Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” — On se odriče. Ali je kraljica vrlo mudra bila, pa je poslala nakaša (molera) te kraljevo sure izvadila, pak u drugoj sobi drži; zove kralja u onu sobu pak rekne mu: „Ogledaj se u ovo ogledalo, pogledaj sad u ovo sure
Dučić, Jovan - PESME
U ponoć je izgrejao mesec, krupan kao aždaja. U šumu se krišom vratio dečko i odrešio bludnicu. Ona je dečku izvadila oba njegova plava oka da ne bi video na koju će stranu ona otići.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Opet se pokloni, pa ode niz stepene. Ja bejah već na gornjem stepenu, ona za tri niže. Beše izvadila mahramu i useknjivaše se. Ja videh kako ona razastre mahramu po celom licu i kako dvama prstima pritište oči.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
da će biti od njega neki grubijan, — završi Gabriela mećući štrikeraj u korpicu, koji je posle treće skriške dinje opet izvadila bila. — Ta, šta je... — Izvin’te, milostiva, — reče oblačeći se, — al’ ja sam se malo i odviše zadržala! Službenica!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Čekmedžijić ustane i lagano se dovuče do sale gde frajla Paulina je baš sedela kod jednog stola, pa je izvadila neka pisma, premeće ih i čita.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Tek kad se Baronica popela na skelu, izvadila je noge kojima je dotle mlatarala po vodi i pogledala nas. - Vesna neće ništa reći! - Znam - rekao sam.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Šta više, prvo bi naše dvorište počistila, pa onda vaše; prvo bi nama izvadila iz bunara vode i donela, pa onda vama. Za Božić, Uskrs po čitave dane ostajala bi ti kod nas pomažući materi.
— Ne boj se. Znam ja da ti mene ne voliš, nego... — počeo sam da gunđam odmičući se od nje. Ona je izvadila kofu, počela da sipa vodu u testije, ali sva se tresla, drhtala, te voda nije ulazila u testiju.
Oko deset kofa je izvadila dok je jednu testiju napunila. Čitava se bara razli. Jedva napuni tu testiju. Ali nije išla. Sva zažarena, stajala je;
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Za Đurđem je kosu odrezala, Za đeverom lice izgrdila, A za bratom oči izvadila. Kosu reže, kosa opet raste; Lice grdi, a lice izrasta; Ali oči ne mogu izrasti, Niti srce za bratom rođenim. 225.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Nije šala što si učinila: pomutila tri mučna plemena i krvavu sablju izvadila! (baba se prepada i drhti) BABA Kazaću vam, al' na ispovijest, pa činite što hoćete sa mnom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Nisi valjda zdrav zub izvadila da bi zlatan umetnula?“ — „E, jesam, veli, baš sam zdrav zdravcit izvadila, ali šta se tebe tiče, gledaj ti svoja
Nisi valjda zdrav zub izvadila da bi zlatan umetnula?“ — „E, jesam, veli, baš sam zdrav zdravcit izvadila, ali šta se tebe tiče, gledaj ti svoja posla.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(ib., 219). P. ima svoju ulogu i u ljubavnim vračanjima. Na Đurđevdan devojka uzme zemlju koju je ranije izvadila ispod momkove stopale, malo njegove kose i komadić haljine, sve to strpa u jednu ljutu papriku, zatrpa sve to u vatru na
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pa da, sve je redno: žena je dočekala svoga muža, posula ga mlakom vodom da se okupa od prljavštine i krvi, izvadila iz kovčega čisto rublje, pomogla mu da se presvuče i sada ga onako čistog i gotovo podmlađenog češlja da joj u gornjem
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nosi sat pokojnog gospodara u džepu di su joj i stakla za oči; i kad je umorna, tek vidiš da je izvadila i sat i stakla i ne zna koje će na nos da metne... Al' što kažeš, seče!
ali — starost.” Pa se rešeno digla, izvadila iz sanduka dve krpe, sela za mašinu, prošila krpe u vreću, napunila vreću orasima, zametnula je na leđa, i izašla iz
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
zvezda u duši Poslednji beskraj u oku SENTANDREJA Bežala si do kraja večnosti Učinila još sedam koraka Prema severu Izvadila iz rajske reke Lobanju svog imenjaka sveca I na temenu joj sagradila Sedam suncomolja Zapalila si ispod kubeta Sedam
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Konstantina nalazimo i ove stihove: Sagnula se Jevrosima majka, sagnula se dole po trpezi, i uzima dva mermer-kamena, izvadila bele dojke svoje, pa udara kamen po kamenu i zaklinje Kraljevića Marka: „Sine Marko, moje čedo drago, tako mi te kamen
Ode sablja od ruke do ruke, dođ' u ruke Kraljeviću Marku, — sama mu se sablja izvadila! Kad je Marko sablju zagledao, al' na sablji tri slova rišćanska: jedno slovo Novaka kovača, drugo SLOVO Vukašina