Sremac, Stevan - PROZA
A ti ’ajd’ idi, blago meni, a ja ću sad za tobom. ’Ajde idi, momče, pa kad se oženiš, igraću ti u svatovima. Pazi, molim te, koliki je, čitav gardist!« zadžakao Jova i ostavlja zbunjena šegrta, a sam grabi napred.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Zlo je meni tiho reklo kad mi gvožđem uši peklo: Ja sam igra - nisam zloba, igraću ti oko groba. Zlo je meni čavrljalo kad me mrakom kotrljalo: Ne jadikuj, praško snega, ja sam alfa i omega.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I, tako, bez mora, preliću život naš, zorama Fruških gora. I, tako, bez pića, igraću, do smrti, skokom, sretnih, pijanih, bića.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Odatle potiče jednolično ali i ritmotvorno segmentovanje koje nalazimo u stihu Stražilova, na primer ovo: „igraću, / do smrti, / skokom, / sretnih, / pijanih, / bića”.