Jakšić, Đura - JELISAVETA
KAP. ĐURAŠKO: Pa šta još čekam?... Nije li dosta jeda izbljuvô, Dražeći svoje reči otrovom; Kao da nuka samu prirodu, Da mu glavurdu gromom razdrobi?
Al’ što ga nema — Toga Đuraška?... Da nije ranjen, ili sahranjen? Il’ možda krvnik nije izbljuvô Otrova svoga kapku poslednju?