Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I kad nova četiri razorna zrna, sa zaglušujućom lomljavom prskoše u crkvenoj porti, on, izbezumljen, u potpunom ludilu do najposlednjeg smrzlog nerva zgrabi sve one konopce ispod zvonâ i dok su razjarena klatna besno
Onda najedanput: — Sinko, snago moja, tvoje senke nema! — reče ona. — Šta? Šta? — izbuljenih očiju, izbezumljen pitao je Jurišić. — Nema tvoje senke, Eto, gledaj sam, nema nigde tvoje senke, nigde.. — Što? Kako?
— Nije, nije! Traži! Gde je moja senka? Ded! Gde je moja senka? Brzo, brzo! brzo! Pa izbezumljen, pomahnitao ustremi se, poleti, surva, ščepa i svom snagom steže gušu starice koja je krvavo krkljala.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Možeš kad Mesec bude smrknuo! Sad nećeš! Uzalud se Pavle otimao. Isakovič je, kao izbezumljen, šaputao svetini da će im decu, Temišvar, olovom zasuti, da treba da jašu i hvataju Garsulijevog ubicu – niko ga nije
u vojsci, za prepade i zasede, svi su Isakoviči bili gotovi, i na najluđu vojnu avanturu, a Pavle je bio izbezumljen nemoću, da ma šta izmeni, u nesreći svojih sunarodnika, tako da je, pred tom kapijom, skoro vikao, u nemom monologu.
Završiće, osedeli, razbarušeni, polaludi, u arestu! Nije čudo da je, to veče, Isakovič sišao do kuće Klajnštetera, izbezumljen, a da niko nije znao, ni kud je išao, ni gde je bio. Oblaci su se bili spustili tako nisko, da ga niko nije video.
Taj mladi čovek, za koga se zna samo da je bio vrlo visokog stasa, bio je tih dana ljut, izbezumljen, drekom žena, i matera, onih, koji su sa njim odlazili. On i njegovi ljudi iskrali su se po noći iz poslednjih kuća Titela.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- rekao sam, a onda sam počeo da se okrećem oko sebe, prvo nemarno, a posle gotovo izbezumljen. Rašide nije bilo ni sto kilometara unaokolo. Ni traga od nje nije bilo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Uspaljen i izbezumljen, dočekao je kao glas s neba vest, u početku jeseni, da se priprema napad na Turke i da će Princeza putovati u Temišvar.
Od onog dana kad je zatekao snahu povređenu, Aranđel Isakovič beše kao izbezumljen. Stao je i nije odlazio nikuda. Prvih dana stizao je još do Oseka i Kovina, svojim lađama i svojim dželepima, žureći,
Inače, sav u znoju, on se osećaše kao izbezumljen u tom vrućem danu, nad kućama, livadama, i trskama, u kolima, koja su se teško probijala, po travuljini, od stabla do
sa brda, travuljine, kućišta, bare, kamenite zgrade, na kojima su nepomično stajali, na čekrku, gvozdeni petlovi. Izbezumljen od očigledne žudi da se na njega nabode, da na njemu ostane, da se od njega ne odvaja, klanjao se onaj i previjao nad
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali, kada zakoračih, onda uobrazih da na mene nišani ceo streljački stroj... Nazad ne mogu. Već izbezumljen, prikupim snagu, i potrčim, misleći svakoga trenutka da sam ja još živ, a ona vrzina daleko, daleko, čini mi se daha
Pojurismo... U saobraćajnici zatekosmo nišandžiju drugoga topa gde stoji izbezumljen i bled, odelo mu sve krvavo, a na ramenu mu zalepljena neka masa, siva i krvava kao mozak... — Jesi li ranjen?
Prisetih se tada da nas oficiri posmatraju sa brega pozadi. Osetih se posramljen, pa već izbezumljen viknuh: — Hajdemo! — i udarih konja. Nešto strahovito grunu levo. Nisam svestan sebe, a konj juri trkom.
Stanković, Borisav - JOVČA
JOVČA (ustukne; u trenutku razumeo je sve: da ih je Vaska obeščastila, i zato je »bolesna« i nema je kod kuće. Izbezumljen): Ne to, bre!... (Gotovo besvesno): Lažeš ti! (Hvata se za tu mogućnost, kao poslednju nadu, ponavlja): Lažeš, lažeš!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Nikijas je sav drhtao od umora. „Kuda juriš, sinovče, kao izbezumljen? Vijam te čak od Propileja, i jedva te stigoh“. „O, striče Nikijo, koliko iznenađenje i radost što te ovde vidim!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali niko nije primetio zašto se stropoštao Petronije Svilar i samo je brada islednikova najedanput zadrhtala, pa je, izbezumljen u izneverenom očekivanju, besno poskočio sa stola. — Huljo lažljiva! Govorićeš ti sam!
— Gospodine, — jeknu on kao izbezumljen — spasioče moj, oče moj, jest, znam šta govorim, svestan sam onoga što kažem, oče moj, jer iz vas govori sam veliki
„Kako je dobra zemlja.“ I izbezumljen i zanesen starac podiže glavu pa onde gde je slušao čvrsto pritisnu srce, pa usne, pa klonu...
Krakov, Stanislav - KRILA
— Povadite mu sve stvari, — naređivao je trubač, jer je ađutant izbezumljen klečao i jecao. On je neprestano video onaj prekorni, tužni pogled majorov, kad ga je onako vukao u smrt.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Moja noga zape za kaiš puške mrtvog Bugarina. Imao sam utisak kao da me ruke one lešine vuku sebi pa, već izbezumljen, okrenuo sam se i udarih ga nogom u glavu. Ali, levo, u pravcu Kajmakčalanskog potoka mitraljez nečiji je vrištao.
Već izbezumljen, dohvatih se golim rukama za žicu, kao da će me ona spasti. Obazreo sam se hitro levo i desno. Ceo prvi streljački stroj
U ovom odsudnom času osećanje dužnosti kao da je u meni prigušilo svaki strah. Ne osećajući više sebe, kao izbezumljen, skočio sam na rov sa slušalicom u ruci. Celo moje biće pretvorilo se u strašno, prodorno oko. Fiu! Fiu!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Za njima, Mija, pod mišku ga drži i vodi sudski momak — niko ne viri. Dečko je izbezumljen, uplakan, štuca grčevito, kao da mu u grudima puca.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Shvatio je odmah. Lupio je nogom u telefon, izleteo i pojurio niz padinu u potok. Ali dok je on izbezumljen trčao na levu stranu sam, svi ostali vojnici bežali su na desnu i sve se više razilazili.