Jakšić, Đura - PROZA
Pre nas gaziše nemci a sad i Nemci i Madžari... Ti već slabo kud ideš, bolestan si, nije ti ni zameriti... Al’ vele da je došao neki carski komesar u našu Kekendu, pa još govore da je
Vidiš kakvo je vreme: ne zna čovek šta nosi dan, šta li noć“. „Al’ zašto ideš svakad u po noći? Zar nije bolje da dočekaš dan?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” Potom uzme moj otac jednu veliku čašu punu vina, i pošto otpije za jedno dva prsta, rekne mi: „Prve godine, kad ideš po nuriji, samo ovoliko pij od svake čaše kojom te ponude, druge godine ovoliko” i potom opet srkne malo vina.
„Ali, veli knez Sima, „ti ne znaš putova pak možeš u Turke upasti, a tamo kud ti ideš ima Turaka.” Kad oni vide da me ne mogu nikako da vrate, reknu mi te uklonim sve moje momke na stranu, a tako i oni
— „Lepo, lepo — nastavi obršter, — a zašto ne ideš preko Turske?” Kažem da ne smem od Turaka, no hoću preko Vlaške. Pita Protića kuda će on.
— „A odakle si?” reče obršter. — „I ja sam iz Srbije” odgovori mu Čardaklija. — „Da tamo ideš, to verujem; a da si iz Srbije, nije istina: tvoj jezik nije srpski!
Znaš li, brate, kada smo se sastali na Dubokom u zbegu, i kad smo te zakleli da ideš u Rusiju i da naučiš rosijski jezik, i da ćemo mi poslati naše ljude tamo, pak da ti s njima ideš da im budeš tolmač i
kad smo te zakleli da ideš u Rusiju i da naučiš rosijski jezik, i da ćemo mi poslati naše ljude tamo, pak da ti s njima ideš da im budeš tolmač i pisar? Eto i̓ sada šaljemo.
Ko te posla? Zar nisi imao koga poslati i zavaravati Turke, već sam sobom da ideš?” — Ja mu kažem: „Gospodaru, mi smo vam poslali i javili, da Turaka sada je pošla najveća sila, da sami ne možemo
No kažem da si lud. Zar ti je malo drugi̓ ljudi, makar i vojvoda, da šalješ, a ne ti sobom da ideš sam” itd. Vidim i ja posle, da nije sasvim od mene pametno bilo i od Čupića, ali je probitačno, jerbo smo zadržali
— Mučno meni da on ide. Pak odem njemu i reknem: „Gospodaru, mi smo se svi dogovorili da ti sobom ne ideš gore. Jer ako Hadži-beg razbije našu vojsku, to je ništa, kao jednu četu, i opet će se sva vojska ovde oko tebe
Hadži-beg razbije našu vojsku, to je ništa, kao jednu četu, i opet će se sva vojska ovde oko tebe skupiti; ako li ti ideš, pak, Bože sačuvaj, da tebe razbije, a on više vojske ima nego u nas, onda bi puk̓o glas, da je Hadži-beg razbio
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Vala, Vitomire, ne znam ko je od nas dvojice luđi. I tebi je već nekoliko puta podvaljivao, pa opet mu ideš. — Ono jes'... eto nije mi još platio ni ona kola vrljika što mu onomad doterah. — Neće ti ni platiti.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Znao sam da me nećeš razumeti!... Dobro, znaćeš posle. Zasad znaj ovo. Koliko si dužan Lazaru što u goru ideš — toliko duguješ Kruški i Marinku Marinkoviću!... Upamti!... — Ama otkud ti to znaš?! — Kazala mi tica!...
Lakše bi mi bilo da me metneš na žeravicu da presedim nego da svaki čas osluškujem da li ti ideš!... Molim te... da pođem i ja s tobom!... Ja neću ići kućama. Lugove crnobarske znam kao svojih pet prsta... Molim te!.
U času zaboravi što je Turčinu obećao. — Dobro, da idem! Hajde i ti sa mnom, popo! — A što sam ne ideš? — Velim bolje da si ti sa mnom! Ja ne bih znao šta da mu kažem... I krenuše se.
— To je. U taj par pristupi Deva, skrsti ruke i pokloni se. — Stiže li? — upita Čupić. — Stigoh. — Odakle ideš? — Od Beljine. — Kreću li se Turci? — Mislim da su prešli Drinu. — Ima li ih mnogo? — Kao na gori lista!...
— odgovori Surep. — Meni treba čovek koji ume umreti a reči ne izustiti. — Dobro, vojvodo. — Da ideš u Sremsku Mitrovicu. — Dobro. — Nama treba baruta. Nađi gde znaš i što više možeš... A evo ti novaca.
Dučić, Jovan - PESME
Ti nisi u sebi jer ti nema kraja; Tvoj govor počinje muziku svih voda; Reči su ti konci u tkivu sveg sjaja; Ideš, kô molitva, od zemlje do svoda. I ti si načelo većma nego biće...
Nema tvojih stopa putem što krstari, Ali ti sad ideš svetlim prostorima; I tvoj pečat kobni sad nose sve stvari; Tvoje su sad oči u vodama svima.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Juco sine, pa kad već ideš, donesi nam po jednu rakiju, ako vas smem, to jest, ponuditi reče pop Spira i okrete se gostu.
Kad je bila blizu Feudvara, Susrela je tri mlada drotara: »Di sa pošla, Madžareva Julo? Di da ideš, naša biti moraš!«... Jedan skida zlatne belenzuke, Drugi skida dukate sa vrata, Treći veli: »Poljubi me, Julo!«...
O, idi, divna nevo, Gde cpeća za te cvati, I pesma nek te prati Tvog ručnog devera. U nove ideš dvore, Gde zaova cveće bere, I nova majka stere Od sadiplatna put. Oj, zbogom, krasna dušo, Pa srećna dovek budi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Varvara onda uzviknu: „Pavle, svi ćemo sa tobom, Pavle! Ja ću ti biti kao sestra, mesto moje Katinke. Ne valja da ideš tako udov po svetu, kažem ti. Zlo je. Samoća nije dobra, Pavle! Ženi se! Ne bi ti nas ostavio da nisi bez žene!
Da ime moje ne sramotimo. A ti, dugonjo, da im, po smerti mojej, na dosadu ne ideš, niti u goste, niti na posješčenije. A otiti vo svoje otečestvo, ni po smerti mojoj, želatelj nisam.
Teodosije - ŽITIJA
utvara i ukrepivši se krsnim znakom reče k njemu: — Ako si ti grbavi Neofit, kao što kažeš, kako si prav i kako sada ideš sa punom snagom? A on reče: — Ne znam, oče. Bog zna!
Živ Gospod i živa duša tvoja, ja to učiniti neću, niti ću te napustiti. Bog tvoj, Bog moj, i tamo kud ideš da se naseliš idem i ja s tobom, i kako u postu ti živiš, živeću i ja s tobom, samo me ne ostavljaj!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Šta se tebe tiče! - gunđao sam. - Za tebe ne postoji opasnost da padneš na godinu, ti ne ideš u školu, tebi nije toplo, nije hladno, živiš sto godina zavučena pod taj svoj ludi oklop!
- Misliš li ti da ideš ili ne misliš? - Ataman se okrete prema meni a oči mu zasvetleše kao neonska cev. - Mislim!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Šta ću ja onde, kad ti ideš da gledaš devojku. Mislili bi odma’ da smo došli prositi devojku. To je tvoj posao, a ja ako ću k njima, ja ću u kakvom
Krečar sedne do gospodara Sofre. — A šta je tebi Krečaru? Tako mator pa da ideš u maske? — Čamča me natentao, tebe radi, da te malo razveselimo. Ta znaš da smo se u životu dosta napatili.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Dete je nepoverljivo ćutalo. —Kaži: oboje! — reče otac. —U koji razred ideš? —U treći — reče ponosno majka. Nije smela da podigne pogled, a osetila je da on već stoji iznad nje i da čeka.
Matavulj, Simo - USKOK
Dosta je da ideš u crkvu nedjeljom i praznicima i uoči njih na večernje! Još tri vojnika, osim Krcuna, bjehu dotle otišla u plemena.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
- Vuci se pa uzmi od moga, ali nemoj sve! (Privezuje nanovo kecelju.) Pa kad ideš, idi ljudski. Vrat ispravi, šta si se pogurila kao baba. Kad dođu, iznećeš slatko i rakiju; starog poljubi u ruku.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Eno je sokakom, sigurno će k nama. NANČIKA: Nek ide k vragu! 2. EDEN, PREĐAŠNjI EDEN: Ideš anjam... NANČIKA (na njega): Eređ pokolba! EDEN (pobegne).
Radičević, Branko - PESME
Pa skoči, viknu: „Ta zar ideš samac! O Mile, Mile, a tako ti Boga, Ta kuda dede gospodara svoga?“ Ni reči na to Mile ne izusti, Već samo malo u
3oro bela, zoro mila, Divno l' si se opremila! Goniš tamu, goniš nojcu, Ideš li joj u pomoćcu? Da li njojzi sunce nosiš, Oli ćeš je da pokosiš? Zora zori sjajna lica, Ma ne gla je nesretnica.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
To je isto kao da ideš zagledati u oltar šta pop radi. — Hm, šta veliš, Petrače? Petrak samardžija, držeći na koljenima rašivenu stelju od
Zatekli me u polju s ovim mamuzama na nogama. Šta će ti, veli, mamuze, na bose noge ako ideš poštenim poslom? To ti se, vidiš, naziva otežavajuća okolnost, moj Vaskrsije.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
E, pa, evo joj sadevo! Ima odma d ideš, da kažeš da mi se gubi iz kuće! Za svagda! Pa sad nek vidi kolko će je koštati njena gospoština!
Aman, drži se onoga što je jasno! Aga je rekao da ideš. Izbora nema. Učini, iako ne razumeš! Ne pitaj kako i zašto! To zašto vodi pravo u ludilo!
(Glasno) Šta misliš, da l će ovo odelo da nam skidaju? HUSO: Jok, ostaviće ga tako, ne tebi, da takav ideš pred odabašnicu! SULjO: Biće bolje da ga pošlju u žito. HUSO: A što u žito?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
On jednako ćuti. Toda mu pristupi bliže i upita ga blago. — Kaži, Dimitrijo, kaži ti tvojoj Todi! — ’Će ideš? — reče on s Mukom i pogleda upitno po ostalima. — ’Oću, ali ne boj mi se ti!
— Što, Nikolo, ne ideš da spavaš? — reče mu mati malo blaže, ali to tako, kao da ima jedino meni da zahvali, što ga i sad kao i uvek ne grdi,
Ja sam stajao i gledao te kako pognute glave ideš, i to u nanulama, na nogama čarape iskrpljene, u mintanu iz koga je virio pamuk...
Što se bar ne izbolova (ma da je godinu dana ležao), te majka da mi te izneguje, nadgleda, ponudi... da mi ne ideš tako neponuđen, željan?... Što, sinko? Zašto tako brzo, „apans’s“ ode, ostavi nas?... Zašto, sinko?
Kostić, Laza - PESME
je jedna žena, ta je žena mati njena; majci svojoj ćerka pada jecajući oko vrata: „Majko mila, majko stara, opet ideš od glavara?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Oni car ga stane od toga odvraćati: — Nemoj — veli — da ideš nipošto! Ti ne znaš ko je Baš-Čelik, mene je mnogo vojske i novaca propalo dok sam Baš-Čelika uhvatio, nego o stani
— Bolje tebe našao, zete. — Gdje si? — Evo me. Pa mu priča od kraja do konca. Onda mu car reče zmajski: — Ta kud ideš, boga ti, prekojuče Baš-Čelik prođe i pronese tvoju ženu, ja ga dočekam sa sedam hiljada zmajeva, pa mu ne mogoh ništa
A car ga stane sjetovati. — Nemoj — veli — dalje da ideš, ja ću ti za Baš-Čelika kazati: onog istog dana kad je tvoju ženu ugrabio, ja sam ga dočekao sa pet hiljada sokolova,
Ali carević neće za to da čuje. Onda mu carevi reku: — E kad već hoćeš silom da ideš, a ti nemoj odmah ženu da vodiš, nego joj kaži da pita BašČelika đe mu je junaštvo, pa onda dođi da nam kažeš, mi ćemo
Kad dođe aždaja, stane je baba pitati: — Ta gde si zaboga? Kuda tako daleko ideš? Nikad nećeš da mi kažeš kuda ideš. A aždaja joj odgovori: — E, moja bako, daleko ja idem.
Kad dođe aždaja, stane je baba pitati: — Ta gde si zaboga? Kuda tako daleko ideš? Nikad nećeš da mi kažeš kuda ideš. A aždaja joj odgovori: — E, moja bako, daleko ja idem.
A aždaja joj odgovori: — E, moja bako, daleko ja idem. Onda joj se baba stane umiljavati: — A zašto tako daleko ideš? Kaži mi gde je tvoja snaga.
vide čobana gde se vrati kući, odmah dozove k sebi svoju kćer i kaže joj sve šta je i kako je, „nego — veli — sutra da ideš s čobaninom na jezero, da ga poljubiš u čelo“.
Odavde nema do njih više od po dana hoda. Samo valja upravo da ideš, pa ćeš naći jedne velike vratnice, kad prođeš one vratnice, drži desno, pa ćeš doći upravo u njihov grad, onde su
koju ti srce tvoje obegeniše, pa idi svojoj kući ako hoćeš i neka te prati božji blagoslov; a ako nemaš volje da ideš odavle, možeš ostati pa tu živjeti, i niko ti za to neće zamjeriti ili prigovoriti.
— No stari, — pita ga Nesreća — gde su ti kola? Zar opet ideš pešice u drva? Kaže joj starac po duši kako je prošao sa onim novcem.
Onda mu oni počnu govoriti: — Zaboga, brate, kad tamo ideš, pitaj i za nas zašto nam se goveda ne dadu nego sve natraške idu.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Ali ubio te Gospod, tako da ti kažem; imaš li, more, pameti, da na bal ideš. SOFIJA: Bez pameti ljudi i ne idu na bal. MAKSIM: Šta si ti? Jesi li ti grofica ili baronica?
LjUBA: E, pa takva je sad moda. STANIJA: Ubio ti grom tu nesreknu modu! Da te moda uči da žmuriš na jedno oko, da ne ideš sas nogama, i da ne jedeš s desnu ruku. LjUBA: Vidiš, nama nije to teško.
STANIJA: Kako bi se smejao, kad drugi gine? VUČKO: Zašto je lepo. E, majka, da ideš da vidiš, lepo. STANIJA: Ako je sve tako lepo ka što sam videla. VUČKO: Ama ovo je baš fino.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
PERSIDA: Kad vam je teško od mene, a vi me otpustite, ja ću meni naći službu. SULTANA (ćuši je): Oćeš da mi jednako ideš uz nos. Je li ti izišlo vreme, a? Hijeno ženska! Ni dva dana nema od kad si došla, pa već si mi se popela na glavu.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
XXVI 178 Ani i Jeleni njihov ludi otac UFUR Volim te, devojčice, vrtirepu jedan, zunzaro, folirantkinjo jedna, dok ideš u svojoj jedinoj džipsi-suknji i žutoj majici bez rukava kao da je ceo Beograd tvoj, i ližeš sladoled od čokolade,
onako, same od sebe, svi žarko čeznu da te zeznu i odvuku u mračne gajbe, u tamne hodnike, u vetrovite parkove, dok ideš tako ničija, bez veze.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Samo mi dopustite da nam ovaj gospodin svoje baronstvo osvedoči. MARKO: Nipošto! Ja tebi lepo kažem da ideš iz ove kuće, ako misliš da ostanemo dobri prijatelji.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Zašto me nećeš da biješ, bako? To mi je nešto sumnjivo jako.“ „Zbog tvoga srca, dobra i meka, dok obnoć ideš nebeskim putom. Ne boj se, nije podvala neka! Neću te više taknuti prutom.
“ Zamuca vođa: „Tako mi brka, đidija ovaj sve živo krka! ... Do sada nisi bio nam znan. Odakle ideš? Gdje ti je stan?“ Ćosa će nato: „Glavom i bradom stanujem, druže, pod Bukva-gradom.
„Pobratime zubati, odakle nam ideš ti?“ A pobratim čudno reži, al ne bježi. „Daleko je moja kuća, ja sam glavom ovčar Žuća, noćni
“ — A ždral će: „Nisam iz neba pao?“ „Otkuda ideš, vrag bi te znao!“ „Slušajte, momci — ptica će mirno — dug sam imao let — dane i dane nose me krila, preleteh
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Dajem vam reč da neću ništa zlo pokušati. — Kad bih i htela nisam sigurna da bih mogla doći. Ako iko upita: gde ideš, ja ne bih mogla doći. I našto! — Vi ćete doći ako vas niko ništa ne upita, niko ne vidi kad prođete.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Je li vreme? — dodade otac, pa se diže, kao da želi da ubrza trenutak rastanka. — Sine, zar ideš? — Mati mi pade oko vrata. Osećao sam kako drhti i sve me jače steže.
Zatim pripali cigaretu. Onda povuče jedan dim, i gledajući žmirkavo Rajka produži: — Uhvatiš se, bato, za cevku, pa ideš i spavaš. A za šta da se uhvatim ja?...
— A pucaju li? — Pa... pucaju — veli mi ravnodušno, kao da se oni otuda kamenjem gađaju! — A ideš li ti? — Idem, kad me zovne komandant. — A... je l te gađaju? — Pucaju, ali ja ništa. To im je posô.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— A zna li ona tebe ? — Mučno, bogme... Mi smo ti, bratiću, ovaj... — Dobro, to je dobro što te ona ne zna. Da ideš sad odmah u srez, pa se prvo izvesti je li se vratio kući onaj... Ako se i vratio, biće u kancelariji.
onogaj... — Marš odatle, bezobrazna životinjo! dreknu Velja i stade se osvrtati da nađe svoju batinu. — Hoćeš li da ideš ti, učitelju ? osvrte se pandur Gojku, koji stajaše bled, drhćući kao prut. — Doći ću sam... Kaži... gospodinu.
na stavlja on svoju misao. Ljubica ga uhvati za rame i zaustavi ga, starajući se da mu razgleda lice. — Možeš li da ideš? — A?... odgovori on misleći nešto... Sve me vuče da padnem, a ono u glavi kljuca, kljuca...
Ho-ho-ho!... Ala bi to bio muž, bre!.. — Istina, kud ideš toliko i kakav je to neprekidni rad? Zadrugu ste, čujem, otvorili, pa šta sad imaš tamo ?...
Ode, kao da je i svojom smrću hteo da mi učini uslugu, da me zadovolji potpuno... — Ideš li mu bar na grob, jadniku? — Nisam u početku nikako, a letos jesam... često.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
U taj danak, u koji s’ ženjaše, Tanka ga knjiga dopade, Da ide duždu na vojsku, Ona mu mlada govori: “Budi li ideš na vojsku, Kome me mladu ostavljaš?“ A Jovo njojzi govori: “Kako, kome te ostavljam?
“ Đevojci soko govori: “Dobar je adet u Bosni; Dobri su momci Bošnjaci; Pozdravio te tvoj dragi: Da mu ti ideš na svadbu.
“ Al’ govori mlad Nemija: “Ako ne smeš majci d’ ideš Ajd’ d’ idemo mojem domu.“ 210. Sadim jelu na planinu, Ne otido za godinu, Kad otido da ju vidim, Ko me srete,
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Odavde ima do sutra da mi se izgubiš! VASILIJE: Gde da se izgubim? MILUN: Ne zanima me! Slobodan si da ideš kuda oćeš! Idi kud te oči vode i noge nose! Dok još imadeš nogu i očiju! I nemo da te sutra ovde zateknem!
Jedino me uplašilo što vas nisam čula! DROBAC: Ovo su opanci, kapičari, teleća koža. Ne čuje se kad ideš u opancima. SOFIJA: Još mi niste kazali kako se zovete! DROBAC: Zovemo se... Drobac.
DROBAC: Što ne gledaš đe staješ? SOFIJA: Prokleta kopriva! DROBAC: Nije ti kopriva kriva što ideš bosa! SOFIJA: Baš gadno peče, prokletinja! DROBAC: Što vređaš travku? Nije ona kriva što te ožarila.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U mraku samo kad mi ideš, a oči ti se bolno smeše, čini mi se ide mi krasna prosta sirota mati božja. MOJA RAVANICA Bludno gledam tvoju
Zar ne vidiš kako je Paja Putnik tamo prošao? Zar ne vidiš da si ogolio i da je rat nekom brat, a nama rat. Ideš u nesreću, a mene ostavljaš samu.
Tek Ti kad ideš, pođe bol, u hodu tvome, probuđenom kamenu, tajanstveni šum peska što tone, nečujan, na dno voda drhćućih.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
da kupim što za pet para, soli ili bibera, pa će mi usput dati savete mudre i oprezne: „Pazi niz ove basamake, i kad ideš, nemoj da zevaš nego gledaj pred noge. Sapleteš se, pa mož' da padneš na mestu mrtav!...
Ako spavaš — hu! Ako piješ vodu — huuu!... Ako sediš — huuu, ako ideš, opet ono nesrećno i zloguko huuu! Jedne nedelje pošao stric u crkvu. — Huuu! — učini strina, s rukama pod pojasom.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
treperi i šuška zeleno i polu-suvo lišće orahovo; zagledaš se u jednu crnkastu prugu, na njegovom pepeljavom deblu, pa ideš očima za njom, do rakalja; odatle pređeš na veliku granu, što je udarila čak do vodenjače, i među zelenim orahovim
I tako — ceo dan..... A u veče mrzi te da legneš. Čuješ žagor kod pušnice, koja je uz kuću i ideš tamo. Sve se stišalo i zaspalo umornim snom, a mesec obasjao tamno nebo, pa se razgovara i ašikuje sa sićanim
»Bože moj, ta to će biti život!... Ideš iz škole ljutit i sumoran, a na pragu te čeka ljupko i dobro lice tvoga druga, s koga čisto čitaš da je gotovo da deli s
— Ko je? viknu on iz kreveta. — Ja sam, č’a Glišo, poslao me gazda da ti javim da ideš odmah u O.... da naplatiš veresiju od onih Nikoljaca, za koje ti je gazda dao račun.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: To onako. PAVKA: Nije onako, Jevreme. Znam ja tebe. Kad je onako, ti ideš u kafanu, popiješ kafu i pročitaš novine. A i ne čitaš ih, nego samo oglase.
šta sam ono hteo da te pitam, gospodine Ivkoviću? A, tako. A... ideš li malo u Beograd, a? IVKOVIĆ: Pa da, da se vidim s prijateljima, da razgovaramo. JEVREM: Da razgovoriš...
JOVICA (korsem diže se): E, pa da idem ja! JEVREM: Ama, što da ideš? JOVICA: Pa kad ti jednako navrćeš na uvredu! JEVREM: Ama, nije ja, nego ti jednako navrćeš na špiritus.
I kakav govor, otkud meni govor? (Zbuni se i ustumara.) Idi, Mladene, čekaj, nemoj da ideš.. (Čita pismo.) „Račun iznosi 87 dinara. Oduševljenje veliko”. (Mladenu.) Zovi mi ovamo... Ta što si se zbunio?
Mi želimo da ti ideš u skupštinu od narodne strane i da radiš takve stvari koje će za naš narod biti korisne. A mi svi što nas ovde vidiš,
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— veli Sreta. — Svi ste vi memeluci, inertni prema građanskim slobodama. Ti, Petre, samo ideš i kalemiš i mlatiš se s voćarstvom; ti, Radosave, opet sa tvojim svilenim bubama; ti Jovane, sa ručnim radom u
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Nauči me sve kako ću radit, i reče mi, duša mu prokleta: „Na tebe se niko stavit neće, jer ti često ideš među njima.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Pauk po cvijeću bere jed, a čela skuplja med. — Na ljutu ranu — ljutu travu. — Udri zlo, da je gore. — Kad ideš vuku na čast, povedi psa uza se. — Zlo ni na vojsku ne gine. — Jedno se zlo iz drugog snuje.
Ja sam pošla s jednim nožićem i svih ću vas sedamdeset devet da rasporim. Ako si vodeni, u vodu da ideš; ako si goreni, u goru da ideš! Ustuk mali i golemi! Ako si vodeni, s ribom u vodu da ideš; ako si goreni, u goru.
Ako si vodeni, u vodu da ideš; ako si goreni, u goru da ideš! Ustuk mali i golemi! Ako si vodeni, s ribom u vodu da ideš; ako si goreni, u goru.
Ako si vodeni, u vodu da ideš; ako si goreni, u goru da ideš! Ustuk mali i golemi! Ako si vodeni, s ribom u vodu da ideš; ako si goreni, u goru. Zubima ću da te izem, vodom ću da te udavim; Ustuk, mali i golemi! (i onda zabode nož u zemlju).
“ Okrenu se rak na peti, Pa govori žaba—teti: — „Id’ otale, žabetino, Tvoje pleme nevaljalo: Napred ideš, natrag gledaš, Samar nosiš ko paripče, A krekećeš ko jarište!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ — „Tu sam“. „E dobro! a ti čini svoje, pa ću ja izići; ali ti više da ne ideš za mnom, đe se ja oglasim, zašto ne će dobro biti (ovo su oni tako govorili, da niko drugi nije mogao čuti ni
pobratime, šta ćeš ti ovđe? Nijesam li ja tebi kazao, da ti više ne ideš za mnom?“ — „E! moj pobratime! (progovori carev zet) ne idem ja da tebe ćeram iz careve kćeri, već te tražim, da te
53. Krava riče od Bosne, tele sisa od garave. 54. Kući ide,. a .u goru gleda. 55. Kući ideš, a Bogu se moliš, da nikoga u kući ne nađeš. 56. Kućica u gorici na jednoj nožici. 57.
a on ga izvede pred pećinu pod jednu bukvu, pa mu reče: „Ako tu bukvu možeš iščupati iz zemlje, onda ću te pustiti da ideš | u svijet, ako li ne možeš, još valja da sjediš kod mene.
srećan si, sam te je Bog uputio kuda treba. Odavde nema do njih više od po dana hoda. Samo valja upravo da ideš, pa ćeš naći jedne velike vratnice, kad prođeš one vratnice, drži desno, pa ćeš doći upravo u njihov grad, onde su
Kad dođe aždaja, stane je baba pitati: „Ta gde si za Boga? Kuda tako daleko ideš? Nikad ne ćeš da mi kažeš kuda ideš.” A aždaja Joj odgovori: „E moja bako, daleko ja idem.
Kad dođe aždaja, stane je baba pitati: „Ta gde si za Boga? Kuda tako daleko ideš? Nikad ne ćeš da mi kažeš kuda ideš.” A aždaja Joj odgovori: „E moja bako, daleko ja idem.” Onda joj se baba stane umiljavati: „A za što tako daleko ideš?
” A aždaja Joj odgovori: „E moja bako, daleko ja idem.” Onda joj se baba stane umiljavati: „A za što tako daleko ideš? Kaži mi gde je tvoja snaga.
vide čobana gde se vrati kući, odmah dozove k sebi svoju kćer i kaže joj sve šta je i kako je, „nego” veli „sutra da ideš s čobaninom na jazero, da ga poljubiš u čelo.
Onda mu oni počnu govoriti: „Za Boga, brate, kad tamo ideš, pitaj i za nas za što nam se goveda ne dadu nego sve natraške idu.
Idući tako dođe na jednu vodu, pa počne vikati: „O vodo! o vodo! prenesi me!” A voda ga upita: „Kuda ideš?” A on joj kaže kuda ide. Onda ga voda prenese, pa mu reče: „Molim te, brate, pitaj Usuda za što ja nemam roda u sebi.
kuće, ali malo čas dođe i on, i vrlo mu milo bude kad vidi šuru pa mu reče: „Častićemo se i veseliti, samo najpre da ideš na mome konju da mu doneseš trave, ali onde da nakosiš gde konj zakopa nogom, a ne gde je tebi volja.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ko ti se primakne, ljubi ti ruku i konop oko pojasa!... Bakonja duboko uzdahnu. — Šta ti je? Zašto ne ideš? — zapita ga mati. Bakonja odmahnu glavom. Domalo otvoriše se vrata i uđe gomila Jerkovića.
— Bo... lija me trbu! — dosjeti se Bakonja. — A, trbu te bolija! — reče blaže Balegan. — A moj sinko, zašta ideš onoliko? Zašta si ija onoliku ribu, sinoćke? Ajde brže naredi što triba — reče, davši mu ključ od crkve.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Uvek si me dočekivao. Noćas nisi. Ostario si, a? Jesi, jesi. U lov ne ideš. Kuću ne čuvaš. Hajde, zakevći malo, kao nekad kad smo jurili lisice. Hoću sad da te čujem. Hajde! Što ćutiš?
“ Vukašin je muškim glasom rekao: „Ne treba noću sam da ideš.“ — „To su moji poslovi“, odgovorio mu i namrštio se, iako je drugo osećao.
— Na koga će sin, ako neće na oca. Fala, gospodine. — Možeš odmah da ideš — brzo siđe sa sanki. Požuri kroz dvorište Kuda će? Ne može odmah da se sretne sa ocem.
O tome će viša vlast da raspravlja i utvrđuje krivde. Ti si pušten na slobodu... Možeš odmah da ideš kući — kapetan gleda kroz prozor izukrštan gvozdenim šipkama. Tek posle nekoliko trenutaka Aćim se pribra: — Kući?
Vidi: Aćim o bradu veša desnu ruku. Htede da mu kaže: „Reci sinu: vreme ti je da ideš kući.“ Ljut zbog Aćimovog prezira prema svima koji hoće da žive i odu odavde, Andra pravda u sebi one koje je do danas
Nakazo božja.“ Uzimao sam ti nogu i lomio je gurajući je u cipelu. „Kolika obuća tebi treba, a? Bos ćeš i po snegu da ideš. Svet se čudi tvojim nožurdama. Obuvaj, moraš, pare sam dao!
Uvek sam vas izdvajao od ostalih. Dobro treba dobrim da se vrati, čiča-Aćime. — Sad možeš da ideš — Aćim mu rukom pokaza odškrinuta vrata.
Bele se i novine na pocrnelom ciglanom podu. — Sad kad si pročitao novine, možeš da ideš kući. Umrla ti je snaja. Aćim trže glavu i pogleda u kapetana. — Red je da joj zapališ sveću. Možeš da ideš.
Umrla ti je snaja. Aćim trže glavu i pogleda u kapetana. — Red je da joj zapališ sveću. Možeš da ideš. U zdravlje, Aćime Katiću! — za kapetanom ostadoše otvorena vrata. Kovač brzo i snažno treska po nakovnju.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Pobratime, ti si uvek bio čovek, ostani to do kraja, molim te — on se blago i postiđeno nasmešio: — Žao mi je što ideš. Tako mi je dobro bilo uz tebe.
da se ženiš ponova ne ide, nema govora — i onda slegneš ramenima, zažmuriš, pomisliš što je ko dobio neka nosi i ideš svaki dan na rakiju, samo idućeg dana piješ po jednu čašicu više. A ovde je dobra rakija, nema govora. Pa, bogami.
kad je žurno ušao onaj isti debeli civilni policajac, pozvao ga da ustane i kazao mu prosto: „Svilaru, slobodan si, ideš kući.“ I kad ga je Svilar pogledao očima koje to nisu mogle pojmiti, on je dodao: „Šta me gledaš, budalo? Pogreška!
Mogla bi i u Zemun... Ali znaš li šta? Ne volim da ideš u Zemun. Dakle Zemun se izostavlja. Ima samo jedna stvar, naravno, ti ćeš mi uvek reći gde si naumila da provedeš svoje
moja žena Ciganka tu pred mene i mi kaže: ,Što si, Đorko bre, seo i dremaš, a za drva i ne haješ, umesto u šumu da ideš, davle, džavle.‘ I jesam, gospodin predsednik, na drva zaboravio, al’ sam se brzo digao i volove upregao.
Ledina je to i bila i svi ćemo biti ledina, iako to mnogi danas zaboravljaju. Zemlja jesi i u zemlju ideš! SVETLANA Hteo bih ne samo da se setim, nego i da osetim. A ne znam da li mogu, jer sam otupeo, presušio, okoreo.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A ti — ti si takva priroda!... Čini mi se kao da si ti uvijek tražio zadovoljstvo ne u onom glavnom za čim ideš nego u nečem sporednom što prati to glavno.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Sreten pođe uz nju. — Ja, znaš, obilazio pšenicu, pa vidim tebe da ideš ozdo sa sudovima... pa velju, daj da pričekam... Znaš, onoga... pšenica mi mnogo dobra : biće sto krstina.
Kmet ode zadovoljan, a Đurica snuždeno pogleda Stanku. — Da ideš, za noćas, kod Jova — reče joj. — Neću više tako da se potucam — odgovori ona odlučno. — Hoću da idem svuda s tobom.
Ali šta da radim, nauči me, popo ? — Samo jedan pravi put imaš pred sobom: da se predaš vlasti, da ideš na sud, te da pokaješ stare grehe, a posle već... lako je.
— Kako, pa je li mene htedoše tu pre ubiti oni konjanici?... — A ko ti je kriv, što ti sam ideš na pušku. Leno pseto, dok ne vidi zeca, neće da ga traži, ali kad ga vidi — Drž’ se zeče !
— Otkud ti ovde? — začudi se Đurica, poznavši Vujova sinovca. — Vujo te zove da ideš pravo njemu. Radi se o tvojoj glavi. Mato će da te ubije, to je izvesno. — Znam, čuo sam to.
A ti?... — Samo jednom, kad sam bio mali. Sad se baš sećam... A kako ćeš ti, s kim ćeš da ideš? — Sve će žene iz ovoga kraja... pa ću i ja sa njima. — Da li će ti dati bez ispovesti?
Ne brini ti : u mojim su rukama svi njegovi planovi. Nego da mi sad odspavamo jedan san, pa posle ponoći da ideš k njemu. Biće mu, bolan, krivo kad čuje da si se vrnuo, a nijesi se njemu javio. Đurica pristade.
— Kod Jova Dikića, u našem selu... Ostao je na spavanju, i sutra će predaniti kod njega. Ali treba da ideš odmah, da ga uhvatiš pre zore ... posle vam se neće živ dati... Kapetan je razgledaše pažljivo...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ti bi, sinko, sad tek trebalo da živiš, a ne da umreš, dobro bi dakle bilo da ideš u svet, pa možda ćeš naći gdegod za sebe spasenja, ali moraš uvek samo prema istoku ići, jer tamo još ne vlada pomor.
Soldat zakala pa van, a kad iziđe, pita ga smrt šta je rekao bog, a on reče: — Rekao ti je da ideš na ono najveće brdo pa da sve raskopaš i povadiš kamen iz zemlje.
Kad on to čuje, iziđe van, a smrt ga pita: — Šta je sad rekao bog? — Rekao ti je da ideš pa da sav onaj kamen što si iskopala sneseš na jednu hrpu na ravnicu.
On iziđe van, a ona pita šta je bog sad rekao, a soldat reče: — Rekao ti je da ideš pa da sav onaj kamen što si iskopala, lijepo sitno stučeš, da ti nijedan krupni ne ostane.
A kad te on upita hoćeš li još biti kod njega, ti reci da nećeš, nego neka ti plati, pa da ideš dalje. On će ti davati novaca, ali ti nemoj ništa nego neka ti dade onu staru kabanicu iza vrata.
Odavde nema do njih više od pô dana hoda. Samo valja upravo da ideš, pa ćeš naći jedne velike vratnice; kad prođeš one vratnice, drži desno, pa ćeš doći upravo u njihov grad, onde su
Kad dođe aždaja, stane je baba pitati: — Ta gde si zaboga? Kuda tako daleko ideš? Nikad nećeš da mi kažeš kuda ideš. A aždaja joj odgovori: — E, moja bako, daleko ja idem.
Kad dođe aždaja, stane je baba pitati: — Ta gde si zaboga? Kuda tako daleko ideš? Nikad nećeš da mi kažeš kuda ideš. A aždaja joj odgovori: — E, moja bako, daleko ja idem.
A aždaja joj odgovori: — E, moja bako, daleko ja idem. Onda joj se baba stane umiljavati: — A zašto tako daleko ideš? Kaži mi gde je tvoja snaga.
vide čobana gde se vrati kući, odmah dozove k sebi svoju kćer i kaže joj sve šta je i kako je, „nego — veli — sutra da ideš s čobaninom na jezero, da ga poljubiš u čelo“.
Oni car ga stane od toga odvraćati: — Nemoj — veli — da ideš nipošto! Ti ne znaš ko je Baš-Čelik, mene je mnogo vojske i novaca propalo dok sam Baš-Čelika uhvatio, nego ostani kod
— Bolje tebe našao, zete! — Gdje si? — Evo me. Pa mu priča od kraja do konca. Onda mu car reče zmajski: — Ta kud ideš boga ti!
Petković, Vladislav Dis - PESME
Oživele vode, đurđevak i ruže. I miriše zemlja koja stalno raste U grob i tišinu, moj daleki druže. Jedno tvoje veče. ideš kući sporo Ulicama straha, i duša ti jeca. Tvoje gladne oči, moja divna zoro, Hrani ljubav majke: “Neka žive deca.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
” Na to mi je ona rekla: ”Idi, moj sine, i neka je hvala bogu što si bio i što opet ideš da radiš među svecima Kembridža.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Kad se povratio reče joj: — Ti ćeš da ideš.. . elate! — i htjede da se k stoci povrati. Ali djevojci nekako se ne da zaći u nizbrdicu; stoji na mjestu i veli mu
U razgovoru djevojka istrže svoju ruku iz njegove i, mimoišavši ga, odmače od njega. — Ne branim ti da ideš... ma nadam se... A mislim da se nećeš pokajati. — Zbogom!
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
DARA: Najzad, svejedno, neka je i sutra, ja ću biti gotova. ČEDA: Pa zar si ti odista rešila da ideš sa mnom? DARA: Rešila sam.
NATA: E, pa nemojte, gospa-Živka, budimo iskreni. Prijatno je to: imaš fijaker, imaš cigarete na reprezentaciju, ideš besplatno u ložu, imaš salon-vagon za putovanje, pa momak iz ministarstva; pa čim potražiš telefon i kažeš ko si, a
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Pa... hoće. Nema Druge. Zapovijedaj kad te je Bog donio... Samo te je Baca pozdravio da ideš dole u kuću kod čeljadi. Kula nam je puna. Sve su barjaktari, prvaci i kačaci... — A ja što sam?..
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Tek, kad sam prošô pored prozora, Kô tanku frulu meke pesmice, Njezin sam glasić čuo moliti: „Nemoj da ideš, dušo, ostani!...“ „Ja ići moram, moja nevesto!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Obiđeš jedan trup, preskočiš drugi, streseš se kad nehotice u travi nagaziš na odsečenu glavu i ideš sve dalje i dalje, sve brže i brže...
Neka neizmerna gorčina i bol obuzme ti celu dušu i podavi sve druge osećaje, i ti ideš kao senka od trupa do trupa, ideš gotovo nesvesno, i svud zastaješ, i sve zagledaš, dok naposletku ne vidiš da si
Neka neizmerna gorčina i bol obuzme ti celu dušu i podavi sve druge osećaje, i ti ideš kao senka od trupa do trupa, ideš gotovo nesvesno, i svud zastaješ, i sve zagledaš, dok naposletku ne vidiš da si izašao iz ovoga kobnog nepokolanog
ona povorka ocećaja, što saleće čoveka kad pođe pred puščane i topovske metke, od kojih je svaki i njemu namenjen. Ideš napred, a u glavi ti se budi mutno saznanje da je ovo poslednji čas, sad je sve svršeno, sad više nema razmaka i
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
A gdi ti je Čenej, promisli samo! Nema lepše ot Novoga Sada — zemlji raj; Ukorno je kuda ideš, bliz čenejski kraj. Stan', promisli, postoj, dragi, ne hitaj!
Tud se šetaju dvoje, sa momkom samo devojče, Mlade usne zove samo na pos’o mesto. Dalje ideš, u lugu kroz granje beli se nešto; Nestašno tu se momče s mladom devojkom sigra.
O, idi, divna nevo, Gde sreća za te cvati, I pesma nek’ te prati Tvog ručnog devera. U nove ideš dvore, Gde zaova cveće bere, I nova majka stere Od sadi-platna put.
Pod vencem i ti, mlada, Dočeka danas sve, Ali ne kao neva Svate kićene. A svaki suze roni. Na kakav ideš put Kad s’ zvona glasi roje I majka bije grud?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Krava stade nešto zazirati i zastajkivati. — Ideš li, rode? — okrenu se starac i jače povuče privuzu. — Idem, idem — teško mali rastavi vilice. — Je li ti studeno?
Snijeg ih je sve jače zasipao, mećava im je disanje zaustavljala, a oni su grabili naprijed, posrćući i zanoseći se. — Ideš li, rode? Idem, idem — jedva je odgovaralo dijete, drhćući više od straha nego od studeni. — 'Ajde, rode, 'ajde...
— Ideš li, rode? — Idem, idem — nemoćno odgovara dijete posrćući, padajući i ustajući, dok na jednom zviznu snažan vihor i de
Vujo jauknu i iznemoglo pade. — Ideš li, rode? — vikao je Relja poizdaleka. — Idem, idem — činilo se starcu da čuje djetinji glas. — 'Ajde, rode, 'ajde!
— Ideš li, rode? — viknu opet i nesvjesno se obrnu, ali ne bijaše ni krave ni Vuje. On držaše samo komad privuze u ruci.
Da ti se, kojom srećom, jutros bilo oklen prikrasti, pa da čuješ njezine pameti i nauke: „Ti ideš, veli, Davide?“ ,,Pa vidiš, ženo da sam pošô.“ „Kako ti ideš sudu?“ „Pa idem kô i ostali svijet, na dvije noge.
“ ,,Pa vidiš, ženo da sam pošô.“ „Kako ti ideš sudu?“ „Pa idem kô i ostali svijet, na dvije noge. „Dobro, kaže, ama jesi li ti sredio u glavi kako ćeš tog jolpaza
Bojić, Milutin - PESME
VIII Ti ideš od nje, ti, sunčani zrače, Ti si joj kose milovao, mada Sam nisi znao na šta sjaj tvoj pada. I njenom oku ti si dao
Stani, da ti se ispovedim, stani, Ali ti ideš nemo svojim tokom Sledeći jednom promislu dubokom. Ti ne razumeš reč ni pogled sani.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ANĐA (krsti se): Ju, ju, ju, kćeri, crna kćeri, šta sam doživela? Obećavaš čoveku da mu ideš u kafanu. Gospode bože, kakva je ovo današnja mladež! MARICA: Onakva kakva je uvek bila mladež...
JEROTIJE: Ali tebe često hvata ta promaja, a to ne valja. Treba da se lečiš, trebalo bi da ideš u kakvu sumpornu banju. To su one banje što smrde na pokvarena jaja. ŽIKA: Jest!
Išla sam i u kafanu, tražila sam ga. KAPETAN: Ko išao? MARICA: Ja! KAPETAN: Pa šta imaš ti da ideš, kad nisi određena da ga hvataš? MARICA: Tako, išla sam i čula da je uhapšen.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
sa svećom i, kao tobož da do njega stoji da li će se tako rano dići i ići u dućan, brižno bi ga pitala: — Hoćeš da ideš? — Idem! — odgovarao bi kratko.
Mladen se osmehnu. — Zašto? Zato što si luda. Što misliš da se sve jede što leti. Šta mu fali? Ideš u punu kuću, kuću bogatu. On jedinac, miran, dobar, na rukama da te nosa...
— Oh, bato. Zašto ti da ideš? — bolno poče brat mu. — Ja da idem. Tako! X I posle kao da na sve namrznu. Ništa kao da nije hteo da vidi.
Ćipiko, Ivo - Pauci
A čiste vode nije se nadaleko moglo naći. Nije bio druge, već da ideš po nju u varoš. Ko je imao na što da naprti, ne bijaše mu velika zla; dognale bi se dvije do četiri fučije, pa štednjom
Živina bijaše naprćena fučijama za vodu, mršava, raširenih nozdrva, kojima njuškaše po upaljenoj zemlji. — Ideš li u varoš po vodu? — upita ga Ivo. — Malo ću te pratiti do koje masline, pa ću u hlad, dok popusti žega...
—Okisnićemo! — sjeti se ona. Razapni lumbrelu! — Oboje skupi se ispod kišobrana. On je obgrli oko vrata. —Ideš, pa ko zna hoćeš li me se kada sjetiti! —Hoću, dok živa budem! — odgovori ona iskreno.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ja ću biti suv, oni će biti mokri. Bože, kako mi ideš naruku. Hajde, sveti Đorđe, aždajino srce te čeka. Dadara Ko li me je izdao ovoj piši? Bogdan, verovatno.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I Amor otvori oči, Poznade u tami kmeta i odmah na noge skoči. „Ustani“, reče mu gazda, „da ideš u crkvu sa mnom, No prvo upali luču, nek svetli na putu tamnom.
Stanković, Borisav - TAŠANA
STANA (ne dajući mu da uđe, zaklanjajući ga na vratima, blago): Tvoja, tvoja, Paraputo. Samo zašto ne ideš u kujnu, i tamo će ti dati da jedeš i piješ. PARAPUTA (mumla): Moja je ovo kuća kao što su i sve kuće moje!
se savlađuje; vadi iz silava uvijen otrov i pruža ga Tašani): Eto, tatko ti doneo dar, da te daruje; da tamo u sobu ideš, popiješ i — svršiš. KATA (koja je dotle nički ležala, skoči, Mladenu): Ne, čoveče, jedinče nam je!
Pa ti baš pravi momak! Da nećeš na kakav sabor, među ženske, u kakva ora? MITA (prkosno): I hoću. Nego da ideš gore i baba da mi da para. SLUŠKINjA Pa što ne potražiš od oca? MITA Neću on da me zna. Nego baba neka mi da para.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gospa Nola, iako to krije, gleda s neodoljivim zadovoljstvom. — Idi, Srbo, vidi se u ogledalu, i kaži da li ti liči da ideš iz apsa.
A sad sedi, Luka, sine, i kaži mi šta bi učio, i kuda bi želeo da ideš. Srba će u Grac, i učiće za doktora. Odma da ti kažem, da sam to ja izabrala, nisam mnogo pitala...
Govori li se tamo švapski? — Govori se francuski. — Ne govori se švapski! E, onda ćeš još pre tamo da ideš! Baš volim da ne govoriš švapski celoga veka. Nastala je sad scena dirljiva i topla.
Samo, pitam se, i baš pred tobom, Julice, da i ti znaš, pitam se koje je imanje blagosloveno? ... Ideš sad i ti po groblju, e, pa kad već ideš, pođi malo okolo naokolo, i vidi kako tamo gore izgleda palanka i njen „otmjeni”
Ideš sad i ti po groblju, e, pa kad već ideš, pođi malo okolo naokolo, i vidi kako tamo gore izgleda palanka i njen „otmjeni” i „držeći” svet. Sve poispropada!
Ali, ako te ja nisam mogla dosta voleti, voleo te je Bog, i to je dosta... Ideš li u crkvu? Tamo se, u Boga, na kraju svega svršavaju naši ljudski jadi...
— Otseli se Mijo, što pre, molim te; i nemoj da slušaš šta u kasarni govore; i nemoj da ideš kod tih u kasarni, nemoj, molim te! — Niko se više Jani ne smeje.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Možda i zato što se u životu više ceni istrčavanje ispred fronta. Drugo čemu te uče u vojsci, to je: da ideš u korak.
Ne vredi ti ništa tvoja univerzitetska diploma, niti ti ona daje prava da načiniš kakav krupniji korak, već moraš da ideš uporedo, korak u korak, sa čovekom koji se u vojsci ošišao prvi put u životu i koji u vojsci saznaje kako mu je
U vojsci, na primer ,sem bezuslovne poslušnosti, učiš još da ideš u korak, što je neobično važno za brak; pa onda, učiš se da se na komandu okrećeš levo i desno, što takođe ima svoje
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Na ovu priču smeju se i ordonansi. — A zašto ideš sa granice kući baš sada? — Pa vidim svi pobjegoste, i ja kâ velim, idem da branim sam kuću svoju.
— Bogami, i ja sam to mislio — reče Protić. Pop Momčilo se diže. — Da nećeš ti takav da ideš? — zapita Luka. — Ja šta ću... — Nemoj sad da navučeš i drugu krivicu — upade Dušan. On te zove na raport...
Luka priđe Momčilu i poverljivo mu reče: — Ozbiljno ti kažem, uzmi... nema smisla da ideš u šinjelu i šajkači. Uostalom, ne košta te ništa. — U sanduku mi je... — Pa šta je s tim... Trajko!
— A-ha... Ovaj... drugi put nemoj tako da radiš — savetuje ga blago. — Zašto kao nesrećnik neki ideš bez para? Pitaj... Daću ti novac, pa da kreneš kao čovek. Hajd’ sad, idi!...
Petrović, Rastko - PESME
Sedela je pred majkom, sedela nekoliko hiljada godina, Onda joj rekla: - Ako ti je promaja u mojoj sobi, Što ne ideš u svoju? A majka uzviknula: - O, kćeri! I obeznanile se obe u ponoć kada prođem ulicom sam, sam.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Odgovorio bi Vedran, ali mu se jezik zamrzao kao ribica u ledenoj vodi. Starac će strogo: — Ili ćeš reći kamo ideš, ili nećeš izaći iz ove šume! Trže se dečak. Sakupi snagu i reče da traži Mesečev Cvet. — Mesečev Cvet?
Stanković, Borisav - KOŠTANA
ARSA (razjaren): U Banju, za Asana! (Policaji): I ti odmah da ideš u Banju, nađi Asanova oca i kaži mu, kaži, da sam mu ja — gazda Arsa — poručio: da u nedelju, ovu, prvu, odmah — čuješ
Pisano! Suđenice ti dosudile. (Pokazuje na kola, svatove.) Ete, došli ti, da te vodiv, da se venčaš. I, će ideš, će se venčaš. Svirke će ti sviriv, pesne će da ti pojev. Svi će da ti se radujev.
) Ajde! Idi! KOŠTANA (podiže se uplakana): Kuda? MITKA Zar mene pituješ kude će ideš? Zar ja da ti kazujem? Kude? Eh, kude ja, tuj i ti. Ja u moj dom, ti u tvoj! Ti plači, i ja ću plačem...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Car isprosi po knjigam' đevojku, pak doziva Todora vezira: „Slugo moja, Todore vezire, da mi ideš bijelu Leđanu, mome tastu, kralju Mijailu, da mi s njime svadbu ugovoriš: kada ćemo poći po đevojku, koliko li povesti
Tada Miloš okrenu kulaša, pak za carem ode u svatove. Na Zagorju sustiže svatove. Litaju ga kićeni svatovi: „Otkud ideš, mlađano Bugarče?“ Miloš im se iz daleka kaže, kô što su ga braća naučila.
sklopi bratu oko vrata, pak mu poče tiho govoriti: „O moj brate, Boško Jugoviću, car je tebe mene poklonio, da ne ideš na boj na Kosovo, i tebe je blagosov kazao: da daš barjak kome tebe drago, da ostaneš sa mnom u Kruševcu, da imadem
Pita njega carica Milica: „Oj, boga ti, kneževa vojvodo, što si tako konja oznojio? Ne ideš li sa polja Kosova? Ne viđe li čestitoga kneza, gospodara i moga i tvoga?
Tebe care na divan zaziva, da ti ideš caru na divana“. Rasrdi se Kraljeviću Marko, pa dovati onu kulu s vinom, pa udara careva čauša: pršte kupa a pršte i
Što i pitaš? ostali mu pusti! Može da si našao devojku, pak mu ideš, nosiš svadbarinu; a možda si jedinac u majke, pa ćeš, brate, tamo poginuti, pa što će ti samorana majka?
Nasmija se od Sibinja Janko: „O, lud ti si, dijete Sekula! Jesam li ti, bolan, govorio da ne ideš na stara junaka? Ono nije ostarjeli đedo, već je glavom Kosovac Jovane, đedo je se kastil načinio, od vraštva mu đogat
Sekula je Janku besedio: „Ujko Janko, nemereno blago, sad ti ideš sanak boraviti, a ja idem u taj turski tabor, stvoriću se zmijom šestokrilom, doneću ti cara čestitoga u zubima kano i
Kad to viđe Grčiću Manojlo, on poteže mača zelenoga: „Stani, kurvo, Novaković-Grujo! S tom li sabljom ideš u hajduke! A da vidiš mača zelenoga, što bi dobar bio za hajduke!
Grče mače mača zelenoga: „Stan’, kurviću, deli-Tatomire! S tom li sabljom ideš u hajduke! A da vidiš mača zelenoga, što bi dobar bio za hajduke!
Tada reče Grčiću Manojlo: „Bre, kurviću, čiča Radivoje, s tom li sabljom ideš u hajduke! Al’ da vidiš mača zelenoga, što bi dobar bio za hajduke!
busiju prvu udarila, na busiju Kune Hasan-age; govori joj Kuna Hasan-aga: „A, bora ti, mlada seratlijo, otkud ideš tako iz daleka? Nijesi li od Lijevna grada? Ja viđe li svate Smiljanića? I vode li Maru Đurkovića?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Magarče, nijesi imao kuraži da se javiš, nego si ostavio druga da zbog tebe strada, je li! I još baš ti ideš da šibu doneseš kojom će da ga biju, a! Evo ti još jedna zaušnica.
— Lazare, ideš li? — zovnu on šapatom. — Tu sam — isto tako šapatom odazva se Mačak. — Pogledaj ovo! Jovanče se lagano ispravi i
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
se uzrokom činiš da hodiš u crkvu na jutrenju, a ti, jedan zločestniče, oko ponoći raniš, te na svoju jutrenju sotonsku ideš probirajući po domovi tuđe žene kad su ljudi u crkvi. Oni se mole Bogu, a ti kuće poganiš.
I što mu znam i odgovorati? A što si se i obezao tu toliko oko mene, te ne šibaš i ideš svojim putem?... Gavril Ta evo tekar sada i započeo sam s tobom besediti, a pun sam nebesnih beseda i od jako mi je s
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Neje te ni sram! Pi, kakvo zborenje! Idi si dom! Nesrećo bećarska!... Dom da si ideš! — povikaše i skočiše sve na nju. — Koj te je zvaja?!... ’Aj’ si dom!... — Koj da si ide dom?! Ja li?!
Za koga se poješe: za esnafsku, eli za čorbadžijsku Siku: Zašto, Sike, zašto pod čadar da ideš? — Ako, dado, ako, miralaj me zove, miralaj me zove, na tatli baklavu. — O Gospodi!