Obradović, Dositej - BASNE
A kad bog višnji izvoli njih od varvarske vlasti i udručenija osvoboditi (kakovi su oni ostroumni i ljuboučitelni), u malo će vremena sve druge
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Neće te niko ujesti! — Znam da neće! Momak koji ga je pratio otvori jedna vrata. Mene bi stid. — Izvoli! — reče Joca. — Hajde ti napred! On uđe. Uđoh i ja. Za nama njegov asistent, pa onaj momak. Zatvoriše vrata.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
bilo javljeno o dolasku oberkrigskomisara, starac nije smatrao da treba da ga dočeka, nego mu je poručio da izvoli gore, na treći sprat, kod njega. Na licu Garsulija jasno se opažala, zbog toga, srdžba.
Teodosije - ŽITIJA
A sveti vide duše njihove u krajnjoj tuzi, i rečju nade srca njihova utešivši reče: — Ako dobri Bog izvoli, opet ću se vratiti k vama! I tako se ispusti iz njihovih ruku.
svetome arhiepiskopu u svemu što se tiče svetih crkava, i više od drugih, i ostade s njim u miru i ljubavi koliko se izvoli Gospodu. I sve što je od tada sveti činio uspevaše, jer je u Bogu činio.
A sveti uvek, kao što mnogo puta rekosmo, od ljudske slave bežeći, pomisli da ostavi vlast prvosvetiteljstva i ako Bog izvoli da izvrši njegovu želju, reče da će u tuđim krajevima i život završiti. Nasamo reče kralju Vladislavu svoju pomisao.
i nikako ga ne mogadoše zadržati, jer je sveti odlučio da krene na svoj put do Sinajske Svete Gore, i opet, ako Bog izvoli, da im se vrati i da se van vlasti usami u ćutanju i ovim oslobodi od njih.
Tu ikonu preobrazi Bog po svojim neiskazanim sudbama u crni vid egipatski, jer mislim da ovo crnilo na toj ikoni izvoli primiti zbog pocrnelog Adama u adu.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— kuckale su orahove cipele dok se čika Brko previjao od smijeha i vikao: — Hajde, lopove, penji se na slaninu! Izvoli samo! Tako u orahovim cipelama, zatvoren u Brkinoj kući, dočekah i noć.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
I Jelena je bila veoma lepa, samo malo od plača podbula devojčica, kada mi je kazala: »Izvoli, uđite...« Ona i njena baka Sofija imale su samo kujnu u prizemlju.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
HASANAGINICA: Ako ne daš — mogu s prozora u Trebišnjicu! BEG PINTOROVIĆ: Ma nije valjda? Pa ajde, izvoli, skači! Molim lepo! Imaš punu slobodu! Oš da ti otvorim prozor? Meni će beda s vrata!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— A sada — reče bakuta — ko oće da proba moje kisele paprike punjene kupusom, neka izvoli u kujnu! Imamo i odličan pasulj sa špicevima od rebara ... Ostalo od ručka!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Učtivo molim Gospodina ministra da što pre izvoli poraditi kod Gospodina ministra finansija za nužno naređenje da nam se izda plata bar za tri meseca.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
DANICA (hitno ustaje). JEVREM: A ti si, gospodine Ivkoviću? Izvoli! IVKOVIĆ (Danici): Hteo sam da se izvinim! Vas opet uznemiravaju moji klijenti? DANICA: Da.
Sveti Sava - SABRANA DELA
No kako se izvoli ljubavi Nastavnice i njegovim svetim molitvama da se od neznatnog i malog uznese velelepna pojava, ovaj, dakle, hram
Velika tuga i bojazan me obuzeše, jedno od pustoši, a drugo zbog straha od bezbožnih razbojnika. Ali kako se ljubavi izvoli Bogomatere i Nastavnice naše i gospodina Simeona svetim molitvama, taj hram od neznatnog i malog u velelepnu uznese se
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ako mi ko za manu pripiše što ortografiju nisam pazio, neka izvoli rasuditi da mi dosad na našem dijalektu s našim slovami gramatike nismo imali.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A ako baš želiš znati što je to intelektualna koketerija, izvoli samo pogledati po intelektualcima u tvojim vlastitim redovima, pa ćeš nešto malo razumjeti.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
(Ode.) XI ŽIVKA, NINKOVIĆ ANKA (pošto je Vasa otišao, unosi kartu). ŽIVKA (čita): A, gospodin Ninković? Neka izvoli. ANKA (propušta Ninkovića, a ona se povlači). NINKOVIĆ (ispeglan, izbrijan, napudrovan.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Onda iz jednoga sanduka izvadi dve viljuške i hleb. — Ovde, druže, nemamo tanjira. Moraćemo iz jedne porcije. Izvoli. Šta radi, bogati, onaj rmpalija Luka? Pričao sam mu o Luki i svima redom...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sudac: Što ga toliko tučeš i kuneš? Šta ti je učinio? David: 3ar ti nijesam maloprije kazô?... Izvoli, gospodine, da ga povrgnem na zemlju? Težak je kô mlinski kamen, saprela ga moja krvava muka i sirotinja!
Izvoli, gospodine, da ga povrgnem na zemlju? Težak je kô mlinski kamen, saprela ga moja krvava muka i sirotinja! Izvoli gospodine? Sudac: Izvolim, izvolim, Davide. Spusti ga.
vreće, pa da ga privežem za 'vu jednu nogu od astala, da vidite mog zlotvora i dušmanina, kosti mu u Zenici sagnjile! Izvoli, velevlažni gospodine? Sudac: Izvolim de, priveži ga.
Sudac: Što si ga driješio, budalo? David (smije se): Ama, čekajte, ljudi, da se malo priberem! Ja sam tebe pitô: „Izvoli, gospodine?“ Ti kažeš: „Izvolim, izvolim, Davide.“ E, ko je sad kriv?
“ Ti kažeš: „Izvolim, izvolim, Davide.“ E, ko je sad kriv? Ja beli nijesam, jer slušam što stariji izvoli i naredi. Sudac: Ti si, Davide, i budala, i nisi budala. David: 'Vala ti na takvoj riječi kô starijem i učevnijem!
Sudac: Hoćemo, osudićemo ga, samo nam kaži sve što si načuknuo. David: Izvoli, gospodine, da šjednem? Baš sam se mlogo umorio. Izvoli, gospodine? Sudac: Izvolim, izvolim, Davide.
David: Izvoli, gospodine, da šjednem? Baš sam se mlogo umorio. Izvoli, gospodine? Sudac: Izvolim, izvolim, Davide. Sjedi, pa nam kaži kakvu právu traže gazde.
Ne znam ti ni kazati. To ti je nekakva varica, nešto šareno, nešto budi Bog s nami! Traže od Zemljane Vlade da nam izvoli da se više ne zovemo samo Srbovi kô do Kosova, već srpski, prekoslavni, školski, crkvenjski i ato-no-to...
Stanković, Borisav - TAŠANA
SLUŠKINjA (prilazi i ljubi ga u ruku): Blagoslovi, dedo. (Vodi ga ka češmi, do klupe.) Izvoli ovde, na klupu. (Odvodi ga sa Arsenijem i posadi na klupu.) MIRON (blagosiljajući je): Blagosloveni da ste!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ko drugome jamu kopa sam u nju pada... Kipislcauf! Hajd, da vidimo prvo tvoja leđa. — Ama, pobratime, molim te, izvoli ti prvi... I kretoše jedan za drugim, poštapajući se. Tek se čuje: „O-ho!“ Jedan od njih zastane i pogleda drugog.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« Ako je i vrlo ugodna Bogu bila, al' skoro crkve sebi ne izvoli praviti. Niti pak toliko hajaše za to prijavljivanje mu car.