Jakšić, Đura - PROZA
A moja brada?... A moj čin?... A zvanije?... Džanum, džanum, ko će meni to da plati?... Ha?...“ Živko izvi iza pojasa kesu s novcima; izbroji tako do deset dukata i pružaše ih arhimandritu: „Nâ, uzmi, oče, za trud!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On manu gudalom, zateže strune, namesti malo konjic pa razvuče... Lako su leteli prsti njegovi po strunama... I izvi se zvuk i zatreperi nad glavama njihovim. Ali, iako beše setan, on nije duše slamao... Čudni su zvuci gusala!
Baš sam budala!... Potraži još jednu kavu; istrese lulu, pa je onda napuni... Dim se izvi iznad njegove glave... I on poče srkati kavu... Nije dugo čekao Miloša. Ibro ga je odmah našao, jer je bio kod kuće.
Dučić, Jovan - PESME
Na močvarnoj se izvi njivi; On — maločas što se splete U rupcu žene, konjskoj grivi — U nebo s krikom sad polete. Sva gora pade...
Još ne vide carstvo tih azdija; niti Vizant tih bisera; nit setnije zvuke Izvi ko sa harfe; nit mogaše biti Sneg na Rilu belji nego njene ruke. Ali uvek tužno beše srce Despe...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ej ti, slepi mišu! donesi još rakije... Kobila kao srna! Pa samo ovako savije glavu. On izvi ruku tako zdravo, kako bi otprilike izgledao konj sa slomljenim vratom. — Ama zar ti nemaš bolje rakije? Ej ti, pupavče!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Kao ona svila u polju što se izvija u jesen, tako se izvi i oteže sa vesela srca Radina setna pesma: »Dušo Julo, srce uvenulo!« — Šibaj, Rado!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ščepana onim uzburkanim valima, mutnim I ludo brzim, podižući se i spuštajući kao lopta, ona se glava na jednom visoko izvi i usred onog penušavog i burnog vrtloga, zadrža, zatrese i nepomično učvrsti na sred vode.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A mesečina se razastire i pliva, pliva... A ona, prva pesma otuda još traje: Za malo mi se, tugo, gledasmo! Nuška se izvi natraške. Kosa joj dodirnu zemlju, prsa odskočiše, rukavi joj se zavrnuše čak do ramena, padoše dole.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali nešto se događalo. Iz daljine su dopirali dozivi, i onda se izvi samo jedan glas: — E-he-ej! Istok se pomalo belasao, sjaj zvezda gasio, a zornjača bleštala metalnim sjajem.
— Dobro je, vojnici! — pozdravi ih narednik. — Staraćemo se! — odgovoriše oni složno, i onda se izvi jedan glas: Jesam li ti, jelane, govorio, divna vita jelo... Narednik se okrete i pođe u šator. Tada mu priđoh.
Ah, firija drakuluj! — škripnu zubima, onda se izvi iznad šatora i povika: — Jankulj, Živulj! U susednom šatoru zašušta slama i tek nečije mamuze tresnuše pred šatorom.
— Jao... Mico! — Pusti-me, pusti, inače, tužiću te. — Ona se izvi iz njegovog zagrljaja, a zatim mu se koketno unese u lice: — To je trebalo noćas da uradiš, kada smo jurili kroz noć.
Ali, moj je konj iz zaprege i ne izdvaja se od ostalih. Komandant pritrča reci, udari konja korbačem, njegov se belac izvi, potkovice svitnuše i konj se dočepa druge obale... Moj konj ugleda jarugu, pa diže glavu i nesigurno usitni nogama.
Na kosi, u blizini one baterije, kuljnu zemlja izmešana sa dimom I crni stub izvi se kao da iz zemlje kulja. Još jedan, drugi, treći... Gr-ru...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Kao munja šinu je nešto uz grudi, oseti da joj se povrati sva snaga, ona se izvi iz tih ruku i skoči... Prvi trenutak beše strahovit...
Prvi trenutak beše strahovit... pakleni gnev zagrme i zaklokota u njoj, ona podiže desnu ruku, izvi je u stranu i spremaše se da pljesne njome iz sve snage po tom tuđem obrazu, pa odjednom, kao posečena, klonu na
Razleže se vrisak po sobi... Pisar se izvi, i dok se on obrte da vidi kakvo je to čudo, one suhe ruke padoše na Ljubičine jabučice i za trenutak obli joj krv celo
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Htede da se vrati u kafanu, beše već ustao, al' se predomisli i sede. Povuče dim i pusti ga na prozor. Dim se izvi u visinu, proleti pored ćerčiva i ode napolje; za njim odoše i njegove oči.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Razdao sam do poslednje pare, tako mi samoga Boga... — Lažeš, psino matora! — viknu Pantovac, pa izvi nož u visinu i udari njime Nikolu po glavi.
Krakov, Stanislav - KRILA
Odjednom se nad crvenom stenom ukazaše tri šiljka i tri glave. Crvena raketla izvi se u magli. Metalni pisak podiže vojnike. Iza ograde se zamlata zelena prilika i puška škljocnu. Metak zazvižda visoko.
Kupile se stvari i sprema tovarila. Još bi po koji vojnik zastajao i dugo tražio izgubljeno šilo. Naskoro se izvi duga pruga ljudi, koji se provlačahu između drveća i žbunja, i izbiše najzad na prosečeni put kraj baterije.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Eksplozije riknuše. Još su padali komadi zemlje i kamenja, kad moj komandir uzviknu: „Napred, braćo!“ Stroj se izvi kao lesa i nagrnu na onaj jedan prolaz od raskrčenih žica. Neki se Bugari podigoše i počeše bežati.
Sećam se, ah, grozno, jedan naš stiže Bugarina i zari mu bajonet u leđa. Ovaj se neverovatnom snagom izvi, i izbaci našem vojniku pušku iz ruke.
„Fikus“ privodi najzad Sergija Nikolajeviča stolu. Ordonans Rus prihvati njegov šlem i korbač. Sergije izvi vratom i otkopča jaku na bluzi. Onda pogleda „Fikusa“. — I samaja užasnaja vojna, imejet v sebe nječto prekrasnoje.
Na krevetu je ležala jedna mačka! Pri svetlosti, i od lupe vrata, mačka se protegli i umiljato izvi na leđa. U jednom uglu bila je prislonjena puška, a na zemlji je rasuto nekoliko bombi. Sve surovo i hladno.
Moramo ostati pri ovome. Pustiću još samo jedan, kontrolni plotun. Dok sam razgovarao sa komandirom, pešak izvi glavu i povika: — Eno ga! — i sruči se u zaklon, gde se sav zgrči.
Pričao sam joj o sebi, o svojoj porodici. Slušala me pažljivo i s vremena na vreme pogledala. Najednom ona izvi ruku i baci pogled na časovnik. — Vi žurite... Možemo ići. — Ne, imamo još vremena. — Ipak je bolje da smo tamo.
Čitavo komađe odletalo je u visinu, žice su raznošene kao paučinasta mreža, i nad Dobrim Poljem izvi se oblak dima i prašine, kao da gore cisterne petroleuma.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— Nit’ ikad brižna majka podiže Na belim grud’ma ’nake dražesti, Kô što ih sinoć, vincem ugrejan, Uz setne strune izvi kapetan. — Badava — sevdalija si, Đuraško! KAP. ĐURAŠKO: Ha! ha! ha!
Ilić, Vojislav J. - PESME
A šum se začu. Prepelica mila Naglo se prènu i otrese krila. Pa izvi glavu i slušati stade, Al' opet brzo u sanak se dade. A vetrić pirka i trska se nija, I bledi mesec nad jezerom sija.
A da stignem panu svoju, Ljubav će mi krila dati.“ Na ognjene svoje oči Sad natuče šapku s čela, Pa se izvi kao strela I sa vrana konja skoči! Tri puta se premetao Pan Ljubecki u visini, A četvrti dole pao I našô se u prašini.
“ U tom času s mračne kule orô suri naglo prnu, Strašno odbi snažnim krilom i u noć se izvi crnu. (U TVRĐAVI BEOGRADSKOJ ...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali kad su zavukli čep od bombe u cev i top potpalili, ogromna bomba izlete, izvi se u visinu i, njihajući se polete prvo brzo pa onda sve sporije, dok se ne izokrenu i vratolomnom brzinom krete naniže.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Iz grudi mravljeg plemena izvi se krik olakšanja, a onda se majke okrenuše deci, starci skupljanju imovine. Na Belka se niko i ne osvrnu, samo što jedan
Zato reče: — Ostani, Belko! Pleme će znati da ceni tvoj podvig. — Ali, ja više ne cenim pleme! — izvi se krik iz grudi Krilatog Belka, a pleme u čudu ostade nemo. Toga nije bilo, niti će biti! On bunca.
Dole, u travi činilo mu se da čuje neko kucanje, neko čangrljanje iz kojeg se izvi tiha i skladna pesma zvona. — Gle, sat s klatnom!
Dvorani su ga netremice posmatrali. Zatim se iz grla okupljenih izvi uzvik divljenja kad ptica naslikana na platnu poče da pokreće glavu, zaleprša krilima i polete uvis. »Nisu lagali!