Teodosije - ŽITIJA
ga proždere; čas kao da mu sestra dolazi javljahu mu se i u noći plačući govorahu: „Brate, brate“ po imenu ga zovući, „izađi, gospodine brate, izađi i primi me u pešteru, da Me zveri ne pojedu.
mu sestra dolazi javljahu mu se i u noći plačući govorahu: „Brate, brate“ po imenu ga zovući, „izađi, gospodine brate, izađi i primi me u pešteru, da Me zveri ne pojedu.
Ti, kamenosrdni nemilostivče, zar da se ne smiluješ na suze moje? Hoće li te primiti Gospod što si me ostavio? Izađi bar sada te me uzmi i k svojima odvedi, pa ćeš se opet u isposničku svoju pešteru vratiti“.
I ja bih sad s tobom mir da imam, ali nije dobro drugovanje sa tobom: Ustani, izađi, jer si mi na sablazan!“ A zmija, kada ču pretnju starčevu, još ljuće na njega šištanjem siktaše, i iz peštere ne ishođaše.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
„Hajde, kazao je pukovnik, izađi lepo napolje, pa ponovo uđi unutra i učini sve po propisima o vojnoj službi i tim fazonima!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ “O djevojko, lijepa ljepoto, Da vidimo tko j’ od koga ljepši! Ti izađi u polje zeleno, Ja ću izać na brdo visoko. Ti ukaži svu svoju ljepotu, A i ja ću svoju ukazati.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Glumci bez reči posmatraju ceo prizor.) DROBAC: Nisam ja ko oni agenti, što tuku, Tuku i tuku, pa ondak izađi i udri povraćaj! Oni tuku i pet, i šes, i sedam sati, po trojca na smenu, i ništa! Oni ga tuku, a on im ćuti ko kap!
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: E, i ja, vidiš, hoću, na primer, da razgovaram nešto sa gospodinom Sretom što ti ne treba da čuješ, zato izađi iz ove sobe pa idi u neku treću. DANICA (radosno): Da izađem u hodnik? JEVREM: Dabome, da izađeš!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Da izađeš u Dunav, u more, u kamen, da više tu ne budeš. Levah prst krsta nema. Stu nicina, tera te mrcina. Izađi u more, u Dunav, u kamen da više tu ne budeš.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
za kolebu drkćući od strahote, al eto ti ala ide, kako dođe u kolebu, stade mirisati pa reče: „Ovde ima rajska duša; izađi, rajska dušo! ne ću ti ništa.
đe si? izađi i dođi da nas izgrliš a mi tebe; već je vrijeme.“ Brat i sestra poslušaše i uzevši štap otolen hajde hajde hajde,
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— zapita Bakonja Kušmelja, otisnuvši nepoznatog. — Ne znam! — veli knez, tiskajući se napolje. — Dede, ako ikako možeš, izađi. Ja ću se odvojiti od naših beštija, pa ću te čekati di ti rečeš.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
DARA: To nije istina! ČEDA: Ama, čitao sam svojim očima ljubavna pisma. Pa izradila mu je klasu i, izađi molim te u čaršiju, pa ćeš čuti, ceo svet joj se smeje. DARA (krši ruke): Bože moj!
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ŽIKA: Bre, baš si ti neka stoka, gazda-Miladine. Pa ti ovo nisi iscedio. Doneo si toliko vode kao da ću da se kupam. Izađi, molim te, napolje, pa iscedi tamo u avliji... 'Ajde blago meni, pa posle da te saslušam natenane.
) Je l' ovaj gazda Miladin ima neka važna posla kod tebe, gospodin-Žiko? ŽIKA: Nema, može i da pričeka. (Miladinu.) Izađi ti, gazda-Miladine, pa kad ode gospodin kapetan, dođi da nastavimo. MILADIN: Razumem, gospodin-Žiko! (Ode.
Čekaj! Gde si čekao dosad, čekaj još koji dan. MILADIN: Pa ja velim... ŽIKA: Ama, nema šta ti da veliš, nego izađi napolje dok svršimo razgovor, pa ću da te zovem posle te natenane da te saslušam.
” – ako je samo tamo na nebu uređena administracija i ako ima nekog reda... 'Ajd' izađi napolje dok svršimo razgovor, pa ću te ja zvati. MILADIN: Dobro! (Odlazi.) XIII ŽIKA, MILISAV, JOSA ŽIKA: Pa onda?
Stanković, Borisav - TAŠANA
Dao Bog, ima šta joj duša zaželi. I velim joj: jedi, pij, okrepi se, i izađi! Eno (pokazuje na baštu): kad god je lepo, a osobito kad je leto, kad sunce zažeže i žega pritisne, tamo je hladovina:
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Imaš ti dosta i suviše posla u našoj kući, i kad čuješ drukčiji razgovor, bolje sama izađi, jer ti se i od slušanja može zabuniti glava.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Sad već doista, izađi iz Livana, evo, kćerko tužna, lepog mirisa tuđa, — krasnoga mi Isusa! Plakala je Rahila za decom neutešno.
Devojka (Na to odgovori... i reče s angelu mrštalo natrag:) Obiđi de ti momče naokolo od mene podaleko, te izađi iz moga grada napolje i opkoli mi očevinu moju. Odovud poskorije da si izmakao!