Obradović, Dositej - BASNE
I kad se on najneveštiji čini, onda ga se najvećma čuvaj!“ Ludi mišić ne može da miruje, izviruje, proviruje, rad bi ga bolje viditi. Kad ga vidi od jame okrenuta, promoli se: „Jošt malčico bliže, da ga bolje vidim...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Frajla, pa još gospodin-popina ćerka! — veli Šaca, sretan što joj se osvetio za raniju uvredu. — Sveštenička kći, pa izviruje na déru! — A otkud je to déra! — brani se Jula, ne znajući šta da kaže. — Nema ovde nikakve dére...
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Ko bi ga video pred dućanom kako u „janklu” izviruje mušterije, ne bi rekao da je u njemu tako jaka duša. Pred dućanom i u dućanu izgleda kao Grk, Cincar, kao domaćin
Kod Čamče, opet, smešeći se lice, nad glavom „vopijuščeg” nosa jedna grdna bradavica, iz koje izviruje, visi, jedna jaka dugačka dlaka, kao u purana. Lako će ih poznati. Od nikud se ne odziva.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Devojka zbog toga pruža svoju dugu, golu ruku, koja izgleda kao prva ruka na svetu, i zaklapa korice knjige koja izviruje ispod kreveta. Tako Kami žmuri u tami zatvorenih stranica.
Milićević, Vuk - Bespuće
negdje daleko u noći, da zamišlja, i nehotice, svoju kuću osvijetljenu, punu nestrpljivosti i iščekivanja, iz koje vječito izviruje mati koju varaju uši, koja od svakog šuma čuje zvrjanje kola i topot konja, — kuću koje se ne tiče spoljašnji svijet, gdje
Stanković, Borisav - JOVČA
JOVČA (postaje uznemiren, nateže bocu, puši dublje). NAZA I ti si ga mnogo čuvao, mnogo voleo. ZULFA (izviruje iza stare, gleda umiljato Jovču). JOVČA (ganut; ublažuju mu se crte na licu).
!, zagušen šakom. Rzanje konja, topot sve dalji. Urlik psa, prekinut takođe. Vijuk vetrova pojačan... STOJNA (izviruje na vratima levo, bojažljivo se krsteći, motri na Jovču). JOVČA (trese se u silom zagušivanom plaču): Drvce moje...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Iglicama igra — tokorse plete, Tri milosnika oko nje lete; Trči, hodi, izviruje kud ko prolazi, Raspituje koji kojoj, kade dolazi, Sad želi, sad ljubi, a sad omrazi.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Svakog časa ona, odupirući se rukama o kapiju, isturajući ramena, prsa, saginjući se nad ocem, izviruje otuda i gleda ulicom dole-gore. Gleda da li su po kapijama već sve devojke izišle.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Neću da nosim na svojoj duši život onog deteta što kao mišić izviruje iz modre izlizane ponjave. Smerno me pozdraviše. Nisam ništa čuo od onoga što mi je čovek dovikivao s one strane
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Drugi i možda veći deo palanke nastavio je staro, ono što palanka smatra „šalom”: da izviruje hoće li odnekud maler, nesreća, bruka na čoveka.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Uši mu od svirnje zvrje, obraz mu se praži, želja ga bode nezaboravno. Strmo gledi, na sokak izviruje, po ulica razgleda, prošećuje se durma i rasmatra ne bi li mu gde koja milojka na oči izašla da se obveseli.