ivanči igra se zove: konopljarica. U Takovu (do I svetskog rata svuda, a posle mestimično) to je veoma omiljena igra, koja se

U Takovu (do I svetskog rata svuda, a posle mestimično) to je veoma omiljena igra, koja se sastoji iz niza prizora: ore se zemlja i seje se k.; izniklu k.

U Velikoj Ivanči »konopljarica« je muška igra, inače slična takovskoj i s istim ciljem — da utiče na napredovanje k. (GEM, 17, 1954, 93).

Ćipiko, Ivo - Pauci

Je li tako? Dobro je! Idi, Petre, javi se bilježniku; naći ćeš ga u štionici, igra karata; neka dođe samo čas... Petar ode, a pisar opet sjede i piše.

— Jedan je bog! Ali ti im, Rade, reci dobru riječ, tvoje će bolje upaliti! Curske nedjelje Radivoj u čaršiji bijesno igra u kolu; uneke istrže se iz kola sa Cvijetom i odjelito, posebice zaigra s njome.

— Što hoćete? — upita ga, gledajući u zlaćani prah što između njih u sunčevoj zraci igra. — Ti me, Mašo, ne razumiješ i, valjda, ne možeš da razumiješ; ti si od naravi bezbrižna, snažna...

A blagi jesenji dan ugodio. U odgojku, u prošarici, igra sunce i odbljeskuje se u pretežitoj bakarastoj boji, i odvaja se od puste okolne goleti.

— Gledajte kako se na moru odbljeskuje i igra zapad sunca, k'o da se trza prvo no će umrijeti! — veli starome dijurnistu, koji, prignuvši glavu na same hartije,

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Dakle on je uz tu prokletu uspaljenu ženetinu. Budalina. Lauš ga je ovde ostavio da mu načini naslednika, a on se igra vojske.

Rat je završen. Pobedničko slavlje se razgorelo. Dole, u donjem dvorištu, igra kolo. Svirači cijuliču u svirale i dvojnice. Jekće bubanj od svinjske kože. Meša se svekolika svirka i galama.

Taj Mito ga je zatekao kako se igra s nekakvim sićušnim mišom koga je, izgleda, uhvatio još prvi dan kad su ga zatvorili i onda se zdušno potrudio da ga

Ono što je za njega igra za tebe je kazna. Što nisi sedeo, Dadara, pod tremom u hladu, pio rujno vino, jeo jalovicu, štipao za guz neku debelu

Njegov parip igra pod njim, iz nozdrva mu suklja para, sapi mu drhture od besa i siline, silna maška mu mlatara pod trbuhom.

Nije on od takvoga testa da bi sedeo kod kuće i ušmrkivao balavu decu, cepao drva i prebirao bob. Igra mu jabučica, zažagrio očima. Lauš se nije micao. Dotače krajičkom oka Dadaru okrenutog leđima i samo što ne pljunu.

Ilić, Vojislav J. - PESME

1881. LjELjO U čudnoj cpeću milja svog, Kô ljupki, mili dan, Veselo igra mladi bog, Uz liru i timpan. I vesô leti svetom svud, Šireći slatki jad I strelom ràni moju grud, Nestaško ràni mlad!

I s čudne sreće, jada mog, Kô ljupki, mili dan, Veselo igra mladi bog, Uz liru i timpan! 1882. LjUBIČICA Međ gustom travom, skrivena od celog sveta, Mirno i tiho ljubica cveta

Istorija silnih strasti To je burna mladost moja, divlja, kao igra vala; Buntovnička, raskalašna Prava smesa raznih čuda, Polu—umna, polu-luda, Kao igra karnevala.

burna mladost moja, divlja, kao igra vala; Buntovnička, raskalašna Prava smesa raznih čuda, Polu—umna, polu-luda, Kao igra karnevala. Ali je protekla mladost, i sumnja opaka više Ne potresa mi dušu.

ih krepi, a delom junači, U strašne dane da odvažno stoje Braneći narod i njegova prava, Kad bura besni i kad igra glava. Suton se hvata... I nejasne seni U tankoj magli skrivaju se redom.

1882. TAMARA Burni Terek šumi, teče, I srdito igra val, Pa pred sobom zemlju seče Kroz neravni Darijal. Po obali rosno cveće Čarolijski vije splet, Al' gde orô nebu

“ Što u njenom beše glasu, To podsmešljiv tvrdi lik, I sve stade u užasu, Igra, šala, smeh i klik. Al' se diže spram prestola Dagestanski mladi kan, Oko mu je puno bola, Kô jesenski, mutni dan.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Daleki let kroz vekove pokazaće nam kako se priroda postepeno otkrila čovekovom oku. To otkrivanje je uzbudljivo kao igra lepe Salome. Kad sa nje padne poslednji veo, onda ćemo, obuhvatajući duhovnim okom celu vasionu poći u beskrajne daljine.

je time što se naša Zemlja ne vrti kao točak na preslici, kako sam to nedavno rekao, slikovito ali nepotpuno, nego ona igra kao čigra kojoj se osa zaošijava.

će Vas zainteresovati, draga prijateljice, ne samo zbog njegove momentane aktuelnosti nego još više zbog toga što u njemu igra vidnu ulogu jedna lepa žena. Toliko lepa da se ni njeno ime ne može ravnodušno izgovoriti.

Čudna igra sudbine! Kada je Konstantin Veliki načinio 330. godine Carigrad prestonicom istočnog rimskog carstva, nazvao ga novim

kamenje Zemljine površine počelo da skrućava u kamene sante, no ove se uz strašni prasak razlamaju i ponova rastapaju. Igra boja postaje sve življa i raznovrsnija.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

DETE I TICA BRANKO RADIČEVIĆ Majka prede tanku žicu, A sinčić pred njome, Sedi mali, drži ticu Pa se igra njome. „Gledaj krilo, majko mila, Gle šareni rep! Kako ga je raširila! O, kako je lep!

i doline, A Kozaku duša stara Od siline i miline – Dirnut handžar iz korice Ili listak iz gorice, Kad se vihor igra njima – Zatreperi u prsima.

Emanuilo Janković: Zao otac i nevaljao sin ili Roditelji, učite vašu decu poznavati! Naravoučitelna vesela igra za decu u četiri dejstvija, prevedeno s nemeckog od Franca Ksavera Štarka Dositej Obradović: Život i priključenija

Stanković, Borisav - TAŠANA

Dede, bre, čočeci! Svirka: »Teško oro«. Čočeci igraju. Naza baca jelek. Ispred izvaljenih begova igra po jedan čoček. U strani Cigani muškarci sviraju »Teško oro«; čočeci ih prate dahirama.

AHMET BEG Za tu reč — Mane, bre! — sve što se noćas potroši, ja plaćam. Hajde, čočeci, ovamo! Igru! Igra se: »Čoček avasi«. Vraća se Naza. NAZA Lele! REŠID BEG (spazivši Nazu): Ja, a gde si do sad, moja stara đuvendijo?

Svaki svoj zanat! REŠID BEG Ako de, ako!... Cigani, bre, svirajte! Svirka i igra dugo. Zora sviće. Na vranjanskoj Sabornoj Crkvi udara zvono jutrenje. REŠID BEG (viče): Mehandžija! Mane utrča.

Eto sutra, ako hoće, neka dođe. Samo docnije. Ja ću da ga dočekam.« I sad ti pravo kući i ispavaj se. Pesma i igra: Memete, more, Memete, Tri sela vikav na tebe, Četvrto selo Kulino: Koliko li im obljubi Sve mlade žene nerotke A i

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

I tako dalje. I danas je nad grobom gospa Nolinim čuvena igra senki. To trepti, to se plete i ukršta, to kleca; to se otkida i lebdi.

Znam i to da posle ručka nikada nije spavala. Slaže pasians, igra domine, čita novine, ili neku „staru knjigu”, što je značilo knjigu priča ili pesama iz njenog rodnog kraja.

Tek kad je gospa Nola stala iskreno pričati: da je Srbu zavolela do slabosti; da može čitav sat da posmatra kako se igra taj retko lep i umešan dečak; da joj godi ponosit stav koji dečko ima prema svemu što stane pred njega; da je Srba

— Igra mi ponekad sve i pred očima i u glavi... Meni lično ništa ne treba; ja trošim na sebe koliko i neki moj salašar, a radi

Iz ulice od reke ispade društvo. Napred Srba. Udara u žive, i igra. Zavrti se kao čigra, pođe neki korak napred, pa se zaustavi i izvodi korak u mestu. Za Srbom još tri maturanta.

Teško se i sporo popravljaš. — Julica udari u plač. Gospa Nola ustade, iznese maloga u hodnik da se igra, i vrati se. — Govorimo pred detetom što ne treba. Deca sve pamte i razumeju. Ne plači, Julice.

A dotle, moj otac peva na avliji da se sve ori, cepa drva, farba kokošinjac, hrani krmka, kupa pseto, igra karata s komšiskom decom na avliskom pragu, i priča im na svom sočnom jeziku priče i pošalice iz njegove mladosti...

Možda i zato što nemaju državu... Igra kompensacija, gospodin Joksime, strašna je i skupa je. — Čujem da vam je i teza o Jevrejima. — Jeste.

Taj je orah počeo da igra vrlo važnu ulogu u životu Rajićevih, a kasnije, videće se, igraće izvesnu ulogu i u životu Bajićevih.

Zapazili su u obema kućama da se nešto igra s njima, da se u isto vreme na dve strane dešavaju promene, javljaju novosti.

Te jeseni, na balkonu, krišom od majke, ćerka Milanova izvodi balet prema pričanju „srećne Malvine Frelih”, i kako ona igra, tako se ugibaju stare daske na podu balkona, i tako se tresu i kabanice.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Dođu kod astala gdi se igra, sve se nešto muvaju, sve se kao u poslu nalaze, čas jednom, čas drugom u karte zavirkuju, dok na pozivanije igrajući

sangvinikera plamen od fosfora; za holerika oluja; za flegmatika da se nađe u poslu; za melanholika bolest; za mladoga igra; za starog klepetuša na prasetu; za bogatog zabava; za siromaha iskrpljena kuća.

za nekoliko magnovenija »za nekoliko trenutaka« MAZUR — mazurka, poljski narodni ples, a nekada pomodna salonska igra MAJDANSKI — u izrazu majdansko vino: iz oblasti Majdana, dela vršačkog vinogorja (prema selu Gudurici) MAMUZA — (fig.

fama) — glas, glasina (personifikovano) FARO-BANKA (nem. Faro, Pharo ili Pharao) — hazardna igra kartama gde jedan »drži banku« a igrači mogu ulagati do ukupne sume koja se nalazi u »banci« (što omogućava velike

Scherwenzel, od fr. ѕervant) — kartaška igra, žandar ŠKODA — šteta ŠKRIP — procep, škripac ŠLENDRIJAN (nem. Schlendrіan) — onaj koji ide utrvenim putem,

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

se njegovog mača pretvaraju U drobni hleb Sveta majka Subota Po drugi put ga rađa Živ je u crvenoj kapi rose Igra u zapaljenom kolu božura Peva u pesmi kosa na ovom polju BOJOVNICI SA KOSOVA POLjA Ovde gde smo Zagospodarili smo plavim

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

samo da sam pri rođenju sedam dana zadocnio, već i da sam sedam dana ranije umro, a to bi već bila strahovito bezdušna igra sudbine. Krštenja se ne sećam dovoljno, jedva pogdešto od toga obreda ako sam upamtio.

U naše doba nije bila poznata igra fudbala, tenisa, niti ma kojega od današnjih sportova. Mi smo tada igrali mete, robova i jenidžajes.

Mi smo tada igrali mete, robova i jenidžajes. Za mete bi se i moglo reći da je gotovo sportska igra, dok robove smo igrali ciglama i gotovo redovno svršavali tu igru po kojom razbijenom glavom.

Ona treća igra, jenidžajes, ostala nam je zajedno sa alvom, bozom i doldrmom od Turaka i igrala se na taj način što bi jedan od nas,

I sve me je kopkalo da im rečem još: — Kako li će nevina igra da vam presedne, mila dečice, kad budete saznali da je čigra u indiferentnoj ravnoteži onda kad bude momenat konusne

Tako isto sećam se moga druga, sviračevog sina, koji je pred kraj školske godine često puta pevao: Opa-cupa, kolo igra, Momak do devojke, Opa-cupa, ispit ide, A ja imam dvojke.

Kad sam prvi put, kao dete, čuo da glumce nazivaju sveštenicima, ja sam se ovako domišljao: onaj što igra ljubavnika mora da je arhimandrit; onaj što igra intrigante mora biti da je okružni prota; onaj što igra komične uloge

da glumce nazivaju sveštenicima, ja sam se ovako domišljao: onaj što igra ljubavnika mora da je arhimandrit; onaj što igra intrigante mora biti da je okružni prota; onaj što igra komične uloge mora biti da je predsednik konzistorije, a onaj

onaj što igra ljubavnika mora da je arhimandrit; onaj što igra intrigante mora biti da je okružni prota; onaj što igra komične uloge mora biti da je predsednik konzistorije, a onaj što igra Kraljevića Marka i razmahuje buzdovanom mora da

mora biti da je okružni prota; onaj što igra komične uloge mora biti da je predsednik konzistorije, a onaj što igra Kraljevića Marka i razmahuje buzdovanom mora da je đakon, jer i naš đakon tako kadi o službi kao da mu je buzdovan u

maskira kao sebičnost, zlobu kao zlobu, a pakost kao pakost, dok u životu to drugače biva, tamo se jedna rola igra a druga maska stavlja.

Glumac: Brak je komad koji se ne igra pred publikom, a kad ipak doživi aplauz, to znači samo da je rđavo igran. Rđavoj igri su najčešće krivi reditelj, koga

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Ali u igri Engleskinja ide na jednu stranu, a Živadin na drugu. Toplica govori da bi Živadin čuo: — Ama ženska lepo igra nego on pijan i kvari. Živadin se u igri zanese i uzviknu: — Primi! — i namerno zgazi Toplicu na nogu.

Petrović, Rastko - PESME

Hoćemo da obnovimo vrlo melodične koncerte Talijanskih anđela iz petnaestog veka: Neka je muzika beskrajno prosta i igra prostija još Uspavanke kad su malo smešne.

Ko se to igra poljem sa devojkama, Od čijeg su to daha grane zadrhtale, I cvetovi sa voćki popadali, Čije su to stope po travama?

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Bio je spreman da sluša čak i pesmu potoka koji je sebe nazivao rekom. Igra cveća u livadi i neumorno tumaranje mrava zanimali su ga više od kretanja sunca u nebu. U redu! Veliko je i moćno Sunce!

Svu noć zagledan u trak mesečine na talasima, Marijan je bio uveren da vidi kako se Srebrenka igra s talasima. A onda: pred zoru kriknu galeb u nebu.

Tu ćeš mi biti ženik! Luda mala! Kakav mladoženja? Zar ne vidi da je star i da mu oko suvih cevanica vetar igra? — Pogledaj se! — reče devojka kao da odgovara na njegovu misao. Pogleda Starac svoj odraz u vodi i kriknu.

— Počinji! — razvali orlušina kljun, a Varalica se nasmeja. — Ne smej se, no igraj! I, poče igra! Dobi Varalica prvo kolo.

Osvoji orao drugo, pa Varalica pobedi dvaput zaredom, dok se orlu ne dosadi, pa reče: — Ovo je poslednja igra! Ne mogu više da čekam. Slatko miriše ljudsko meso! I, nastavi se igra. Kako su drhtale Varaličine ruke dok je delio!

Ne mogu više da čekam. Slatko miriše ljudsko meso! I, nastavi se igra. Kako su drhtale Varaličine ruke dok je delio! Kako se širilo orlovo gladno oko! Već i sunce poče da seda.

— reče Hobotnica. — Ja sam i četvrti put udovica! — podiže Hobotnica Belutak, ali niko ga nije hteo. Nije za jelo, ne igra, ćuti, šta s njim? Hitnu Hobotnica Belutak među korale i školjke. Ko zna koliko je tamo ležao zaboravljen i usamljen?

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Dan se smiruje. Po ćilimu igra klonuo sunčev zrak. Sa ulice dopire svirka, graja. U sobu rupi puno devojaka kličući, pevajući i igrajući.

VASKA (prekorno): Hajde, Stano! Što si takva? STANA (odlučno): Neću, ne! Iz bašte se čuje pesma i igra. STANA (slušajući im pesmu, briše suze). VASKA A što plačeš? STANA Pa kako da ne, Vaska?...

Ti ćeš, starke, po jatagan da mi igraš i da baješ, kao veštica u nekrsteni dni što na sneg i na mesečinu igra. I ti ćeš takoj! Ovamo ti! Ovamo, veštice, ovamo koske stare da ti rastresem. Utrči Marko.

** I otac ti dođe, zastidi se, more! KOŠTANA (uz burnu svirku, praćena Cigančicama počne da igra čuveni čoček »Keremejle«; pada kolenima, uvija polovinom, trese prsima i, igrajući oko Hadži-Tome, po katkad ga kosom

GRKLjAN (izdvaja se, pada pred njim na kolena i pokazuje na Salče): Ja, gazdo — ne! Ona. Ona je nauči i da peva i da igra. Ja ne — ako sam ja što kriv, ovde sam... (Pokazuje na vrat.) ARSA (Salčetu): Govori, veštice! Ti si za sve kriva!

E, za tu reč baš ti ovoliko hvala! Ona, još kad Koštan beše mala, dete... I ona onako malu uči je da igra i peva. I nauči je! Sad, eto, radi nje, svi ćemo da izginemo. (Ponova hoće da udari Salče po glavi.) Ona je kriva!

Šantić, Aleksa - PESME

Pogledaj kako Vatra se žari, I hukti, i bukti U peći toj. Gle kako njena Koralna pruga Veselo igra Po zidu gore!

Gle kako njena Koralna pruga Veselo igra Po zidu gore! Veruj mi, tako I moje srce Hukti i bukti, Igra i besni, Manito, ludo — Ne zna šta radi, Sasvim se smelo; I evo, evo, izgore celo, Izgore celo!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

On ulazi u dvor Mine od Kostura prerušen kao kaluđer i igra „sitno kaluđerski“, jer je to odista najbolji način da bez muke savlada razbojnika koji mu je razorio kuću i zarobio

Više nego rana peku ga stradanja Srbije. Miloš Pocerac je junačka pesma za sebe. Njegova ruka je rada da se igra s Turcima, a sablja mu je žedna turske krvi. Na đogatu on izleće na gornju kapiju lozničku i seče Turke oko grada.

predstavljeno je vrlo efektno baš time što se ona ponavlja obrnutim redom, što je poslednji stih naredbe „da s' ne igra kolom uz kadune“ ponovljen kao prvi stih o njenom gaženju: „Marko igra kolom uz kadune“.

redom, što je poslednji stih naredbe „da s' ne igra kolom uz kadune“ ponovljen kao prvi stih o njenom gaženju: „Marko igra kolom uz kadune“. Ali to nije sve, ima mnogo poteza koji su odista majstorski.

na drugoga“; ili ona vrlo duhovito izvedena — kad je sirota devojka nadmudrila Marka okumivši ga; ili ona kad Marko igra sitno kaluđerski; ili ona kad Marko ore drumove; ili ona kad se Marko „bolan učinio bez bolesti, od mudrosti teške“;

Marko, drugo bješe Relja od Pazara, treće bješe Miloš od Pocerja; udariše pokraj vinograda, vinograda Ljutice Bogdana. Igra konja Relja od Pazara, nagoni ga preko vinograda, pa on lomi grozna vinograda; veli njemu od Prilipa Marko: „Prođ' se,

Planu Marko kako vatra živa, ispravi se na Šarcu vitezu, dobro Šarcu dizgen potegao, — igra Šarac kako i pomaman, i preskače konje i junake; pak doziva bega Kostadina: „Pobratime, beže Kostadine, idi, brate,

jasak učinio: da s 'ne pije uz ramazan vino, da s' ne nose zelene dolame, da s' ne pašu sablje okovane, da s' ne igra kolom uz kadune; Marko igra kolom uz kadune, Marko paše sablju okovanu, Marko nosi zelenu dolamu, Marko pije uz ramazan

pije uz ramazan vino, da s' ne nose zelene dolame, da s' ne pašu sablje okovane, da s' ne igra kolom uz kadune; Marko igra kolom uz kadune, Marko paše sablju okovanu, Marko nosi zelenu dolamu, Marko pije uz ramazan vino, — još nagoni odže i

li jasak učinio: da s' ne pije uz ramazan vino, da s' ne nose zelene dolame, da s' ne pašu sablje okovane, da s' ne igra kolom uz kadune?

Marko igra kolom uz kadune, Marko paše sablju okovanu, Marko nosi zelenu dolamu, Marko pije uz ramazan vino; pa mu prosto da sam

jesam jasak učinio: da s' ne pije uz ramazan vino, da s' ne nose zelene dolame, da s' ne pašu sablje okovane, da s' ne igra kolom uz kadune; dobri ljudi o zlu govoriše: na jadnoga Marka potvoriše: da ti igraš kolom uz kadune, da ti pašeš sablju

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

MRTVA SLOVA NA PAPIRU. ALI, ONO ŠTO OSTANE U TEBI POSLE ČITANjA (NEKA SLIKA, NEKA IGRA, NEKA MU ZIKA), TO JE NjIHOVA VRED NOST. AKO NE OSTANE NIŠTA — OPET NIŠTA I3VINI NA SMETNjI.

od treme JEDNA OVCA SIVA Jedna ovca siva U bazenu pliva Jedan hrabri slon Trči maraton Jedan poljski cvet Igra rukomet Jedno ptiče golo Voli vaterpolo Jedan ljuti ris Obožava klis Jedan žuti nar Pao u bunar GAJITE PATKE

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Zatreperi lišće i od zašaptana vjetra i uznemirenih sjena — hop! — odjednom se stvori Lunja. Još joj na očnim kapcima igra uzdrhtao list, šulja joj se kroz kosu vjetar, a u oku joj se krije vlažna šumska sjena.

Umije taj da vreba iz visoke trave kao pravi osnovac, da se provlači kroz plot, krije se tako vješto kao da igra žmure, a po potrebi će se i na drvo uspuzati i to zajedno s torbakom i štapom, a to je već nešto — ehe!

toga, te iste noge odnijele bi ga ponovo na nečiju jabuku ili u baštu s lubenicama i opet bi se nastavljala stara igra.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

BRAĆE AVIMELEHOVE 160 VIZIJA PROROKA JEZEKILjA 161 JOANATANOV MED 162 LITOSTROTON, ILI GLAVA ADAMOVA 163 IGRA DAVIDOVA 164 AVESALOM DUGOKOSI 165 GEDEONOVE TESTIJE 166 KAKO JE UČINIO FINEES NA VOJSKI 167 KAKO JE UČINIO

Po naški: Namet s kamenja. IGRA DAVIDOVA Prosti čovek Jozan što nije dato prostu čoveku čemu svetu doticati se, — toga se on s rukom dotaknu, ta i

CAREV KAPIDžIJA Kad negde danjom, noćom li čuju se mnoge svirnje, klepet, skaka i igra, zločesto lomno srdca tankovito žensko mamljivo pojanje, sve izokola muško i žensko, malo i veliko što je god suludo,

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Mlađe ga, istina, nisu mogle i smele ljubiti, ali su ga utoliko čežnjivije krišom gledale, naročito nedeljom, kad igra oro na ćošku Šefteli-sokaka.

A ona se stidi, hoće od stida da proguta onu maramu koju je metnula na usta, i sva srećna pruža ruku Manu, pa igra s njim! Ne igra, nego leti kad Mane povede „Osamputku“ ili „Potresuljku“!

Ne igra, nego leti kad Mane povede „Osamputku“ ili „Potresuljku“! I samo oni praporci u Mančinim štiklama što kazuju da igrači

njegova mezimica, njegovo čupe Zone, nedeljom ode sa drugaricama na ćošak pred Kaloferlijski han ili na Bit-pazar, gde igra oro; ili u neku avliju ili neki poširi ćorsokak, gde se momci i devojke ljuljaju bele nedelje na „nišaljkama“, i gde se

pa otrče veselo tamo gde se oro igra. Tu stanu. A obično i najradije stanu na kakav basamak ili kamen, — jedno da bolje vide, a drugo da izgledaju veće.

Ponekad bi dolazila i do mesta gde se igra oro, ali nikad sama, već uvek s ponekom drugaricom i praćena izmećarkom. Slučajno najviše je dolazila tu gde je

ipak krišom pratila očima Manču, i nije joj pravo bilo kad je ovaj ne bi opazio, ili kad bi otišao na drugo mesto da igra, a ovo ostavio... To je vređalo njen ženski ponos.

trofejima kao svaki dobar vojnik; a takav jedan ne mali trofej bila je i ona pesma o njemu i lepoj Katarini i ona nova igra koja se uz tu pesmu igrala, — a taje pesma: Igra oro kod grobljište.

mali trofej bila je i ona pesma o njemu i lepoj Katarini i ona nova igra koja se uz tu pesmu igrala, — a taje pesma: Igra oro kod grobljište. i u oro Katarinke, a do njuma mlad narednik, lele, tugo, mlad narednik...

Stale jedna do druge, pa gledaju kako svet igra. Zona gleda ravnodušno, umorno i kao malo podsmešljivo po ovom šarenilu i veselju; gleda kao da joj je dugo vreme.

Ne bi igrala, ali kad vide Kalinu kako je srećna i kako se zarumenila i oznojila, pa se briše jaglukom, kad se pustila igra, dođe i njoj volja da poigra, pa iako je čorbadžijska ćerka, pa makar i otrpela rezilak kad ode kući.

Zasvirala se „Jelka tamničarka“, lepa igra, uz koju se i peva, upravo uz koju se pesmu igra. Tu je igru jako volela Zona i zbog igre, a još više zbog pesme koja